PALUBA

2K12 Kub (SA-6 Gainful) je sistem PVO malog do srednjeg dometa čiji je razvoj počeo davne 1958. godine u tadašnjem SSSR-u, a po nalogu centralnog komiteta. Za razvoj je bio zadužen institut Tihomirov, i prvi test sa obaranjem mete (daljinski komandovan Il-28) je izvršen 1963. godine. Nakon intenzivnih testiranja i prevazilaženja tehničkih problema, uveden je u operativnu upotrebu 1967. godine, a tipična baterija se sastojala od radara 1S91 na guseničnom vozilu, četiri samohodna lansirna vozila (sa tri rakete) i četiri vozila za transport i pretovar raketa.

[attachment=1]

[attachment=2]

Odmah nakon uvođenja u operativnu upotrebu kreće se sa razvojem modernizovane verzije pod nazivom Kub-M1, a ciljevi su bili veći domet, poboljšana otpornost na elektronsko ometanje, pouzdanost i smanjenje vremena reakcije sistema. Kub-M1 je testiran tokom 1972. a uveden u operativnu upotrebu 1973. godine.
Još jedna modernizacija je usledila u periodu 1974. godine a proizvod je bio Kub-M3 uveden u operativnu upotrebu 1976.

[attachment=5]

Poslednja modernizacija je Kub-M4, a zanimljivo je da je nastala kao deo razvoja naslednika ovog sistema pod nazivom 9K37 Buk. Cilj je bio da se postigne interoperatibilnost između starog Kub-a i novog Buk-a. Kub-M4 je sistem koji je imao komponente Kub-M3,a mogao je da primi informacije o cilju i komande za lansiranje od lansirnog vozila sa radarom sistema Buk.

[attachment=3]

[attachment=4]

U ratu na Bliskom istoku 1973. godine Kub se pokazao izuzetno efikasnim u uništavanju niskoletećih aviona. Zato se našao na listi nabavki za bivšu JNA, u kojoj se koristio od 1975. godine.
U sastavu 250. raketne brigade PVO VS jesu tri diviziona, naoružana raketnim sistemom (RS) Kub-M, locirana u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. U Nacrtu strategijskog pregleda odbrane kao jedan od prioriteta za period do 2010. godine navodi se modernizacija RS PVO Kub-M ugradnjom uređaja koji će omogućiti pasivni mod rada u slučaju izloženosti aktivnom elektronskom ometanju u uslovima prevlasti protivnika u vazdušnom prostoru.
 

Taktičko-tehničke karakteristike: Namena samohodna baterija sistema Kub-M namenjena je za otkrivanje, identifikovanje i uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru u različitim meteorološkim uslovima i u uslovima elektronskog ometanja Sistem vođenja    poluaktivno radarsko vođenje Daljina otkrivanja ciljeva autonomno do 60 km Brzina cilja 60 - 600 m/s Visina cilja 60 - 10.000 m Zona uništenja cilja bliža: 4 - 6 km dalja: 22 - 24 km Parametar cilja 15 km Protivavionske rakete 3M9M3E i 3M9ME dužina: 5.841 mm prečnik tela: 336 mm startna masa: 635 kg brzina: 730–930 m/s Sastav baterije RS PVO Kub-M - uređaj za prenos podataka o cilju (UPPC) 9S417M služi za prijem i obradu podataka o cilju i za predaju podataka u baterijski radar za navođenje; - radarska stanica za osmatranje i navođenje 1S91M sa osmatračkim radarom 1S11 i radarom za navođenje 1S31; - četiri samohodna lansirna oruđa 2P25M1 ili 2P25M2E namenjena za prevoz, navođenje i lansiranje tri rakete; - dva vozila za prevoz i pretovar raketa APPR 2T7M; - dva terenska vozila FAP 2026; - elektroagregat PEC-100; - izviđački oklopni automobil BRDM-2 Daljina otkrivanja cilja na visini većoj od 250 m veća od 165 km Visina otkrivanja ciljeva veća od 35.000 m Dodatna napomena divizioni RS PVO Kub-M imaju osmatračko-radarsku stanicu R-40 sa osmatračko-akvizicijskim radarom 1RL-128D-1 i radarom za merenje visine PRV-16B Izvor: Wikipedia i sajt Vojske Srbije

Lanser

Ovde mala ispravka - Kub se pokazao uspešnim zahvaljujući spletom okolnosti i katastrofalnoj nadobudnosti Izraelaca.

Možeš li malo detaljnije opisati o čemu se radi?

Pored toga što su izraelski špijuni najavljivali predstojeći napad, dostavljali su i podatke o novim borebenim sredstvima egipatske i sirijski armije. Treba imati u vidu da su svi dotadašnji sukobi bili jednoobrazni, po istom šablonu, te da je izraelska vojska imala više nego dobru taktiku za sadejstvo jedinica. U Izraelu nikom nije palo napamet da se malo dublje udubi šta su to njihovi protivnici nabavili, pošto bi sigurno videli nove mobilne PVO sisteme i protivoklopne rakete.

Sve u svemu ni to nije kraj svega. Izraelci su u sukob jurnuli grlom u jagode, bez ikakve pripreme i sadejstva kopnenih i vazdušnih snaga. Oslanjali su se na iskustva iz ranijih sukoba i strategiju koju su arapske zemlje tada primenjivale. Da je bila ikakva elektronska i osmatračka priprema bojišta, odmah bi otkrili radare koji rade na novim frekvencijama. RWR-ovi izraelski aviona nisu bili podešeni na frekvenciju radara sistema Kub, što je dovelo do toga da je jedino upozorenje pilotu bilo ako vizuelno uoči raketu koja ide ka njemu. Ovo je problem koji su Izraelci rešili veoma brzo promenom setovanja rada RWR-a.

Još jedan je bio problem i znatno veći - izraelski piloti nisu imali nikakvu taktiku za uspostavljanje vazdušne nadmoći, jer se dotadašnja izraelska strategija oslanjala na već podrazumevanu vazdušnu nadmoć. Promena strategije vazdušnog ratovanja zahteva da ljudi sednu i vide gde su grešili. Izraelci jednostavno nisu takvi - priznati grešku nije njihov način razmišljanja, pa su i dalje avioni uporno napadali čeono u talasima. Jedini svetli primer kakve-takve upotrebe nove strategije je sukob na sirijskom delu ratišta, gde je avijacija posle velikih gubitaka usvojila strategiju zaobilaženja protivničke PVO i napada sa strane po neprijateljskim trupama.

Treba takodje reci i da je Egipat tada angazovao Sovjetske strucnjake da im pomognu oko upoznavanja sa sistemom, da bi oni malo "zakasnili" da se vrate kuci pa su im i pokazali i kako se sredstva koriste... U borbenim uslovima...  ;D
Kada su oni kasnije (posle  nekoliko dana) otisli kuci, Egipcani su nastavili da koriste sistem, mada ni priblizno tako efikasno...
Takodje, Egipcani su krivi i sto je za vreme tog sukoba jedna baterija KUB-a pala u ruke Izraelcima, koji su ih kasnije prosledili Amerikancima, koji su ih proucili do "u tanka crevca"...
Naime, Elitna specijalna desantna jedinica Izraelske vojske je spustena na jedan polozaj baterije KUB gde su zatekli borbenu poslugu usred klanjanja (molitve), pobili ih "k'o zeceve" i uzeli im celu bateriju. Nastavak price ima dve varijante, od kojih je prva verovatnija da su pokrenuli tehniku (posto je KUB samohodan - gusenicar) i presli nekoliko stotina kilometara pustinje, dok je druga varijanta koja je cesce u opticaju, da je baterija podignutima Chinook helikopterima koje su im Amerikanci dali na koriscenje i preneti u Izrael... Ja se ne bih kladio ni na jednu varijantu jer su obe moguce, mada je ova druga zabavnija pa se i cesce pominje... :o

Ја знам за други случај када је "киднапован" египатски радар.

Sovjeti jesu obučavali egipatske posade i jesu bili na liniji kad je počeo sukob za Jom-Kipur. Da li su radili na sistemima nije poznato, mada je jedan sovjetski oficir tvrdio da je lično rukovodio sa nekoliko Maljutki. Ne bih se složio da je sistem bio manje efikastan kasnije u toku sukoba zbog eventualne promene posada, jer je mnogo promenljivih u opticaju (početak aktivnog ometanja, detekcija zahvata, izraelska protivofanziva...).



