PALUBA

Posle nekoliko dana od gledanja ovog dokumentarnog ne mogu da dođem k sebi. Za one koji ne znaju:


Pa šta je trebalo Zoltanu Daniju da se onako obruka? Kako jedan oficir PVO sme da kaže da nije znao kako avion može biti nevidljiv za radar? Kako jedan oficir PVO sme da kaže da nije imao pojma da je F-117A slabo vidljiv za radar, a ne nevidljiv? Pa nije nas napadala Obala Slonovoče pa da ne znamo sa kojim aparatima raspolažu, nego NATO avijacija! Pa ja sam kao klinac 80-ih godina imao igračku maketu F-117A aviona, a 1989. godine je "Politikin Zabavnik" objavio tekst o strukturi američkog nevidljivog aviona, gde je objašnjeno dosta detaljno kako je "nevidljivost" postignuta. Čini mi se da još negde imam taj broj "Politikinog zabavnika" :) I kako je moguće da je on znao da ima F-117A na svom ekranu? Nije hteo da kaže posadi jer bi se uplašili? Slab radarski odraz može da ima i MiG-29 pod oređenim okolnostima.

Pa tvrdnja da je oboren B-2... Nekoliko visokih oficira VOJIN-a je tvrdilo da su jednom stvarno ozračili B-2, ali da se on odmah okrenuo.

Zoltan Dani i pre svega njegova posada (koju retko ko pominje, a koja je po meni daleko zaslužnija za ovo) svakako zaslužuju svako poštovanje za njihovu neverovatnu posvećenost i hrabrost koju su pokazali. Ali ovoliko "hvalisanje" ne dolikuje jednom srpskom oficiru koji je vršio svoju dužnost.

Тај филм нисам гледао, али бих волео да га погледам. У сваком случају веома су интересантни твоји наводи. 
Заиста је чудно то што каже пук Дани. Претпостављам да се мало неспретно изразио.  ???

Релативно слаб радарски одраз има нпр. МиГ-21, а поготову Јастреб и Галеб.

Та тврдња се заснива на познавању карактеристичног изгледа радарског одраза, као и на одређеним условима у ваздушном простору који су били карактеристични, а уочени су приликом ангажовања стелт авиона.

Па добро, то ште се помиње Дани као командант дивизиона и руковалац гађања у случају када је оборен F-177 је класична прича која би можда могла да буде применљива у некој пешадијској јединици, или неком оперативном, или стратегијском саставу, али новинари вероватно појма немају да је у случају РС Нева, изузетно битан тимски рад. Ко год да командује, неће бити резултата без вештог официра за вођење ракета и без вештих оператора ручног праћења. Наравно, командант има веома важну улогу јер доноси одлуку о начину уништења циља.

Nije se nespretno izrazio, pošto je to nekoliko puta ponovljeno. Čak je on ispričao kako je "dugo razmišljao" kako avion može da bude nevidljiv, pa da je posle sam smislio kako da prati nevidljiv. Predložio je tu modifikaciju komandi, koja je odbila to njegovo rešenje bez testiranja, pa je on sam to primenio na svom sistemu.

Ovo mi sve zvuči kao i onda je mrmot zamotao čokoladu.


Mislim da si kvotovao pogrešan deo, ali znam na šta si mislio ;)
Nisam znao da na P-xx radarima može da se razazna da li je avion stealth. Znam da sam čitao da P-xx relativno lako mogu da osvetle stealth, ali da se može raspoznati nisam imao pojma.


A možda ima veze kako se zvao oficir BVR-ac? Sa nekoliko strana sam čuo priče da nije baš najpametnije da se čuje i njegovo ime, jer bi neko mogao pomisliti kako među raketašima nema nikog čije ime bar malo zvuči srpski. Mislim da ovo možda i nije daleko od istine. S druge strane, pošto mi je dotični oficir BVR-ac bio zamenik komandanta, za njega nemam ni jednu jedinu lepu reč nažalost, pošto sam lično prisustvovao raznim situacijama koje je dotični gospodin pravio.

Dotični film, nažalost ne ceo, je okačen na YouTube-u:

prvi deo: http://www.youtube.com/watch?v=38I70fVurqQ
drugi deo: http://www.youtube.com/watch?v=vzfEzjejX8U
treći deo: http://www.youtube.com/watch?v=j74HutKOOO4
četvrti deo: http://www.youtube.com/watch?v=tOCHjOxR2SQ

Предност старих радара са аналогном обрадом сигнала је што се види "сирова" слика па може да се види да ли је у питању циљ мале одразне површине, да ли има карактеристичних промена сигнала приликом праћења...То се поготову лепо види на нишанском радару, односно у станици за вођење ракета.

Ovo nisam znao. Bio sam ubeđen da stari radari vide dobro stealth avione zato što rade na velikim talasnim dužinama, pa se smanjuje rasipanje signala koje nastaje usled katakterističnih površina letelice.


Ovo sam znao ;D

Ово што си рекао је такође тачно, то је заправо основна предност.

Bas naprotiv avion kada ima malu strelu krila on ima tad veliki odraz kao sto je slucaj kod J-21 i N-60.Nema velicina letelice s tim nikakve veze.Pogledaj B-2 koliki je ogroman a radar ga vidi kao insekt.

Геометрија је наравно битна, али подаци које сам навео су проверени у пракси.  ;)

12.10.2008. Pravda

[attachment=1]

Золтан Дани је човек за кога зна цео свет: он је пре девет и по година оборио понос америчког ратног ваздухопловства Ф 117 А. Пре четири године повукао се из војске и отворио пекару. А онда је сазнао да је документација о томе како је оборио невидљиви авион - видљива Американцима, али Србији - не. Зато што Золтан мора да чува војну тајну! Због тога је одлучио да напише књигу.
- Почео сам већ да пишем. Књига ће се звати „Човек који је уништио Ф117А". Само, боли ме то што сам ја и данас везан заклетвом о чувању војне тајне о рушењу стелт авиона. А та војна тајна, документована у мом извештају, нестала је из војне архиве, каже Дани у интервјуу за „Правду".
Како то мислите - нестала?
- Лепо - нестала. Украдена, предата, добровољно или мање добровољно, углавном - није у Архиву. Баш као у шпијунској причи. То ме је и мотивисало да пишем. Једноставно, сматрам својом обавезом према народу Србије и наше некадашње земље, који је издвајао новац за ту војску, финансирао и мене и моју професију да проговорим о својим војницима са којима сам заједно срушио „невидљивог". То је наш непомућен успех и нико га не може поништити. Осећао сам потребу да проговорим о томе и да докажем да нисмо дивљаци које могу да гађају, него цивилизован народ који је имао такву војску.
Како сте сазнали да документације нема?
- Пре извесног времена, један страни новинар, Јапанац, дошао је код мене да прави интервју. Он је инсистирао од мене да му кажем како сам оборио „невидљивог". Ја сам му одговорио да то не могу и да морам да чувам војну тајну, да имам обавезу према мојој земљи. Он ми одговори да нема логике и пита ме да ли та моја тајна чува српске авионе. Ја му одговорим - не. Онда ме је он питао - коју тајну чувате и према којој земљи имате обавезу. Тајна је - казао ми је он - одавно у рукама Пентагона, а земља којој сте се заклели више не постоји. Он је отишао у Генералштаб и тражио извештај на увид. Они су му одговорили да такав извештај не постоји и да га нема. Испало је да сам ја причао бајке.
Да ли сте затражили објашњење од министра одбране шта се десило са документацијом?
- Јесам. Али, министар Драган Шутановац до данас није нашао за сходно да одвоји време да ме прими. Пре двадесетак дана објављен је конкурс Министарства науке, расписан за иновације, а главна награда је осам милиона динара. Хтео сам да понудим своју иновацију и позвао сам Шутановца да разговарам са њим о дозволи да то учиним. Он је одбио да ме прими. Разговарао сам са пуковником Бјелићем, а после тога се више нису јављали. Сада верујем да би све било лакше за мене да сам завршио каријеру у политици, што никад нисам желео. Испада да ћу на крају морати да доказујем да сам писао извештај.
Па да ли сте га написали?
- Наравно да јесам. И то на 35 страница. Он је проглашен војном тајном и завршио је у генералштабу међу тајним документима. Када је 2000. године око 20 официра НАТО од наше војске тражило да им се преда све везано за обарање авиона, тражили су и мој извештај. Према мојим сазнањима, оригинал - дакле државна, војна тајна им је предата. Копију нисам написао.
Шта ћете сад?
- Само Скупштина може да ме разреши даље обавезе чувања тајне, коју хоћу да објасним у књизи коју пишем, јер желим да Србија има ту заоставштину, и зато што сам шокиран чињеницом да „војна тајна" не чува нашу војску, већ је можда користи америчка војска, а не војска Србије.
Добро, испричајте нама како сте оборили невидљиви авион?
- Суштина је у једноставности. Свако ко се иоле разуме у електронику - може да то уради. Проширили смо електромагнетне таласе у ваздушном простору.
Кад тако причате, то баш није разумљиво обичним масама.
- Да поједноставим - израз „стелт" је скраћеница која у преводу значи смањену видљивост објекта - у овом случају авиона. Дакле, замислите да сте у аутомобилу, да пада киша и да је мрак. Ваше је само да укључите брисаче и упалите светла у ноћи - односно да проширите електромагнетне таласе у простору, односно ваздуху. А кад имате извор таквог зрачења, односно радаре, то није тешко. Управо на примени те „једначине" укључења светла ми смо без дозволе уградили нашу иновацију, укључили је, циљеви су се појавили на екрану и - оборили га.
Да ли су ваши претпостављени знали за то?
- Не, никоме нисам причао за иновацију до самог краја. А онда, када је читав Западни Срем видео како авион пада, онда сам могао да испричам све.
Шта су вам рекле старешине?
- Питали су ме да ли да ме награде или да ме шаљу у затвор. Ја им нисам одговорио, а у затвор ме нису послали. Нису ме додуше ни наградили, али је читава моја јединица проглашена за народног хероја.
Шта се онда десило?
- Прорадила је класична официрска сујета. Почели су да ме пребацују на послове које нисам волео. Стављали су ме у запећак, на послове који нису били креативни. А ја сам заклети креативац. Тако сам и за време службовања зарађивао чинове, јер сам давао решења која су олакшавала руковање ракетним системима и побољшавала њихово дејство. Премештали су ме на наставничка места, да предајем питомцима, академцима Тактику употребе. Међутим, контрола која прати рад професора на Академији је констатовала да би ме требало склонити јер је настава коју држим - превише креативна. Просто - тонуо сам у депресију. Дошао сам чак до прединфарктног стања.
Како сте одлучили да се пензионишете?
- На лични захтев. Првог септембра 2004. Тадић је издао наредбу да се војска смањи. Психички сам већ тешко подносио своје ново радно место, нисам могао да се помирим са тим да сам вишак, да сам непотребан мојој војсци. Лекари нису знали зашто мој организам пропада. Али, када су их обавестили да сам онај командант који је „скинуо невидљивог", препоручили су ми да нађем ново решење, сада за себе. Отишао сам у парк ВМА, сео на клупу, и одлучио да се пријавим на војни курс „Призма" који је радио на преквалификацији војних кадрова.
И отишли сте у пекаре?
- Не, завршио сам обуку за менаџерске послове, али нисам ни слутио да ћу се бавити пекарским послом, иако сам се тиме бавио у време хиперинфлације.
Како?
- Те несрећне 1993. године било је јако тешко. Неретко, у касарну сам и по снегу ишао на бициклу, а једном сам на коњу ујахао кроз капију. Те године, умро ми је и отац, и добио сам одобрење да одем у Шведску где је живео, да га сахраним. Остао сам после сахране кратко, да радим код рођака који су имали пекару. После неколико месеци сам се вратио са уштедом од 750 марака. Све сам дао породици. Нисам ни слутио да ће ми хлеб - доносити хлеб.
Н. Харминц

