PALUBA

Na kraju prošle godine raketne jedinice i najugledniji naučnici iz Rusije položili su dva vrlo važna ispita. Prvi put je sa ruske teritorije poletela najveća i najteža raketa "Vojvoda", a zatim je uspešno lansirana najbrža i najpametnija raketa koja postoji na svetu "Topol M". Obe rakete su pogodile maketu na poligonu Kura na dalekoj Kamčatki.
Već ove godine Rusi nameravaju da lasniranjem šest raketa "Vojvoda" koje su inače sposobne da nose po deset atomskih glava zarade oko milion dolara. Te rakete će sa novog mini-kosmodroma u Orenburgskoj oblasti podići u nebesa 40 satelita čiji su vlasnici kompanije iz različitih zemalja.
Prvi probni let "Vojvode" bio je u sredu 22. decembra 2004. Inače, "Vojvoda" se po zapadnoj klasifikaciji naziva "Satana". Do sada su takve, čak i "školske" rakete, lansirane vrlo retko sa Bajkonura u Kazahstanu. "Vojvoda" je zapravo modernizovana, a u mirnodopskoj verziji zove se "Dnjepar".
U Orenburgške oblasti, ima oko sto raketa ali do sada nijedna nije lansirana. Rusija je tu napravila mini-kosmodrom odakle će "Vojvoda" podizati u kosmos ne samo vojne već i civilne satelite i korisni teret.
Rukovodstvo Rusije ne skriva da u Dombarovskoj oblasti imaju 52 raketna kompleksa što im je dovoljno za deset narednih godina. Raketa se puni sa 180 tona visokotoksičnog goriva "heptila". Kad su Rusi zajedno sa Ukrajincima počeli da lansiraju u mirnodopske svrhe "Satanu", koju su nazvali "Dnjepar" jedan od velikih problema je upravo bio padanje ostataka nepotrošenog goriva.
Komandanti ruskih raketnih jedinica ne skrivaju da je čak 80 posto njihovih raketnih kompleksa prošlo garantni rok ali se zahvaljujući dobrom održavanju i iskusnim oficirima oni mogu koristiti. Potencijalni protivnici Rusije najviše strepe od "satana" ili kako Rusi zovu svoje moćne rakte RS-20. Reč je o raketama koje se nalaze u dubokim betonskim "bunarima". Ruski specijalisti su uspeli da produže upotrebu opasnih "satana", najmanje još 15 godina.
Svakodnevno na bojevo dežurstvo stupa više od sedam hiljada ljudi koji rade u 180 vojnih jedinica. General-pukovnik Nikolaj Solovcov komandant raketnih jedinica ruske vojske objašnjava da se u kratkom roku svi kompleksi koji su na bojevom dežurstvom mogu dovesti u stanje za lansiranje raketa. Međutim, posle dogovora najviših rukovodstava Rusije, SAD i Kine sve rakete su u takozvanom nultom stanju. Nisu uperene niti u jedan cilj.

Nedavna Putinova izjava da Rusija ima raketu koja može da zaobiđe bilo koju odbranu protivnika izazvala je veliku pažnju u svetu.
- Mi nemamo razloga da skrivamo svoju moć pa je dobro što je predsednik Putin govorio o našoj "pametnoj raketi" koja može da prevari protivničku odbranu. Ponos naših raketnih jedinica je novi kompleks "Topolj M" koji se nalazi u betonskoj dubokoj jami, ali će uskoro početi i proizvodnja njegove mobilne varijante - kaže general-pukovnik Nikolaj Solvocov. Za one koji ne znaju šta je "Topolj M" objasnićemo da se radi o kombinaciji stare rakete "Skalpel" ili kako je Rusi zovu RS-18 kojoj je dodat atomski blok koji se može kretati nadzvučnom brzinom.
Cilj Rusije je da ima brojčano manje raketne jedinice, ali će one biti opremljene takvim kompleksima koji mogu da izbuše i zaobiđu svaku protivničku odbranu. Ni do sada niko nije sporio kvalitet ruskih raketa, ali su sada njihovi naučnici napravili kvalitetan skok što se tiče vođenja i manevrisanja tog opasnog oružja.
Da Rusi imaju ogromno iskustvo u raketnoj tehnici najbolji je dokaz da su u minulih 45 godina lansirali 5.136 raketa, a od toga je više od trećine bilo u vojne svrhe. O njihovom kvalitetu govori i podatak da je samo osam posto lansiranja bilo neuspešno.
Rusija je mnogo skromnija vojna sila nego nekadašnji SSSR, kada je novu raketnu tehniku dobijalo od 20 do 30 pukova godišnje. U 2004. godini su opremljena samo četiri puka sa savremenim raketama "Topolj M".


