PALUBA

Iako je KPM (komplet pontonskog mosta) PM M-71 nastao kao lecencna verzija ruskog KPM PMP, razlike izmedju njih su minimalne, te cu se ovde vise baviti domacom (PM M-71) verzijom ovog kompleta nego originalnom verzijom i kasnijim modifikacijama proizaslim iz osnovne verzije.

Za pocetak cu nesto reci o nastanku ovog kompleta.

Na kraju II svetskog rata ruska vojska je imala TPM (teski pontonski most) koji je olaksavo kretanje jedinica odnosno njihov prelaz preko vodenih prepreka. Medjutim da bi se taj most postavio na maksimalniu duzinu od 230 metara bilo je potrebno 4 sata rada sa celim pukom vojske i oko 200 vozila. Pored toga je bilo potrebno odraditi oko 4500 operacija kako bi se most sklopio. Najveca mana je svakako bila njegova propusna moc od svega 100-tinak tenkova i to minimalnom brzinom. To je dovodilo do toga da druge jedinice cekaju i cesto budu izlozene neprijateljskoj vatri (posebno avijacije).


Konstruktorski zavod Karbisev je dobio zadatak da razvije novi pontonski most. Projekt koji je ponudio Jurij N. Glazunov je ubedljivo pobedio sve ostale potencijalne konkurente. projekat je predvidjao smanjenje broja operacija, smanjenje broja ljudstva za 5 puta, samnjenje broja vozila, povecanje protoka za cak 10 puta itd.
Medjutim nije sve bas sjajno islo posto je od odredjenih ljudi Glazunov bio optuzen za prevaru.
Medjutim zahvaljuci ``gospodinu slucaju`` sve to je doslo do marsala Zukova. Dalje se sve odigralo po najboljem scenariju i ``rodio`` se po mnogima najbolji pontonski most na svetu PMP.

Komplet pontonskog mosta cine:
-32 plovna clanka (PC)na vozilima FAP 2026 BDS/A (slika 1)
-4 krajnja plovna clanak (KPC) na vozilima FAP 2026 BDS/A (slika 2)
-2 kolovozna zastora (celicne ploce koje se postavljaju na prilazima radi povecanja nosivosti tla) na vozilima FAP 2026 BDS/A (slika 3-pogled odpozadi)
-12 remorkera RPP M68 koji se kopnom transportuju i spustaju/izvlace iz vode pomocu vozila FAP 2026 BS/AVG (slika 4-preuzeto sa MCMF)
-ostalih pratecih elemenata (camci, alat, pribor...)

RPP M68

P.S. u prethodnom postu sam naveo da se na slici 3 nalazi kolovozni zastor, medjutim posto je slika veoma losa odustao sam od njenog postavljanja.

Od kompleta PM M71 se izradjuju pontonski mostovi nosivosti 20 i 60 tona, kao i skele nosivosti 0d 20 do 180 t.
Kod mostova nosivosti 60 moguce je dvosmerni saobracaj posto je sirina kolovoza 6,5 metara (slika 1 ceoni prikaz plovnog clanka). Od jednog kompleta PM M71 je moguce izraditi most maksimalne duzine 227 metara.
Kod izrade mostova nosivosti 20 tona svaki drugi clanak se rasklapa tako sto se jedna polovina zakrene za 180 stepeni (slika 2). Na taj nacin je moguce izraditi most za jednosmerni saobracaj maksimalne duzine 382 metra.

PMP u sastavu Ceske vojske
https://youtu.be/00U0sS4zllo

Americka verzija PMP
https://youtu.be/KaYHTO82xMk

Razne verzije u naoruzanju ostalih armija
https://youtu.be/H9npNiSIIG8
https://youtu.be/VEPXPRvgbQQ
https://youtu.be/4Yu5TI__tSA

Negde sam vec pisao o ovome, ali ne smeta da ponovim. Citao sam o ovome nekad davno, pa vas molim da mi ne zamerate sto je previse opsirno i verovatno sa mnogim propustima, ali vreme prolazi i stvari se zaboravljaju.
Jedan o vecih problema kod mostova je to sto treba malo duze vreme da se postave.
Na jednoj od vezbi JNA, jedna od strana (recimo crveni) je trebao da izvrsi desant u sto kracem roku na protivnicku stranu, koja se naravno nalazila na drugoj strani reke.
Da bi se sprecilo da plavi sazna za kada je pripremljen desant, samo sklapanje pontonskog mosta se izvelo iza neke ade, ili u nekom rukavcu reke koja je bila nepregledna za protivnicku stranu.
Kada je trebalo da se izvede desant, crveni je samo dopremio gotov pontonski most do mesta gde je bio predvidjeno da se most postavi, i tako je na brzinu uspeo da uspostavi saobracaj preko reke, potpuno neocekivano od strane plavog.
Posto je to bila malo veca vezba, bili su tu i strani posmatraci, koji su isto tako ostali zateceni ovim nacinom postavljanja vec gotovog mosta.
Ako neko ima tacnije informacije o ovome, molio bih da me popravi i dopuni. :D

Prema onome sto ja znam to se odigralo negde `89 ili `90 godine. vezba je izvedena na Kupi. Ucestvovale su 2 pontonirske cete. Svaka je sklapala po jednu polovinu mosta. To bi trebalo da je moj nekadasnji 123.pontb koji se tada nalazio u Zagrebu. Prema onome sto znam ukupno vreme za sklapanje do nailaska prvog vozila je bilo cca. 16 ili 17 minuta.
Jedan podatak koji sam procitao na nekom ruskom sajtu (pokusacu da ponovo pronadjem gde) da je prilikom prvog demonstrativnog postavljanja PMP-a most sklopljen i prvo vozilo preslo za samo 17 minuta.

Inace presudno za tu brzinu je broj rampi na kojima istovremeno moze da se spustaju clanci i remorkeri. Sto vise rampi to je i vreme potrebno za sklapanje krace.

Svojevremno sam sa svojim ljudstvom na jednoj neuredjenoj rampi imao vreme od 7 minuta za odlicnu ocenu da se spuste clanci, sklopi skela od 60 tona. U tih 7 minuta smo uspeli da spustimo i oba remorkera iako se oni ne ocenjuju.

Hehe, znaci secanje jos uvek radi. :D
Hvala @Kuzmar :super

Nema na cemu Trpe. Ipak je ovo moj fah. Nadam se da ce i ostale teme biti zanimljive.

P.S. Ovo je tek pocetak. Valjalo bi malo i neko pitanje a ne samo da pisem podatke.

Kuzmar, za pitati, moraš nešto i znati. Ne obaziri se, biće i pitanja, i dopuna, samo ti guraj te sprave da premošćavaju reke!  ;D

Staracu se.

Kao sto se moze videti na prethodnim snimcima koje sam postavio komplet PMP je i Amerikancima ali i mnogim drugim vojskama sveta bio osnova za izradu vlastitih kompleta (neko licencno, neko samo kopiranjem vidjenog uz odredjene izmene). Medjutim i pored toga sto je osnova ista neki su vise a neki manje bili uspesni.

Kao potvrdu toga postoji jedna ,doduse, samo prica koja kaze da je u decembru 1995 americka vojska postavljala pontonski most preko Save kod Bosanskog Samca kako bi njihove snage usle u Bosnu u sastav ,kako se tada zvala misija, Unrpofor (Sfor ili nesto trece). Poenta je da je usled naglog povecanja vodostaja tokom postavljanja mosta doslo do kidanja pojedinih elemenata. Posto se to po prici desilo tokom noci otkinuti pontoni su noseni vodom otplovili pa je cak u Sapcu nasa pontonirska jedinica hvatala pontone ``pobegulje``.
U prilog tome ide i jedna zanimljivost. Kada u google pretrazivacu ukucamo ``američki inženjerci su završili pontonski most`` dobicemo nekoliko linkova gde se u temama ``Dogodilo se na danasnji dan`` moze pronaci informacija da je taj pontonski mos zavrsen 31.12.1995.godine. Ako imamo u vidu vreme potrebno za ppostavljanje mosta koje je u prethodnim postovima pomenuto mozemo zakljuciti da je ovaj most postavljan nekoliko dana kada je postao deo istorije. Zasto je to tako to verovatno znaju samo Amerikanci koji su to radili.

Sklapanje pontonskog mosta PMP (Madjarska vojska).
https://youtu.be/7H6na4puNuk

Ista vezba.
https://youtu.be/uN0ZQzkk7e4

Nacin spustanja clanka u vodu
[attachment=1]
prilazak vozilom vodi

[attachment=2]
sema rasklapanja clanka

Najzad sam nasao nesto o onom famoznom pontonskom mostu koji su Amerikanci postavljali preko Save.

Procitajte sami pa molim komentar

Isto to sa google prevodom
 
 :krsta

I jos malo. Nazalost nemam pristup ovoj arhivi za ceo tekst pa ovde prikazujem samo deo koji je vidljiv.



Prevod with Google

@Kuzmar
Jel znas, koliki je najduzi pontonski most postavljen kod nas ??
Bilo u svrhu vezbi, bilo kao pripomoc u nekom vanrednom stanju.

Nisam siguran ali mislim da nikada nije bilo potrebe za postavljanjem mosta duzeg od 1 kompleta a to je maksimalno 382 metara. Mislim da je najduzi onaj koji je postavljan u Beogradu na Lidu ali ne znam koja je tacna duzina.

Hvala @Kuzmar.

Evo nadjoh jos jedan link o tom mostu. Ali sto vise pronalazim to se vise cudim podacima o duzini mosta pocelo je sa podatkom od preko 2000 metara i sto vise pronalazim most je sve kraci.

http://articles.latimes.com/1995-12-30/news/mn-19291_1_pontoon-bridge (na ovom limku ima 3 teksta na 3 strane)
 a evo i nekoliko slika

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Jedna od najpoznatijih akcija u kojima su veoma uspesno upotrebljeni PMP, PTS-M, K-61 i GSP.
Egipatski napad na Izrael u oktobru 1973.godine, 4. arapsko-izraelski rat (poznat i kao JOMKIPURSKI rat). Ovom prilikom egipcani su pomocu ovih amfibijskih i pontonirskih sredstava savladali Suecki kanal i napali Izrael. Na snimku od 4:35.

https://youtu.be/WizoWeXFKMQ

Ovo je fotografija mosta koji je postavljen 2007 godine na Lidu i ako sam dobro izbrojao plovne clanke trebalo bi da je dugacak oko 170 metara. Jednom je ako se ne varam bio i duzi posto je bio postavljen na drugom mestu, ali to nisam 100% siguran.
[attachment=1]

Постављање понтонског моста преко Саве 1995.године од стране америчке војске је пример  лоше припремљености и шта све реке (вода) може. Да, река нагло надошла и однела мост и потопила читав простор где су биле смешетене јединице, возила и сл. Било је тих дана доста слика потопљених камиона, понтона и подсмешљивих коментара  страној штампи и нашој штампи.

Приликом "отварања" понтонског моста на Великој Морави 1999.године (после бомбардовања) откачио се понтон и отпловио низводно. Новинари су генералу Ојданићу због тога "вадили душу" - ем "отвара" понтонски мост у политичке сврхе,ем се он откачи за време церемоније.

Ove fotke sa Lida...2003., kad je bio onaj "čuveni" festival "Echo" (sećate se priče o uznemiravanju ugroženih vrsta ptica preglasnom muzikom) bio je postavljen most sa 2 trake, a ovde se lepo vidi da je u pitanju samo jedna. Prelazio sam preko njega, delovao je prilično pouzdano. A šta je sa onima u Novom Sadu (i možda još nekim gradovima?) posle bombardovanja? Koliko su oni bili dugi? I koliko dugo su uopšte i služili?

U Novom sadu su tokom bombardovanja od ovog kompleta pravljene skele za prevozenje preko Dunava, a ako se dobro secam most od ovog kompleta nije pravljen vec je napravljen most na barzama koji je u osnovi pontonski most ali u sebi ne sadrzi ni jedan elemenat ovog kompleta.
Na Velikoj Moravi je bio napravljen pontonski most koji je uklonjen cim je porusen most premoscen lansirnim mostom tipa ``Bejli``koji je dosta dobro obavio svoj zadatak. Koliko se secam tadasnjih vesti vodostaj Morave i ostalih reka je zbog padavina bio dosta visok pa je najekonomicnije resenje ipak u tom slucaju bio most Bejli. Taj most iako star veoma je dobar za situacije kao sto je bila na Moravi. Nekada se koristo kao pontonski ali zbog modernijeg PM M71 njegova upotreba kao pontonskog je danas veoma retka ali su ga, prakticno svi, koji su ga imali u svom sastavu zadrzali kao lansirni.