I pored svih njegovih neospornih zasluga (pre svega što je sačuvao posadu i opremu, a tek posle zbog obaranje dva aviona), ja lično ne razumem ovog čoveka. Prvo je u TV emisiji tvrdio da nije imao pojma šta ja nevidljivi avion do skoro pred samo bombardovanje. Posle priča da je napravio neki super gadget koji prikazuje nevidljive avione na ekranima osmatračkog radara. I onda ipak najbolje tvrdnja da je za njegovo nenapredovanje kriva "oficirska sujeta" i "kreativno predavanje". Kako nije pomenuo da je GŠ obrnuo naopačke kad nije dobio oficira za vezu sa NATO-om? Tražio je to mesto i pored evidentnog neznanja engleskog jezika, koji nije hteo ni da uči i ni da usavršava, već je tražio da ima prevodioca. Kad su mu rekli da nije dobio to mesto zbog svog karaktera, tek je onda "poludeo". Što ne kaže da je kadetima na Akademije uglavnom prepričavao svoje zgode i nezgode sa službovanja, i da je to glavni razlog predlaganja njegovog pomaknuća s tog mesta?

Иако нису профитирали од остатака америчког Ф-117А, данас ће на десетогодишњицу обарања авиона угостити ветеране на челу са командантом Золтаном „Ђанијем”
 
27/03/2009
Буђановци – Данас ће мештани сремског села Буђановци, где је у поље пшенице 27. марта 1999. године у 20.42 часа оборен Ф-117А, „невидљиви”, дочекати госте – припаднике Трећег дивизиона 250. ракетне бригаде бивше Војске Југославије, који су са радарске станице у Шимановцима открили авион и оборили га са испаљене две ракете „нева”. Те ноћи, већ далеке 1999. године, над Буђановцима се појавила огромна ватрена лопта, а онда је на крај села, у атару, у поље пшенице мештанина Боре Божића, пало „чудо технике”, авион Ф-117А, понос америчке авијације, за који се тврдило да је „невидљив” и да га радарски системи не могу открити. Међутим, пошло је то за руком Трећем ракетном дивизиону, којим је тада командовао Золтан Дани, данас пуковник у пензији и познати пекар у Банату.

– Видео сам ужарену куглу која је падала. Нисам знао шта се дешава, био је то трећи дан НАТО бомбардовања. А онда је стигла вест да је оборен „ноћни соко”, авион који је „невидљив”. Шта сам могао друго него опанке на ноге, па да видим и то чудо – прича данас Аца Сремчевић, из Буђановаца.

Буђановчани данас дочекују госте, а главна званица биће Золтан Дани, човек који је командовао Трећим дивизионом, на позицији у Шимановцима, који је открио и скратио крила „ноћном соколу”. Прво ће да погледају филм „21 секунда”, а онда фешта и прича.

У тој причи су и Саша Лепотић и његова мајка Живка који су пилотску маску, после силних молби, продали људима из кинеске амбасаде и за те паре купили шпорет „смедеревац”. Заправо, Саша Лепотић је нашао пилотску маску. Кинези су то, некако, сазнали и данима долазили тражили да купе ту маску. Лепотићи су прво частили Кинезе и одбијали да продају маску, а онда се Живка сетила:

– Изгорео ми „смедеревац”, продаћемо маску и купити други – нов шпорет. Кинези избројише 500 марака, два шпорета сам могла купити. И тај „смедеревац”, што смо купили је готов, ваља ми куповати нови шпорет – прича Живка.

Буђановачки Роми су одмах после пада авиона кренули у скупљање старог гвожђа, али су се тешко разочарали:

– Ми мислили ето посла, кад оно нико неће да купи ту пластику, па смо онда с тим таблама пластике прекрили свињце, а комшија Славко Јовановић, уместо црепом, свој пољски ве-це покрио крилом од „невидљивог”. Правили смо од алуминијских делова антене за телевизију. Углавном, нисмо имали користи од свега тога, дође једног дана војска и све покупи и однесе – каже Радослав Јовановић.

Славко Јовановић, старина од 73 године, као да је и данас љут на Американце, али и на нашу војску:

– Какав им је то авион, нигде плеха, ни динар нисмо зарадили ми Цигани, а зна се, наше је да скупљамо старо гвожђе. Кад сам видео да је све нека пластика, јесам крилом покрио ве-це, нисам имао паре да купим цреп, кад оно дође војска па и то однесе. Никакве вајде ми Цигани нисмо имали од тог америчког чуда – закључује Славко.

Данас ће, како рекоше, из ормара извадити нове шешире и сакое, упарадити се, па у сеоски дому културе, да поздраве јунаке са, како кажу, „Ђанијем” Золтаном на челу. Биће то народно весеље, уз паприкаш, домаћу ракију, вино, али и бећарце, које су о обореном авиону спевали буђановачки тамбураши.

– Ваља то прославити, не поновило се, али и даље, сваке десет године Буђановчани ће приређивати весеље, да се зло никад не заборави – каже мештанин Срета Љубинковић.

Ј. Слатинац
Извор: Политика

Sve sto je covjek napisao, istina je, svi koji su radili u vojsci, znaju, sve ovo sto je covjek rekao da j eot tacno.
Taj covjek je imao m**a, da uradi nesto sto drugi nisu znali ili nisu imali m**a.
Njegov rezultat se vidi..  ceo svet zna za njega.. jedino je u Srbiji niko ne zna za njega, a znaju se i razlozi, ne moze biti novi Sindjelic i sl, zato je pekar.
Kakva sramota za Srbiju. Jos jedna u nizu.

Na 11 godisnjicu obaranja nevidljivog aviona stanovnici Budjanovaca su poklonili plac od 20 ari pukovniku Zoltanu Daniju, svom pocasnom gradjaninu

Svaka im čast, zaista lep gest. :super

Danas je Zoltan Dani održao predavanje u Vazduhoplovnom Savezu Srbije. Petar Vojinović, autor Tango Six bloga je bio na licu mesta, pa očekujem da će ovih dana izveštaj biti dostupan na blogu, kao i intervju sa Zoltanom.
U međuvremenu dok čekamo celo predavanje i intervju, evo nekoliko izjava koje je Petar preneo putem Facebooka:

 

Nikada neće priznati da je pogođen i B-2.
Ja sam čuo na rekla-kazala da je pogođen ali da je ipak uspešno sleteo, gde ni to mi nije poznato.

Da je pao u Spačvanskoj šumi mislim da nije, znam ljude iz obližnjeg sela Nijemci koji tvrde da kod njih nije palo ništa pogotovo tako veliko.
Mislim da Zoltan malo preteruje.

Nije on jedini koji govori o pogađanju B-2...  :angel:

Gde su zavrsili ostatci oborenog F-117,sem onog što je u muzeju?Vidim neke priče te kinezi se muvali u to vreme skupljali ,te završilo u VTI,i naravno kao u svakoj priči uvek se spominju Rusi.Bez obzira na sve ove varijante najgora bi bila ona da je vraćeno onima koji su ga i napravili.Takodje i od F16 ostalo je dosta toga,a i njemu se gubi trag.

Dejl Zelko i Zoltan Dani: Sudar i na zemlji

16.05.2011.

"Novosti" saznaju: Drugi susret Dejla Zelka, pilota „stelta F117“, i Zoltana Danija koji ga je oborio. Pristali da zajedno snime dokumentarac. Već dve godine razmenjuju video-zapise


TOG 27. marta 1999. godine pilot Dejl Zelko bio je u vazduhu, a major Zoltan Dani na zemlji. Njihov okršaj svima je poznat. Pukovnik Dani pogodio je „nevidljivi“ stelt F117 kojim je pilotirao oficir američkog vazduhoplovstva, veteran Zalivskog rata. Tako je Zoltan proslavio PVO, a onda se na sopstveni zahtev penzionisao 2004. i postao pekar i turistički radnik.

