PALUBA

Slučajno naleteh na ovaj brod RM Indonezije. Kaže se da je pravljen u Splitu, ima li ko više podataka o njemu?

Displacement: 1,850 tons full load
Dimensions : 96.70 x 11.2 x 3.55 meters/317.3 x 36.7 x 11.6 feet
Propulsion : 2 shafts; 2 cruise diesels, 7,000 bhp; 1 boost gas turbine, 22,300 shp; 27 knots
Crew : 91 + 14 instructors + 100 students
Sonar : PHS-32 hull mounted MF
Fire Control : WM-28
EW : SUSIE-1 intercept, 2 flare RL
Aviation : aft helicopter deck and hangar for 1 NBO-105 helicopter (7)
Armament : 4 MM38 Exocet SSM (1), 1 Bofors 57mm/70cal DP (2), 2 Rheinmetall 20 mm (3), 2 ASW torpedo tubes (4)
Builders : Uljanic SY, Split, Yugoslavia.

A Yugoslavian Custom-built training frigate. Can serve as a combatant frigate or as a troopship.

[attachment=1]

Nešto ne štima.
Kaže "Uljanik", pa onda "Split"...
Dakle, ili je "Uljanik", onda je Pula, ili je Brodogradilište specijalnih objekata u Splitu.
U referentnoj listi BSO Split navodi se brod upravo istih glavnih dimenzija kao i Hadjar Dewantara.
Dakle Split.
Sjećam se na faksu smo gledali nacrte tog broda, naoružanje je bilo izbrisano...kao da se nije znalo...:)

Građen u Splitu i izgrađena su dva - jedan za Indoneziju, drugi za Irak.

Zna li se gde je završio Irački primerak?

Ako se dobro sećam, potopljen u I zalivskom ratu.

Iz kataloga Brodoprojekta iz 80-tih godina:

[attachment=1]

Evo ga irački za vreme probnih vožnji u Jugoslaviji:

[attachment=1]

Primetićete na gornjoj palubi iza Boforsa 57mm, dva jugoslovenska topa M-75 4x20mm.

KRI Ki Hajar Dewantara se nalazi u sastavu eskadre fregata Istocne flote RM Indonezije, i matična baza mu je u Surabaji. U miru služi za obuku, dok bi u ratu preuzeo ulogu eskortnog broda. Od protivpodmornickih torpeda Dewantara ima dva dvostruka lansera 533 mm za torpeda AEG SUT. Osim pomenutog naoružanja, za PVO brod ima ugrađen i dvostruki lanser raketa "Mistral", koji je verovatno naknadno ugrađen. Probna lansiranja su izvršena tokom vežbe Dalla 2002, koja se održavala od 15. do 28. Avgusta 2002.   

FF, nije potopljen u prvom zalivskom ratu - 1997. ili 98. jedna ekipa naših MT oficira išla je mesec dana u Irak da ga osposobi za vožnju, mislim da je bio na vezu u Basri. Srećom, ja nisam imao tu čast.

Nisam siguran kako je prošao u drugom zalivskom ratu i gde je sada, ako još plovi.

A zašto JRM nije naručaila jedan ovakav brod? Izgleda kao veoma ekonomično rešenje, kombinacija fregate i školskog broda, i izgleda kao mnogo bolje rešenje za praktičnu nastavu kadeta od "Galeba".

Ne znam Zaćo, u doba gradnje broda ja sam bio samo kapetan.

Evo nekih podataka koje sam pronašao ....

[attachment=1]

FF Ki Hajar Dewantara class

This is a private-venture design by Uljanic shipyard, Yugoslavia. A near-sister served in the Iraqi navy.

The design is a simple 1970s-era frigate. The ship was built in Split, Yugoslavia (today Croatia) but because of NATO regulations the missiles and radars were installed in the Netherlands. (the above photo was taken during builder’s trials in the Adriatic) The vessel is optimized for training; with duplicates of the bridge, radio room, and navigation centre. There is also a large classroom. The lifeboat davits carry LCVPs. The torpedo tubes have no reloads and are fixed in the stern transom, limiting their field of fire.