PAMETNE I BRZE

POSLE "ispita" na kosmodromu "Pleseck" u Arhangelskoj oblasti najbrža i najpametnija raketa današnjice "Topolj M" (topola) već 2005. godine trebala bi da krene u masovniju prozvodnju.
Topolj M" je dugačak 22,7 metara i težak 47,2 tone. Od toga su bojeve glave teške 1,2 tone. Leti više od deset hiljada kilometara (11104 Km). Tri motora joj daju brzinu koju do sada nije imala ni jedna raketa. Osim toga, onaj najvažniji deo rakete ima desetak pomoćnih motora i uređaje za upravljanje koji omogućuju brzo menjanje putanje i zaobilaženje protivničke odbrane.
Topol M je najmoderniji tip interkontinentalne balističke rakete.

Ne znam da li je ovaj tekst preuzet sa drugog izvora, ali odiše sa velikim brojem netačnosti.

Što se tiče R-36, to je raketa stara 40 godina. Kodna oznaka originalnog R-36 je 8K67, a NATO SS-9 Scarp (grubo prevedeno: zaštitna padina). Modernija verzija R-36 rakete nosi oznaku 15A14/18, tj. NATO oznaku SS-18 Satan, i ušla ju u upotrebu 1975. godine. Poslednja generacija R-36 nosi sufiks M2 i ima kodno ime RS-20V Vojvoda. Što se tiče destruktivne snage R-36 sve je tačno, ali je njena pogonska grupa u svega dve faze dosta zastarela, a čak druga faza poseduje samo jednu komoru za sagorevanje. Ovako koncipirana pogonska grupa jasno govori da je preciznost R-36 rakete dosta mala (od čega su bolovale skoro sve SSSR-ove interkontinentalne rakete), ali to je donekle kompenzovano razornom snagom bojeve glave ili glava (u slučaju MIRV koncepcije). Broj aktivnih R-36 se kreće između 70 i 80, a uskoro će ih ostati svega 40 i to isključivo R-36M2 raketa. Naime, njihovo održavanje je poprilično komplikovano i iziskuje ogromna novčana sredstva.

Topol-M ili SS-27 nema apsolutno nikakve veze sa UR-100N, tj. SS-19 Stiletto (prevod je pre bodež nego skalpel). Jedina “veza” je što se Topol-M u prvo vreme lansirao iz silosa koji su bili predviđeni za SS-19. Topol-M takođe nije nova raketa, pošto je stara preko 20 godina, ali njen dizajn je daleko prilagodljiviji za novu elektroniku i pogonske grupe. U poslednjih nekoliko godina, raketa je opremljena sa velikim brojem najnovije tehnologije, koja omogućava raketi da samostalno upotrebljava mamce i protivmere protiv nadolazeće rakete presretača. Takođe, raketa ima nekoliko zaštita protiv elektronskog ometanja i laserskog delovanja. Ipak najveća prednost ove rakete je njena modifikacija koja joj omogućuje da prevari nanoviji kontraverzni američki antibalistički sistem. Naime, u drugoj i trećoj fazi, raketa može drastično promeniti svoj pravac, što bukvalno obezvrednjuje američki sistem, koji još na osnovu lansiranja proračunava tačku presretanja. Ako raketa promeni pravac napredovanja, američki sistem će morati često da vrši korekcije za koje nije predviđen.