Tačno 12 godina kasnije, kako „Novosti“ saznaju, Dani i Dejl susrešće se lično.

Nekadašnji protivnici pristali su da zajedno snime dokumentarac u produkciji „Optimistik filma“, koji će režirati Željko Mirković. Kao datum ličnog upoznavanja označen je početak snimanja filma „Drugi sastanak“. Susret bi trebalo kamerom da bude zabeležen i pripremljen za film čija će premijera biti na festivalu dokumentaraca u Amsterdamu 2012. godine.

- Njih dvojica već vode video-zapise, snimaju svoj život, porodicu, karijeru - otkriva za „Novosti“ režiser Željko Mirković. - Ideja o snimanju ovog filma rodila se pre oko četiri godine. Toliko su i njih dvojica u kontaktu. Publika će prvi put iz krajnje ličnog ugla videti kako su se osećali ovi ljudi. I oni sami želeli su da posle svega što se dogodilo pošalju snažnu poruku optimizma i mira.

Prvi filmski prikaz života penzionisanog heroja Zoltana Danija javnost je imala prilike da vidi upravo kroz Mirkovićevo više puta nagrađivano ostvarenje „21. sekund“, koje je televizijsku premijeru imalo 2008. godine.

Zasluge za obaranje aviona F-117 pripadaju borbenoj posadi Trećeg diviziona 250. brigade - uvek je, skromno, isticao Zoltan Dani. Istoriografija i vojni udžbenici zapamtiće ga kao čoveka koji je komandovao akcijom u kojoj je prvi put srušena „nevidljiva“ uzdanica američke avijacije.

Bilo gde u svetu Dani bi, posle istorijskog podviga njegove jedinice, proveo ostatak života pišući memoare i držeći predavanja. Ovde, on se penzionisao i posvetio - pekarstvu. O detaljima obaranja američkog „stelta“ odbijao je da govori.

- Naziv „stelt“ ne znači da je letelica nevidljiva već da je manje radarske uočljivosti - objašnjavao je. - Saznali smo kako lako može da se uoči i to smo primenili u praksi.

Nikada Dani nije osetio ogorčenje protiv neprijatelja sa kojim se te 1999. godine sukobio:

- Ti momci su radili svoj posao. Kao i ja. Odluke o ratu i miru donose politička vođstva. Vojnici izvršavaju naređenja.

Obaranje F117 odigralo se četvrtog dana NATO bombardovanja. Avion se srušio u ataru sremskog sela Buđanovci. Ekspedicija spasavanja trajala je šest sati po obaranju, o čemu će Zelko govoriti u filmu. A evo šta je pre nekoliko godina izjavio na tu temu:

- Ovo je loše, pomislio sam kada je projektil pogodio letelicu. Kada sam došao sebi, već sam bio van aviona i u katapultiranom sedištu padao sam kroz mrak. Bio sam siguran da su na zemlji neprijatelji spremni da me zarobe.

- Kada sam krenuo u misiju znao sam sa čime se suočavam - govorio je Zelko. - Srpskim sistemom protiv-vazdušne odbrane upravljali su iskusni, spretni i veoma motivisani operativci. Bio sam svestan svoje ranjivosti i znao sam da su te noći šanse da „nevidljivi“ bude oboren veće nego ikad. Zato se nisam iznenadio kada se to dogodilo. Video sam projektil i učinio sve da ga izbegnem, ali bilo je uzalud.

Dani i Zelko do novog susreta, koji će se dogoditi 27. marta, ne žele da govore. Poručuju - videće se sve na filmu.

Izvor: www.novosti.rs

[attachment=1]
 mada ne razumem , velika je razlika izmedju njih jedan branio zemlju , drugi napadao ali sad se i na tome prave pare  :zid

Mozda se mnogi nece sloziti samnom ali moje licno misljenje da je Dani obican sarlatan koji hoce da uzvuce jos neki evro,nije mi jasno zasto nikad nespomene kolege iz jedinice,nego po njegovim pricama ispada da je on postavio sistem,naciljao metu i oborio avion,veoma sposoban oficir!!

Željko, mnogi će se složiti s tobom, makar djelimično...

Normalno nije samo njegova zasluga obaranja a samo se on pojavljuje u javnosti i sad jos i snimanje filma sa pilotom , mislim mnogo je bre ...

Borbena posluga, koja je izvršila bojevo gađanje, bila je u sastavu:
potpukovnik Zoltan Dani, rukovalac gađanja,
potpukovnik Đorđe Aničić, pomoćnik rukovaoca gađanja,
kapetan I klase Senad Muminović, oficir vođenja raketa,
vodnik I klase Dejan Tiosavljević, operator ručnog praćenja po F1,
stariji vodnik I klase Dragan Matić, operator ručnog praćenja po F2,
potporučnik Darko Nikolić, komandir baterije,
vojnik Davor Bložić, zapisničar borbenih dejstava.
U stanici za vođenje raketa se nalazio i major Boris Stojimenov, koji je bio u borbenoj posluzi pomoćnik rukovaoca gađanja i čekao je da Dani ode i preuzme svoje mesto a Đorđe Aničić od Danija mesto rukovaoca gađanja.
Podaci iz knjige SMENA (ratni dnevnik), Đorđa S. Aničića.

Inače od borbene posluge stimulativne mere za obaranje F-117 su bile sledeće:
potpukovnik Zoltan Dani, rukovalac gađanja, unapređen u čin pukovnika
potpukovnik Đorđe Aničić, pomoćnik rukovaoca gađanja,
kapetan I klase Senad Muminović, oficir vođenja raketa, unapređen u čin majora
vodnik I klase Dejan Tiosavljević, operator ručnog praćenja po F1, unapređen u čin starijeg vodnika
stariji vodnik I klase Dragan Matić, operator ručnog praćenja po F2, unapređen u čin zastavnika
potporučnik Darko Nikolić, komandir baterije, unapređen u čin poručnika i odlikovan
vojnik Davor Bložić, zapisničar borbenih dejstava.

potpukovnik Zoltan Dani je bio komandant 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO
potpukovnik Đorđe Aničić je bio zamenikm komandanta 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO
major Boris Stoimenov je bio pomoćnik komandanta za tehniku 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO
major Boško Dotlić je bio pomoćnik komandanta za pozadinu 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO
major Milorad Roksandić je bio komanir raketne baterije 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO

Ako nekog zanima, mogu da prepišem i kako su opisane sve radnje i postupci.

Samo napred TNT mislim da bi sve na palubi interesovalo.

Ko je upoznat sa sistemom Neva jako dobro zna da k-dant divziona izdaje naredbu za lansiranje a sve resto je timski rad.
Dovoljno da vojnik ne postavi raketu lepo na lansirnu rampu i karika timskog rada je prekinuta a lansiranje onemogućeno.

SMENA – ratni dnevnik p.pukovnika Đorđa S. Aničića

Subota, 27.03.1999.

Ponovo neprekidno dežurstvo po smenama. Bio sam u kabini do 12,00 časova. Po dolasku u logor u 12,30 časova pokušao sam da zaspim. Samo što sam utonuo u prvi san, probudio me je kurir Kosta Ćurčić, vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka. U kancelariji me je čekao major Srboljub Popović iz Komande Brigade. Doneo je usmenu naredbu. Premoren sam, u glavi mi je haos. Osećao sam da je samo fizički prisutan, a njegov glas mi je nerazgovetno dopirao iz daljine. Zamisao Komande Brigade je bila da od 14,00-20,00 časova sa svake od tri lokacije, sa imitatorom radarskog zračenja zračimo po 20 minuta. Zračimo 20 minuta sa jedne lokacije, pomerimo se na drugu, zračimo 20 minuta, idemo na treću lokaciju, sa nje zračimo 20 minuta, i tako u krug do 20,00 časova, kada počinje nalet i signal „Vazdušna opasnost.“ Dakle, zračiti sa lokacija:
-   Subotište (lokacija 1), azimut 270 stepeni,
-   Pećinci (lokacija 2), azimut 270 stepeni,
-   Dobrinci (lokacija 3), azimut 230 stepeni.