Today the ship is used mostly as a midshipmen vessel; and an ad hoc troop transport. The Exocet missiles are rarely embarked and the torpedo tubes are reportedly non-operational.


Displacement: 2050t full Dimensions: 317‘3”x36‘7”x14’8”

Machinery: CODOG: 1 RR Olympus TM38 gas turbine, 2 MTU 16V956 TB92 diesels; 2 shafts, CP props

Max Speed: 26kts turbine, 20kts diesel Range: 4000NM @ 20kts on diesels

Complement: 76 (11 officers and 65 enlisted) + 114 spare berths

AIRCRAFT

Helipad only for 1 light type (NBO-105)

WEAPONS-Missiles

x4 MM38 Exocet                23NM surface

WEAPONS-Guns

x1 Bofors Mk1 57mm/70      5NM anti-air/8NM surface; 128rds carried

x2 Rhinemetall 20mm          2NM anti-air/surface

WEAPONS-ASW

x2 21” tubes for AEG SUT    6.5NM sub

x1 DC rack                          1NM sub

SENSORS-Radar

x2 Decca 1229 (I)                18NM surface search (range, bearing)

Signaal WM 28 (I/J)             24NM fire control (range, bearing, height)

SENSORS-EW

Susie                                 ESM (bearing, ID)

Mk10                                  IFF (ID)

x2 128mm launcher             IR decoy (10 carried)

SENSORS-Sonar

Plessey PHS-32 hull            2NM active (range, bearing, depth)

                                          2.5NM passive (bearing, ID)

Moja greška, pomešao sam ga sa iračkim spasilačkim brodom. On je, prema dostupnim informacijama, potopljen u ratu.

Interesantno je to da su naši ljudi išli u tada još Sadamov Irak da osposobe ovaj brod. Kakav je bio ishod!?

Moj klasić i dobar prijatelj je vodio ekipu. O samom putu mogao bi se snimiti film - sve kao tajno, a iračka logistika priča za sebe. Vozač vozi džip noću, pustim autoputem za Basru 140 km/h, pa malo odspava, pa opet vozi. Naši mu pričaju bilo šta da ne zaspi opet, a on kaže dosta, moram da se malo odmorim... Srećom, stignu na fregatu a tamo groblje. Sve što je moglo da se pokvari - pokvareno, sve što je moglo da se polomi - polomljeno. Uspeli su da je vrate u život (mašinski kompleks), naravno ne one sofisticiranije funkcije i uređaje (elektroniku), ali ne verujem da su Iračani to koristili duže od par meseci. Na primer, niko na fregati nije znao da u motorima ulje treba da se menja nakon određenog broja sati rada ili vremenskog perioda. Pitali su zašto - kad ima ulja u karteru. Uputstva koja su dobili uz brod su ili pogubili ili bacili, a da ih pročitaju nije im palo na pamet. Naši su to pretpostavili pa su poneli deo dokumentacije koji su imali.

Najviše sam se oduševio nekim čajem od celih sušenih minijaturnih pomorandži koji su doneli, fenomenalan je.

Lovac bi mogao da ispriča dosta sličnih priča o održavanju egipatskih brodova, možda jednom i hoće.

Kako se zvao Iračanin? Mogao bih malo da procunjam po netu i probam da ga nađem, možda je još u životu.

Ibn Khaldoon sada sigurno više ne plovi, i skoro sigurno je potopljen za vreme operacije Iraqi Freedom 2003.
Za one koji bi voleli još jednom da ga vide, možete probati ovde: http://googlesightseeing.com/2005/08/05/iraqi-shipwrecks/

Uz rizik da odemo malo u offtopic, malo mi je čudno da Egipćani ne održavaju svoje brodove, upoznao sam jednog oficira RM Egipta, delovao mi je kao veoma inteligentan i obrazovan čovek.

Zastavniče, pitaj u PP Lovca da ti ispriča o tome. U jednom od prvih postova posle povratka rekao je nešto kao "hvala bogu, kako oni održavaju svoje broove, moćiću tamo da radim zauvek". Ne bi verovao da to vidiš, katastrofa.