Zvanično, a i po svim dostupnim informacijama, Amerikanci su prvi put videli operativni Kub kad im je Čad prodao zarobljeni libijski Kub sistem tokom 1987. godine.
Priča koju si ispričao je bila pričana za sirijski (po drugoj verziji egipatski) S-75, a po istoj priči su bili podignuti stanica, jedan lanser i radar. Neki ovaj događaj povezuju sa Jom-Kipurskim sukobom, a neki sa koškanjima između Sirije i Izraela početkom 80-ih godina.

A zasto ti mislis da je zvanicno istovremeno i tacno? I zasto se KUB jos do kraja tog sukoba mnogo efikasnije ometao nego sto se NEVA i danas ometa? Naravno, nisam bio tamo, tako da ne mogu nista da tvrdim, ali je ovo sto sam naveo ono sto sam uspeo ja da saznam, a ima i hronoloske logike, jer S-75 vec krajem 60-ih godina nije vise bio interesantan Amerikancima jer su ga dobro proucili za vreme rata u Vijetnamu tako da se sigurno niko ne bi mucio da preduzima takvu akciju za nesto sto je, objektivno, vec bilo prevazidjeno... Tehnicki prevazidjeno, mislim. Ista stvar vazi i za KUB osamdesetih godina... Da je tada to bio S-300 ili BUK koji su tada bili vrhunac razvoja raketnih sistema velikog, odnosno srednjeg dometa, to bi vec imalo smisla, ovako...

Pričaš i dalje o Jom-Kipurskom ratu? Izraelska arogancija je krivac zašto nije izvršena elektronska priprema ratišta. Kub se tad nije značajnije ometao, niti se tad mnogo o tome vodilo računa. Izrael do tada nije imao doktrinu rata protiv PVO sistema. Prva njihova doktrina je usvojena krajem 70-ih godina, a prvi put upotrebljena je protiv Sirije.



Ovo nije tačno, čak ni približno. Amerikanci nisu znali puno podataka o Dvini tokom rata u Vijetnamu, jer su o njoj učili u "letu". Nabavka protivničke opreme uopšte nije lak posao i treba dosta sreće doći do makar i oštećenog protivničkog sistema. Proučavanje protivničke opreme je jedan od najvećih prioriteta i Amerikanci to shvataju najbolje. Najbolji primer je to što su Amerikanci intenzivno izučavali Dvinu i Volgu uoči 1991. godine. Koliko su je dobro proučili govori podatak sa kojim stepenom uspešnosti su izvršili oslepljivanje iračke integrisane odbrane.
Inače, čak i prevaziđena oprema itekako može da iznenadi protivnika ako je ovaj ležeran, što najbolje pokazuje obaranje F-117A.

Slazem se sa tim da je glavni krivac izraelska arogancija, nije mi bio cilj da o tome pricam, ja samo potenciram na tome koliki je znacaj toga sto su Amerikanci imali prilike da detaljno ispitaju Kub i da to sto su saznali iskoriste da ga ometaju. Naravno, ima puno i do samog nacina rada sistema Kub, u nekim slucajevima se poluaktivno samonavodjenje kao nacin vodjenja rakete pokazalo kao dosta nepouzdano i lako za ometanje. I za vreme bombardovanja 1999. je Kub mnogo efikasnije ometan nego Neva, i to je jedan od glavnih razloga zasto je Neva imala vise uspeha u dejstvu po avionima NATO...


Sve sto si ti napisao stoji, ali moras imati u vidu i sledece: Dvina jeste uspesno ometana vec u Vijetnamu, ali svi piloti koji su leteli u Vijatnamu odavno su prestali da lete kada je poceo rat u Iraku i naravno da je trebalo te nove pilote od kojih velika vecina nikada pre nije bila u ratnim dejstvima obuciti kako da prepoznaju sa cim imaju posla i kako da postupaju kada im na displeju zasvetli signalizacija koji radar ih je ozracio, da li treba da ukljuce smenje, da li da idu u protivraketni manevar i kada ili samo da beze glavom bez obzira... Drugo, kao sto vec pomenuh, vec vise od 20 godina u svim borbenim avionima postoje detektori radarskog zracenja koji na osnovu nosece frekvencije radara koji zraci vrse prepoznavanje tipa radara... Dalje, o kakvoj integrisanoj irackoj PVO ti pricas!? Nikako ne smes verovati svemu sto procitas na Wikipediji...

Iračani su zaista imali integrisani sistem PVO, KARI, koji je razvio francuski Thomson CSF. KARI je predstavljao "kičmu" nacionanog centra PVO, koji se nalazio u Bagdadu, a ceo Irak je bio podeljen na nekoliko sektora, koji su imali sopstvene komandne centre, i koji su bili subordinirani nacionalnom centru, koji je određivao prioritete. KARI je završen, i proglašen operativnim 1987.
Ima i link, koji detaljnije objašnjava neke njegove karakteristike: http://en.citizendium.org/wiki/Gulf_War,_Iraqi_integrated_air_defense_system

Čisto informacije radi, Amerikanci u svom posedu imaju i S-125M1 sistem. Svojevremeno je (čini mi se 1997. godune) na postavci u Teksasu bio izložen lanser sa četiri rakete. Nije bilo reči kojim je kanalima došao u SAD.



:) Ne verujem Wikipediji, ali kao što reče Zastavnik, verujem podacima francuske firme. Inače Thomson je uradio nadljudski posao u iračkom slučaju - uspeo je da poveže sovjetske PVO sisteme različitih godina proizvodnje i mogućnosti (Dvina, Desna, Volkov), američke/sovjetske/francuske radare, nekoliko domaćih rešenja... Problem ovog sistema je što je efikasnost istog bila znatno smanjena u slučaju uništavanja glavnog komandnog centra. Inače, ovaj način centralizovanja je tako karakterističan za sovjetsku doktrinu upotrebe senzorske mreže, gde se svi podaci slivaju u jedan registar, koji vrši svu obradu.

Американци имају не само С-125, него и скоро све руске системе ПВО до почетка 90их јер имају мноштво савезника, бивших чланица ВУ.  :) На заједничким вежбама учествују читави пукови и бригаде, могу да разраде и техничке противмере и тактику...

Među tim sistemima se nalazi i S-300 iz Slovačke koji su učestvovali na zajedničkim vežbama NATO-a 2005. pod nazivom "Trial Hammer 05".

Po informacijama koje ja imam, Amerikanci nemaju S-300 ni u jednoj varijanti kao sistem iz kojeg bi nešto mogli da zaključe. Imaju nekoliko delova sistema, od kojih je najvrednija raketa (5V55R), čija su ispitivanja detaljno izvršili. Što se tiče slovačkog sistema, Slovaci im nisu dali ni da priđu kabini, a sistem ni u jednom trenutku nije bio kompaletno operativan (ma šta to značilo).

Sa druge strane, Grci su dozvolili Amerikancima i Izraelcima da vrše zajedničke vežbe u kojima bi učestvovao grčki S-300, ali isto tako nisu dozvolili pristup samom sistemu. Rusi smatraju da su Amerikanci do najviše informacija upravo došli u zajedničkim vežbama u kojima je učestvovao grčki S-300.

Zar nisu od neke od bivsih Sovjetskih republika kuplil radare od sistema S-300V ?

S-300 i S-300V su dva različita sistema, kako po nameni, tako i po karakteristikama.

Amerikanci poseduju originalni S-300V sistem. Kupili su ga od Rusije 1994. godine za debele pare. Rusi odavno nemaju ništa protiv ovakvih transakcija. Lukašenko je pre četiri godine prodao S-300V Turskoj bez ikakve reakcije Moskve.

Sto se uvezivanja razlicitih sistema tice, to i nije tako veliki problem kao sto se cini na prvi pogled, cak su i nasi ljudi to uspeli da naprave, o cemu sam pisao na temi Novi projekti PVO, mislim na APPVS, gde se slika koja dolazi i sa S-600, i sa TPS-63, i sa TPS-70, naravno i sa svih radara ruske proizvodnje, obradjuje i pretvara u koristan signal za upravljanje raketnim sistemom ruske proizvodnje...