Zračiti sa lokalnog puta i posle toga postaviti imitator na osnovni položaj za svoje potrebe. Razmišljam koga da pošaljem na zadatak. Popović kaže da treba da idem ja sa poslugom, jer najbolje poznajem lokacije, bio sam oženjen iz Pećinaca. Javljam Daniju, koji je na položaju sa smenom, da ću povući imitator radarskog zračenja sa položaja i da ću sa vozačem Lukićem i operatorom imitatora vodnikom Radivojevićem otići na zadatak, te da ću kasniti u smenu. „Vraćam se oko 20,00 časova i tada ću ti sve ispričati.“ Obišao sam po jednom, sa Lukićem i Radivojevićem, sve tri lokacije, poštujući dogovor i naređenje. Retki automobili, koji su prolazili, znatiželjno su nas posmatrali i brzo se udaljavali. Po povratku na prvu lokaciju, sišao sam u Pećincima kod Lukija, vlasnika lanca prodavnica po selima pećinačke opštine, da probam da nabavim baterijske lampe i uloške za njih. Lukić i Radivojević su nastavili sa radom sa onih pozicija kao prvi put. Ulošci se se istrošili pre neku noć, prilikom prevođenja sredstava. Ako treba da prevodiš tehniku, kupi uloške. Uvek je tako bilo, starešine su ih kupovale same. Beda. Dao mi je 15 uložaka od 4,5 volta, a baterijske lampe nije imao. Pokušaće da ih nabavi. Potpisao sam mu račun za uloške. Račun u ovo vreme!? Mi ratujemo, a on misli kako refundirati lovu. Zašto je ovo više moj rat od njegovog? Treba mu račun da pravda lovu kod Štaba Opštine. U logor smo stigli oko 19,30. Nije bilo vremena da još jednom obiđemo sve tri lokacije. Smena mi je počela i trajaće od 18,00 do 24,00. Večerali smo. Sirena je najavila vazdušnu opasnost. U 20,30 stižemo na vatreni položaj: ja da zamenim Danija, a Lukić sa vodnikom Radivijevićem da postavi imitator zračenja. Prilazim stanici za vođenje raketa. Poznata buka agregata i rad stanice za vođenje raketa. Na mesečini se vide rakete na lansirnim rampama. Rakete su na pripremi za lansiranje. Ulazim u kabinu stanice za vođenje raketa. Na mestu pomoćnika rukovaoca gađanja sedi major Boris Stoimenov, pomoćnik komandanta za tehniku. Slušalice sa mikrofona za vezu sa Operativnim centrom Komande Brigade su mu na glavi. Dani, na mestu rukovaoca gađanja, drema oslonjen na blokove za upravljanje radom lansirnih rampi, bočno od pokazivača osmatračkog radara. Vremenska baza osmatračkog radara okreće se ujednačenom brzinom. Nema blizu ciljeva u vazduhu. Ima ih na većim daljinama na raznim azimutima. Major Stojmenov ustaje kako bih ja seo, prepušta mi slušalice za vezu sa Komandom Brigade i pomera se iza oficira za vođenje raketa. Ostatak borbene posluge, četiri starešine i vojnik zapisničar, na svojim mestima, Moja smena. Kad Dani za koji trenutak ode iz smene, ja ću sesti na mesto rukovaoca gađanja, a major Stojmenov na mesto pomoćnika rukovaoca. Po navici iz prethodnih dana, Dani i ja razmenjujemo informacije o najnovijim događajima iz smene i jedinice. Ukratko mu kažem šta sam radio to popodne, a on meni, i dalje dremajući, šta je on radio. Imitator radarskog zračenja još nije povezan i spreman za rad. Odjednom na pokazivaču osmatračkog radara, na azimutu 195 uočavam cilj na 23 kilometra. Sledeći krug na osmatračkom radaru jasno ukazuje da nam se avion približava, Kažem: „Dani, ovaj ide na nas!“ Dani je otvorio oči, pogledao u ekran i nezainteresovano pratio situaciju. Odraz nam se približavao. Avion je bio na 14-15 km, kad je Dani naredio: „Azimut 210, traži!“ Kao pomoćnik rukovaoca gađanja, tog momenta sam naredio: „Antena!“ Komandir baterije počeo je da navodi oficira vođenja po azimutu i mesnom uglu na cilj – levo, levo: stop!, desno, gore, gore: stop! – antena.Uključio je zračenje osmatračkog radara. Tog momenta počinje igra mačke i miša. Ko će biti brži i spretniji. Oficir za vođenje, okrećući tri točkića istovremeno, pokušava da nađe cilj. Zračimo više od desetak sekundi neuspešno tražeći cilj. Naređujem: „Prekini traženje – ekvivalent!“ Posle nekoliko trenutaka, Dani ponovo naređuje novi azimut traženja 230, a ja momenat zračenja. U vazduhu se oseća adrenalin. Ovaj put oficir za vođenje uspeva da vidi cilj na svoja dva ekrana, ali nikako iz više pokušaja ne može da ga poklopi sa presekom horizontalnog i vertikalnog markera. Točkići samo škljocaju – mora da ih gurne od sebe, poklopi cilj u presek ta dva markera. Tog momenta kad je cilj u preseku markera, mogu da počnu da ga prate operateri ručnog praćenja – po ravni F1 i F2 na svojim pokazivačima. Tada su stvoreni uslovi da oficir vođenja prati cilj po daljini, a operatori ručnog praćenja da vode lansirane rakete na cilj koji je u preseku markera. Cilj beži i vrši manevar. Ponovo je vreme zračenja predugačko i ponovo naređujem: „Prekini traženje – ekvivalent!“ Posle nekoliko sekundi pokušavamo isti postupak na azimutu 240. Veoma brzo, posle nekoliko sekundi oficir vođenja pronalazi cilj i izveštava da je cilj u manevru. Točkići oficira vođenja škljocaju, operatori ga gube. Vreme zračenja je ponovo dugo i taman kada sam hteo da naredim: „Prekini traženje – ekvivalent“, operator praćenja Dragan Matić je uzviknuo: „Daj ga! Daj ga! Imam ga!“ Energično je okretao svoj točkić, pokušavajući da dovede odraz od cilja na sredinu ekrana. Uspeo je. Operatori praćenja su uspeli da poklope cilj sa krstom – presekom dva markera i time obezbede uslove za lansiranje raketa. Drugi operator za praćenje Dejan Tiosavljević izveštava da je cilj velike odrazne površine. Tog momenta kažem Daniju: „Vodi računa da nije mamac da nas ne zajebu.“ Kroz glavu mi je prošla misao ratnih iskustava iz Iraka kada su združene snage na bespilotne letelice kačili ugaone reflektore i time povećavali odraznu površinu. Borbena posada iračana je mislila da se radi o pravom avionu i počinjala da zrači nišanskim radarom. Tog momenta lovci u vazduhu su hvatali lokaciju radara-našana, a onda iz zasede sa strane eliminisali raketnu jedinicu protivradarskim raketama. Oficir za vođenje Muminović izveštava – stanica prati cilj, cilj u dolasku, daljina 13 kilometara. Istovremeno operatori izveštavaju – po F1 pratim cilj, po F2 pratim cilj. Dani je komandovao: „Cilj uništiti, metod t/t lansiraj!“ Oficir vođenja Senad Muminović stiska dugme za lansiranje raketa. Potmula eksplozija. Startni motor prve rakete je zaurlao. Stanica za vođenje raketa se zaljuljala. Start prve rakete, i posle 5 sekundi i druge. Oficir vođenja izveštava: „Prva lansirana – prva zahvaćena (operatori praćenja po ravni F1 i F2 počinju da vode raketu na cilj), druga lansirana – druga nije zahvaćena (ne postoji mogućnost vođenja raketa). Daljina 13 kilometara.“ Operatori po F1 i F2 stabilno prate. Ustajem sa mesta pomoćnika rukovaoca gađanja i posmatram poslednje kilometre leta rakete na ekranu operatera praćenja. U tački susreta rakete i cilja vidi se svetlosni blesak na ekranima pokazivača. Cilj uništen. Vreme uništenja u 20,42. Avion smo našli na 6 km visine. Usledio je protivraketni manevar i oboren je negde sa 8-10 kilometara visine. Ostale parametre oficir vođenja nije ni očitao, radilo se o sekundama. Ceo proces je trajao oko 23 sekunde.
Posle toga panika u vazduhu – nigde ni jednog cilja. Na komandnom mestu 250. rbr PVO majoru Janku Aleksiću, iz odseka za tehniku 250. rbr PVO, na njegov zahtev, diktiram sastav borbene posluge koja je izvršila bojevo gađanje. Dani je komandovao samo metod vođenja, a ja ga sada pokrivam i po odredbama Pravilnika gađanja  izveštavam, način lansiranja, utrošak raketa, način aktiviranja bojeve glave raketa, osnovne parametre uništenja cilja. „Svaka čast, legende!“, otelo se Aleksiću. Isto mi, posle desetak minuta, traži i pukovnik Dragan Stanković, načelnik Štaba 250. rbr PVO. Diktiram mu ponovo sve. Vojnik Davor Bložić, zapisničar borbenih dejstava, zapisao je istoriju u dnevnik borbenih dejstava. U kabini radost. Čestitamo jedni drugima i ljubimo se. .........

Sa komandnog mesta Brigade usledila je 30 minuta posle lansiranja, komanda: „Priprema za marš.“ ........

Evo i druga strana priče ko odgleda vidječe ko je zaslužan za obaranje i vidječe da nikakve modifikacije nisu  radjene ,to priznaje i sam Dani na ovom filmu,pored kojeg govore i ostali članovi tima.

http://media.rtv.rs/sr_ci/specijali/802

Након гледања овог видео-прилога, човек не може да остане равнодушан.

С обзиром да се понешто мало разумем у ови проблематику, да дам свој коментар.
Прича о обарању или погађању Б-2 је давно испричана, и не би требала више да код нас изазива сензационалистичке пориве.

Американци не признају своје губитке у техници док им не дате материјални доказ, а ни онда, баш нису вољни да то признају.
Пронађено је крило (ваљда десно) од Ф-16 у ширем рејону ......
Па ни то им није био доказ да објаве губитак тог авиона.

Ипак овде је приказан гнев људи, који сматрају да нису адекватно награђени за свој допринос у одбрани земље.
Дакако, да ту има истине, с обзиром да има појединаца који су мање заслужни (на другим местима-јединицама) који су ето награђени.
Дани је, по мом мишљењу, ипак одговоран за формирани гнев, код својих сабораца.
Изјава, како је он награђен, а није то тражио је депласирана.
Он лично се мора борити за своје потчињене и форсирати (афирмисати) њихове заслуге, па и по цену да то код претпостављених створи љутњу и шта ја знам, шта још може да изазове.
Ваљда му је највећа жеља да га ти саборци величају и поштују, са њима треба да седене и да се дружи.
Новинари ће пак, увек наћи нешто актуелно да објаве.
Ево нашли су "раскол" међу ратним друговима.
То ником не иде у корист

Да закључим. Дани има још времена да истакне те људе, као што је то урадио на крају овог видео-приказа.