Ooooo Gospode...  ::)


Ovo je zanimljivo. Logično je za pretpostaviti da je dokumentacija bila u Splitu ili Zagrebu (Brodotehnika ili BI). Zčaki, RMTZ "Sava Kovačević" je imao dukumentaciju za te brodove nakon raspada države?


To bi bilo veoma zanimljivo!

Ne svu, naravno. Nešto su imali u papiru, nešto u glavi...

Ono što zastavnik priča za Egipćane - mislim da nikako ne stoji! Na prvi pogled možda deluju onako kako je zastavnik rekao, ali to je privid. Imam dosta iskustva sa njima: nemaju blage veze sa tehnikom, nemaju uopšte osećaja za tehničke probleme. Osim toga strašno su zaluđeni islamom. Allah im je iznad svega - i od toga ne odustaje 99% njihovih najobrazovanijih ljudi. Što su na više položaju to su više zaluđeni verom!
Opšte obrazovanje im je ravno nuli, a zapravo ne interesuje ih ništa osim para. U trgovini su maheri.

Često odlazim kod njih sa stučnim timom na defektacije i otklanjanje prijavljenih kvarova na sistemima. I šta se najčešće događa:
1. desi se kvar na nekom uređaju
2. rukovalac to prikriva sve dok ima teoretske šanse, da ga slučajno ne bi okrivili da je on pokvario nešto
3. kada više ne može da prikrije kvar - pokuša da popravi
4. prilikom pokušaja popravke obavezno nešto polomi, izgubi - i još više pokvari uređaj, a delove koje nije uspeo vratiti na svoje mesto posakriva ili pobaca

Možete misliti sa kakvim problemima se suočavamo na terenu posle ovakvih reakcija posada. Sve je pokriveno strogom konspiracijom, da ne bi slučajno predpostavljeni nešto saznali!

Dobro, ovo je bilo malo off!

Hteo sam postaviti jedno pitanje vezano ovaj brod o kojem diskutujemo.
Očigledno je građen u Splitu, ali me interesuje ko je u njega ugradio oružne sisteme. Vidim ima dosta raznovrsnih stvarčica na brodu. Dali su to odradili splićani ili su pozivani stručnjaci iz Francuske, Švedske i sl.
 

Moguće da me je prvi utisak prevario, nisam sa njim ulazio u razgovor o tehničkim stvarima, jer nije hteo o tome da razgovara. Radosti diktature. ;D
Naoružanje i elektronska oprema su ugrađeni u Holandiji, od strane THALES Nederland.
Link (google translate sa holandskog): http://www.vdamok.nl/Teksten/Tijdschrift/2004-1.html#ankerart2

I Irački i Indonežanski brod sagrađeni su u Splitu krajem 70-ih, početkom 80-ih. Iako se u citiranim engleskim tekstovima navodi da je reč o "private venture" brodogradilišta, to nije tačno. Brodove je naravno projektovao Brodarski institut u Zagrebu kao višenamenske fregate / školske / komandne brodove, a pregovore, ugovaranje i isporuku vodio je SDPR.
Ceo projekat, naročito forma trupa i nadgrađa, unutrašnji raspored odseka, opreme i mehanizama iskorišćeni su kao prototip za projekat VPBR 33 i 34 i to je očigledno. Najveća je razlika u broju osovina i većem skoku palube na pramcu kod naših VPBR.
Opremanje naoružanjem i elektronikom je za oba broda obavljano u Holandiji jer su valjda takvi bili uslovi ugovora.
Svuda se provlači u literaturi i na engleskom i na ruskom da su VPBR 33 i 34 "modifikovani ruski projekat 1159 ("Koni")". Pogledom na Irački i Indonežanski brod vidi se da to nije tačno. Naravno da naši 31-32 i 33-34 liče - jer im je ista namena i slični tehnički parametri. Projekti su im zapravo vrlo različiti, a 33 i 34 su izvedeni iz ova dva broda za izvoz. Mislim da to može biti samo pohvala, a nikako mana.
Imamo li topic na sajtu za naše VPBR, da se ne raspišem ovde off-topic?!