O mostu Bejli sam imao nameru da nesto napisem kroz ovu temu a ako postoji interesovanje mozda bih mogao i kroz novu temu da napisem nesto o njemu.
Evo jedne fotografije mosta Bejli postavljenog negde u Bosni tokom rata.
[attachment=1]

Bejli definitivno zaslužuje svoju temu u inžinjeriji.

Naravno, a ja cu se potrudi da nesto napisem o njemu mada nisam imao priliku da nesto mnogo radim sa njim, posto je zvanicno izbacen iz naoruzanja pa se jos od `90-ih proucava samo informativno.

Da, tog leta su šumadijski okrug pogodile gadne poplave...sećam se ogromnog jezera u svom gradu na mestu gde je bio sportski aerodrom i oranice...a Morava nije daleko odatle. I ja bih voleo da pročitam nešto o tom "Bejliju", deluje mi dosta poznato sa slike, možda sam čak i prelazio preko nekog od njih...mada, davno je bilo, ne mogu baš da tvrdim.

Evo i od mene nešto ... Snimak RPP M68 sa prvomajske parade u Beogradu 1986. (valjda) godine ...

[attachment=1]

Kuzmar, da li je bilo neko premošćavanje Dunava, ako jeste - zna li se u kom rejonu i kojim sredstvom?

Preko Dunava nije bilo nekog premoscavanja posto je u takvim slucajevima predvidjeno da se rade skelska mesta prelaza. Razlozi su sirina koja prevazilazi jedan komplet, brzina vode koja ne sme biti veca od 2-3m/s(nemam trenutno pri sebi taj podatak) problem sidrenja,ogromnog broja angazovanog ljudstva (ceo bataljon A formacije) itd. Zbog toga se pristupa izradi skela i na takvim rekama moze da funkcionise na jednom mestu i po 4-5 skela te se na samoj brzini prebacivanja ne gubi mnogo posto uvek jedna utovara, jedna istovara a ostale su na putu za utovar ili istovar.
Jedini sto je na Dunavu premoscavano mostom su pojedini rukavci (moja jedinica je za potrebe NP Fruska Gora 1997 izradila pononski most 60t na rukavcu Dunava kod Sr.Karlovaca).

Ovde je rec naravno o PM M71. Naravno tu imamo i Lido (jel` to bese Dunav?) i mozda jos po nesto ali nisam siguran pa ne bih nagadjao.
Da li ej nekada ranije kod nas takvo premoscavanje radjeno meni nije poznato niti sam imao priliku da o tako necemu cujem ista.


Evo jedan fotografija utovara Zetellmaiera na skelu tokom obuke na Dunavu. Fotografija je cista ekskluziva posto do sada nije objavljivana (snimljeno 2008).

[attachment=1]

Animacija spustanja plovnog clanka u vodu. Ovo je gotovo realno vreme za koje se ta operacija izvodi.
[attachment=1]

Kuzmar, na animaciji ne mogu da uočin neku sajlu ili nešto čime je članak vezan, da ne otplovi niz vodu. Pretpostavljam da jeste vezan?

Jest, clanak je vezan jednom sajlom za vozilo. Kada se clanak otvori i po inerciji pocne da plovi ka sredini vodene prepreke ta sajla ga zadrzava da ne otplovi. Vozilo zatim krece napred i privlaci clanak obali. Kada je clanak privucen posluga se penje na njega, vezuje obicno uze a sajlu otkacuje posto uze dobaci pontoniru na obali koji vucom pomera clanak od rampe i time oslobadja mesto narednom vozilu.

Izvodljivo je i da se sajla ne otkacuje sve dok ponton nije sklopljen ali je to izvodljivo samo ako svako vozilo ima svoju rampu. Tada se tako zakaceni pontoni sklapaju u polozaj za rad medjusobno cakljama privlace i spajaju, kace remorkeri teko onda sajla moze da se otkaci. Medjutim ovo je samo teoretski posto ne verujem da iko na svetu ima dovoljno rampi da spusti sve pontone istovremeno.

Hvala za objašnjenje! Šta ću kad me sve interesuje, pa i detalji, posebno kad su plovne stvari u pitanju... ;D

To bar nije problem da se objasni. Radio sam sa tim kompletom 8 godina i obucio ni sam ne znam koliko pontonira, remorkerista, vanbrodista i vozaca.

Ne znam da li sam vec pomenuo jednu zanimljivost oko ovog kompleta. Danas dobar deo zemlja ima ovaj komplet u svom naoruzanju. Neko ima izvorne ruske a neko americke. Do arapsko-izraelskog rata Amerikanci nisu imali nesto ovako. Srecna okolnost po njih je da su Izraelci tokom rata zarobili po nekim izvorima ceo komplet, po nekim deo a po nekim samo jedno vozilo sa plovnim clankom. Naravno Ameri su bili zainteresovani za sve sto dolazi iz Istocnog bloka pa tako i za ovaj komplet. Kada su dosli do tog zarobljenog dela napravili su prakticno isti komplet koji se razlikuje u vozilima, neznatno u sirini kolovoza i u tome sto je umesto celika koriscen aluminijum te je sam clanak laksi. U svakom slucaju `92 godine je i prakticno dokazano da su platforme vozila kompatibilne za sve plovne clanke. Tada je bio cuveni slucaj da su nasi pontoniri na Raci hvatali pontone koje je nabujala Sava odnela kada su Ameri sklapali most kod Orasja.

Da li su im naši vratili članke, ili ih iskoristili za sebe? Ili možda nisu samo iz inata? ;D

Sila Boga ne moli. Vratili im. A i sto ce nam samo clanci? Da su bili sa vozilima onda bi mozda bila druga prica.

Da su ih barem pozvali na jedno pokazno zanimanje da vide kako se to radi.... Ali de, dobro sad!

Onako posteno govoreci u vezi tog mosta kod Orasja. Tako nesto koliko znam ni u JNA i kasnije niko nije probao da izvede. Svim pravilima je predvidjeno da se takve prepreke savladjuju formiranjem skelskih mesta prelaza. Uticaj vodenog toka na tako sirokom rekama je veoma veliki i zasto onda pokusavati tako nesto izvesti, a trebalo bi angazovati nekoliko bataljona sa svojim kompletima. Trazeci podatek za ovu temu dosao sam do nekoliko razlicitih duzina tog mosta ali sam gledajuci fotografiju gotovog mosta dosao do zakljucka de je verovatna duzina sigurno preko 1000 metara. To je enormna duzina za koju bi trebalo najmanje 4 kompleta mosta (odnosno 4 pontonirska bataljona). JNA je imala nekoliko takvih bataljona ali koja je svrha sve baciti na jedno mesto.Ko ce da obezbedi prelaz na nekom drugom mestu gde je to potrebno? A svakako kada se zna da jedan komplet moze da obezbedi 16 skela klase 40 tona onda dolazimo do zakljucka da ce se vise mesta pokriti i stvoriti veca frekvencija prelaska na drugu stranu nego sa samo jednim mostom. Nije zanemarljivo ni cinjenica da ako se to radi u ratu most je svakako laksa meta za dejstvo neprijateljske avijacije i artiljerije za razliku od skele koja je pokretna i manja.
Da zakljucim. Verovatno bi i sadasnje pontoniorske jedinice VS mogle da izvedu takav poduhvat ali se sigurno ne bi brukale kao Amerikanci (potpljena vozila, odneti pontoni, i oglasneo na sva zvona da je izgradnja mosta trajala 1000 sati).

Ја сам имао прилике да на једној вежби, 1986 године, видим и пребацивање оклопне технике скелама, затим тенконосцима (на Дунаву, из правца Илока ка Бачкој Паланци, баш код садашњег моста), као и премошћавање канала ДТД понтонским мостом, додуше од три чланка. Постављање моста је рађено у симулираним борбеним условима на делимично уређеном месту. Инжењерија је то заиста добро била урадила. Преко њега је прешао оклопни батаљон (све резервисти) заиста муњевито. Ништа није било намештено, претходно увежабано, али је деловало врло добро.

И 1999.године сам посматрао рад инжењераца на скелском месту преласка код Новог Сада, и наравно користио њихове "услуге". Заиста су деловали врло сигурно, стручно  и храбро. Углавном су то били резервисти, али то по ничему ниси могао да закључиш. Осим, по мало више седе косе на главама.

Код Орашја, децембра 2005.године се очигледно радило о лошој процени. Вероватно је неко желео да импресионира, а испала је брука.

Moj bivsi bataljon je inace pokrivao ta skelska mesta koja je Dzumba pomenuo.
A evo par slika iz 1999.godine i slika na kojoj se vidi ona sajla koju sam pomenuo kao odgovor na Borin post.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Da se nadovezem na Dzumba.

I ja sam silom prilika koristio '99 usluge pontonira kod Novog Sada (cesto) i mogu reci da je to sve jako jako dobro funkcionisalo i mislim da nije bilo ni jednog incidenta.

Cak je jednom skela sa civilima bila negde na sredini dunava kada su bombardovali zezeljev most (oko podneva) nekih 400-500 metara nizvodno od skele (na prvoj Kuzmarevoj slici iz prethodnog posta se vidi most pre nego sto je strusen) nije bilo panike i bezbedno su prebacili ljude na obalu.

Sve sa starim FAP-om  ;)

[attachment=1]

Svaka cast Dred.  :super  Ima li jos neka slika sa ovim Fapovima?

Nažalost, za sada ne ... Moram da pretresem još neke delove stana ovih dana, pa možda još nešto bude  ;)

E kuzmar, baš imaš sreće ... evo još jedne   :D

Ova je spektakularna ...

[attachment=1]

E, od ovoga posmatraci zaneme.  :pirat  :klap  :klap
Inace ovo se desava kada se clanak izvlaci na obalu. Tada zbog velikog otpora (posto je vucen po zemlji) i velike poluge (ova grana na slici preko koje se prebacuju sajle radi sklapanja) dolazi do podizanja kompletnog prednjeg kraja vozila. To nekada moze da bude i do 2 metra u vis sto svakako zavisi i od nagiba rampe na kojoj se radi.

Početak 70-tih ...

[attachment=1]

Pitanje za kuzmara ...Koliko se u inžinjeriji ovo događa?  :D

https://youtu.be/mljMRvKIkfA

Pa... ovaj, desava se. Desilo se to i meni jednom. Nisam obratio paznju na kom sa clanku i produzio sam nazad.
Nisam bas siguran da se desava bas cesto ali bude i toga.

Да се не дешава не би ни носили појасеве за спашавање. Вероватно није баш бројно, али се сигурно дешава. Овај је случајно снимљен, па на му сад дође као атракција.

Meni se tako nesto desilo prilikom uvezbavanja posada tenkova na Velikom backom kanalu. jednostavno sam zbog ugla ulaza na skelu svu paznju usmerio na sam tenk i kuda gaze njegove gusenice nego na kom se clanku nalazim.

Posle toga je dugo bilo za.....cije na moj racun, ali dobro, morao sam to da junacki izdrzim.

Da nastavimo tamo gde smo stali.

Ovo su izvodi iz pravila JNA koje je i dalje aktuelno (a i nema neke potrebe da se menja)

1.Pontonski most PM M-71 sluzi za uspostavljanje mosnih i skelskih mesta prelaza pri savladjivanju vodenih prepreka. Od njega se mogu sklopiti:
      -pontonski most nosivosti 20 i 60 tona
      -skele nosivosti 20 do 170 t (osnovni tipovi skela su nosivosti 40,60,80,110,150 t.

2.Pontonski most PM M71 (park) konstruisan je tako da se moze podeliti na dva dela i da svaki moze da cini jednu celinu sa kojima se moze nezavisno ostvariti mosni ili skelski prelaz.
 
3.Za rukovanje mostom neophodno je imati pontonirski bataljon (dve pontonirske cete), koji moze jednovremeno da organizuje, uredi i odrzava dva mostovska ili vise skelskih prelaza.

4.Komplet pontonskog mosta PM M-71 cine:
       -32 plovna clanka sa automobilima FAP 2026 BDS;
       -4 obalna clanka sa automobilima  FAP 2026 BDS;
       -2 kompleta kolovoznih zastora sa automobilima FAP 2026;
       -12 remorkera RPP M-68 sa automobilima FAP 2026 BS/AVG;
       -1 individualni komplet (pomocna oprema, alat i pribor)


5.Glavne osobine pontonskog mosta PM M-71:
       -mostovi i skelske konstrukcije su neprekinute plovne trake;
       -most je konstruisan od clanaka (cetiri pontona na sklapanje), koji predstavljaju gotove delove
        mosta ili skela;
       -konstrukcije mostovnih i skelskih clanaka su iste;
       -nisu potrebni navozi za pristajanje skela pri utovaru i istovaru tehnike;
       -palube clanaka sluze kao kolovoz mostova i skela sa cetiri trake kolovoza;
       -za terete do 20t i sirine do 3 m mogu se koristiti dve trake kolovoza.