Свима њима, још једанпут честитка, од мене (и нас), за тај историјски подвиг :klap

Mene je razočarao,prvo kaže na radaru za osmatranje nije bilo ciljeva pa smo uključili našu modifikaciju i vidjeli stealth avione,pa mu nudili milione za modifikaciju,na kraju ispade da je heroj ni kriv ni dužan,a oni koji su najzaslužniji za to jednostavno izbrisani,pravi lideri to nikad  nebi dozvolili nego bi isticali svoje ljude.

За други део поруке си сасвим у праву.

Хм, први део, па рекао је да је то маркетинг, а што да не. Нека заинтересовани копају и истражују ту "модификацију".
Нек се напрегну да виде где су погрешили у тој "невидљивости".
У осталом пројакат Ф-117 је напуштен.
Да ли је 3.рд ПВО томе допринео може се дискутовати.

Ma ja kažem bitno je da je avion oboren ostalo je manje bitno,ali eto žao mi je ljudi,drago mi je da je srušen mit o ne vidljivosti i to sa sistemom koji je proglašen kao zastario,mada po meni u pravoj doktrini nema zastarjelih oružija samo ispravno i neispravno oružije,a za svaki sistem se nadje namjena.Bitno je istači da zapad sve svoje proizvode izreklamira i prenapuše pa ljudi misle da za to im niko nemože ništa,a u stvarnosti je malo drukčije ,u ratu su najbitniji dobri kadrovi koji za sve situacije nalaze riješenje,to je moje mišljenje.

pozdrav

Мали коментар на овај пост.

Не бих се ја усусдио да његово дело поредим са Синџелићевим. Мислим да нису из исте бранше "херојства".
Следеће: ".....zato je pekar. Kakva sramota za Srbiju..." ту квалификацију је добио на преквалификацији у програму "Присма" ("PRIZMA"), коју финасира НАТО пакт.

Тако да нисам баш сигуран, да је у његовом случају направљена-учињена "неправда" и "срамота".
Да није оног видео-приказа, за остале учеснике, многи овде не би ни знали зањих.

[attachment=1]

Kakva nepravda,to je učinjeno prema ovim ljudima što su odradili cijeli posao ,a ne prema Daniju.Mogu samo reći svaki put kad ponovo pogledam ovaj snimak sve više sam razočaran u Danija i sve više mi je žao ovih njegovih saboraca jer tako su dobar tim da nisu zaslužili da imaju ovakvog komadanta.

 http://media.rtv.rs/sr_ci/specijali/802

Lakše je ovako
http://www.youtube.com/watch?v=bnqp4thkWGY

Srpski pukovnik koji je oborio "nevidljivi" F-117 i američki pilot postali veliki prijatelji

[attachment=1]
Momčilo Petrović    | 18. 10. 2011.
Zoltan Dani, pukovnik protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, komandovao je 3. raketnim divizionom PVO, 250. raketne brigade 27. marta 1999. godine, kada je njegova jedinica oborila „nevidljivi“ F-117, a i pilota Dejla Zelka u ataru sremskog sela Buđanovci.

Danas sa troje dece i ženom živi u selu Skorenovcu kod Kovina, gde ima pekaru.
Pre četiri godine reditelj Željko Mirković snimio je o njemu film “21 sekund”.

- Tu je i scena u kojoj me stariji sin Atila poziva da zajedno pogledamo izjavu pilota Zelka. Sin je to skinuo sa interneta - Zelko priča o tome kako mu je bilo kada je bio oboren iznad Jugoslavije. Mi to tada slušamo i sin me u jednom trenutku spontano pita šta bih ja rekao g. Dejlu kad bi se jednog dana sreli? Odgovorio sam da ne bih imao ništa protiv jer smo obojica bili profesionalci i izvršavali smo zadatke koje su pred nas postavljali naši pretpostavljeni i da bih mu rekao: hajdemo na po jedno piće! Tog momenta je Željku Mirkoviću sinula ideja da se to i ostvari i počeli smo da radimo na filmu “Drugi susret”.
 [attachment=2]
Uspostavljen je kontakt preko interneta, Dani i Dejl razmenjivali su pisma, uglavnom o porodici i svakodnevnim temama i problemima.

Zoltan se osmehuje na pitanje o prvom susretu. “Prvi susret je bio u Buđanovcima”, kaže.

A drugi, mirnodopski, zbio se, po ideji reditelja filma Mirkovića, u pekari u Skorenovcu.- Osećaj je bio nesvakidašnji, vrlo neobičan, a istovremeno i kao da je to samo običan susret sa komšijom. U toku naše prepiske i pripreme tog susreta postepeno se stvarao osećaj da je to, ipak, nešto posebno, kako za Dejla tako i za mene. Naš odnos je sada vanpolitički i potpuno ljudski - kaže za “Blic” Zoltan Dani i dodaje:

- Ni u jednom trenutku nisam imao dilemu da li da se sretnem sa Dejlom Zelkom. Potpuno sam ubeđen u to da je uvek bolje družiti se i razgovarati o osnovnim vrednostima porodice i društva nego ratovati. Zar i vi ne mislite tako?

Na vest o ovom nesvakidašnjem susretu, na internet forumima rasplamsale su se diskusije u kojima se iznose oprečne ocene - od potpunog odobravanja ovog poteza do isključivih stavova i osuda. Zoltan Dani, ratnik u penziji, o ovome kaže:
- Negativni komentari dolaziće od ljudi negativne energije i njih iz tih pozicija neće niko moći da pomeri. Ohrabrujuće je da nas je više ovakvih koji razmišljaju i rade u smislu pozitivnih vrednosti ljudskog roda. Naš odnos se razvio od u početku “nepoznatih neprijatelja” do sada, kad mogu da kažem “poznatih porodičnih prijatelja”. Mi smo stvarno postali prijatelji koji se svaki dan “sretnu” na internetu i razmenjuju mišljenja o raznim običnim temama. Želimo da pošaljemo poruku svetu da je mir među narodima i državama neprikosnoven i da je bolje širiti iskrene prijateljske odnose nego ratnohuškačke. Dejl Zelko i ja smo u tom ratu bili vojnici, a posle njega ljudi koji se bore za mir. Kad neko doživi rat i skoro sve njegove strahote, shvati svu besmislenost rata. A kad to prođe, prvo je sretan što je preživeo, a posle poželi da se to više nikome nikada ne dogodi. Ovaj film upravo treba da prenese takvu poruku - kaže Zoltan Dani, pukovnik u penziji, ratni heroj, sada pekar i menadžer u Skorenovcu.
 

Premijera u septembru 2012.
Film “Drugi susret” do sada su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, Grad Niš, a Marinković i njegova produkcijska kuća “Optimistic film” premijeru su najavili za septembar sledeće godine, jer će drugi deo filma biti snima u SAD.

Izvor: www.blic.rs

U kakvoj su vezi Capt. Ken "Wiz" Dwelle i Dale Zelko. Tu nešto meni nije jasno. O čemu se radi?

Zalko je leteo na tom avionu iako pise ime ovoga drugog. Bar koliko je meni poznato.

Obaranje uživo i razgovor pilota Zelka sa ostalim pilotima u vazduhu.

http://www.youtube.com/watch?v=XmqLyn4Q15U

Na Viasat Explorer (Slovenija) je sada emisija Stealth: Flying Invisible (http://blogs.airspacemag.com/daily-planet/2010/04/stealth-flying-invisible/), u kojoj nešto malo pričaju i o obaranju iz ovog topika. Na žalost sam promašio i ulovio sam samo par sekundi o tom incidentu.

PS: emisiju se može nači na svima pozatima travnjacima interneta.

nisam siguran da zelim da se sretnem sa nekim sa kim sam razmenjivao municiju tokom rata (kroz cev)...

p.s.
sta mislite koliku bih svoticu mogao da izvucem?

Све зависи ко би плаћао.
Ако би се појавили они, којима си слао муницију, слаба вајда  :jok
Ови што су те подстицали да шаљеш муницију, мислим да више нису у игри. :jok
Ипак остани на својој позицији. :super

Trejler za film
http://www.youtube.com/watch?v=bVQLiijbqRw

Au Boga ti .....koja ljubav.  ;D

pozdrav iz zagreba
1991. godine sam služio jna u smederevu na sistemu dvina čini mi se da se tako zvao
komandir baterije mi je bio kapetan 1. klase boris stoimenov koji je u ovoj ekipi koja je oborila američki avion i svaka im čast ( nevolim amere haha)
ljudina od čovjeka
od oficira se još sjećam kapetan 1.klase podovac, pa pokojni blagoje radić, major bacetić pa major mitke
 a u najljepšem sjećanju su mi ostali dva starija vodnika koji su mi bili na radru P-12 spasić milomir i zoki čini mi se da se prezivao mladenović stvarno su bili ljudi 1.klase
izgubio sam kontakt sa tim ljudima pa ako netko ima kakve kontakte snjima da mi se javi ili moja generacija vvojnika

Vezano za ime ispisano na avionu. U knjizi "stealth fighter", potpukovnik O'Connor je objasnio da je natpis na avionu samo deo tradicije. Dakle nije vazno ko leti odredjenim aparatom, ime se daje avionu da se ukaze cast starijim i iskusnijim pilotima. U ovom slucaju Wiz je vec bio van jedinice (8 squadron) kada je Zelko (callsign Shugar D) te noci pod imenom Vega 31 oboren.
Cisto da napomenem, knjiga je strasno dobra. Ovaj pilot je sasvim nepristrasno ispricao pricu sa druge strane. Ako imate priliku procitajte jer objasnjava mnogo na strateskom, operativnom i taktickom nivou.