Jeste Bane preuzet tekst odavde:http://www.mycity.co.yu/Vojno-tehnicka-dostignuca/Rusija-uvela-nove-interkontinentalne-balisticke-rakete.html
Meni se tekst cinio zanimljivim jer koliko sam primetio ima vrlo malo tekstova o Raketnim sistemima zato sam ga i ubacio,a posto nisam
vrsan poznavalac oruzja i opreme za vojsku,necu da komentarisem.To prepustam Vama koji ste duboko u tim vodama! :)

Ово ми звучи много јефтино. За 40 лансирања само милион долара?

@VITEZ OD..
Занимљив је текст, али обавезно наведи извор када нешто цитираш.

glavni konstruktor je bio gruzin, A. Nadiradze:


История разработки

Разработка нового стратегического ракетного комплекса на базе твердотопливной МБР РТ-2П с размещением новой ракеты на самоходном автомобильном шасси была начата в Московском институте теплотехники в 1975 году под руководством главного конструктора А. Д. Надирадзе (после его смерти — Б. Н. Лагутина). Постановление правительства о разработке комплекса вышло 19 июля 1977 года.

Первое лётное испытание ракеты было проведено на полигоне Плесецк 8 февраля 1983, всего за период летно-конструкторских испытаний, завершившихся 23 декабря 1987 проведено более 70 пусков ракеты.

Evo link za sve koji žele da se detaljnije informišu. Na ruskom je , ali mislim da se može shvatiti sve bitno.


http://www.new-factoria.ru/missile/wobb/topol_m/topol_m.shtml

https://www.youtube.com/watch?v=ZJaSuOSXawI

mozes li objasniti vezu izmedju pogonske grupe i preciznosti

Teško da će Bane da ti odgovori, nije se logovao već 7 godina.

Ako mogu ja...

Mislim da se radi o kontroli potiska. R-36 koristi tecno gorivo kao i negovi naslednici mada ima i onih sa cvrstim. Projektili sa cvrstim gorivom ne mogu da smanje ili povecau intenzitet sagorevanja tj. da smanje i povecau potisak jer kada se cvrsto gorivo jednom zapali ono gori svojom dinamikom bez mogucnosti da se ugasi ili kontrolise na ovaj ili onaj nacin.

Tecno gorivo moze da se ''dozira'' kao i u svakom drugom vozilu ili sistemu. Na taj nacin projektil moze da se usmerava tokom leta ne samo pomocu stabilizatora i krilca vec i povecanjem ili smanjenjem potiska. Tako moze da se vrsi korekcija putanje mnogo lakse nego kada raketni motor sve vreme radi istim intenzitetom.

Ne znam kako je to izvedeno na R-36 do detalja, ali verovatno da kontrola potiska nije usavrsena do maksimuma kao na nekim novijim raketama. Sovjeti/Rusi su poboljsavali projektile tokom vremena (mod 4 i mod 5). Na koji nacin je to postignuto ne bih mogao da vam kazem.

fala lipa :)

https://youtu.be/z-t05yTDs28

Mislim da broj stepeni nema veze sa preciznošću. On zavisi od toga koliki korisni teret treba dostaviti i na koju daljinu.
Sve interkontinentalne balističke rakete na tečno gorivo su dvostepene, a na čvrsto trostepene.





Radi se o energetskim karakteristikama raketnog goriva. One su kod tečnih goriva veće.
Problem je i hlađenje komore raketnog motora i mlaznica. Raketni motori na čvrsto gorivo se hlade samim gorivom, a kod raketnih motora na čvrsto gorivo to nije moguće.

Kod raketnog motora na čvrsto gorivo se otvaranjem komore postiže pad pritiska u njoj i gašenje istog. Tako da se i rad raketnog motora na čvrsto gorivo može prekinuti. Da li se tako može regulisati potisak, nije mi poznato.