6.Nosivost svakog PC u skeli je 20t   a obalnog clanka 10t.

7.Za most nosivosti 60t najveca tezina pojedinacnog tereta ne sme da prelazi njegovu nosivost, a tezina vucnog voza (vozilo sa prikolicom) 90t.
Za most nosivosti 20t najveca tezina pojedinacnog tereta ne sme da prelazi 25 t pri najvecoj brzini kretanja od 20 km/h, a tezina vucnog voza (vozilo sa prikolicom) 30t.

8.Za skelu nosivosti 60 i vise tona najveca tezina pojedinacnog kontinualnog tereta ne sme da prelazi njenu nosivost.

9.Najveca dozvoljena brzina vodenog toka u povrsinskom sloju, pri dubini vode do 3 m za mostove je  2m/s.   

10.Preko mosta nosivosti 60 t dozvoljena brzina kretanja tenkova je 30km/h.

11.Preko mosta nosivosti 20t dozvoljeno je kretanje vozila tezine do 20t brzinom od 30km/h.


TEHNICKI PODACI NEKIH VAZNIJIH DELOVA KOMPLETA MOSTA PM M-71:

a)Za plovni clanak:

-dozvoljena vucna sila na dobosu srednjeg vitla 1,5 t
-nosivost vitla konzolne dizalice             0,2 t
-najvece opterecenje konzolne dizalice      0,5 t

b)Za obalni clanak:

-vucna sila horizontalne rucne dizalice          22 t

c)Za nadgradnju automobila FAP 2026 BDS/A :

-dozvoljena nosivost grane dizalice            4 t
-grana dizalice prelazi zadnji deo platforme za     1,9m

Pontonski članci. Slikano na jezeru Jarun (Zagreb)

[attachment=1]
[attachment=2]
Izvor: Otvoreni maketarski forum (http://www.maketarstvo.net/forum/index.php)

Transport kamiona FAP 4500 preko reke na jednom pontonskom članku ...

[attachment=1]

[attachment=2]

Jedan lepo postavljeni pontonski most, verovatno preko nekog kanala.

[attachment=1]

Mala ispravka. Ovde se radi o 2 plovna clanka koji cine jednu skelu nosivosti 40t. Posto pretpostavljam da su obe fotografije istog porekla a i po samom polozaju kamiona (napred i levo) na prvoj fotografiji dolazim do zakljucka da je ovde vrsen utovar 4 kamiona odnosno po 2 na svaki od clanaka kao sto sam svojeveremeno na obuci vrsio utovar 4 BRDM-a na skelu ali nosivosti 60 t.

Тако нешто као што приказује Трпетова слика (понтонски мост преко канала са тенком на њему) сам гледао уживо новембра 1986.године на Великом бачком каналу, негде код села Раткова. Можда је то отуда. Прво су инжињерци поставили мост,а затим је оклопни батаљон претутњао преко њега, онако из покрета, уз заштити прага и дејство авијације.

Vec sam u vise navrata pominjao i NATO verzije ovoga mosta pa evo da napisem nesto i o njemu.

Iako je originalni pontonski most konstruisan i usao u upotrebu jos pocetkom tek posle IV arapsko-izraelskog rata je proizveden prvi model pontonskog mosta za potrebe Americke vojske. Zahvaljujuci zarobljavanju 1 dela pontonskog mosta (nije bas najjasnije da li je u pitanju samo jedan plovni clanak na vozilu ili deo parka) od strane izraelaca amerikanci su dosli do tog , mogu slobodno reci, cuda tehnike koje je u trenutku konstruisanja po svim parametrima bilo cak 120 puta bolje od njihovog najboljeg pontonskog mosta M4T6.

Na osnovu dostupnog uzorka napravljen je STANDARD RIBBON BRIDGE (SRB) koji se od originala razlikovao po vozilima i remorkerima namenjenim potiskivanju clanaka, skela i delova mosta. Kasnije je na mostu SRB doslo do odredjenih modifikacija te je sa njima dosloi novo i dalje aktuelno ime IMPROVED RIBBON BRIDGE (IRB). Modifikacije se odnose na upotrebu aluminijumskih legura umesto celicnog lima koriscenog za oplatu clanaka, modifikaciju podizanja i spustanja clanaka (umesto koriscenja inercije za spustanje i sajli za podizanje kod IRB je iskoriscen sistem slican nadgradnjama za utovar i istovar u kontejnerskom transportu) a delimicno su i izmenjene dimenzije clanka kako bi se  dobilo na korisnoj sirini palube.

[attachment=1]
[attachment=2]

Jos jedna bitnija modifikacija je i izmena same palube krajnjeg plovnog clanka (slika 2) gde se vidi da paluba sa rampama nije kao kod SRB i PMP (gde je paluba neodvojiv deo clanka a rampe su preklopne, na sarkama kao na slici 3).
[attachment=3]

Upravo sam dobio informaciju da se danas na Lidu sklapa pontonski most nosivosti 20 tona i duzine oko 360 metara. Ako ima neko da mu je zgodno da malo uslika bilo bi lepo.

Ako se ne varam, ovo bi trebalo da bude PT-76 na pontonskom clanki.

[attachment=1]

Sta je sa pomenutim PT-76 da li su povuceni iz VS ?

Evo jos jedne lepe fotkice T-55 na pontonskom clanku.

[attachment=1]

Trpe ovo nije plovni clanak iz kompleta PM M71, ovo je amfibijska skela GSP.
Inace pravilan izraz za plovni clanak ( 1 ili vise) koji prevozi neki teret je skela. Skela moze da se sastoji od 1 plovnog clanka i tada je njena nosivost 20 t ili vise plovnih clanaka kada joj je nosivost 20t x broj clanaka, a ako je u skeli i krajnji plovni clanak njegova nosivost je 10 t.

Evo ga most na delu (ovaj put ne gresim. :D )
[attachment=1]

Ovaj put je tacno.  :super

Sa današnje vežbe Rečne flotile ....


[attachment=1]

Opet nesto starije.  ;D
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=2]

Ovo je pontonski most lepog raspona.

Nisu to Madjari lose odradili. Inace u dva navrata se vidi madjarski minolovac tipa "Nestin".

@pvanja

gledam i ne mogu da vidim ni na ovoj ni na prethodnoj strani gde je neki PM iz sastava madjarske vojske, i malo potrazim kad ono na prvoj strani, druze sto ne citira taj post da se ne zbunjujemo bez potrebe?

Vala da znaš Kuzmare, većma sam pomislio da sam pobenavio  :D

Ja nisam shvatio ni pored dobre volje o čemu je reč dok ti ne reče ...

Koliko je potrebno vremena da se sklopi ovoliki most kao što su mađari sklopili.

Evo odgovora (https://www.paluba.info/smf/inzinjerija/komplet-pontoskog-mosta-pm-m71/msg53584/#msg53584) Trifko. A ima i video klip na drugoj strani kako su Egipcani postavili mostove preko Sueckog kanala. Iz tog videa se moze dosta zakljuciti o brzini postavljanja mosta.

Pretpostavljao sam da ne treba puno vremena, ali da za tako kratko vrijem može nikad mi nije palo na pamet.
Dalje što egipćani sapitaju obalu tj. kvase?

E to kvasenje nema veze sa ovim mostom. Nisam bas siguran, malo sa zaboravio detalje oko toga, ali mislim da to ima veze sa rezervoarima sa naftom na izraelskoj strani iz kojih je u slucaju napada trebalo da se nafta ispusti u kanal i zapali. Ako gresim neka me neko ispravi.

Sigurno je da su egipatski specijalci onesposobili ventile za ispustanje nafte.

Moram se ispraviti.
Malo sam potrazio i saznao da je to polivanje uradjeno iz drugog razloga. Naime,Izraelci su kao jos jednu od brana protiv egipatskog napada nasuli taj pescani breg. Egipcani si pokusali da taj breg poruse eksplozivom, artiljerijom i sl. ali nisu uspeli dok jednom mladjem oficiru nije palo na pamete da ga poruse vodom. Koliko je ta informacija tacna nisam siguran. I dalje ostaje otvoren poziv onome ko sa sigurnoscu zna da malo to rastumaci.

To je tačna informacija.

https://youtu.be/-66seomf2K4

@kuzmar

Izvini nisam ni primetio da sam na prvoj strani.
poz

Imao sam super knjigu o oktobarskom ratu (izadnje generstaba JNA), gde je u crevca bilo obradjen sukob iz svih uglova. Pesadija, OMJ, inzinjeri, RV, PVO, RM itd.

Jako leo je bilo ilustrovana skicama fortifikacija Izraelaca.

Na zalost u silnom seljenju ta mi se knjiga zagubila.

Ma Ok je druze ;) , za knjigu je steta, nego da li mozda mozes ta se setis naslova, autora pa d :pirata probamo da je pronadjemo?

Књига се звала "Четврти израелско - арапски рат" или тако некако. Представља сублимат испитивања које је организовано, плански и по жељи и вољи Египћана спровела екипа официра ЈНА одмах после рата 1973. године. Књига је вредна јер представља доста објективно и верно сведочанство у дејству, пре свега египатске стране. У њему је добро описано форсирање Суецког канала, постављање понтонских мостова а пре тога разбијање одбрамбених (пешчаних) насипа воденим шмрковима. Иначе идеју да се пешчани бедеми разбију водом је дао неки интендантски официр (капетан).

Jos kada bi neko uspeo da iskopa tu knjigu ili bar sken dela koji se odnosi na PMP to bi bilo  :super

Da nije možda u pitanju knjiga  "IZRAELSKO ARAPSKI RATOVI", a evo i sadržaja iste.


[attachment=1]
Egipatske snage forsiraju kanal
[attachment=2]
i pontonski most preko kanala.

Nije Trifko, tu knjigu imam i samo se malo pominje forsiranje kanala. A na ovoj poslednjoj slici je neki potpuno drugi pontonski most a ne PMP.

Dopuna:

Juce sam nesto cukao po netu trazeci PMP i pronasao sam sliku ovog mosta medjutim tamo je pisalo da su to izraelske snage u pokusaju protivofanzive. Ne znam sto bi egipcani koristili neki komplikovaniji most kada su vec imali PMP.

da li je ovo fotografija iz 1973? Brzo odgovorite, da je mogu izbrisati, ako nije ;D
[attachment=1]

Juce sam ovu fotografiju video na nekom od sajtova o arapsko-izraelskom ratu i mislim da jeste iz cetvrtog rata.

Hvala na brzom odgovoru.

E sad, nesto da objasnim.

Koliko sam procitao u prva 2 dana je postavljeno 10 mostova i uspostvljeno oko 50 skelskih mesta prelaza. Ne znam koja je sirina kanala, ali ako se na skelskim mestima radilo sa 3 skele (jedna utovar, jedna istovar, jedna izmedju) onda im je bilo potrebno najmanje 150 skela od najmanje 60 tona (odnosno 3 plovna clanka). Neka je svaka treca skela bola GSP (znaci 50) ynaci da je samo za skelska meste bilo potrebno oko 300 clanka i 200 remorkera (skelu od 60 t gura 2 remorkera) plus plovni i kranji plovni clanci za mostove. Znaci radi se o  nekoliko desetina kompleta (odnosno bataljona). Verujem da je posledica toga bilo postavljanje i izvesnog broja pontonskog mosta Bejli.

@kuzmar

Ta je u tipicnom maniru JNA nosila oznaku Vojna Tajna, Strogo poverljivo, Interno itd. Bila je iskljucivo za internu upotrebu.
Tako da nije bila u prodaji vec smao kao strucna literatura.
Mislim da tu bila grupa autora po temama.

Pa dobro ali se i vojne tajne nadju na internetu i to mnogo vece nego kako su Arapi i Izraelci ratovali. Ali dobro, da ne idemo u dalji off, osim ako neko mozda ima tacnu informaciju.