A kad pricas o problemima kod Iracana, njihov najveci problem je sigurno bio kadrovske prirode. Prvo, obucenost posluga (pogotovo u poredjenju sa ruskim ili nasim poslugama) je bila na jako niskom nivou, inventivnost im je bila ravna nuli, verovatno nije bilo nekog ucenja na greskama, dok su sa druge strane imali uhodanu ratnu masineriju...

Nisam siguran da možeš da porediš 1984. godinu sa današnjom tehnologijom. Inače, Sadam se prvo za tu integraciju obratio Sovjetima, koji nisu mogli da odrade posao, iako su imali ekipu Lovačkin OKB-a tri meseca na terenu.

Da su iračke posade bile neobučene 1991. godine je dosta diskutabilno. Osam godina su se one kalile u Iransko-iračkom ratu. U sitna crevca su znali mogućnosti sistema, imali su ogroman broj borbenih gađanja sa određenim (o tome se da raspravljati) uspehom. Po meni, obučeni jesu bili, a matora statična tehnologija sa centralizovanim sistemom odlučivanja je bila glavni problem.

Mozda se nisam pravilno izrazio, posluge su bile relativno dobro uvezbane za rad po uputstvima za koriscenje raketnih sistema koje su svojevremeno dobili od Sovjeta, ali su se pravila igre u medjuvremenu promenila, a oni to nisu pravilno ispratili... Kad se uz to doda nizak moral posluga, dobije se to sto se dobilo... Naravno, uz to veliko oslanjanje na centralizovani sistem komandovanja i upravljanja vatrom o kome si pricao sto je vremenom svakako dovelo do toga da posluge gube na inventivnosti, snalazljivosti, oslanjajuci se na to da ce neko odraditi veliki deo posla za njih... Jer kada se radi autonomno, glavni teret je na rukovaocima gadjanja i oficirima za vodjenje, dok su kod centralizovanog upravljanja njihove uloge znatno umanjene i kada je doslo do situacije da moraju sami da rade, jednostavno nisu bili dorasli zadatku...

Takve primere imas i kod nas, ko god se u svojim postupcima drzao uputstava za gadjanje, dobio je protivradarsku tamo gde je najmanje zeleo... To je upravo bila cesca osobina kod posluga na Kubu, jer su se i oni puno oslanjali na njihov sistem upravljanja vatrom, pa kada su radari ("mecke") pogodjeni i oni ostali autonomni, bili su malo zateceni situacijom, a onda su bili skloniji radu po uputstvima (radari su dugo zracili, procedure su se postovale) sto je rezultiralo slabijim rezultatima, relativno lakim ometanjem i, na kraju, vrlo skromnim ucinkom...
Nije bilo nista bolje kod Nevasa koji su se drzali zastarelih procedura. Oni koji su ih menjali u hodu su postizali neke rezultate...

Ovo si dobro primetio. Na nekoj od ranijih tema na Palubi, sam rekao da je dugutantno pominjenje "iračke superiorne PVO" kako su je nazivali Amerkinaci (želeći da pre svega sebe veličaju kako su je onesposobili). Rani sovjetski PVO sistemi imaju karakterističan otisak na zemlji, koji je u pustinji vidljiv kao na dlanu. Ne pomeriti PVO sistem sa njegovog originalnog mesta je suluda ideja suludog mozga, koji ne shvata da se taktika ratovanja odavno promenila.

Lanser na borbenom polozaju na aerodromu Golubovci. Eh kada se sjetim vremena provedenim sa njima na ovom mjestu.

@Bane

Naucili su oni svoju lekciju posle prvog zalivskog rata ali tada je bilo kasno. Dosta uspesno su se posle iracani igrali macke i misa sa amerikancima u zoni zabranjenih letova. Jedno sto su ostali bez vecine sistema tako da u drugom zalivskom ratu nisu imali sta da traze.

Dosta stvari koje smo mi koristili '99 je zasnovano na irackim iskustvima.

@pvanja

Ma kakve igre mačke i miša, druže? I to još uspješno. Nikakvog uspijeha za Iračane tu nije bilo, a od njih smo mogli da naučimo samo kako NEtreba raditi.

@ rasho

kad kazem uspesno mislim uspesno su ih nervirali i provocirlai sto je bio najverovatnije licna zelja Sadama.

Mi smo od iracana pokupi sta sve mogu amerikanci i kako ne treba da se radi. Naravno dosta toga se naucilo i u Bosni. Zato je i primenjena takva taktika koje je omucavala da PVO prezivi.

Pogledaj malo zvanicne americke izvestaje,pa onda vidi koliko si u pravu.O ovome sam vec pisao i davao linkove prema tim izvestajima, ako izbacenih iz flote 86 vazduhoplova nije uspeh ja onda ne znam sta je.Ovo je samo deo toga
http://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&tl=en&u=http%3A%2F%2Fairwar.ru%2Fhistory%2Flocwar%2Fasia%2Fasia.html  
ako zelis imati pravu sliku dogadjaja najbolje ti je da pogledas GAO izvestaje tu imas sve detalje.


____________________

(http://i33.tinypic.com/ilw3r9.gif)

Uz to su se naši i gostili žestokim pićima, pravili gluposti, pa je MSP moralo nekoliko puta da vadi fleke :)



Da li ti je dobar ovaj link, pošto ništa nisam našao o Iraku.

Mislim da je poenta da smo videli iz prve ruke moc preciznog oruzja i americke taktike upotrebe.

Jedno je kad se o tome prica i teoretise a drugo kada vidis efekte na delu.

Koliko znam iracani su bili dosta predusretljivi sa podacima, snimcima itd.

Naravno da se slažem. I ja mislim da su ti podaci bili od neprocenjive važnosti. Mada, lično sam čuo da iračani nisu imali mnogo detaljnu analizu svojih gubitaka, pa su se naši često oslanjali na priče njihovih oficira.

Ispravka linka http://airwar.ru/history/locwar/persg/poteri91/poteri_91.html


Od koga si to cuo,ako nije tajna?Moje informacije su upravo suprotne ,a izvor je oficir IrAF.Po njegovom tvrdjenju izvrsena je detaljna analiza sukoba,a izvestaj nosi naziv mother of all battles.Naravno nije dostupan na internetu da to proverimo,a i da jeste pisan je na arapskom jeziku.

____________________

(http://i33.tinypic.com/ilw3r9.gif)

Doprinos temi sa par korisnih linkova ka sajtovima koji tretiraju u potpunosti raketni sistem Kub-M kao i sajtu sa celovitim pristupom raketnom naoružanju.

http://www.ausairpower.net/APA-2K12-Kvadrat.html

http://www.militaryimages.net/photopost/showphoto.php/photo/4932

[attachment=1][attachment=2]

Otvoren dan VS - Kasarna Jugovic Novi Sad 11. septembar 2010.

..

malo iz stare literature,prvo tekst

i dvije slike ,molim bez velikih prigovora
ovo je ipak iz 1980. g

poz.

Ruska priča o sistemu Kub.

http://www.youtube.com/watch?v=cY9oYMjRlhc

http://www.youtube.com/watch?v=8_656LS0hc0

http://www.youtube.com/watch?v=qImxcq01U7o

Da nastavio sa slikma.

Lansirno vozilo

[attachment=5]
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

..
SLO
[attachment=1]

RStON
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]

Kada sam sliko ovu oznaku RStON
[attachment=2]

ovaj porucnik se bas uzbudio i pitaom me je zasto sam slikao ovu oznaku (iz tog razloga sam izbrisao oznake)
u sustini radi se o originalnoj ruskojo oznaci modela, godine proizvodnje i broja.
[attachment=3]

...

[attachment=1]

Nemoj da kačite više slike preko 300 kb jel će u protivnom biti bez upozorenja obrisane.

Pa zar ogranicenje nije 600 kb?

Pozdrav ,razmisljao sam dal da se prikljucim ,vrlo zanimljivi postovi ali vidim da se ponajmanje prica o modernizaciji i kako bi to bilo izvedeno ,dal bi bio povecan i domet raketa izmedju ostalog .
Da li neko zna hemijski sastav raketnog goriva (bustera i marsevskog ramdzet motora) i ako bi se on mogao poboljsati ...?