Kumbor, naravno da imamo:

Klasa "Koni" (31,32) (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,100.0.html)

Klasa "Kotor" (33,34) (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,543.0.html)

364 u Brodosplitu:

Pre dvadesetak(mozda i vise) godina,procitao sam vic o libijcima:
"U libijskom parlamentu poslanici poceli da se zale na strane radnike,kako rade,kako zive,koliko zaradjuju,pa te-ovo-te ono,dize se velika galama-napolje sa njima!
Vodja libijske revolucije mirno sedi i slusa sve to-hladan ko ledeni caj.Kada su se izredali svi diskutanti,onda ON
uzme rec.Stade na govornicu-u sali muk-svi ocekuju konacnu rec od vodje.Ali umesto da govori,on dohvati mikrofon sa govornice pa njime-tras-na pod.Mikrofon se raspadne na paramparcad!Muk u sali.Potom dohvati sa poda polomljeni mikrofon, dize ga u vis i pita:
-Zna li neko da popravi ovo?-Niko se nejavlja!
-Zna li neko od vas nekog libijca koji zna ovo da popravi?-opet tisina!
-E,kad je tako, kad neko od vas donese naseg coveka koji zna da popravi ovo,ja cu proterati sve strane radnike odmah!-pade presuda!
 Ovo se pricalo kao vic-neki su govorili da nije vic vec cista vistina.Tako ponekad nastane legenda.

U JFS 1989/90 stoji i to da je 1983. godine Indonezija naručila još jednu fregatu ali su kasnije otkazali narudžbinu.

I tamo stoji da je izgrađena u Split SY.

[attachment=1]

Prema Dugoročnom planu razvoja OSRH stoji projekt gradnje vanobalnog ophodnog broda, koji bi se također u budućnosti mogao graditi u Hrvatskoj. Koliko je realno da se ovaj davno napravljeni projekt osuvremeni i na bazi njega napravi novi brod/klasa u režiji Brodosplita/BSO ?

Teško, ovo je ipak stometraš, ako bi bilo nešto ovako, bilo bi dobro.

[attachment=1]
poz.

Mislim da je promašaj na poveliki brod tako elegantnih linija staviti 30mm top. Bolje bi bilo staviti čak i prilagođeni lafet sa 105mm haubicom, nego to. Ili bar 40mm/70 sa neke Mirne. OPV mora biti sposoban da odagna svaki pokušaj neovlašćenog ulaska u teritorijalno more, a  30mm je za to potpuno neadekvatan. Ne govorim o mogućnosti da se uljez stvarno ošteti/potopi, daleko od toga. Sam znam kako izgleda skrenuti pažnju "trgovcu" 20mm metkom - to je potpuna glupost, jer se stup vode takvog zrna ne vidi uopšte. Za OPV sam ubeđen da ne važe nikakva "pravila" o ograničenju kalibra na ne znam kakih tamo 30mm ili slično. Najveći broj takvih ophodnih brodova nosi OTO 76mm, 57mm Bofors, ili čak prilagođeno oruđe KOV. Ako ništa, onda 40mm Bofors, bilo kakav, može i onaj prastari L60, spregnut sa bilo kakvom optikom. Ako postoji neko ograničenje po nekom sporazumu, navedite ga, dajte link, ili što god.

Cini mi se da ova nije bila.

[attachment=1]
poz.

Ne puca se ispred pramca da bi posda trgovca videla stub vode. Pre toga postoje mere, a i nakon toga. Postupke na granici je propisao neko pametniji od nas.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

   Nevidjene slike, bravo. Pretpostavljam probna plovidba. Interesanto je, kako zboh ugla snimanja izgleda sasvim drukčije nego uslikana sa profila. Kao na sliki na str. 2 od Solarisa, lepe linije, još i danas. Juga je znala praviti brodove.

I jasno se mogu primetiti sličnosti trupa i nadgrađa sa VPBR 33 i 34. Za razliku od njih, koji su imali CODAG pogon na tri osovine, ova dva imaju CODOG na dve osovine.

[attachment=1]
[attachment=2]