Зашто би то што је документима одређиван степен поверљивости био "типични ЈНА манир". И сада се у свим војскама то ради, баш на таквим документима. Проблем је био друге природе. Заборављало се да се ознаке "скину", односно тајни подаци учине доступним декретом када они објективно више нису били  тајна: "са тог и тог документа "скида се" ознака поверљивости...".  Са књиге коју ја помињем практично то је и учињено јер је она у библиотеци ЦВНДИ (не знам како се сада зове, припада Институти за стратегијска истраживања) доступна свим члановима. То је било интерно издаее, само за потребе стручних служби и школа те нема велики тираж. У оно време, када је издата заиста је била тајна јер многи су желели да сазнају искуства из тог рата.  Искуства су знање, а свако чува своје, ако је паметан, јер може и да га "прода". Када је у питању поменута књига можда би се могао направити репринт издања, али питање колико је то економски исплативо.

Dzumba, izgleda da si u pravu sto se tice naziva te knjige, na drugom forumu sam pronaso jedna post u kome se pominje knjiga ``Cetvrti arapsko-izraelski rat`` u izdanju SSNO. Poslao sam pp autoru posta pa se nadam da cu dobiti najbolji moguci odgovor (da je ima u elektronskoj formi).

@dzumba

Ma vise sam mislo da se oznaka Vojna tajna stavlja na skoro sve sto se stampalo za upotrebu u JNA i retko kad se skidala ta klasifikacija. .

A ja sam u posed ovog primerka dosao tamo negde 90-tih i  dalje je imala oznaku VT mozda cak (25+ godina od izdanja).

Klasifikacija je isla: Interno , Vojna tajna, Strogo poverljivo i vadljda Drzavna tajna.

Verovatno sam nesto ispustio ali to je tu negde.

Po meni je malo glupo da neskinu taj stepen tajnosti sa knjige posle 25 godina, a pogotovu sto je ta bila dostupna kao sto kazes u biblioteci a i dalje nosti taj nivo poverljivosti.

Ово је потпуне изван тема, па ако модератор мисли да га треба пребацити негде друге потпуно се слажем.

Проблем са "скидањем" степена тајности код штампаних књига је тај што то најчешће није могуће урадити брисањем на одштампаним и дистрибуираним примерцима. То се обично решавало тзв. расписом, односно актом којим се одређивало да "тај и тај" документ више није, на пример, "Војна тајна- Строго поверљиво" већ "Војна тајна - Интерно".

Текст који је овде био написан о степеновању поверљивих докумената у ЈНА пребачен је у нову тему "Војна тајна" : https://www.paluba.info/smf/opste-diskusije/vojna-tajna-12832/

Drugari, nisam ovu temu čitao jedno vreme. :)

Imam upravo ispred sebe knjigu "Četvrti arapsko-izraelski rat", izdanje 1974. godine, GŠ JNA - I Uprava, sa oznakom "INTERNO". Odakle mi, odavno se ne sećam.

Sad sam je pregledao, nigde u njoj nema neke oznake veće tajnosti od navedenog stepena "Interno", čak ni na 17. strani nema onog slavnog pečata koji je bio u svim vojnim knjigama. Nema ni pečata iz neke vojne biblioteke...

Sad mi je stvarno mala misterija odakle mi, ali manje je važno to - dakle tu je, kome šta treba neka se javlja.

Vezba "Sava 2010"

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Jedan zapanjujuci podatak iz knjige ``Cetvrti arapsko-izraelski rat``:


Ogromna kolicina pontonske tehnike je upotrebljena za forsiranje kanala.

E sada u ovom citatu se pojavljuje podatak o PMP mostovima nosivosti 50 i 25t. Nikada ranije nisam cuo za tu nosivost niti sam na nekom drugom mestu uspeo da pronadjem takav podatak, pa se namece logican zakljucak da je nosivost tih pontona bila manja za gotovo 20% posto su iznutra bili prazni. Kasnije kada su pontoni ispunjeni PU penom verovatno je vrseno novo testiraje pa je ustanovljena veca nosivost i taj se podatak sad i moze pronaci.

Dakle PU penom je povecan nosivost plovnog clanka za citavih 20% sto nije malo povecanje, a sa druge strane popunjavanjem praznina unutar pontona dobijeno je i na otpornosti na direktne pogotke te u pogodjeni ponton voda ne moze da prodre pa se saobracaj preko takvog mosta, ili sa skelom u kojoj se nalazi takav plovni clanak, moze odvijati neometano.

Sta se nalazi u unutrasnjosti ovih mostova, jel su ispunjeni sa necim ili su prazni ?

Vec je ranije pomenuto da su prvi kompleti mosta izradjivano od plovnih clanaka koji su iznutra bili prazni. Kasnije je doslo do modifikacije koja je podrazumevala ubrizgavanja poliuretanske pene u unutrasnjost plovnih clanak. Time se dobilo na povecanju nosivosti ali i na sprecavanju potapanja plovnog clanka u slucaju probijanja usled ostecenja ili pogotka iz raznog vatrenog oruzja.

U svojoj jedinici sam imao jedan plovni clanak koji je bio pogodjen iz raketnog bacaca, ali je bez ikakve opravke godinama koriscen tokom rada na vodi bez gubitka ili umanjenja predvidjenih performansi.

Na MCMF clan Petar Pan je postavio fotografije PMP mosta iz 1967.godine u naoruzanju JNA, a ja ih prenosim ovde.


[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

I jos par fotografija. Na prvoj bi trebalo da je prikolica sa desantnim aluminijumskim camcima ali nije iskljuceno ni to da su u pitanju dvodelni pontoni od prethodno pomenutog mosta, dok je na drugoj definitivno taj desantni aluminijumski camac. Na camac je postavljen i vanbrodski motor ali ne bih mogao da zbog velicine fotografije ocenim o kom se motoru radi (pretpostavka je da bi to mogao biti Mercury koji se tada nalazio u opremi).

[attachment=1][attachment=2]

A ovo su dve fotografije novijeg datuma istog clana sa MCMF koj kaze da ih je preuzeo sa sajta VS ali ih na tom sajtu ne mogu pronaci. Svejedno, na fotografijama se vidi nesto sto se malo redje fotografise a to je sklapanje i utovar plovnog clanka na vozilo.
 
[attachment=1][attachment=2]

Zajednička obuka na vodi pripadnika 1. pontonirskog bataljona Rečne flotile i oklopnih, mehanizovanih i artiljerijskih jedinica Prve brigade, izvedena na reci Savi juče, 02.06.2011. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Izvor: www.vs.rs

Lepe fotografije. Imam i ja nekoliko od pre neki dan kada su obuku imali studenti VA samo treba prvo da ih obradim  posto su skidane sa fb profila mog kolege preko print screen opcije. A ima slika i za novu temu o imrpovizovanim sredstvima za savladjivanje vodenih prepreka.

Obuka studenata VA od pre par dana.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Na poslednjoj fotografiji u pozadini se moze videti jedan plovni clanak koji se nije otvorio. Uzrok neotvaranja  moze biti mala dubina vode na mestu gde je clanak sspusten pa torzione osovine nisu mogle da savladaju otpor (sto ovde nije slucaj posto se radi o uredjenoj rampi) ili neispravne torzione osovine (pukle ili lose montirane prilikom neke zamene).

Otvaranje pontona se u ovom slucaju vrsi pomocu vozila tako sto se za neotvoreni deo clanka zakaci sajla za zadrzavanje pontona (u ranijim postovima postoje fotografije na kojima se vidi ta sajla koja ima namenu da prilikom spustanja u vodu zadrzi plovni clanak kako ne bi otplovio), prethodno jedan od pontonira mora da se popne na clanak kako bi to uradio. Kada je sajla zakacena pontonir silazi sa clanka a vozac pokrece vozilo, kada se sajla zategne  najcesce se naglim trzajem clanak povlaci ka obali sto dovodi do otvaranja neotvorenog dela. Za drugi neotvoreni deo postupak se ponavlja.

Na narednoj fotografiji pontoniri pripremaju clanak za prinudno otvaranje.

[attachment=1]

I jos par fotografija sa obuke

[attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Sa parade 1975. godine.

[attachment=1]

Данас сам прошетао до Земуна са намером да погледам и снимом понтонски мост постављен између Земуна и Великог ратног острва - плажа "Лидо".

Мост је дуг око 342 метра и носивости је 20 тона. Намењен је за прелаз пешака,али по њему могу ићи и возила (огрничено на доставна возила). Прилаз је одмах са уређеног кеја- шеталишта. Мост је стабилан. Не осећа се никакво љуљање, њихање и сл, чак ни када пролазе возила. Опслужује га стална посада Војске Србије која логорује на Великом ратном острву, одмах поред прилаза на мост,а на обали и са једне и са друге стране стоји по један војник, вероватно дежурни. Ивица моста је ограђена конопцем,а пре ступања на мост са обе стране су видна упозорења о понашању корисника и забране. Ево слика:

[attachment=1]
Прилаз са земунске стране


[attachment=2]
Упозорења и обавештења о понашању на мосту и на самој плажи.

[attachment=3]
Подаци о мосту: дужина, носивост, зоне за кретање

[attachment=1]
Улазна рампа на мост

[attachment=2]
Мост има "проширења" од понтона као када се постављају за пуну носивост

[attachment=3]
Са низвиден старне моста постављено је више реморкера како би се, вероватно, ако затреба обезбедила стабилност моста. Мост је иначе "везан" за обалу аколико сам приметио има и неке "котве" на средини тока овог рукавца Дунава.

[attachment=1]
Осим пешака мостом повремено прелазе возила.

[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=4]
Са низводне стране моста вода "кључа"

[attachment=1]
Негде на половини моста постављене су ознаке. Предпостављам да служе за орјентацију проловилима.
[attachment=2]

[attachment=3]
Појасеви за спашавање су за сваки случај  распоређени дуж моста

[attachment=4]

[attachment=1]
Погледа ка земунској обали

[attachment=2]
Обавештења о локацији по доласку на велико ратно острво. Види се један војни чамац и сајле које држе мост.

[attachment=3]
рампа за прилаз мосту на великом ратном острву


[attachment=4]

[attachment=5]
Поглед на мост и Земун са обале Великог ратног острва

300 metara je dugo. Jasno mi je da je s jedne i s druge strane obale vezan. Ali rijeka teče i zbog struje vode najviše bi trebao da trpi na sredini, valjda. Ima li ješ neki vezova i učvršćenja na sredini rijeke, mislim u smislu sidra ili slično, pošto se ja slabo u to razumijem.?

Војска која брине о мосту логорује одма х поред приступне рампне на великом ратном острву. Логор је ограђен маскирном мрежом и означен као војна зона. Морам рећи да ми се то допада. Не види се шта је у логору,а знаш да су војници ту.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]
Ту су и лекари, наравно због посетилаца и купача

Da probam malo da objasnim neka Dzumbina zapazanja.

Pre uvodjena u osu mosta na uzvodnoj strani se vrsi sidrenje (svaki PC ima po 2 sidra), zatim se popustanjem sajlu sidara uz koriscenje vodenog toka i snage remorkera most uvodi u svoju osu, odnosno na predvidnjeno mesto. Posto su sidra sa uzvodne remorkeri moraju biti nizvodno. Bez obzira o kojoj je nameni mosta rec remorkeri su uvek zakaceni za most. Ako bi doslo do npr. iznenadnog povecanja ili pada vodostaja remorkeri se vec tu nalaze i posada mosta veoma brzo moze da reaguje na nepredvidjene okolnosti. Da ne pominjem koliko bi u takvoj situaciji bili problematicno zakaciti remorker na predvidjena mesta.
Sto se samih prosirenja tice ona su tu iz vise razloga: radi stabilnosti mosta u zavisnosti od njegove duzine i brzine vodenog toka na odredjeni broj clanaka koji su rasklopljeni po uzduznoj osi dolazi po 1 nerasklopljen, istovremeno se ti clanci koriste za kacenje remorkera posto na onim rasklopljenim clancima mesta za kacenje ostaju na uzvodnoj strani, takodje prosirenja sluze i za mimoilazenje vozila kada je most predvidjen za dvosmerni saobracaj.

Sto se tice ``ljuljanja`` kod prelaska vozila, uz postovanje propisane brzine retko koji tockas moze da ga zaljulja posto je most dovoljno cvrsto usidren sa uzvodne strane i dovoljno dobro privezan za obalu, a nisu zanemarivi ni tezina svakog clanka ali ni medjusobne veze clanka. To ljuljanje se najcesce dogadja kada preko mosta prelaze gusenicari sto zbog samog nacina upravljanja, sto zbog njihove tezine... Ipak ovde preko ovog mosta prelaze vozila koja su nekoliko puta laksa od dozvoljene tezine tako da se apsolutno nista ne moze osetiti.