 SA-6 KUB u maskirnoj šemi :
 

te 2 slike su prikazane starije rakete 3M9M1...

ovo je novsha 3M9M3 koren zadnjih kormila je deblji izmedju ostalog

[attachment=1]

[attachment=2]

Ово је било у фебруару, на изложби НВО "Ушће 2011":

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Super slike, samo morace nasi nesto novo da osmisle sem konstantnog prefarbavanja u razlicitim nijansama i pranja para....


[attachment=2]

Sastav goriva rakete 3M9M3 i 3M9M1;

Startni raketni motor 1og stepena (Buster)  VIK-2 ,172kg ,

Dvobazno (dvokomponentno gorivo) specificnog impulsa oko 200s, podvrsta malodimnog baruta,

NitroCeluloza    56%
NitroGlicerin      39%
Kreda              3%
Vazelin            0,5%
Grafit              0,25%
DiFenilak          0,3%
Antralit            1%

Drugostepeni ,marsevski motor za ramdzet se sastoji od:
LK-6TM , 67Kg

NaNO3 ,natrijum-nitrat ,cilska salitra , oksidator za delimicno sagorevanje i stvaranje natpritiska u komori ,25%

Mg ,magnezijum kao lako zapaljivo gorivo ,65%

C10H8 ,Naftalin ,  http://en.wikipedia.org/wiki/Naphthalene   ,gorivo ,ali prvenstveno sluzi kao plasticizer ,stabilizator i katalizator, 10%.

Primarna eakcija se odvija  Mg + NaNO3  =  MgO + N2 + Na2O , plus naftalin sprecava reakciju magnezijum-azot na visokim temperaturama i eksplozivni Mg3N2 ...
Ostatak Mg reaguje sa kisenikom iz vazduha 2 Mg+O2=  2 MgO

stohiometrijska ,ravnomerna smesa , za potpuno sagorevanje komponenata je 54-46%  NaNO3-Mg ,gorivo sa vise Mg sagoreva brze! tako da je i tu uticaj naftalina pozitivan na smanjivanje brzine sagorevanja koje traje 20+ sekundi u komori ,donekle cisteci i samu komoru koja je prvoditno bila izradjena od titanijuma pa se preslo kasnije na celicnu jer na lepljenje Mg utice i elektronegativnost metala dok su u kontaktu ,trenje ,hladnije tacke...

Danas vec postoje efikasnija goriva koja bi mogla zameniti ovakvu kombinaciju bustera i ramdzeta, sa gorivima veceg specificnog impulsa od NC-NG (nitro-celuloza ,nitroglicerin) i Magnezijuma, Al-Li-,tecna goriva u gelu sa dodacima tipa B ,Alanin ...Rusi su brzo odustali od Vimpelovog 3M9 i kub-a  i presli na 100% cvrsta jednostepena raketna goriva poput Buk,Grizli  jer je i drugi konstruktorski biro radio rakete -Novator... tako da kub nije dobio svoju sansu i pored velikog potencijala.

Lepa vest je da izgleda definitivno se radi modernizacija svih baterija KUB.

Mislim da ce biti uradjen slican obim modernizacije kao i kod NEVA.

Sa parade 1975. godine.


[attachment=1]

Nesto da napisem i o gorivima. Za rakete sa cvrstim gorivom napredak je usledio za vreme drugog sv. rata i nastanka balistickih raketa kasnih 60tih-70tih godina kada se mnogo eksperimentisalo.
 Crni barut se koristio od davnina kod kineza a potom i u Evropi ,sa impulsima 100-130s ,osetljiv je na vlagu i toplotu ,ako se barutu ostavi dovoljan otvor uz odredjen oblik i cvrsto kuciste stvarace potisak umesto eksplozije,i danas se koristi za pirotehnicke raketice ,vatromete.Kalijum ili natrijum nitrat +sumpor+drveni ugalj / 75 / 10 /15%.

Homogeno cv. rak. gorivo se deli na jednobazne ,dvobazne ,trobazne...zovu se  i malodimnim/bezdimnim barutima ..., jednobazna je nitrirana celuloza odnosno Nitro-celuloza ,NC .obicno je zelatinozna sa dodatkom eter-alkoholom ,prilicno stabilna na atmosferske elemente, vlagu temperaturu i dobijana je u proslom veku nitrovanjem pamuka (koji je preko 90% celuloza) pa je ranije imala naziv puscani pamuk ,pamucni barut...150-170s.

Dvobazno cv. rak.gorivo se dobija mesanjem NitroCeluloze i NitroGlicerina, NC-NG,i ima veci impuls od jednobaznog 170-220s (obicno oko 200s). Veci procenat NG daje i veci  specificni impuls. NG je uljana tecnost bledozuckaste boje sa impulsom od 225s i potrebni su mu stabilizatori ,plasticizeri ,za operativnu upotrebu... razne vrste dietilnih jedinjenja sluze kao plasticizeri (da bi dobio gustinu i cvrstinu a opet mogao da se oblikuje kao deciji plastelin ), a difenili kao stabilizatori , pored stabilnije nitroceluloze koja sluzi i kao vezivo za NG, tako da smesa retko kada prelazi preko 40-50% NG-a. Balistit je 50%-45% NC-NG.
Trobazni sadrze dietil-guanine, nitro-guanine ,dinitro-toluen, tri-acetin pored NG-a i tako poboljsavalju neke mehanicke osobine ,rok trajanja...
Tehnologija izrade dvobaznih cv.rak. goriva je napredovala tako da su poceli da se pojavljuju modifikovano dvobazna goriva sa dodacima metala ,Al ,  ALH3 (alanin),.cime se impuls podigao za jos 30s.ali su zato izgubila malodimnost/maskirajuci efekat.


Heterogena (kompozitna) goriva, u pocetku je koriscen asfalt , poliester ,epoksi smole, poli-vinil ,poli-etilen, poli-uretan,poli-stiren ,i mnoga druga plasticna novootkrivena jedinjenja kao vezivo ,KCLO4 pa AN (amonijum-nitrat) kao oksidator, sto je sve dodavalo malo veci impuls gorivima da bi 70tih amerikanci prvi dosli do dobitne formule eksperimentisuci sa sintetickim gumama-prvenstveno sa poli-butadienom kao vezivom .  Ostala jedinjenja su zacela industriju plastike u USA.
CTPB,PBAN ,HTPB su bili interesantni za dalja proucavanja visoko-energetskih-ali stabilnih veziva... carboksi-terminiran-poli-butadien (CTPB) , poli-butadien-akrilo-nitril (PBAN) su u pocetku korisceni ali ih je zamenio-HTPB odnosno Hidroksi-Terminiran-Poli-Butadien -na eng.,naranvo vezivo ucestvuje i kao gorivo u manjoj meri.
Za oksidatore je izabran amonijum-perhlorat pa se takva goriva nazivaju APCP (amonijum-perhlorat-composite-propellant).
Kao gorivo se koristi aluminijum ,ranije magnezijum ,novija goriva Aluminijum sa dodacima Borom, Alanin...sto je na kraju povecalo impuls do 260-270s.
Nov razvoj zapocet je 90tih kada se tokom obrade nanose u mikronskom sloju eksplozivi kao HMX,oktogen , noviji je cl-20. sto dodatno povecava impuls za 10-15s.
AP oksidator je oko 70% ,Al gorivo 15-20% ,HTPB-10-15%...
Naravno istrazivanja se nastavljaju , na svim poljima ,gorivo,oksidatori,veziva...
Svakako da bi kompozitno gorivo uvecalo domet za nekih 15km kod kub-a , zbog 30% boljeg impulsa bustera, promena bustera kod Neve sto su Rusi uradili za Egipatski tender i sto im je donelo pobedu, je donela povecanje sa 22 na 30km  dometa ,problem kompozitnih goriva je veci demaskirajuci efekat zbog cestica metala i stvaranja vlage u odnosu na malodimne barute i teza komunikacija raketa-radar zbog izduvnih gasova, sto nije problem ako se koristi samo kompozitni buster i raketa leti pravolinijski po zadatom kursu dok marsevski motor ne preuzme, ili  ako se usvoji aktivna radarska glava za navodjenje.

Čehi u akciji

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]

Isto to gadjanje snimak.

http://www.youtube.com/watch?v=RCN8NID8oqg

ako se ne varam ovde je bilo u pitanju testiranje raketnih motora, tj. da se odprilike vidi u kakvom su stanju pošto sve rakete što se ima na zalihama su stare 20+ godina.