Mala ispravka. Film govori o tome da su F117 dosli da provere polozaje PVO snimljene iz satelita. F117 nisu gadjali te vrste meta. Oni su nosili samo laserske bombe a mete su bile vece vaznosti (pancevo, batajnica...). Za eliminisanje PVO su bili zaduzeni piloti F15E strike eagle.
Jedna interesantna stvar. Uvek se pominje propaganda i sumnja se u izvore, ali nismo jedini. Americko vazduhoplovstvo je bilo strasno uzdrmano posle obaranja F117 da su prizemljili sve aparate i zabranili letenje do daljnjeg (pilot O'Connor pominje u svojoj knjizi). Da povrate izgubljeni moral izmislili su pricu o slucajnosti. Imao sam priliku da sretnem vise ljudi koji su sa raznim cinovima i zaduzenjima ucestvovali (od pilota do vojnika koji su radili na odrzavanju) i svi ponavljaju pricu da se to desilo slucajno jer su svaki dan leteli istom rutom i onda su srbi eto kao slucajno ispalili "jedan rafal" i pogodili cilj.

@skylark

Da li ima negde da se skine doticna knjiga u elektronskoj formi ?

Sumljam da moze da se kupi kod nas.

knjiga je tek izasla. Mislim da mozes da je kupis kao kindle verziju za citanje preko kompjutera (kindle cloud). Inace kindle preporucujem svima, jer je izgleda jedini nacin da u srbiji pristupimo odlicnim izvorima.

zeleo bih da pomenem i sledece izvore na ovu temu: skunk works- opisuje kako je ostvaren projekat stelta i stealth down- konkretno o obaranju i spasavanju Zelka

Можеш ли да нам у најкраће препричаш верзију друге стране о обарању авиона описаној у тој књизи, осим оне "случајно".

O'Connor kao sto rekoh je veoma iskren u ovoj knjizi (iznenadjujuce) ali o tome mozemo u drugoj temi. F117 8 eskadrila je letela te noci po drugi put. Imali su velikih problema za vremenom jer laserski navodjene bombe nisu efikasne kada je meta pokrivena oblacima ili dimom. Nisu leteli u grupama vec pojadinacno jer je svaki pilot imao posebno zadatu stratesku metu. Sugar D (zelko) je te noci kao Vega 31 imao metu u Novom Sadu. Odmah posle gadjanja mete je pogodjen. To znamo jer O'Connor govori da je jos pod padobranom Zelko dao poziciju za spasavanje. Dakle Zelko se katapultirao posle prve zadate mete i na osnovu toga je znao svoju poziciju. Odmah po javljanju je ekipa za spasavanje poletela prema njemu. U eskadrili su za to vreme svi bili sokirani i cela eskadrila je prizemljena do daljenjeg. Plasili su se da ce piloti odbiti dalje zadatke zbog ovog incidenta. Zelko se prema njegovoj prici (autor nije hteo da ide u detalje jer smatra da je na Zelku da isprica svoju pricu) u tom kratkom periodu krio u nekom rovu ili jaruzi u njivi nedaleko od mesta pada. Spasioci su ga veoma brzo pokupili (imao sam priliku da prisustvujem demostraciji ovog tima i znam da su veoma brzi) i prebacili u Tuzlu. Zelko je posle povratka u Aviano povucen sa misije. Dalji plan je bio da se posalje grupa koja bi unistila olupinu da bi se sacuvala tehnologija ali je obustavljen jer je na svim vestima izasla slika civila kraj olupine. 

Prica nema veze sa mozgom.

Baza aviona F117 je u vrme bombardovanja bila u Spandalemu u Nemackoj. 3.rd PVO se nalazio nedaleko od Jakova dosta juznije od Novog Sada, avion je pao u Budjanovce otprilike zapadno od polazaja raketasa. Sta je on trazio u toj zoni ako mu je cilj bio u Novom Sadu? Samo da ne bude da mu je to bila ruta za povratak posto je to sigurno dosta duza ruta od najkrace moguce kojim je po logici stvari trebao da se krece.
Takodje divizion nije mogao da ga pogodi dok je bio iznad NS zbog velike udaljenosti a ovaj tvrdi da je pogodjen odmah posto je gadjao prvu metu u NS.

Neko ocigledno laze, samo je pitanje zbog cega laze.

Па то се поклапа са "нашом" верзијом, укључујући и то где се Зелко крио док га нису покупили (а то су учинили врло брзо и врло вешто и свака част онима који су то урадили).  Колико сам пратио у медијима Зелко се упознао са нашим официром који је командовао лансирањем ракета и требало би да се сними документарни филм о њиховом сусрету и наравно реконструише догађај. Да, и ми смо процењивали да ће гађати олупину авиона, али смо то очекивали у првих неколико сати. Цивили су се скупили после неколико сати од пада, не одмах.

Na RTV Vojvodina u danasnjem Dnevniku je prmijera filma najavljena za cini mi se septembar.

@KUZMA
Baza 9 eskadrile je bila u nemackoj ali ta eskadrila je kasnije dosla sa bliskog istoka. 8 eskadrila je bila od samog pocetka i bila je u Avianu (provereno iz vise izvora, u sta ubrajam i pilote koji su bili tamo). Dalje, u knjzi pominje poziciju pada (one point from the first target). U pocetku rata, do obaranja licno general Klark je odobrio prelaz grnice samo preko uske linije Slovenije do Madjarske, dalje preko madjarske u Srbiju, izlaz preko jadranskog mora do tankera ili nazad preko Madjarske (zavisno od rasporeda meta). Bosna i Hrvatksa su bile zabranjene zone u samom pocetku ali je Klark posle ovog incidenta morao da popusti. Njegovi razlozi nisu jasni ni samim ucesnicima dogadjaja i ako procitate knjigu sasvim je jasno da se vecina pilota nije slagala ni sa ratom, ni sa strategijom ni sa taktikom.

Ne bih sada da posebno polemisemo oko navodnog moralisanja NATO pilota posto je to prica za malu decu. Da su toliki moralisti ne bi bar gadjali ocigledno civilne ciljeve -  kolonu albanskih izbeglica, voz, autobus, bolnice...

Sto se tice rasporeda F117 tu sam doduse malo promasio, Upravu si da je deo tih aviona bio i u Avianu ali su kasnije (ne mogu sada da trazim podatke kada tacno) svi prebaceni u Spandalem.

Prema svim dosadasnjim podacima taj avion je bombardovao ciljeve u Beogradu ili bar u okolini Beograda i otkriven je i pogodjen u povratku. To se uklapa u pozicije raketasa, poziciju pogotka i pada samog aviona. I to ima logike kao marsruta za povratak.

Зашто се у нападима авијације НАТО-а није одмах ишло преко Хрватске и Босне? Ја ћу ти рећи. Ово је ипак политика, па ако модератори мисле да ово треба избацити нека то и учине. Ишло се и преко Хрватске и Босне, мада у почетку знатно мање, углавном за дефанзивне радње. Хрватска је имала доста резервисан став око коришћења ваздушног простора за нападе. За разлику од Словеније која је одмах  без резерве и условљавања НАТО-у уступили коришћење ваздушног простора Хрватска је одуговлачила. Ипак, закључили су да немогу из сопствених интереса пуно да одуговлаче и нешто условљавају, а може се десити да их НАТО уопште и не пита низашта. Зато су ипак пристали уз нека ограничења. Иначе, Босна је споредна. До њеног ваздушног простора се може само преко Хрватске. НАТО је тамо већ био стациониран.  

Osetili na grbini...

U pravu si Kuzma, ta polemika je bezveze. Ali treba imati na umu da O'Connor nema kome ni za sta da se izvinjava. Pobednik pise istoriju, zato i jeste interesantno procitati ovo drugacije misljenje. Nije on bio protiv rata u tom smislu, izgleda da nisam razjasnio. Ali ovaknjiga daje potpuno novi pogled. Recimo interesantno je kad se on pita kako to da se on bori na strani UCK za koje zna da su na listi teroristickih organizacija. takodje otkriva strategiju koja nije imala veze s mozgom, i koja se uglavnom svodila na medijsku kampanju (kako SAD spasavaju svet).
Interesantna prica je vezana za tu kolonu izbeglica. Znam licno pilota koji je to uradio, samo sto je njegova prica kako su mu Srbi celu pricu namestili, sto je totalna budalastina. Voleo bih da otvorimo neku temu gde bismo mogli o svemu ovome da razgovaramo jer je prica interesantna i poucna sa obe strane.

Pitao se šta radi na strani UČK i nastavio i dalje da se bori na njihovoj strani... oprem dobro. Klasično piskaranje knjige u dokolici, čini mi se.

Sve bi vam bilo jasno da ste imali prilike da zivite sa njima. Nema tu vojne etike kao kod nas. Sve je posao i radi se za pare. A posebno je interesantno kako za njih rat predstavlja priliku "to blow shit up" sto je grozno cuti od jednog oficira. Imao sam tu nesrecu da bolje upoznam sistem u ljude (nema hvalisanja, verujte da mi je isreno muka).
Jedini covek koga sam imao priliku da upoznam i da se zaista ponosim je bivsi pilot Nebojsa Solunac (klasa 1980) koji me je jednom prilikom posetio. Covek je leteo F16 do samog rata i kada je video sta se desava dao otkaz. Sada radi kao opitni pilot u NASA

Dakle dolazimo do priznanja da je NATO pomogao teroristicku organizaciju sto po zapadnim merilima znaci da je NATO takodje teroristicka organizacija. A to opet znaci da je autor knjige terorista.

Sada mi je tek drago što sam odbio da se školujem u SAD. :krsta :krsta :krsta

Jadno... Izgori kolonu izbjeglica, satre stotinjak ljudi i ne trepnuvši kaže da nije on kriv već mu mangupi sve namjestili.

Eh, da... volio bih da konačno objasne kako može sistemom S-125 nešto da se "slučajno" pogodi.