Da dodam jos i to da u zavisnosti od brzine vodenog toka, dubine vodene prepreke i duzine mosta zavisi i to na koji nacin i sa koliko sidara ce most biti usidren.

P.S

Nije most slucajno ``kriv`` prema uzvodnoj strani.

Inace na camcu se nalazo vanbrodski motor Johnson 40 (40 mu je oznaka sa snagu u KS).

Мислим да су и средињи понтони некако везани - ленгерисани, само не зна како. Види се да је мост повијен "трбухом" узводно што је неприродно (требало би контра). Приметио сам неке црвене котве узводно, на неких 15-20 метара од моста и рекао бих да то има везе са везивањем моста.

[attachment=1]
У првом плану се виде два предмета у води око којих вода констатно струји и сајла како извирује из воде уз сам мост. Има их још узводно од моста па предпостављам да су то нека сидра. По "кључању" воде одмах иза моста рекао бих да је потисна маса воде прилична и да се мост без реморкера или сидрења не би лако одржао.

[attachment=2]
Овде се види та "извијеност" моста испупченом страном узводно.

Снимио сам и још неке детаље на понтонима. Кузма ће им знати намену. предпосзављам да служе за спајање чланака.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

To je već nešto. Posle svega shvatih da je most i cijelom dužinom vezan sajlama za sidra koja su "rasuta" sa strane dolaska rijeke. Logično.
I također da je most blago povijen prema dolasku rijeke i to mi je logično jer tako najmanje trpe sastavni dijelovi mosta, a najviše sajle i sidra prije mosta.  :klap

Ево и неколико бољих слика реморкера.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Ako nemaš ništa protiv "Džumba", sve ti je za pohvalu. :klap Vidim da si se uhvatio ozbiljnih stvari i napustio one babce.
Bio mi te onaj "brodski" "indoktrinira" sa babcima.  ;D   Ipak si mogao po koju, a... ;)

Da Dzumba, na prvoj fotografiji je vitlo sa sajlom sidra, sidra koja nisu u vodi se inace vide na fotografijama, ostalo su razne veze za medjusobno spajanje clanaka. A na poslednjoj fotografiji se vidi prelazna rampa koja se nalazi u svom lezistu obzirom da je ovde iskoriscen krajnji PC. Ovih rampi na svakom PC ima po 2 i koriste se najcesce kada se izradjuju skele.Posto imaju odgovarajuce ``zube`` one se kace na PC na odgovarajuca mesta u zavisnosti da li se utovaraju tockasi ili gusenicari (zbog sirine kolotraga).

Kada sam odlazio na more  raspitao sam se da li je na Brodarevu jos onaj pontonski most postavljen posle poplava i rekose mi da jeste. Htedoh u povratku da svratim i da napravim koju fotografiju ali ispade neka druga varijanta pa se ne vratih preko Brodareva. A bas sam imao i zelju i volju da napravim neki dobar snimak.

Овај реморкер је ваљда у некој резерви. Колико сам приметио овај једини има лепо (шаблоном)  исписан број. Остали имају мање и углавном руком бојене бројеве.

[attachment=1]

Наравно, током посете мосту и Лиду усликао сам о шта се види са моста и око моста. То ћу поставити у другим рубрикама намењеним разоноди ("Моја злодјела") а неке бродове и у рубрици "Речно броидарство"

Ili je u rezervi ili je otkacen radi nekog pregleda, popravke... A sto se broja tice smeo bih se opkladiti da je taj verovatno ili relativno skoro bio na nekom remontu ili je povucen iz RR-a.

Nego Dzumba, da ne znas mozda da li su ovo pontoniri iz Sapca ili Novog Sada?

не знам, нисам питао. јутро је у емисији "Дозволите" један капетан објашњавао овај мост (Земун - Велико ратно острво), али нисам запамтио из које је јединице.

 Šapčani su! Veruj mi na reč?

Verujem Kile, nego mi malo mnogo da drze 2 mesta istovremeno posebno toliko dugo.

"Одбрана" у броју 142 од 15. августа, у чланку "Моста на Лиду - Чувари земунске плаже" потврђује да понтонски мост поставио и одржава 1. понтонирски батаљон РФ из Шапца. У тексту се помиње непрекидно дежурство и осматрање нивоа воде, као и проблем када је Дунав нагло нарасато ("подивљао") и опасност да се покида мост због нагомиланих предмета која вода носи (од смећа до балвана и других ствари).

Ево једног мог аматерског снимка са моста који је Брок  обрадио. Намера ми је била да прикажем миран ток воде на узводној страни и "врење" воде иза моста, као и како тече промет на мосту. На снимку се виде и котве којима се фискира мост (као тамне тачке са узводен стране моста). Нисам до сада снимао видео записе па ће следећи пут бити боље.

http://www.youtube.com/watch?v=pQ2ShekviMA

 Nije onaj koji sam obećao Kuzma, ali, ovaj je iz Zrenjanina. Čovek drži kupalište Peskara kod nas a na drugim jezerima se vrši eksploatacija peska.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

Mislim da je ovo ruski BMK-130. To su remorkeri koji su dobijeni sa ruskim PMP parkom. kasnije kada je nabavljena licenca i pocela proizvodnja domaceg PM M71 parka pocela je i proizvodnja domacih remorkera RPP M68 i kasniji model RPP M89

Kolika je potrosnja goriva ovih remorkera ?

Po putnom radnom listu koji se vodi za njih potrosnja je 27 l/mc. Sto znaci da je akcioni radijus 10 sati posto ima 2 rezervoara za po 135 l goriva.
Medjutim kao i kod ostalih slicnih masina u praksi je ta potrosnja pod punim opterecenjem.

Hvala Kuzma.

To su dizel motori ?

Dizel, tacnije to su delimicno modifikovani motori od FAP 1314. Modifikovani su u sistemu hladjenja i drugaciji je filter vazduha, sve ostalo je identicno .

Pripadnici 1. pontonirskog bataljona Rečne flotile juče su rasklopili pontonski most na zemunskom kupalištu „Lido“.
Pontonski most u dužini od 362 metra spajao je od 15. juna poznatu plažu „Lido“ na Velikom ratnom ostrvu sa zemunskim šetalištem.

[attachment=1]
[attachment=2]

   Znači Šapčani.

Interesuje me (tek sada sam vidio topik  :-[ )
gdje se pravio i od kada do kada ovaj pontonski most.
Izvinite ali nemam puno vremena da gledam cio topik, možda za vikend :-[ :-[ :-[

Nisu mi poznati tacni podaci ali evo pribliznih.

Komplet PMP (ruski, osnovni komplet) je poceo da se proizvodi pocetkom 60-ih godina i realtivno brzo je uveden u naoruzanje JNA i vojski zemalja clanica VU. SFRJ je krajem 60-ih ili pocetkom 70-ih godina pocela da proizvodi PM M71 u pfirmi ``Brodotehnika`` Beograd. U Brodotehnici su se proizvodili remorkeri, plovni i krajnji plovni clanci i koliko mi je poznato i nadgradnje za kamione (platforme na kojima se nalaze clanci), dok su za motorna vozila kojima ce se komplet transportovati logicno izabrani FAP-ovi (do tada su bili KrAZ-ovi kupljeni u sklopu ruskog kompleta).

Prema oznakama modela moglo bi se doci do sledeceg zakljucka. U proizvodnju su prvo usli remorkeri (RPP M68) i oni su postepeno zamenili ruske BMK (iako i dalje u RR-u postoji i jedan broj BMK remorkera), nesto kasnije je usvojena i proizvodnja clanaka (PM M71). Nadam se da nisam pogresno zakljucio.

P.S.
Moguce je da je jos neka firma u SFRJ proizvodila elemente ovog mosta ali nikada nisam imao priliku da vidim ili cujem za bilo kog drugog proizvodjaca osim Brodotehnike,

Komplet pontonskog mosta M71 je ja mislim ipak prvi počeo da pravi MTRZ SA-KO polovinom 60-ih, u prvoj polovini 70-ih, nadam se da se ne varam, Brodotehna je poluuspješno preuzela proizvodnju.
Slike sutra :)

Sve je moguce, ne mogu da tvrdim sa apsolutnom sigurnoscu da je samo Brodotehnika to radila. Mozda je MTRZ SA-KO radio na ravoju i prvim serijama a da je kasnije sve to preuzela Brodotehnika iz nekih njima znanih razloga?

Malo sam okasnio sa slikama   :-[
Evo fotki sa prvih ispitivanja u MTRZ Sa-Ko Tivat

Evo još jedne

Ako se radi o istom pontonu tj M71, a ja mislim da se radi, projekat je imao naziv "projekat 382"
Evo sa testiranja na rijeci, mislim da su završna testiranja u pitanju

Tokom dana ću skenirati još fotki pa se potruditi da ih noćas postujem...

Isti je to most. Mislim da je u pitanju nesto drugo. SA-KO sa iskustvom u gradnji plovnih objekata je verovatno dobio zadatak da razvije most na  osnovu ruskog kompleta (ili da ga kopira posto neke razlike izmedju naseg i ruskog nema). Kada je sve to lepo zavrseno i ispitano dalja proizvodnja je prepustena onima koji se bave gradnjom recnih plovila i koji su ipak blizi mestima eventualne upotrebe ovog mosta i jedinicama koje trebaju biti opremljene a to je dosta severnije

Sto se fotografija tice nemam reci. Ove sada prvi put vidim. :klap :klap

Da li znaš, barem približno, iz koje je ovo godine.
Hvala na odličnim fotografijama. :klap

Ovo je izgleda samo neki prototip posto u konacnom izgledu ima izmena (ivice ne neotvorenom delu clanka su ovde dosta ostre a razmak izmedju dve palube na neotvorenom delu je prevelik sto ukazuje da je na pontonu koji se nije otvorio bilo nesto drugacije resen taj rubni deo gde se nalaze spojnice za vezu, vitlo itd.)

Projekat se zvao "projekat 382", započeo je u "Arsenalu" krajem 60 -ih godina i ponton 382 (kako su ga radnici zvali) je u stvari M 71. Rađen je do početka 80-ih, i po zadnjim informacijama (ne 100%) nije više nigdje pravljen. Krajem 60-ih SSRNO je povjerio posao MTRZ Sa-Ko i proizvodnja je počela 1971. Evo slika kako je to izgledalo od početka. Izvinjavam se ako ne budu po hronološkom redu  :)
Spuštanje članaka u vodu...

U pozadini se vide drvene pasare, tzv "Arsenalke" , takođe pravljene u MTRZ

Pljus!!!!

Širi...Širi... :D :D :D

Gde je ovaj molo i šta se ono u pozadini vidi ako može.... ;)

Danas je tu pumpa za gorivo u Arsenalu (Porto Montenegru), nekadašnje mulo Verona, u pozadini rt Seljanovo, iza ,stidljivo, čuči Bijela ;)

 da nastavimo

Na predhodnoj fotki je testiranje nosivosti. Mene interesuje kuka. Da li je sa LDI ili sa dizalice sa obale. Obzirom da je mulo 3 daleko od lokacije testiranja zanima me koja je dizalica postavljala balast na članak???
Slično...

Evo prototipa...

Pogled sa strane...

@mali od palube

Hvala na ekskluzivi i na prekrasnim slikama!

LPB

Stay tuned  ;)

 :)

Tajanstveni projekat 382 (početno ime) jeste bio po uzoru na sovjetski model, ali nije bio kopija! Bez bilo kakve tehničke dokumentacije, samo po uzoru na sovjetski model, a u cilju razvoja samoupravnog sistema, i uprkos brojnim stranim i domaćim neprijateljima (koji su na kraju pobijedili ;)), plod je domaće pameti. 382 se odnosi na onih 382 metra iz, čini mi se nekog prethodnog posta.
Spuštanje prvih članaka. FAP se malo stidio i to se vidi na ovoj fotki ali je ipak odradio posao

E to se zove vozni park!!!
Danas da se svi skupe ne bi mogli četri kamiona ni do Đevđelije da dovezu! (Ali do Avganistana i Iraka, čuo sam da ima jeftinih karti, nisu doduše povratne ;D) Putovanje od Boke do Skadarskog jezera, gdje su se izvršile prve probe na sladkoj vodi

Sutra nastavak.... ;)

 :o :o  :o Aaaa u uuuuuuuuu, kakava kolekcija, svaka cast @mali od palube, ovakva kolekcija je pravo arhivsko blago.  :klap :klap :klap :klap

Ovo je izvlacenje clanka iz vode. Za spustanje se ne koristi ova grana koja se vidi, kao ni sajle vec se spustanje vrsi po inerciji preko valjaka koji se nalaze na platformi.