Modernizacija Kub-a.
Svaka cast ljudima iz VTI-ja koji su radili na ovoj modernizaciji...skidam kapu

.....nastavak.............

Izvor: http://saidpvo.livejournal.com/138406.html

Сербия модернизирует советские системы ПВО

Продолжаем листать журнал Джейнс "Ракеты и НУРСы" и

На базе 250-й зрбр ВС Югославии в ноябре 2012 года был представлен модернизированный ЗРК "Куб". Югославы продемонстрировали модернизированную станцую разведки и наведения (СУРН) 1С91М2 ЗРК 2К12М2 "Куб-М2", которая получила новое наименование RstON (Radarska Stanitsa za Osmatranye i Navodzheniye) (по-русски - тоже самое  ). Также в новом "Кубе" обновленная кабина боевого управления 9С416М из состава комплекса управления 9С44М К-1М бригады ЗРК 2К22М2 (по-сербски - UKUV - Uredzhay za Komandovanye i Upravlyanye Vatrom)) и модернизированный радиодальномер 1РЛ128Д (OARSt - Osmatracska Akvizitsiyska Radarska Stanitsa).

RstON (СУРН) © Miroslav Gyürösi

Работы над модернизацией ЗРК "Куб" начались в апреле 2011 года, и в январе 2013 года ожидается начало его испытаний.
Исполнителем проекта является Yugoimport SDPR в кооперации с сербскими предприятиями.

Обновленное место командира расчета СУРН с новым ЖКИ-дисплеем VNP-11 ©

Рабочие мест UKUV (он же - АСУ бригады К-1М "Краб-М")

Обновленный радиодальномер 1РЛ128Д (он же РЛС П-40 "Броня")

Ovi metalni krugovi su neka vrsta amortizacije samog uredjaja.

Ispašću neuk ali moram da pitam da bi bolje razumeo.

Šta bi ovako modernizovan sistem mogao da obori da je postojao tokom intervencije iz 1999-te godine?

Da bi mi laici za PVO shvatili praktičnu upotrebnu vrednost modernizovanog sistema.

I ja sam laik sto se tive PVO .
GLavno poboljsanje mu je ugradnja uredjaja koji omogucava pasivni mod rada u slucaju izlozenosti aktivnom elektronskom ometanju u uslovima prevlasti protivnika u vazdusnom prostoru.
Moze da pogadja cileve na visini do 10 km,(pre modernizacije 7km) cak se negde navodi sa nekim specijalnim uredajem i do 14 km.

Куб. [attachment=1]

Kratki dokumentarac o ovom sistemu ;
http://www.youtube.com/watch?v=ftxiFBs3cF8

Zna li se gdje se na raketi nalazi čip za aktivaciju i koliko ga je komplicirano staviti i skinuti ?

poz.

mikii, možeš li podrobnije objasniti šta znači pasivni mod rada kod rakte kub?

Ево да ја покушам да појасним. Ради се о опремању РСтОН пасивним сензорима за осматрање, тј. термовизијом и ТВ камером. То умногоме смањује вријеме који радар проводи на предаји. У ствари, у најбољем случају, радар би зрачио врло мало и то у завршном дијелу вођења ракете да би иста могла да захватити циљ. Ракета је иначе пасивна, не одаје ЕМ зрачење и само прима зрачење које се одбије од циља.

Upravo zbog toga sam postavio pitanje!

Raketa nije samonavođena. To znači da je ona u toku cele svoje trajektorije pasivna. Ona ne zrači elektromagnetsku energiju u prostor, već samo prima reflektovanu energiju od cilja.

RSTON je aktivni radar koji detektuje i prati cilj, i raketu nakon lansiranja.

Ne znam da li RSTON može da radi u pasivnom režimu rada, ili treba da se izvrši određena modifikacija tog sistema.
Naprimer radar harpun sa sistema rubež ima tzv. pasivni režim rada. U tom režimu ne emituje u prostor, ali na osnovu primljene elektromagnetne energije koju potencijalni cilj zrači u prostor proračunava početne elemente za gađanje.

Moja namera prilikom repliciranja nikii-jevog posta bila je da se razjasne osnovni pojmovi o načinu vođenja rakete sistema KUB, jer mnogi čitaoci Palube brkaju osnovne pojmove.

Мислим да је Рашо на правом трагу. Не ради се о интервенцији на РСтОН, већ о додатку одвојених пасивних канала за осматрање, ради минимизирања рада РСтОН у режиму исијавања, бар ја тако схватам. Радар је увек само активан, кад ради. Пријемник радарског зрачења је потпуно други уређај. Користи се код Стреле-10, јер антена између лансера није радар већ пасивни уређај, тј. пријемник.

To je radar za mjerenje brzine i udaljenosti cilja.
Flat Box je na tjelu oklopnjaka i ljevo od strijelca.

poz.

Hajde da pokušamo objasniti širokom auditorijumu samo neke od principa vođenja raketa:

1. aktivno samonavođenje - raketa ima ugrađen radarski predajnik i prijemnik. U završnom delu trajektorije primopredajnik na raketi se uključuje, pretražuje prostor i navodi se na cilj potpuno samostalno, nezavisno od radara sa lansera (protivbrodske rakete P-20- 21, exocet, harpoon i mnoge druge, zatim raketa AIM-120). Zato se ove rakete u žargonu nazivaju lansiraj i zaboravi!

2. poluaktivno radarsko vođenje - raketa ima samo prijemnik, a navodi se na reflektovanu elektromagnetnu energiju od cilja, koji osvetljava radar sa lansera ili neki istureni radar. Tako je kod KUB-a. To znači da RSTON (skraćeno radarska stanica za osmatranje i navođenje) mora relativno dugo da zrači u prostor: dok otkrije cilj, dok odredi sve parametre kretanje cilja, pa sve dok raketa leti i pogodi cilj, jer bez njegovog isijavanja raketa je slepa. To je velika mana ovog načina, što radar mora relativno dugo da zrači u prostor, što ga čini veoma osetljivim na napade protivradarskih raketa. (imamo dosta iskustava iz 1999. godine)
Nešto slično ovome je lasersko navođenje: cilj se osvetljava laserom, a raketa ima laserski prijemnik ...

3. pasivno vođenje - može da bude IC, TV i sl. - raketa se navodi na energiju koju cilj (svako fizičko telo) isijava. Pre lansiranja raketa mora da zahvati cilj.

4. komandno vođenje - raketa se navodi komandim signalima koje se prema njoj šalju sa lansera. Radar na lanseru ili neki istureni radar istovremeno prati i raketu i cilj, proračunama njihov međusobni položaj i na osnovu toga formira komandne signale koje šalje prema raketi. Takva je raketa RZ-13. Ovakvi sistemi su u principu dosta komplikovani.  

Ovo bi bilo samo ukratko o osnovnim tipovima vođenja raketa. Nisam spominjao žično vođene rakete, one spadaju u posebnu kategoriju. Nisam spomenuo ni neke složenije sisteme: napr. neke savremenije rakete sa aktivnim samonavođenjem imaju logičke sklopove, koje detektuju radarsko ometanje. Čim se ometanje detektuje, sistem vođenja rakete se menja i raketa prestaje da zrači u prostor i dalje se navodi na izvor ometanja. Kada ometanje prestane, automatski se prelazi u režim aktivnog samonavođenja.

Ako treba nešto detaljnije o principima vođenja raketa, možemo otvoriti novi topic - ali u tom slučaju ćemo se (bojim se) zaglibiti u usku struku!

Kod sistema KUB moguce je dobijati podatke o cilju i od eksternih radara tako da RStON nemora koristiti svoj osmatracki radar za otkrivanje ciljeva. Za ovakav rad su se koritili radrari P-15,12,40 itd (obavezno i radar za merenje visine jer su ovo sve 2D radari) i vozila 416 i 417. Ovakvim radom se i postizala maksimalan visina gadjanaj cilaj od 14km. Ovakav rad je bio dosta problemataican zbog sporog protoka informacija. Sam radar RStON-u je moga da obezbedi samostalno gadjanje ciljeva na visinama do 7 km (nije mu bio potreban radra za merenje visine).
Modernizacijiom sistema KUB najvise dobilo u omogucavanju dobijanja podataka od ciljevima od 3 ili 4 spoljna radara a zbog digitalizacije je tar prenos jako brz i omogucava gadjanje bez potrebe ukljucivanja osmatrackog radana na RStON-u, kao i pripremu gadjanaj bez ukljucivanja nisanskog radara.