Нећу да отварам тему без потребе. Може ли неко да ми одговори, да ли је истина да Кина располаже само са тактичким нуклеарним бомбама и да нема такве бомбе велике снаге као и ракете које могу да добаце до било ког града нпр. у Америци ? То ми тврди један друг али сам мало неповерљив према тој констатацији. Ипак је Кина велика сила.

Priča koješta.

[attachment=1]

А јел имају атомске бомбе велике разорне снаге или само тактичке ?

Da li ti je dosta 5Mt sa DF-5?

Зна ли се колико тих бомби поседују ?

Interkontinentalnih cca 160, a ovih manjeg dometa oko 3.000.

Sa bespuća interneta....

"Posle mene samo tišina"

[attachment=1]

"Topole" se negde premeštaju. Mislim da do sada, osim na Paradama, nisam video 4 lansirna oruđa na maršu kroz naseljeno mesto...
U koloni vidimo 4 samohodna lansera sa ICBM Topolj, zatim Komandnu stanicu 15V231, još 3 prateća vozila sa kabinama, vozilo vatrogasnog obezbeđenja, cisternu i običan kamion na kraju.
Dakle, reklo bi se čitav raketni bataljon....

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Topolj.mp4

Rusija povlači svoje interkontinentalne balističke rakete Topolj

Komandant ruskih strateških raketnih snaga, general-pukovnik Sergej Karakajev, potvrdio je povlačenje interkontinentalnih balističkih raketa Topolj (ICBM) iz sastava Oružanih snaga Rusije.

Izjava generala Karakajeva je istakla završetak procesa ponovnog naoružavanja mobilnih kopnenih raketnih sistema Jars. Naglasio je razgradnju i povlačenje raketnog kompleksa Topolj, signalizirajući kraj ere za ovaj interkontinentalni balistički raketni sistem na čvrsto gorivo. Karakajev je dodao da su napori takođe uključivali jačanje grupe baziranih u silosima, posebno povećanje broja raketnih kompleksa koji ulaze u borbenu uzbunu u raketnoj formaciji Kozelski u regionu Kaluge.

Topolj, poznat po svojoj NATO oznaci SS-25 „Srp“, bio je kamen temeljac ruskog strateškog odbrambenog arsenala, sa dometom od preko 11.000 km. Razvijen na osnovu svojih prethodnika, Temp-2S i drumskih pokretnih raketa Pioneer, sistem Topol je bio značajna komponenta ruskih mogućnosti nuklearnog odvraćanja.

Zamena za rakete Topolj dolazi u obliku interkontinentalne balističke rakete Jars, opremljene bojevim glavama sa višestrukim nezavisno ciljanim povratnim ulaskom (MIRV).

Neke od penzionisanih ICBM Topolj predviđeni su za ponovnu upotrebu u civilnim kapacitetima kao rakete-nosači Start-1. Glavni konstruktor Moskovskog instituta za toplotnu tehnologiju Jurij Solomonov nagovestio je planove za potencijalnu prenamenu ovih raketa za lansiranje u okviru programa raketa-nosača Start-1. Ova rekonfiguracija bi potencijalno mogla da posluži za dva programa fokusirana na razvoj klastera malih satelita, iskorišćavajući pogodnost raketa Start-1 kao lansirnih vozila.

Start-1, raketa-nosač lake klase na čvrsto gorivo izvedena iz ICBM-a Topolj, ima poletnu težinu od 47 tona i sposobnost da isporuči teret preko 500 kg u nisku Zemljinu orbitu. Ranije je Rusija izvela sedam lansiranja raketa Start sa kosmodroma Pleseck i Svobodni (trenutno Vostočni) između 1993. i 2006. godine.

Godine 1999. otvoreni izvori su izvestili o prisustvu 360 lansirnih sistema Topolj raspoređenih u deset divizija u okviru ruskih strateških raketnih snaga.

[attachment=1]


Izvor (https://defence-blog.com/russia-retires-its-topol-intercontinental-ballistic-missiles/)