Samo da objasnim ukratko. Grana koja se vidi se podize kada se clanak zeli izvuci iz vode. Na grani se nalaze dve koturace preko kojih idu sajle koje su namotane na cekrk koji se takodje nalazi na platformi (i grana i cekrk su malo upusteni u platformu). Sajle se dalje po odredjenom sistemu kace na clanak sto prilikom pokretanje cekrka dovodi do sklapanja pontona u transportni polozaj. Kada je ponton sklopljen, jedan od pontonira osigrava clank pomocu jedne kuke koja se nalazi na samom clanku tako da kada se sajle otkace isti ne moze da se otvori. Tada se sajle otkacuju, grana vraca u transportni polozaj a zatim pomocu istih sajli ali preko sistema koturaca na platformi vrsi utovar clanak na vozilo.

Kuzma, dok si radio jesi vozio ove grdosije?

Ni sam ne znam koliko puta.

Kuzma uz sve dužno poštovanje. ali ja sam samo prepisao ono što stoji na poleđini fotografije :-\ :-\ :-\

Zato smo tu da ispravimo ako se potkrade neka greska.  ;)

Izvlačenje članaka iz vode pod nagibom od 18 stepeni

Testiranja...

pred spuštanje

 :)

 :)

 :)

Ekipa koja ga je realizovala ;) ;) ;)

Da je ovo mornarica sada bi ovdje bilo i neko jagnje ;)

Posle testiranja, proračuna i raznoraznih drugih peripetija stiglo se do ušminkane i konačne verzije...

Sa zadnje strane

Eto to bi bila priča o konstruisanju i pravljenju projekta 382. Ne znam koliko ih je do danas ostalo u upotrebi? Radionica (hala) u kojoj su pravljeni još uvek postoji i nije srušena (biće uskoro) i do samog kraja "Arsenala", iako joj je namjena kasnije bila drugačija zvala se kratko i jednostavno: "382", a radnici koji su ga radili još uvjek se sjećaju tog vremena. Naravno sa sjetom :(

Definitivno, svaka cast za ove fotografije  :klap :klap :klap

I ja se pridružujem čestitkama. Fotografije su, ono što se kaže, tipske  :klap

"Mali....", od mene čista 10-tka plus 1... ;) :klap

Danas sam razgovarao sa jednim potpukovnikom inace strucnjakom za ovaj most ali i za mine.
Jedno njegovo zapazanje u vezi PUR pene koja se nalazi u clancima iz kompleta PM M71: Koliko je to dobro resenje toliko ima i svojih mana. Osnovna mana ovog resenja je ta sto se ni na koji nacin ne moze izvrsiti pravilan i komplet tehnicki pregled plovnih clanaka kao ni njihove popravke i zamena elemenata unutrasnje konstrukcije. Naime pur pena iako ispunjava kompletnu unutrasnjost clanaka ipak negde ostaju ``vazdusni dzepovi``, na tim mestima usled ostecenja clanka sa spoljne strane moze da prodre voda i da se zadrzi unutar clanka. To ce vremenom izazvati koroziju elemenata unutrasnje konstrukcije sto moze dovesti do pucanja neke veze, nekog spoja pontona i tu u kriticnom trenutku - kada je clanak opterecen na vodi. PUR pena pod uticajem spoljasnje temperature takodje postaje porozna i kruni se. Dakle menja svoja hemijska svojstva i umesto kompaktne mase ona vremenom postaje gomila praskaste mase. To svakako ne pomaze clanku da se odrzi na vodi u slucaju ostecenja ili pogotka.
On smatra da je PUR pena dobro resenje ako se ocekuju borbena dejstva u nekom srednjem vremenskom periodu od 2-3 godine dok je u mirnodopskim uslovima najbolje da su claci prazni kako bi se pravovremeno  mogli otkloniti problemi nastali korozijom.

Ipak nisam se setio da pitam da li je mozda unutrasnjost plovnog clanka zasticena na neki nacin (neki vodonepropisni premaz) pre utiskivanja PUR pene.
 
Takodje moj danasnji sagovornik smatra da bi bilo krajnje vreme da se nesto uradi u vezi trensporta remorkera. Naime izgleda da smo mij jedna od retkih vojski sveta koja remorkere transportuje kao prikolice sto u izvesnoj meri smanjuje mobilnost jedinice, zahteva relativno uredjene rampe za njihovo spustanje i izvlacenje iz vode a tokom tih operacija u pojedinim trenucima trazi angazovanje vise vojnika umesto samo rukovaoca, pomocnika rukovaoc i vozaca kamiona. Vecina vojski je taj problem resila transportom remorkera na samom vozilu poput transporta clanaka. Na slican nacin se vrsi i njihovo spustanje ali i izvlacenje iz vode bez angazovanja dodatnog ljudstva, a i rampa moze biti manje uredjena.

Demontaza pontonskog mosta u Brodarevu
02.12.2011.
Izvor: Sajt VS (http://www.vs.rs/)

.

.

Koliko vidim, kada je reka plitka odnosno kada oni camci ne mogu da ga postave to onda se radi kamionima jel?

.

Fotografije kažu najviše. Bravo !

Mislis remorkerima? Jeste, ne moze se u ovako plitkoj vodi raditi sa remorkerima a i nema potrebe, sve je ovo moguce uraditi i pomocu kamiona i rucno (konopci, caklje). Ovde su, po logici, remorkeri izvuceni izvan vode cim je vodostaj dostigao kriticno nisku tacku (potrebna dubina vode za izvlacenje ili spustanje remorkera je  ako se dobro secam 1,5 m, a za rad oko 0,7 m)

Da, na njih.

Mislim da ova fotografija nije bila.

Spustanje remorkera u vodu

[attachment=1]

Vozilo namenjeno za spustanje remorkera je takodje FAP 2026 S/AVG (Svetockas, Armijska verzija sa Vitlom i Guracem). Ovo vozilo je sanducar kojim se prevozi ostatak opreme i eventualno dodatno ljudstvo. Pod ostatkom opreme se smatraju prvenstveno camci i vanbrodski motori za sluzbu spasavanja ali i u zavisnosti od specificnosti zadatka i dodatna uzad, rezervne sajle itd.

Vitlo ili cekrk imaju na sebi namotanu sajlu precnika 18mm (nadam se da me secanje ne vara) duzine oko 60 metara. Ova duzina obezbedjuje da se remorker moze spustiti i izvuci na prakticno svim vodenim preprekama, odnosno da se radnje spustanja i izvlacenja mogu uraditi i na vodenim povrsinama gde je dubina vode odgovarajuca (oko 1,5 m) do 60 m od obale (tamo gde su obale blage)
Napred na vozilu je postavljen gurac koga cine dve L profila pricvrscena na sasiju vozila sa sistemom koturaca preko kojih se sajle krecu tokom spustanja i izvlacenja remorkera.

[attachment=2]

Spustanje remorkera u vodu

[attachment=1][attachment=2]

Kuzma, koji je ovo kamion na prvoj slici?

Ovo bi trebalo da je neki MAN, a mislim da se radi o Madjarima. U svakom slucaju nije ni jedna od vojski sa teritorije
Ex-YU.

Hvala Kuzma, pretpostavljao sam da je neki MAN ili IVECO u pitanju.

Raba H14 ili Raba H18

Hvala NBNS, licilo mi je na neke MAN-ove pa sam pomislio da je mozda to. (BA)RABA mi nije uopste pala na um.

:) I meni je ako ces iskreno, zato mi je izapao za oko :)

Hvala, nbns. Ni meni Raba nije pala na pamet, iako je Kuzma napisao da se vjerojatno radi o Mađarima. Također mi je ličio na neke MAN-ove i IVECO-ove modele. Da li se možda radi o licencnoj proizvodnji ili je u pitanju vlastiti model?

Evoga, sva sila RÁBA-inih vojnih kamiona - http://www.raba.hu/vehicle/military_vehicles.html

2003. godine su sklopili 15godišnji ugovor za opremanje mađarskih OS vojnim vozilima.

Ako uporedimo ovu RABU (http://www.military-today.com/trucks/raba_h14.htm) i ovaj MAN  (http://www.google.com/imgres?hl=sr&biw=1280&bih=561&tbm=isch&tbnid=zXUskSdyt2Bw9M:&imgrefurl=http://www.armyrecognition.com/europe/Angleterre/Exhibition/DVD_2007/DVD_2007_Defence_Exhibition_United_KingDom_Millbrook_Pictures_Gallery.htm&docid=UUAg-zLfn_jdnM&imgurl=http://www.armyrecognition.com/europe/Angleterre/Exhibition/DVD_2007/images/Man_truck_6x6_DVD_2007_Millbrook_United_Kingdom_001.jpg&w=800&h=533&ei=pUuyT9X7Oc7IsgbFhMTHBg&zoom=1&iact=hc&vpx=901&vpy=182&dur=4683&hovh=183&hovw=275&tx=103&ty=172&sig=101350717443939323670&page=2&tbnh=164&tbnw=274&start=18&ndsp=12&ved=1t:429,r:3,s:18,i:118) onda bi se moglo reci da je Raba licenca.

 A na linku za RABU lepo pise :rtfm, samo treba procitati  :zid :zid :zid :zid da je ugradjen MAN motor i kabina.

 ;D

Ovo bi trebalo biti vozilo s guračem!?

[attachment=1]

Ne da bi trebalo nego jeste.

U nedelju je uklonjen mosta sa Lida.

Zanimljivo je da je kompletan most transportovan u 2 dela vodenim putem dugim 107 km. Potrebno vreme za savladjivanje tog puta je oko 36 sati (mislim da je tu uracunato i nocno vreme kada nisu plovili).


U svakom slucaju svaka cast pontonirima na ovom putovanju. Treba to izdrzati, posebno uzvodnu plovidbu.  :klap :klap :klap :klap

Nešto inženjerije ovih dana na združenoj vežbi „Reka 2012“ (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19854.msg247120#msg247120).


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

...

[attachment=1]

[attachment=4]

[attachment=2]

[attachment=3]

Prva fotografija je ubedljivo najlepsa. Inace to je trenutak kada vozilo izvlaci sklopljen plovni clanak iz vode. Nekada se dogodo da se Damjanov Zelenko propne i po 2 metra, sto je nesto zadivljujuce ne samo za one koji se sa tim nisu nikada sreli vec i za one kojima je to posao.

Još par komada sa ove vežbe, snimljeno danas ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ovo pripada ovde?

[attachment=1]

Naravno.

Američka verzija.

https://youtu.be/mDPPs9jKWeo

https://youtu.be/8pqKgSQxXfw

[attachment=1]

Ima li neko TT opis samog remorkera?

Motor,snaga,proizvođač, itd........

Ima ali treba pronaci gde je na hard-disku.

Do tada iz glave:
-remorker RPP M68 (kasnije M88)
-proizvodjac - Brodotehnika Beograd (za verziju M88, i bar jedan deo M68)
-masa remorkera 4,3 t
-motor od FAP 1314 prilagodjen remorkeru kod sistema za hladjenje i vazdusnog filtera
-snaga motora 145 KS (ako se ne varam)
-zapremina rezervoara 2x135 l
-potrosnja pod punim opterecenjem 27 l/h
-akcioni radijus 10 sati
-posada 2 clana
-brodska kopca - hidraulicna (M68) elektromagnetna (M88, cini mi se da je marka ZF)
-maksimalna brzina na vodi je 17 km/h a ako se skine stajni trap onda se povecava na 21 km/h (za ova dva podatka nisam potpuno siguran)
-minimalna dubina vode potreban za vadjenej i spustanje remorkera je 0,9 m a minimalna dubina potreban za rad je cini mi se 0,7 metara

Eto toliko sto sam se setio, a kada pronadjem podatke na HDD postavicu i njih.

Hvala KuzmaR.

Eto još jednog novog podatka bar za mene.

Znači remorker regularno plovi bez skidanja "točkova" tj. stajnog tarpa?

U principu remorkeri uvek plove bez skidanja stajnog trapa, medjutim kada se planira duze angazovanje na vodi stajni trap se moze skinuti. Ja nikada nisam imao priliku da tako nesto radim za 8 godina provedenih na duznosti komandira odelenja remorkera.
Ipak, da bi se bolje razumeli, kada se nadje u vodi stajni trap se podigne u za to predvidjena lezista. Naime postoje odredjena transportna osiguranja koja omoguciju da remorker stoji na stajnom trapu te da se moze transportovati po suvom, pre spustanja u vodu deo osiguraca se ukloni a deo ostane, kada dovoljno duboko udje u vodu (kamion sa odgovarajucim adapterom i cekrkom ga potiskuje u vodu i iz iste izvlaci) onda se ta ostla osiguranja oslobadjaju (izvlace se klinovi) i trap se delimicno sklopi. Za potpuno sklapanje u lezista rukovaoc i pomocnik sa strane imaju male cekrke sa skakavicom. Namotavanjem sajle koja je vezana za trap vrsi se njegovo sklapanje u radni polozaj. Pre vadjenja iz vode skakavica se otpusti i trap pod svojom tezinom padne u transportni polozaj, remorkeristi postavljaju klinove (transportne osigurace) i pristupa se izvlacenju iz vode.