RS PVO S-125 NEVA koristi takodje komandi princip vodjenja raketa.

Hvala lovče na objašnjenju :klap

"Мечке" у самоходним ракетним дивизионима Куб-М, као и П-15 у артиљеријско-ракетним дивизионима користе се за откривање циљева на већим даљинама. Ту су, дакле, да спријече евентуална непријатна изненађења. Али информације добијене са тих радара мислим да нису од велике користи за конкретно гађање циља у ВаП-у, тј. не обезбјеђују довољно информација за одређивање уводних елемената за гађање. Значи, посада је у приправности и зна за циљ али ипак мора да укључи осматрачки радар на РСтОН-у, изврши захват, прорачуна елементе за гађање и да команду за лансирање. И тако открије своје присуство и активност. Интегрисањем термовизије и ТВ камере готово у потпуности би се избјегло коришћење осматрачког радара. Шта то значи за тајност дејства, борбену жилавост, ефекат изненађења и уопште ефикасност, не треба говорити.
Па и онај Ф-16Ц код Бос. Петровца је оборен уз минимално коришћење осматрачког радара, а нишански је укључен тек неколико секунди прије поготка.



Нисам увјерен да би ово значајније подигло борбену ефикасност система.

Evo šta piše na zvaničnoj tabli o modernizovanom sistemu KUB postavljenoj na izložbi naoružanja i vojne opreme "Partner 2013":

[attachment=1]

Ove slike sam već postavio u temi sa izložbe "Partner 2013", ali evo ih i ovde:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Kada imas vise izvora informacija (radara) tesko ih je efikasno sve ometati. Ovo poboljsava mogucnost sistema u uslovima elektronskog ometanja. Takodje termovizija i laserski merac daljine ubrzavaju proces zahvata i obezbedjuju da se cilj neizgubi usled ometanja a takodje povecavaju i preciznost.

Treba imati na umu da se najbolji rezultatiu PVO postizu kada sistem deluje kao jedistvena celina po celoj dubini.

Zato su i divizon/puk KUB-a opremljen sa P-40 radarima, kaoi kabinama 416 i 417 koje su omogucavale uvezivanje i raspodelu radarske slike. Ovo resenje nije bilo dovoljno kvalitetno. Kasnije su to resenej rusi nadogradjivali. Treba imati na umu da je KUB bio deo sistema PVO trupe a tu su jos bili i Sa-4 (2K11 Krug) i Sa-8 (9K33 Osa) itd.

Za fukcionisanje i gadjanje ciljeva preko 7.000 metara bio je potreban i osmatracki i radar za merenje visine PRV-11 oni su formirali radarsku grupu i naravno kabine 416 i 417. Sam osmatracki radar na RStON-u neobezbedjuje zahvat cilja na vecim visinama. Sama kombinacija nisanskog i osmatrackog radara na RStON-u obezbedjuje merenje azimuta, daljine i visine ali samo do visine od 7.000 m mada to zavisi od mnogo paramatara. Naravno ovo je bila situacija pre modernizacije.

Sada su osmatracki radari digitalnizovali kao i sistem veze tako da se dobija trenutna slika situacije u vazduhu.

Sustian je u tome da RStON nemoze samostalno da obezbedi dovoljno pouzdanu sliku vazdusne situacije i na dovoljnoj udajenosti i to dovoljno brzo.

Rusi recimo zabranjuju samostalnu upotrebu baterija bez naredbe viseg nivoa a i tada se trazi da baterija bude ojacana dodatnim osmatrackim radaro.

Isto tako da i za divizon/puk itd.

Taj F-16 je oboren preko dana. Nisam bas siguran da nisu imali informaciju o cilju jer zahvat bez toga je izuzteno tesko izvesti.

Ja sam jednom gledao jednu emisiju o NATO napadu na Srbiju 1999.godine , i jedan od komandanata Srbijanske PZO je reka da su jedinice PZO-a imali mnogo više efikasnih i opasnijih djelovanja po NATO avijaciju sa NEVAMA 125 nego sa KUB-om koji se navodno pokazao mnogo slabiji sistem i manje učinkovit od NEVE.

Zanimljivo mi je to , uzme li se u obzir da je NEVA ipak 10-15 godina po tehnološkim riješenjima iza KUB,a NEVA je navodno bila mnogo opasnija. Ako je tip sa dokumentarca lagao , onda i ja lažem vas.

Što bi se moglo reći po pitanju tvrdnje koje sam sada prenio od riječi koje sam čuo u jednom dokumentarcu ?

Inače, jeli Srpska vojska modernizirala i sistem NEVE ili samo KUB-ove, te ako jest može li se vidjeti više detalja o modernizaciji vaše NEVE i godini kad je modernizacija urađena i šta ona sve donosi novog na NEVI ? jesu li sve baterije modernizirane i povezane, ili se to tek planira ?

Kolko vidim , vaši je nisu stavili na neku samohodnu šasiju, npr šasiju tenka T-55 kao Poljaci. Ne shvaćam, pored onoliko šasija koje ste imali od T-55-ica i drugih gusjeničara, zar se nitko nije sjetio napraviti mobilnu NEVU ? imati statički PVO u današnje doba je de-fakto samoubojstvo i pitanje je koliko takav sustav može dugo izdržat protiv ozbiljnog neprijatelja sa jakom avijacijom, a da ga neka navođena bomba sa 8000 m visine ne pretvori u prah i pepeo.

To bi se trebalo napraviti da se taj sustav opotpuni i na neki način "ojača" , jer mobilnost takvog sustava je veoma bitna.

Kub je PVO sistem koji je namenjen zaštiti tenkovskih kolona od napada, koliko ja razumem, dok je Neva sistem sasvim druge namene.

Ако ћемо право, то му није ни намјена.
Информације о ситуацији у ВаП-у добија од система ВОЈ-а и дигитализација и модернизација у том дијелу је сјајна ствар. Али то све не вриједи много ако се РСтОН не модернизује и не омогући му се једнака, чак и већа, ефикасност коришћењем пасивних сензора. А као што видимо, и то ће бити ријешено.

Ствар је у томе да много већу улогу игра човјек на систему С-125 него на систему Куб-М. Док на Кубу електроника одрађује највећи дио посла и подложнија је ометању, дотле на Неви доста тога зависи од вјештине, знања и умјешности људства из Батерије за вођење ракета.

А ако се не варам у то време (1999.) неки дивизиони "Неве" су била унапређени, док КУБ-ови нису.

Иначе, није "Нева" баш толико непокретна. Да није систем би био уништен 1999.

 Iako je 2K12 "Kvadrat" (indeks izvoznog Kuba koji je i kod nas) i noviji i moderniji sistem, mislim da se S-125 pokazao kao bolji i otporniji na SEAD dejstva i zahvalniji za modernizaciju. Pominjali ste komandno vođenje za Nevu. Zar Neva nije isto poluaktivna, tj. navodi se po odrazu radarskog snopa od cilja?

Командно вођење је, гарантовано. Воде је оператери ручног праћења, обојица отпорни на електронско ометање. :) Једни прате циљ, други ракету и кад се тачке на показивачима поклопе... карамбол.

Додуше, и на званичном сајту српске војске, у опису Неве, потпуно нетачно стоји да је полуактивно вођена...

Nevu je tesko efikasno ometati pogotovu kada je stalno premestas, tako da se pojavljuje tamo gde je neocekujes.
Izlazna snaga radara je veca nego kod KUB-a, rakete su agilnije, i uz uigranu posadu dosta je nezgodna.

RS Neva je modernizova stim da se nije islo na ugradnju lansera i radara na vozila. Mislim da je tu kljucni momenat bio cene.
Posle Neve na red je dosao i Kub. Koja je dinamika modernizacije neznam ali mislim da bi trebalo da su Neve zavrsene a da se sada radi Kub.

zna li neko kako bi ih koristila JNA u slucaju napada vanjskog neprijatelja

KUB pripada trupnoj PVO.