Zabagovala se nešto Neva, pa se samonavela na cilj. ;D

Verujem Skylarku da su toliki diletanti, tako sam ih i zamišljao. Uostalom, tako se i ponašaju.

 :klap :klap :klap

Pametna odluka. Koji će ti moj to njihovo obrazovanje. Ono jest da su tehnički i tehnološki na vrhu, ali nebi ti
tamo k'o stranac video ni "T" od toga. Svi koji tamo odu prvenstveno na njih se psihološki djeluje, zna se u kom smislu.
Doduše ti si već i "prestar" za savijanje, ali mirniji si ovako.
Dovoljno je da znaš - dok te trebaju drže te ko na dlanu, potom te zgaze ko gnjidu". Pametnom je to dovoljno.... :-\

A i daleko su brate mili.... ;D

Eeee, ali mogao da soferiras nosacem jeroplana...

Ma kak'i... patrolac je zakon.

Elem, da se vrnemo na temu. Kako se slučajno obara F-117?

Nije za veselje i radost kad se preko tvog zračnog prostora napada susjedna zemlja. Bez obzira kakvi su loši odnosi tada bili i tragični događaji koji su bili još svježi. Tu večer sam bio službujući. Iznenada su preko  vojarne ( ne znam na kojoj visini ) preletjeli su zrakoplovi. To je  bila vrlo jaka grmljavina. Večer je bila vedra i jasno su se vidjele zvijezde. Vjetar jačine lahora.. Dvadesetak minuta iza toga gledamo na TV kako su poletjeli iz Aviana i tukli ciljeve u Srbiji. Premda se o tom danima u medijima govorilo nismo mislili da će to biti baš te večeri. Nismo vjerovali da će Srbija biti napadnuta od prijateljskih i savezničkih zemalja. NATO je imao mogućnosti letjeti preko koje zemlje hoće. Tko ga je mogao zaustaviti?

Ma ja da sam na tvom mestu otišao bih samo da se prošetam sa amblemom f-117 na uniformi, pa barem jedan dan da ga nosiš. ;D

Novi momenat, pao slučajno ili pogođen slučajno. ;D
Biće to za desetak godina da je pao slučajno. ;D

Ozbiljno sada, Skylark pošto si možda upućen. Koliko ima istine da je prvi f-117 oboren zapravo u Iraku? Ili je recimo tamo doživeo pad usled neke neispravnosti?
Na džihadskoj mreži od kada je Gugl počeo da prevodi sa arapaskog sam nailazio na više mesta da se hvale po Bliskom Istoku kako su ga ipak oni prvi oborili.
VJ niko i ne pominje, barem na takvim mestima, čak ni po onoj "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj".

Drug ne preteruj.

Kad je UČK izašla na frontalnu borbu, a to je 1999. pošto su poseli svoje odbrambene linije, stekli su status učesnika-strane u sukobu.
Ostvarili su status svojim pripadnicima da budu "zarobljeni" a ne "uhapšeni". Od tada ih štiti MRP.
To što im je naša politika i dalje prišivala naziv ŠTS, je stvar politike, sa vojne tačke su te snage tokom rata bile "protivnička strana", svidelo se to nekom ili ne.
Da sad ne krene pitanje: "a pa ti im daješ legitimitet", a, ne, nedajem legitimitet, ali im priznajem "legalitet", jer smo se gledali preko nišana. Oni su imali svoju zonu odgovornosti, a mi našu. Znalo se ko šta kontroliše i gde je ko gazda.

Da smo to i tada zvanično priznali, onda svi stradali pripadnici UČK, ne bi bili predstavljeni kao "civilne" žrtve koje je bivša VJ-SRJ napravila na teritoriji Kosova i Metohije. Kasno smo to shvatili i zato su naši komandanti sada u Hagu.


Љуба

Pošteno rečeno "brodarski", što je, je...

Nisam upucen, jer oni to ne pominju. Dosta ljudi i danas nema pojma da je uopste oboren (zalost koliko neznalica u avijaciji). Ja sam sa svojim profesorom elektronskog inzinjiringa raspredao tu pricu satima. On je kao i svi ostali ponavljao pricu da je slucajno oboren (topom) jer je navodno leteo svaki dan istom rutom u isto vreme. I konacno sam uspeo da ubedim coveka da je to glupost.
A sto se tice tog "savijanja licnosti". To zavisi od licnosti, i malo vredja. Oboren sam na etici samo zato sto sam napisao deset strana rad o nemoralnosti bombardovanja, ali to je neka druga prica

Ne kažem da smo mi s ove strane okeana genijalci, ali ovo je stvarno razočaravajuće, a i zabrinjavajuće. Toliko neznanja, neobavještenosti i, rekao bih, ograničenosti. I to kod ljudi koji bi trebalo da "vladaju materijom". :krsta

@Ljuba

Ne preterujem, uopste.UCK je od strane SAD stavljena na listu teroristickih organizacija. Nisam ih ja tamo stavio. Po tome sto si napisao i Al Kaida je sada samo strana u sukobu i podleze MRP posto ima neku svoju zonu odgovornosti.

Ćiro ja sam tada to tako doživio. Ta grmljavina mi je još svježa u glavi. Kao da se ruši nebo. Nikad u životu takvo nešto nisam čuo. Zvuk totalno drukčiji od MIG-a.

Jes da se ja i ti rijetko u postovima slažemo, ali ovde moram priznati, da. Jbg.. :rtfm, i sam vidiš, puni smo zabluda. Nema tu nekog
velikog prijateljstava u svijetu, sve goli interes. Kakve prijateljske i savezničke zemlje, kad im se ćefne ima da nas na Balkanu sprže ko
zečeve, ako to njima najviše odgovara. Mi smo malci koji mislimo da smo neki faktor u svijetu.
I kao što si i sam rekao, ko bi im zabranio da lete preko Hrvatske i da kao i nisu pitali. Takva nam je sudbina i gotovo..... :'(

Meni ova priča o obaranju F-117 polako prerasta u komediju.

Oni koji su ga "otresli" da poljubi zemlju, kažu kako i na koji način se to desilo.
Oni koji su ga poslali, kažu da to je slučajno.

Sve ovo meni počinje da liči na priču o:
Starleta se stidi da prizna da je sponzoruša;
Sponzoruša se stidi da prizna da je kurva;
A kurva jedino POŠTENO priznaje čime se bavi. A sve se bave istim poslom.

Elem, tako i sada, potonji stučnjaci sa one strane nisu u stanju da priznaju da su vojnički (ne govorim o političkim i ostalim razlozima) nepripremljeni ušli u taj RAT.
Zašto, kako i zbog čega neka oni razmišljaju.
Pa lepo su ljudi za 23 sekunde uspeli da ga "otresu", slučajno (pa za to vreme slučajno ni dete ne možeš da napraviš).

Neki kažu da je odobren uski koridor izmedu Slovenije i Mađarske - pa to je oko 45 km vazdušne linije. I sada uzlećeš iz Aviana (IT), prelećeš Sloveniju, ulaziš u Mađarsku i letiš nekom linijom Zalabaksa-Kaposvar-Szeksard-Baja da bi imao ulaz preko Sombora ili Subotice, da bi dejstvovao po Novom Sadu. I posle dejstvovanja ti se ne vraćaš istim putem nego se "dižeš" preko Fruške gore ??.
Njima smeta magla, dim i oblaci, a PVO je na "domaćem" terenu.

Stvarno, pobednici pišu istoriju, ali stručne stvari neka ostave na miru.

Mislim da prepucavanja nemaju smisla. Činjenica, da je avion oboren (nije pao radi kvara). To je jedina istina!

Skinuli su ih sa liste negde u drugoj polovini 1998. ako se dobro sećam. Davno beše, ali znam da jesu, samo nisam siguran za tačan period, sigurno pre 1999.

Što se tiče obaranja, ono više nije sporno ni na zapadu, to što su u početku govorili da je "slučajno pogođen" je bilo za potrebe dizanja sopstvenog morala koji je sigurno bio poljuljan u tom trenutku, i to je sasvim normalna je stvar.

Cekaj malo Dexy ako su ih skinuli sa liste zasto Skylark kaze da taj O`Connor pise


Ili on mozda i ne zna da su ti teroristi sada dobri momci?

TNT imaj na umu da su racunali na to da se taj avio ne vidi. Drugo i sami piloti pricaju da ih je to stavljalo u nepovoljan polozaj ali da je bilo deo Klarkove strategije (koja nije imala veze s mozgom).
Interes i samo interes. To je sve sto vodi njihovu politiku i rat. I avganistanci su jedno vreme bili "borci za slobodu" i date su ogromne kolicine novca, a danas nisu.
Mene zanima jedna stvar koju pokusavam da shvatim godinama. Vi ste svi ovde i stariji i nacitaniji od mene, sto ocigledno, i voleo bih da mi neko objasni koji je bio njihov interes (SAD) na balkanu.

Mislim da je tesko na ovo odgovoriti bez ulaska u politiku i bez krsenja Pravilnika foruma. Inace mislim takodje da se oko mnogo cega mnogi ucesnici diskusije medjusobno ne bi slozili.

-- sa dozom sale i ironije - pa mozda da se vise nikada ne "slozi" kvantum znanje i volje za otporom sto moze rezultirati rusenjem takve letjelice; o trzisnim aspektima, bolje ne.

Ali, bivsi pukovnik i tijesto predobro "slaze"...

Ako jednom dobijem na lotu to je sreća... ali ako dobijem više puta onda nije ni slučajno ni sreća.

Ja ću reći, ali sa mog stanovišta i čvrsto sam uvjeren da je to najbliže istini. Ostali zaobilaze k'o kiša oko Kragujevca.