Inace pre spustanja u vodu se skida i transportna ruda.

Meni se ,jednom davno,kod Brezovog polja desilo da rudu-viljušku za vucu remorkera nagazi FAP trinajestica.Morali smo je grijati autogenim aparatom da je vratimo u pravi položaj.Kao zainat čitavo vreme padala je lagana kišica!!Naravo učenije po skidanju rudu skloniti dalje od mesta lansiranja pontona.

Nista cudno, cak je ponekad rudu od jednog remorkera nemoguce postaviti na drugi bas zato sto tokom upotrebe dodje  do odredjenih deformacija.


P.S
Pozdrav Dzons. Dobro dosao i lepo se snasao. Pretpostavljam da si bio remorkerista - kao vojnik, vojnik po ugovoru ili staresina?

KUZMA@ tada sam bio k.dir voda.Kolege smo po zanatu,ali otome drugi put.Pontonirske aktivnosti su vrlo rizične.Spuštanje remorkera ,lansiranje članaka traži veštinu i uvežbanost.U tvojim prilozima koji su koncizni i stručni uživam.!Uvek sam govorio ništa bez ZASTAVNIKA!! :super

Kazu da sve armije sveta slone na podoficirima.

"Zaća je vojnička majka" uvek bilo.

Bez odgovornih i sposobnih podoficira nema dobre vojske kao i u svemu po liniji komandovanja.

Za razliku od građevinarstva u vojnoj organizaciji ispada da se temelj utvrđuje od krova na niže.

Nije mi bila namera, da svojim komentarom,temu dovedem u of!!Čim ugrabim vremena postaviću fotografije mosta na Lidu iz 2011g.uz tekst vezan za postavljanje  mosta ,jer imam za obavezu da  se  pomenu i ne zaborave kolege koje su prvi to radili!!

Kolika je istisnina jednog plovnog članka (8,03 x 6,75m)?

Ako dobro rezonujem istisnina bi trebalo da je isto sto i deplasman kod brodova? U tehnickim podacima za komplet PM M71 se taj podatak ne navodi vec se navodi kolika je tezina (oko 7,5 tona). Posto deplasman  (http://hr.wikipedia.org/wiki/Deplasman)podrazumeva i tezinu tereta onda i taj podatak da je nosivost plovnog clanka 20 tona.
E sad zasto nema podatak o istisnini tj. deplasmanu? Verovatno i zbog toga sto ne postoji ogranicenje po pitanju gaza i linija gaza nije obelezena. Ima slucajeva kada se na skeli nosivosti 40 tona prevozi tenk i kada je paluba skele potpuno ili gotovo potpuno potopljena.

Mozda bi ipak neki reprer trebao biti gaz remorkera koji potiskuje skelu. Taj gaz iznosi 0,67 m dok je deplasman remorkera (maksimalno opterecenog) 4,27 tona.

Možemo li onda zaključiti da je istisnina = težina (oko 7.5t) + nosivost plovnog članka (20t) = 27.5t?

Milsim da bi se moglo tako reci.

Mozda neko od strucnjaka za brodarstvo moze da napise svoje misljenje.

Kolaž slika s pokazno-taktičke vježbe Hrvatske vojske LONJA '94. Slike su skenirane iz časopisa Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/), autori su Gordan Laušić i Hrvoje Sertić. Ako se ne varam, kamion je Tatra.

[attachment=1]

Baš nešto gledam i ono dužina toga je 12 metara ( ako sam našao dobar podatak o dužini jel ) i sada jedan je kamion u osnovi prevozi jedan ponton a ti pontoni su volumenski široki jer imaju ove bocne stranice ( bubrezi ) i sad ako makneš te bubrege ( ostaviš stranicu gore normalno ) prakticki nebi ti ni trebao kamion nego samo specijalizirana prikolica za to prevest negdje ( do rijeke neke jel ).

Meni je osobno neprakticno da su svi pontoni ovako napravljeni ( sa bubrezima bocnim ). Prakticnije bi bilo da postoji standardna verzija ( tj ova kao na slici ) i onda verzija ista takva ( isto ima bocne stranice ) ali ispod nema ništa tj nema bubrega ( u slucaju da je potreba postavi se bova ispod da može više tereta podnijet ) i onda bi imao dvije verzije pontosnkih mostova ( svi na isti kalup tj mogu se kacit standardno jedna na drugi ) ali u osnovi tamo gdje ti nije potrebno za prelaz tenkova i težih vozila postavljaš ove pontone koji su volumenski manji za prevoz i lakši su u osnovi.

Na ovoj slici se vidi koliko mijesta volumenski zauzimaju cetri klasicna pontona i sad zamislimo da nemaju bubrege ( imaju bocne stranice al one se i onako priviju uz srednji dio ).

Koje bubrege? Ako misliš na ove bočne stranice, one su tog oblika zbog rečne struje, dok njihovo postojanje povećava nosivost pontona.

Znam al vidim da je sva oprema iz doba SSSRa tj trebat ce nekakvu obnovu uskoro a nisu ni sve rijeke u Srbiji velike niti ti svaki pontonski most treba bit za tenkove ( ima i druge opreme lakše plus pješadija ).

Najgore je kad nemaš ništa a u osnovi ovakvi pontoni se mogu napravit i u Srbiji za male pare ( dakle domaca verzija ) samo šta bi ja maka taj bubreg ( ako ceš vecu nosivost staviš bovu ispod ) i u osnovi umisto kamiona to vuka na nekoj prikolici i tako zadržavaš operativnost uz minimalna ulaganja.

Ti novi pontoni bi konstrukcijski bili isti ko i ovi stari samo nema bubrega i s time bi popunija rupe na manjim rijekama i rukavcima.

Po meni idealan komplet za manje rijeke bi bio jedan ovakvi sistem kao na slici i onda ovakva tri nova pontona u rezervi i to ti je odma 48 metara dužina rijeke negdje. Miran si bar šta se pješadije i kamiona i ostalog lakšeg prijevoza tice.

Onda možeš i da izbaciš centralne delove pontona i da spojiš samo bubrege. Možda ne bi bilo loše napraviti neku rasklapajuću verziju pontona M71, pa spajati delove po potrebi.

Honkytonky molio bih te ako ne poznajes ovu problematiku da ne dajes komentare o tehnickim karakteristikama nekog TMS kao sto je komplet PM M71. Ovo postoji vise od pola veka, koriste ga bez bitnijih izmena gotovo sve armije sveta (i zapadne i istocne) i niko se nije bavio namenom "bubrega" ni slicnim stvarima bas zato sto sve ima neku funkciju. Izmene koje su radjene se svode na koriscenje nekog drugog materijala za izradu (naprimer aluminijum) i izmenu motornih vozila koja nose taj  most.

Inace ti "bubrezi" se drugacije zovu laka paluba.

Ne. Treba ti cetri stranice radi stabiliteta. Ako okreneš na prvu stranicu teme onda imaš sliku di ti je razmak 6,59 metara za vozila i nalazi se na tim vanjskim stranicama. Sad vecina vozila ima manji osovinski razmak i taman težište pada negdje na vanjski rub središnjih potona a ove bocne stranice su ono da ne upadne u rijeku.

Niste me razumijeli. Ne bih ja micao osnovnu verziju. Ona je ok za vece rijeke. Samo bi napravio još jednu verziju di nema bubrega i ono to možeš na neku dužu prikolicu zakacit i nekim zamjenskim vozilom transportirat do odredišta.

OK,
samo mi reci da li si ti ovo nekada video uzivo ili ne? Ako jesi gde i pod kojim okolnostima (raido si sa tim, bio posmatrac, gradjanin u prolazu, nesto cetvrto)?

Di cu to vidit kad se na moru sve prevozi trajektima. Shvacam ja tebe i slažem se da su ovakvi pontoni ok za velike rijeke i to nego nigdje ne vidim da ima nekih pontonskih sistema za manje rijeke a da je lako skopivo i prakticno.

http://en.wikipedia.org/wiki/Equipment_of_the_Serbian_Army

Doduše vidim neke stvari poput ovih na slici al nije mi to to tj ovo je ok za manje jedinice i manje kolicine opreme i naoružanja al nije ponton.

Da bi shvatio ovaj most trebao bi da znas koja je razlika izmedju pontonirskog i amfibijskog sredstva. Zatim bi trebalo da shvatis d ane mora reka da bude velika da bi se ovaj most koristio. Ako malo potrazis pronacices kako je to izgledalo na reci Lim kod Priboja kada je poplava ostetila postojeci most.
Sledece - sirina pontona je 6,5 metara da bi se mogao koristiti za dvosmerni saobracaj. To mu omogucavaju lake palube ili to sto ti zoves "bubrezi". Njihov izgled je takav da bi se smanjio otpor vode. Ali nije tu smao voda problem, problem je i sve ono sto voda nosi, sporan je led itd. Zatim kod plovidbe skela sigurno nije isti otpor kod ovako profilisanih delova plovnog clanka i kada je to ravno kao zid, I tu treba imati u vidu da pod tezinom tereta dobar deo plovnog clanka bude potpoljen. Da li onda mozes da zamislis koliko je ta skel anaprimer upravljiva kada je takav otpor vode. Ili da ti uprostim zamisli da je formula kockasta. Ili avioni.
 Kada pricas o komlikovanosti cisto radi informacije  mostovi se od ovog kompleta mogu sastaviti za svega 15-ak minuta. Jedna pontonir treba za to vreme da odradi nekih 10-ak jednostavnih operacija i sve to bez dodatnog alata i pribora, bez dodatne mehanizacije kao sto su neke dizalice ili slicne masine. Dakle kada ponton spadne sa kamiona samo fizicka snaga pontonira i ono sto se od opreme nalazi na pontonu je dovoljno da se most ili skela sastave. Cak mislim da su daleko komlikovanije neke zapadne verzije gde se ponton otvara pomocu hidraulike vozila ili cega vec umesto pomocu dve torzione osovine kako je kod originalne verzije mosta.

I da ne duzim dalje. Nemoj pisati svasta ako nemas iskustva sa tim i ako ne znas kako neke stvari funkcionisu.
 

[attachment=1]

Na forografiji nije PM M71. Koliko vidim to je iz kompleta Bejli pontonski deo. Dakle kada se Bejli postavlja kao pontonski most. A u prvom planu je spustanje remorkera iz tog kompleta. Tacnu oznaku remorkera ne znam, pokusacu da pronadjem.

Kuzma sada ću verovatno da se ogrešim o profesiju ali kako sam "neaktivan" moram da pitam.

Ranije je svaka jedinica shodno rangu u svom sastavu imala i inžinjeriju i hodno formaciji sva pripadajuća sredstva (amfibije, pontone, itd......

Da li danas svaka od postojećih brigada ima takav sistem ili je cela priča fizički locirana u posebnoj jedinici u Obrenovcu (pontonirska logistika) pa ako treba u odredjenim slučajevima pojedini njeni sastavi biće otkomandovani u pomenute Brigade shodno formaciji.

Isto pitanje me interesuje i za tenkovsku operativu?

Brigade su ranije imale a imaju i sada inzinjerijsku jedinicu obicno ranga ceta ili bataljon, medjutim te inznjerijske jedinice nikada u svom sastavu nisu imale pontonirsku ili amfibijsku komponentu. Svi su oni imali poneki camac sto mali izvidjacki sto veci desantni ali to je otprilike sve sto u takvim inzinjeirjskim jedinicama ima. Koliko mi je poznato ponotnirske jedinice su uvek bile zasebene samostalne jedinice koje su u svom sastavu imale amfibijsku komponentu. Jedna od razloga za to je velicina kompleta mostova gde je za sve vrste pontnoskih mostova neka osnovna jedinica ranga cete. Primera radi za komplet PM M71 (po spisku na pocetku teme) je neophodno dve cete ali se isti moze podeliti na dve nezavisne polovine pa da svaka od tih ceta moze nastupiti samostalno. Deljenje na manje od cete nije moguce posto bi nedostajalo krajnjih plovnih clanaka, kolovoznog zastora itd, U situaciji kada se komplet deli tako da tim delom rukuje vod onda se obicno pristupa izradi skela umesto mostova.
Slicno je i sa Bejlijem gde je koliko se secam najniza operativna jedinica ceta.