Како то мислиш "како"? У техничком смислу постоје правила и упутства за руковање. У тактичком смислу самоходни пукови (средњи самоходни ракетни пукови - ссрп) у ЈНА служили су за ПВО заштити кључних елемената борбеног распореда армија - рејона размештаја оклопних јединица, артиљерије, КМ и сл. Дакле, користили би их баш за то.

zanima me kako jer su ih imali malo, ako se ne varam 6 pukova. 6 pukovnija nebi zatvorilo veliko podrucje pa me zanima jel postoja neki određeni plan, npr. pukovnija KUB-a u Šepurinama kraj Zadra

Па рекао ти је џумба. Бранили би се кључни елементи борбеног распореда армије. Како, то је начелно било уређено тактичким правилима, а конкретизовано сходно ситуацији.

У темо о агресији НАТО је било дискусије о томе . Пронђи тему па је "ишчитај".

Укратко, постајао је систем ПВО територије који су чинили ракетни пукови и бригада ПВО у саставу РВ и ПВО. Они су били задужени за ПВО стратегијских објеката (шири простор Београда, Загреба, Љубљане, Скопља). То су уједно биле (преме војногеографској процени) стартегијске ваздушно деснатне основице, односно мета могућих ваздушни десаната. Други (или први) елемнет чинила је систем радарског осматрања и "ловачка" авијација. Наравно да ракетних јединица из система ПВО територије није било довољно. Зато су брањени само кључни објекти а унутар њих само кључни елементи.

Трупна ПВО је базирана на средњим самоходним ракетним пуковима и артиљеријско ракетним јединицама ПВО (углавном "цевна" ПВО и лаки преносни системи и нешто самоходних лаких ракетних система). Они су служили да штите од удара из вадушног просора кључне елементе борбеног распореда. Ови ракетни пукови су организовали систем ПВО изнад простора груписања (размештаја) оклопних јединица, простора размештаја командних места армија, армијске артиљерије, зона могућих оперативних десаната и сл. не изнад свих једновремено, већ изна оних за које би командант проценио да су му у том тренутку важнији. Постојали су планови употребе и унапред припремљени положаји (више њих) батерија (као и у систему ПВО територије за рактене батерије "Нева" и "Двина" - док их је било). Трупна ПВО је покретна или брзо покретна и прати борбени распоред јединица. Ако се кључни борбени елементи које штите померају, померају се и положаји ракетних батерија.

Друго, не лете борбени авиони баш куда ко хоће. Адлер ће ти то боље објаснити. И борбена авијациј у прилазу за дејство по циљу користи "коридоре" који се могу проценити и предвидети. Дакле, команде ракетних једница ПВО су могле да процене највероватније варијанте дејства противниче авијације и да спрам тога изаберу положаје, као и да се током дејства померају, према потреби. Могу се организовати и тзв. ПВО заседе, што је на пример током 1999. године и чињено.

hvala na odgovoru. ako sam dobro shvatija KUB bi se koristija tek po iskazanim namjerama neorijatelja tj. u slucaju napada NATO saveza prebacili bi se na Jadran a u slucaju napada VU prebacili bi se na sjever.

Не. Користили би се у зони одговорности Армије (то је војна јединица већа од корпуса), тамо (на правцу или зони) где је највеће груписање сопствених јединица, посебно оклопних и артиљерије. Ако би требао такав маневар какав ти наводиш то би се морало урадити пре почетка рата.

Perune, ako dozvoljavaš, preporučio bih ti nekoliko naslova vojnostručne literature koja tretira problematiku PVO i u kojima je verovatno većina odgovora na ono što te zanima:

- Milorad Bobičić, Protivvazušna odbrana, VIZ, Beograd 1974.
- Slobodan Sofranić, Operatika jedinica protivvazdušne odbrane, NIU "Vojska", Beograd 1995.
- Slobodan Sofranić, Taktika artiljerijsko-raketnih jedinica protivvazdušne odbrane, SSNO, Beograd 1990.
- Slobodan Sofranić, Protivvazdušna odbrana, VIZ, Beograd 1998.
- Miodrag Gordić, Ivan Petrović, Raketni sistemi u odbrani malih država, MCO, Beograd 2014.

Izuzev knjige Sofranić, 1990. sve su bile u slobodnoj prodaji, mogu se nabaviti polovne, a Gordićeva/Petrovićeva u Vojnoj knjižari u Vasinoj ul. košta nova 1.100 dinara.

hvala na popisu. nazalost ja cu tesko do ovih knjiga. zanima me koristenje ovih sustava jer ih je bilo malo i imaju mali domet. kad se sve stavi na zemljovid vidi se da je pokrivenost SFRJ sa raketnim sustavima bila mala. buduci da su samohodni, vjerojatno bi i njihovi polozaji bili promjenjivi (promjenjivi u smislu da bi u zavisnosti od napadaca na pojedinim podrucjima bilo vise pukovnija)

U PVO spadaju lovacka avijacija, artiljerijsko-raketne jedinice i jedinice za vazduhplovno obavestavanje, javljanje, izvidjanje i navodjenje.

Ima te literature i u bivšim republikama, barem ovih starijih izdanja. Baš sam malopre pogledao i pronašao na njuškalo.hr jednu Sofranićevu Taktiku iz 1990.

Treba da imaš u vidu da nisu samo KUB-ovi činili trupnu PVO već i LARJ i LAJ PVO, dakle Strele 2M/10, Igle, Šila, Prage, M55, Boforsi koji su imali zadatak neposredne PVO viših i nižih taktičkih jedinica. Tako su KUB-ovi rasterećivani i mogli su da se koncentrišu na odbranu najbitnih elemenat kakve su npr. OMJ, posebno gde se grupacije vojske ne štite PVO teritorije.

I u RV i PVO postoji trupna PVO koja štiti aerodrome, radarske položaje VOJIN, pa čak i vatrene položaje RJ PVO, jer one obezbeđuju PVO teritorije i strategijskih grupacija vojske, a tt su ograničene u samoodbrani. Dakle, ssrp-ovi sistema KUB su neka vrsta veze između PVO teritorije i PVO taktičkih jedinica (brigada-pukova i nižih).

Wermez,

VOJIN znači Vazdušno, osmatranje, javljanje i navođenje. Izviđanje je potpuno druga operativno-taktička radnja.

LA, RJ PVD i VOJIN čine PVO teritorije i grupacija OS, a ARJ i LAJ PVD i VOJ čine trupnu PVO.

Па ни САД ни Русија немају 100% процентну покривеност територије ракетним ПВО системима. Наравно да ни бивша СФРЈ то није имала нити је могла да обезбеди. Да би разумео како дејствује ПВО (у тактичком смислу) мораш знати како дејствује борбена авијација у тактичком смислу.

Авијација иде (лети) да гађа "нешто". Не лете они да би се возали. И не лете било куда, већ према том "нешто".  То "нешто" је(то су твоје јединице)  негде на неком простору. И ти са "твојим" ракетним ПВО системима покријеш прилазе том "нешто". Како не можеш све да заштитиш ти штитиш само оно што цениш да ти је најважније. И то је то.

Мало сам заборавио, али ефикасни домет "КУБ- по правцу је око 20 км и висини до око 10 км. Ако имаш три батерије ти ћеш са њима моћи покрити простор облика троугла чије су странице око 30 км (теоретски 40, али мало се скрати да би се зоне преклопиле). Па није то баш тако мало. Могао би да јако добро штитиш шири простор аеродрома Земуник, укључујући и Задар, барем у то време када је систем КУБ био релативно модеран и ефикасан у односу на тадашњу авијацију и системе ометања.

А и када лети ка циљу, авијацијска формација не лети ка њему како хоће него у координацији са снагама КоВ врши прелет сопствене линије на тачно одређеном месту и у одређено време, а исто се планира при повратку да не би дошло до "пријатељске" ватре. Иако постоји идентификација "свој-туђ" опет снаге на терену морају да знају и очекују да и њихова авијација дејствује на том рејону/бојишту или каквој већ просторији.

Даље, користи се профил лета који обезбеђује теже откривање формације (или појединачног авиона) од стране ЛА и радара, нпр. праћењем конфигурације терена. Када је КУБ набављан управо је продирање на малој висини било основни начин извођења б/д у тактичкој и оперативној дубини непријатеља.