Ne znam tačne dimenzije ovog pontonskog mosta, ali sam na nekom od klipova sa prve ili druge strane teme video da je prostor između segmenata odvojen u više pregrađenih komora. Sad ono sto me interesuje je koliko bi se povećala nosivost ako bi u taj pregradni prostor bio upunpan helium. Negde sam našao da 1 litar heliuma na 1 at pritiska ima potisnu snagu 1,02 g. Da li se može dobiti veće povećanje potisne sile, ako se upumpa veća zapremina ovog gasa od one obuhvaćene svim međuprostornim komorama? Koliki bi bio optimalni pritisak helijuma? Nisam računao ali odoka mi se čini da je povećanje zanemarljivo. Imam još jednu ideju na koju će mnogi da se  :krsta ,ali reko da pitam?
 Dva središnja dela deluju prilično visoka, široga i dugačka sad lupam ili pogađam 6,59m. Da li je bilo ideja da se sa donje strane tih pontona uvede neko udubljenje za propeler koji bi stvarao dodatni potisak ka gore? Sad jedini problem koji se nameće kako te propelere pogoniti, a da se težinski ne poveća puno ukupna masa PM-a. Ne znam koliki bi efekat mogli da postignu ti propeleri? Sve ovo deluje na onu "Što jednostavno kad može komplikovano", ali mođda i nije tako.

A zasto helijum kada je unutrasnjost vec ispunjena PUR penom? Na koji nacin mislis da se ostvari dovoljan stepen zaptivanja da bi taj helijum ostao unutra? Sta ako dodje do probijanja? Ne zaboravi da je to vojna tehnika cija je prvenstvena namena da s eupotrebi u nekom sukobu, tada je taj most legitiman cilj za gadjanje.

Sto se tice propelera ni tu nesto ne vidm poseban razlog. Prva stvar je od cega ce taj propeler da dobije pogon i to si i sam pomenuo. Druga stvar je kako taj deo zastiti da kod spustanja pontona u vodu koje nije nimalo nezno ne dodje do ostecenja tih propelera. Ti verovatno kod ovoga imas kao model za svoj predlog nacin na koji radi hoverkraft. Mislim da se tu definitivno nista posevno ne bi dobilo i samo bi se verovatno bespotrebno iskomlikovalo nesto sto savrseno sluzi vec pola veka..

[attachment=1]

Malo vraćanja u prošlost.
https://youtu.be/tAGMfCtMIM8
Na 3,59 ima kratka sekvenca po meni od prvog postavljanja mosta 1985 preko Dunava od Ušća do Ratnog ostrva za potrebe demonstracije PM M71na TT Zboru koji se održao 9.maja 1985.g. nakon parade i trajao je dva dana...Zatim ga ima na 8,07;
Na drugom delu tog istog TT zbora na snimku:
https://youtu.be/12_yd6vjoUk
Ima ga i na 1,22 pa na dalje ,,
Uzgred i ja sam u nekoliko scena na ovim snimcima i ima me na demostraciji u radu sa onim Pajekom,kod lansiranja TMMa i kod rada kopača KN-251.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Slike su snimljene u Национален Военноисторически Музей (http://militarymuseum.bg/index.html) u Sofiji, Bugarska.

Hvala Bozo za ove fotografije.

Nemam nista ni da dodam ni da oduzmem.

Ostalo je još par vozila za slikanje, ali nije bilo vremena. od 10 (kada se otvori) do 16 (kada sam morao otiči na aerodrom) uspeo sam slikati oko 70% vanskih eksponata. Priporučujem za ogled svima koji se nađu u Sofiji.

https://www.facebook.com/FAP.Priboj1953?fref=photo
Poslednji mohikanci otpisana četa PM M71 na trafikama Fap2220 u kasarni u ŠAPCU.[attachment=1]
Kasarna u Sapcu, otpisana vozila a šta je sa pontonima nigde nisu objavili mada su oni kompatibilni sa ostalima koji se nalaze na FAPu 2026 a i isti im je proizvođač sad već nepostojeći kombinat Sava Kovačević iz Tivta...Pa ko duže izdrži sa tehniko sečenja ušiju da se pozadina okrpi..

Ovi Fapovi su bili na zaduzenju u ISC u mom vodu. Kada je ISC ugasen pre 10-ak godina oni su prebaceni u Sabac i od tada nisu u upotrebi. Inace su pretezno 1974 i 1975,godiste.Kada su pontoni u pitanju verujem da nisu ni ne mogu biti visak sto je pokazalo angazovanje na povrsinskom kopu Tamnava, gde je veliki broj pontona, istina iz NS, bio koriscen za potrebe ispumpavanja vode iz kopa.

Pontoni se mogu uredno čuvati sklopljeni na suhom mestu do trenutka kada će se koristiti i svaki kamion sa opremom za njihovo lansiranje-polaganje na vodu ih može podići na sebe i prema zadatom mestu ih i u vodu položiti..

Surfujuci po internetu pronasao sam neke nove fotografije postavljanja pontonkog mosta kod Orasja (Amerikanci) ali i drugog mosta kod Slavonskog Broda (Madjari).



Za pocetak prvo cu postaviti pominjani most kod Orasja.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7]

Madjari su nesto kasnije postavili most PMP negde kod Slavonskog Broda ali mi tacna lokacija nije poznata. Rec je o mostu klase 60 t a prema fotografijama bi se reklo da je most postavljen na samom kraju zime ili u rano prolece 1996. godine.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7][attachment=8][attachment=9]

Za ovaj most se kaze da je postavljen kod Mostara i da je fotografija iz 1996.godine. Ostali detalji nisu poznati.

[attachment=1]

A na ovj fotografiji je rad uredjaj za razminiranje na mestu postavljanja pontonskog mosta koji su postavili Madjari kod Slavonskog broda. Uredjaj je na vozilu M-60 Panter


[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]

http://www.zeljeznice.net/forum/index.php?/topic/2204-zeljeznieka-stanica-kolodvor-uskog-kolosijeka-u-sarajevu/page-54#entry186874


poz.

Hvala na informaciji.

Vide se ostaci prilaznih cesta i danas na GE.

Nego, koji su to most postavili Madjari kod Slavonskog Broda.
Valjda onaj u Zupanji a njega su sagradili ameri, ako se dobro sjecam.

poz.

Ameri su postavljali M71 ili neku svoju verziju?

@Solaris, Motorista

Kod Zupanje su postavljali Ameri krajem 1995.godine, i o tome smo vec pisali. Rec je o njihovoj verziji PMP-a. To je tzv. Improved ribbon bridge koji je nastao kao kopija PMP. Negde je i to vec pomenuto da su Ameri dosli do jednog vozila sa plovnim clankom koje je zaplenjeno tokom IV arapsko-izraelskog rata. Od toga su napravili svoju kopiju uz kasniji apgrejd vozila i remorkera.

E sad tamo gde sam ove fotografije pronasao pise ovako


A uz fotografiju cistca mina kaze


Meni nije poznato gde je bio taj most a izvor je ovaj sajt http://www.archives.gov/

Blagodarim. :)

Ja sam uspio pronaci ovo.


http://www.zupanjac.net/2/vijesti/vremeplov/3780-na-danasnji-dan-1-1

I jedan video amerikanaca dok prave ponton.

https://youtu.be/KaYHTO82xMk

poz.

Izvlačenje remorkera na suvo.

[attachment=1]

Dve lepe fotografije sa stranice MO i VS na Fejsbuku. U toku je fotokonkurs pa su ove fotografije tako dospele u javnost. Autor je Vladimir Jevtic.

[attachment=1][attachment=2]

О каквом конкурсу је реч?

I odmah da pokusam da objasnim na da nemam pojam sta de desava na ovoj drugoj crno-beloj fotografiji.
Rec je o skeli nosivosti 60 tona ali sa jednim remorkerom koji nije na sredini skele vec smaknut u stranu na poziciju u kojoj bi trebao biti kada skelu pogone 2 remorkera. Inace uobicajeno je da skelu od 60t pogone 2 remorkera dok se jednim remorkerom pogone skele od 20 i 40 tona. Uredu je i prihvatljivo da ne bude drugi remorker u cilju stednje ako je ovo samo prevozenje pripadnika VS tokom neke demonstracije rada posade skele.

Pored toga nemam pojma sta ovi sa camcem rade. Oni bi trebalo da vrse sluzbu spasavanja u slucaju da neko padne u vodu i trebalo bi da se nalaze nizvodno od same skele. E sad zasto ono hoce da se popenju na skelu nije mi jasno.

Pa na FB stranici MO i VS ima neki konkurs BIRAMO VOJNU FOTOGRAFIJU GODINE. Nisam uspeo da pronadjem vise detalja ali se njima posalje autorska fotografija iz ove godine. Trebalo bi da je min. velicine 1024x 758 posto ce na kraju organizovati izlozbu najboljih radova. NAgrade? Ne znam. Za sve ostalo tu je zvanicna stranica MO i VS (https://www.facebook.com/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D0%92%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-217288163671/?fref=photo)

Obuka pripadnika 1.pontonirskog bataljona iz Sapca

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Preuzeto sa FB stranice MO i VS

Nekoliko fotografija sa obuke rezervnog sastava 2.pontonirskog bataljona. Obuka se izvodi na Dunavu kod Begeca.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]




Izvor: Fb stranica MO i VS, sajt VS

Nekoliko mojih fotografija od proslog meseca

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Odličan prilog o Sovjetskim nekad i Ruskim mostovima danas od PMPa[attachment=1]
Preko golemoh PPS-84[attachment=2] do novog Ruskog PP-2005[attachment=3]
sve ima OVDE:
https://www.popmech.ru/weapon/10160-most-navstrechu-vragu-pontonno-mostovoy-park/

[attachment=1]
[attachment=2]

Nekoliko fotografija sa vezbe ``Vek pobednika``preuzetih sa Interneta

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Evo jednoga i na moru, u civilnoj službi. Snimljeno u Hrvatskoj, pred Opatijom. Nije mi poznato u čijem je vlasništvu niti kako su došli do njega. Koristi se prilikom radova na kupalištu ispred obnovljenog hotela "Domino".

[attachment=1]
[attachment=2]
https://youtu.be/JBdQf86AzSU

Foto: Sergej Drechsler, novilist.hr (http://www.novilist.hr/Vijesti)

Лепо и мало необично. Иначе реч је скели носивости 50 тона коју чине 2 пловна чланка носивости по 20т и једна крајњи пловни чланак носивости 10т. Наравно ту су и реморкери али је немогуће распознати да ли су домаћи РПП или руски БМК.
И да покушам да одговорим на питање одакле то у нечијем верованто приватном власништву - па као и у Србији старији елементи комплета су расходовани и продавани на лицитацијама. Има ту и оних који су потпуно исправни али оглашени  вишком па продати. 

   Pošto u Slavonskom Brodu pontonjerije više odavno nema, verovatno je oprema prodata privatnicima...

Neke fotke od pre 10 i više godina, Lido, Zemun.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Još par fotki ...


[attachment=1]


[attachment=2]

Još nešto remorkera ...


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

I par čamaca ...



[attachment=1]

.. десантних алуминијумских са ванбродским моторима марке Џонсон, снаге 40 КС.

Još nekoliko fotografija ...


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Bude li netko dežuran uz ovaj most?
Za slučaj potrebe pokretanja čamaca ili sl.?

poz.

Naravno, uvek postoje dežurne ekipe. Vodostaj varira, popustaju ili se previse zatežu sidrena užad, voda donosi svašta i to se gomila na uzvodnoj strani mosta, nekada treba mosto otvoriti da bi propustili rečni saobraćaj, nekada kod većih oscilacija vodostaja treba dodati ili izbaciti neki članak... Ima tu posla. Na kraju ko zna šta nekome može da padne na um kad ne bi niko vodio računa o tome.

Ok, hvala. Gledam slike pa vidim da nema nikog od vojske.
Valjda odmaraju u hladu.  ;)

poz.

Tu su oni, ali verovatno postoje direktive gde da budu da se možda neko ne prepadne. Svakakvog sveta ima.

На почетку и на крају моста дежурају војници. Са Земунске стране је мањи шатор за дежурне. Логор где се налази посада моста, спремна да интервенише, је одмах на Великом ратном острву, чим се изађе са моста.
 Ево слике:
[attachment=1]