А и када стигнеш до циља, искористићеш нпр. да их нападнеш из правца сунца како би те теше уочили, или их напао с леђа итд.

Задатак ПВО је управо да процене вероватни правац налета непријатељеве авијације, профил лета и остале факторе и на основу тога се организује ПВО. Нпр. претпостављаш да ће непријатељ летети долином неке реке, а не изнад висоравни и онда ватрене положаје тежишно поставиш у долини тј. да покривају долину.

http://www.ausairpower.net/APA-Syria-SAM-Deployment.html

Na ovom lepom sajtu imate predstavljenu pokrivenost teritorije Sirije sa raketnim sistemima pre rata.

Adler, da li je 2k12 1999 upotrebljavan kao PVO teritorije?

Pa ne. Tada su još postojale armije KoV.

Nisu trupna i teritorijalna PVO razdvojene već već se nadopunjuju tj. deluju na različitim nivoima. Neve, Dvine, Volhovi itd. strategijskom, Kubovi operativnom, Igle, Boforsi na taktičkom.

Cini mi se da je Ljuba pisao da su Kub-ovi negde '88 godine prebaceni (ili je bilo namere za prebacivanje) iz ARE i PVO u RV i PVO, tako da smo umesto prethodna tri PVO puka dobili sest, stim da su tri bila naoruzana Dvinom, Volhovom i Nevom, a tri KUB-ovima.

1998 u sastavu RV i PVO se nalazilo 5 pukova naoružanih sistemom Kub: 60. 230. 240. 310 i 311. plus su tu bili 450. puk i 250 brigada sa Nevama.

Svi "kubovski" ssrp (izuzev 149.ssrp) su od juna 1992. u sastavu Ko PVO/RV i PVO (znači PVO teritorije).

Pre toga u JNA su bili zaduženi za PVO trupa Armija (149.ssrp-5A,60.ssrp-ŠC PVO + JRM,230.ssrp-2A,240.ssrp-7A,310.ssrp-1A,311.ssrp-3A)

149.ssrp-formiran 3.1975. Zagreb-Pleso
 60.ssrp-formiran 10.1975 ŠC PVO Zadar-Šepurine
230.ssrp-formiran 11.1976. Niš
240.ssrp-formiran 5.1978. Sarajevo-Lukavica
310.ssrp-formiran 1982. Kragujevac
311.ssrp-formiran 3.1982. Skoplje

Ko radi taj i greši.  ;D Hvala na ispravkama.

Ракетни систем КУБ у ЈНА.

[attachment=1]

[attachment=2]

Фотографије преузете из монографије: За слободно небо. ВИЗ 1980 Београд

Na trecoj strani videh ovu sliku pa ne verujem svojim ocima.  Ja sam svoj lanser pazio ko oci u glavi.  Svako jutro pregled uz usmeni izvestaj staresini.  A ovi danas samo znaju da se slikaju...  jos povrh svega slike objavljuju bez ikakvog blama [attachment=1]

jel to ruzina ili rupa

Tu se odvalilo neko fleksi-crevo, ventilacija neka, šta li. Spolja gladac,a iznutra jadac. Pošto tim sistemima ima već 40 godina, ništa me ne čudi.

Већ сам ове слике постављао у темо и изложби НВО "партнер 2015", али да поставим и овде јер се односи на КУБ.

Ово је  опција, пре бих рекао идеја, да се на постојећи систем КУБ-М2 интегришу ракете ваздух-ваздух Р-60 и Р-73Е, сада у варијанти земља-ваздух.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Мислим да смо већ дискутовали о овоме и проблему шта ће бити ако се прво испали велика ракета и да ли ће издувни гасови ракетних мотора запрљати сензорске главе овим мањих ракета и система њиховог вођења.

https://youtu.be/wnDEGk2oBig

Usporedi li se start KUB-a i ''naših'' protivbrodskih raketa familije styx, očigledno je koliko su ove prve brže, već u samom startu.

Styx-ovi izleću kao balvani, a KUB-ovi kao strele.  ::)

КУБ ВРС

[attachment=1]

Priprema rakete za utovar na lanser.

[attachment=1]

Da li smo imali KUB M2 ili M3

To su u osnovi "rolling upgradeovi", kao sto su PIPovi pri HAWKu (npr Hawk PIP III).

Kljucna stvar je raketa 3M9M3E, koju sno imali.

Pitanje za Kubovca ali i za ostale znalce.
Da li raketa RS KUB ima samolikvidator?
Koliko sam ja shvatio nema i to je dosta ogranicavao upotrebu ovog RS `99.

Rakete sistema PVO Kub-M nemaju samolikvidator. Obzirom da nemaju trenutni upaljač ne bi trebalo da se aktiviraju kod pada na zemlju.
A nemam podataka da je to posebno ograničavalo upotrebu tog sistema, jedino se vodilo računa, ako je to moguće, da baterije ne budu previše blizu kakvog većeg grada da se možda u tom sektoru ne dejstvuje (a može se i uvesti zona zabrane dejstva u određenim sektorima).
Ali nije to bilo često praktikovano, ionako je bio problem uopšte lansirati. Dodatna ograničenja bi još umanjila taj broj.
Uostalom i kod lansiranja raketa sistema Neva, ona "busterčina" pada kao balvan kad se otkači sa rakete. Upoznao sam ženu kojoj je buster rakete Neva pao na garažu. Jedva je ljudi ubedili da nas Rusi ne bombarduju (videla ćirilična slova na raketi)....

Jedna raketa je 99. Pala ispred bolnice u Pančevu. Propaganda je predstavila to kao bombardovanje NATO pakta bolnice, medjutim bilo je očigledno da je eksplodirala raketa jako male razorne snage. Asfalt ispred bolnice je jedva zagreben na mestu udara , po okolnim trafikama i fasadi se vidi gelerno dejstvo, tako da je to verovatno bila manpad, sudeći po steti.

Baš te IC rakete lakih raketnih sistema PVO treba da imaju samolikvidator. Ali eto....desi se da se ne aktivira.

Ovo za ogranicavanje sektra su mi pricali iz novosadskog 240. puka KUB. Svuda oko NS-a (a i u ostatku vojvodine) neko selo (a vojvodjanska sela dugacka i siroka) :) A lepo skoro pravilo rasporedjena i svako na 20 km jedno od drugog.

Sad nije da im je to bio glavni problem ali na svu muku jos i to.

Kub u JNA, oko 1980. godine.



[attachment=1]

Da li neko zna formaciju 311. ssrp? Koliko lansera je bilo u jednom divizionu?

Puk se sastojao od 4 (srednje) samohodne raketne baterije Kub-M, Baterije za upravljanje vatrom, Raketno-tehničke baterije i Čete za održavanje raketne tehnike.
Pored ovih "osnovnih" jedinica sistema Kub, u formaciji su bile i pozadinski vod, lsab PVO 30/2 mm, vod veze, inžinjerijski vod.
Jedno vreme su bile 2 lsab i baterija LPRS Strela-2M (ratna formacija).

U sastavu svake od (srednje) samohodne raketne baterije Kub-M, postojao je
Komandni vod: 1. odeljenje: BRDM-2, 2. odeljenje: UPPC (Uređaj za prenos podataka o cilju), 3. odeljenje: RStON (radarska stanica osmatranja i navođenja), 4. odeljenje: Agregat PES-100 i FAP-2026 (2 kom)
Raketni vod: 1. - 4. odeljenje: SLO (samohodno lansirno oruđe), 5. odeljenje: APPR (automobil za prevoz i pretovar raketa 2 kom.)

Kasnije se formacija i Puka i baterija menjala, pa su ostala samo 2 odeljenja u raketnom vodu sa po 2 SLO-a (2 u rezervi) i 1 APPR (1 u rezervi).
Puk se nazivao "Srednji samohodni raketni puk SSRP" da bi sredinom 90-tih "izgubio" ono "Srednji" i ostalo samo "Samohodni raketni puk".

U vreme transformacije i formacijske reorganizacije u Vojsci Srbije, "pukovi" (3 puka koja su preostala) su postali "divizioni".

Dakle, svaka samohodna raketna baterija je imala 4 samohodna lansirna oruđa (SLO) u vreme postojanja 311. (s)srp PVO Kub-M iz Skopja, odnosno Prištine.

Mnogo hvala kolega.