Ameri su bolesno opterećeni i samim pojmom komunizma. To je već poznato i netreba posebno naglašavati. Jugoslavija je bila
u pravom smislu izvorno Komunistička zemlja. Niko joj to nije nametnuo. Stvorila je to kroz časnu oslobodilačku partizansku borbu.
Većini ostalih zemalja to je nametnuto. Oni su koristili svaku priliku da je kao takvu rasture i u njoj kao takvoj to zatru, što su i
uraddili na već poznati način za vrijeme Balkanskog cunamija. Da su htjeli obratno ni metak se nebi opalio na Balkanu.

I drugo, s time su se spustili sa bazama i vojnim snagama na dno Evrope što je vrlo bitno s vojnog stanovišta. Izabravši Tuzlu i
Kosovo kontrolišu južni pravac prema Aziskom kontinentu.

To bi bilo to, ostalo su priče za malu djecu. Nadam se da Pravilnik Palube ovim mojim obrazlaganjem nije izbačen iz drijemeža... ;D

Unapred dajem do znanja da ne namjeravam posebnu dalju polemiku o ovom rečenom... :(

Zaboravio si reći da crvene kravate nisu od 1945. baš popularne u Americi. Zanimljivo da svi naši boduli kažu: Kod nas u Amerike. Iz tog prozlazi da smo i mi Amerikanci i da su samo štitili svoje interese u svojoj zemlji.

I meni se cini - samo se bojim da za nas ne uvedu novcanice od

[attachment=1]

Time je prije nekoliko desetljeca am. vojska placala ze "specificne usluge" u Jugoistocnoj Aziji; a njima je svejedno sto Azija sto ........

САД и НАТО су у рат 1999. (бомбардовање Србије) ушли неприпремљени. Заправо очекивање је било да ће бомбардовање трајати неколико дана и да ће Србија под теретом бомби попустити врло брзо. Очекивали су се (одмах по отпочињању бомбардовања) масовни протести грађана и обарање постојећег режима. Зато су први удари требали да демонстрирају прецизност и снагу САД и НАТО и нису били уперени против цивилних циљева. ПВО противника (као и авијација) је оцењена као  крајње инфериорна и застарела и да не представаља праву опасност. Такође, треба знати да су се кључни генерали (и њихови штабови) одупирала идеји војног напада. Не из страха него су као и ми овде питали шта је циљ и како изаћи из тога и да се Срби неће тако лако предати. Знали су да то неће ићи баш тако лако, ни брзо као што је Кларк убедио Клинтона. Кларк и није словио за неког способног генерала (чинове је добио како је добио и каријеру направио како је направио - на брзака, преко "школског" другара).

Са друге стране морам рећи  (а то сам и негде већ написао) да смо ми сами процењивали да тешко да можемо да оборимо неки авион са постојећом техником ако се противничка авијација буде држала начела употребе које је сам прописала иако предузме све мере електронског ометања. Ракетних јединица ПВО је било мало и могле су да "покрију" само неколико стратегијских објекта (Београд пре свега). Ако се не варам само је један дивизион био технолошки мало побољшан. Маневарска система ПВО способност је била ограничена, што због очекиване супериорности противника у ваздуху, што због начина превожења самих  ракетних ПВО система. Цевна артиљерија је била без могућности дејства у ноћним условима и врло ограниченог домета. Дакле, објективне процене су биле да тешко можемо оборити неки авион ако противник буде дејствовао како је сам себи прописао. Овде искључујем оне "идеалисте" који су из политикантских разлога и додворавања актуелној власти причали како можемо све и да ће мо обарати авионе још у изнад Егеја и Јадрана. Мислио сам искључиво на струку, односно стручне људе у ГШ и РВ и ПВО.

Зашто и како је авион оборен?

Као прво наш систем ВОЈ је функционисао јако добро. Показао се врло жилавим и отпорнијим на електронска дејства противника него што је то противник очекивао и ценио. Све време рата постојала је активна радарска слика целог простора, укључујући и суседне државе. Кварови и оштећења радара услед дејстава противника отклањали су се релативно брзо. Било је доста импровизација ("штапа и канапа") али је то тако у рату, у земљи која је под ембаргом, али што је најважније функционисало је. Систем визуелних осматрачких станица (односно визуелног осматрања), као и дојаве о узлетању и кретању противничких ваздухоплова, преношење информација преко радио-аматерских станица, фиксне телефоније и др. су добро допуњавале радарску слику. Ако томе додамо и класично обавештајно обезбеђење, пре свега оно "људско", обезбеђена је добра информисаност о намерама и дејствима противника из ваздушног простора. То је давало могућност, објективно слабим снагама ПВО, да се склоне од првих удара, маневришу и размештају и повремено дејствују. Додајмо томе и уверење противника да је нанео велике губитке систему ВОЈ и ПВО, да је техничко-технолошки надмоћан, да има "невидљиве" авионе. Скренуо бих пажњу на једну очигледну глупост у пропаганди САД према сопственим пилотима и стручним лицима да су авиони Ф-117 и Б-2 стварно невидљиви. Они се само мало теже откривају, а далеко од тога да су невидљиви. Дакле, уверење у свемоћ, да ће све бити кратко и брзо, да се "не видимо", да је противник "глуп и туп го зимска ноћ" ("где они могу нас"), довели су до кршења правила дејства. Пилот Ф-117 је летео релативно ниско, знао  је, односно морао је знати да је вероватно у зони ракетне ПВО (знали су да је тежиште ПВО око Београда и Новог Сада), морао је уочити укључивање нишанског радара и озрачење свог авиона, али он не реагује или је то учинио касно. Није ни покушао да спашава авион после поготка него се одмах катапултирао (на могућност да можда, иако оштећен, долети до Мађарске, указује чињеница да је авион практично пао као да слеће - био је у комаду - није се "забио" у земљу, како то најчешће виђамо на филмовима).

Уместо да одмах бомбардују олупину авиона како би спречио да технологија авиона падне у непријатељске руке (што смо очекивали), противник повлачи све ваздухоплове из ваздушног простора осим оних за ПВО и заштиту спасилачког тима. Узгред, олупина је пренета на тајно место тек после скоро 20 сати од обарања. Потом и лаже да авио није оборен. Ево, чујем сада да је сопствене пилоте уверавао да се ради о случајности. вероватно је и то довело до обарања још једног авиона у истом рејону. Не верујем да данас стручни људи у Ваздухопловству САД говоре о случајности. Авион смо им оборили "намерно", као што је намерно био ту где је оборен.

Sve u svemu za vreme NATO agrseije na SRJ pokazala se prava slika stanja kadra VJ tj. JNA. Školovani oficirski kadar koji je obučen da se brani, sačuva MTS i što je najbitnije ljudstvo i teritoriju, Bog da prosti dušu poginulima.
To i govori kakva je bila Jugoslavija, i ona velika a i posle mala. Zemlja koja nema imperijalističke aptetite, već samo zaštiničke svoje teritorije i stanovništvu.
To je bio ispit gde je VJ, odnosno JNA prošla sa odlično pet.

Jeste svojstveno Srbima da slave svoje vojne poraze, od Bitke na Kosvu do NATO agresije na VJ, ali kada se sve sagleda imamo se sa čime dičiti i ako su to bile izgubljeni ratovi/bitke.


Samo bih dodao na ovo što je Ćira pomenuo, da kada budemo za jedno 50-ak godina ukinuli član T11 onda ćemo tačno i videti gde leže uzroci celog T11.
Juslavija (SFRJ) nije samo bila zemlja komunizma, bili smo Zapad na Istoku, bili smo razvijeni, bili smo napredni, i bili smo izgleda po nečijoj proceni i pretnja... sada smo bede, uspeli su.

Uh, odoh u off, tema je obaranje F-117a. :) :angel:

Evo,napravili ste doktorsku disertaciju o obaranju F-117 kobajagi nevidljivom avionu,a sad vi meni pokažite dokaze kako ste ili su obarali one vidljive...jer cifre variraju od jednog pa do 150!

Juslavija (SFRJ) nije samo bila zemlja komunizma, bili smo Zapad na Istoku, bili smo razvijeni, bili smo napredni, i bili smo izgleda po nečijoj proceni i pretnja... sada smo bede, uspeli su.
[/quote]

Bravo, 10+ !

  (nije bilo sve idelano ali nije nigde. I u 80-im sam bio i na istoku i na zapadu i iako sam se u Yugu45 vozio, kojeg su čudno gledali u Austriji, bio sam ponosan Jugosloven i ništa mi nije falilo, iako smo po kafu, prašak za rublje i još šta trebali u Trst. Danas imamo sve i svašta, samo nekih bitnijih stvari nema više od 1991 dalje....)

Званични  подаци Војске СРЈ су три оборена ваздухоплова (два "видљива") и оштећено (погођено а није пало на територију СРЈ) око 90 (заборавио сам тачну цифру) од којих су се неки "из техничких разлога" срушили на територији околних земаља. Беспилотне летилице, крстареће пројектиле и класичне бомбе уништену у ваздуху  не рачунам. САД и НАТО никад нису објавили званичне податке.

Evo šta kaže svima dobro poznati general Smiljanić u svojoj knjizi "Agresija NATO-RV i PVO u odbrani otadžbine" (II izdanje),poglavlje XVIII,strana 409:

"Snage protivvazdušne odbrane,iz organizacijskog sastava strategijske grupacije RV i PVO u 78 dana rata,oborile su agresoru 2 aviona (avion F-117A i avion F-16C);9 bespilotnih letilica;45 krstarećih raketa i 4 velika projektila.Navedena borbena sredstva su pogođena u vazdušnom prostoru SRJ,pala su na teritoriju Jugoslavije i za obaranje postoje proverljivi materijalni dokazi."

U istom poglavlju se pretpostavlja (i navode određena pisana raznih medija i organizacija) kako su gubici (oboreno/oštećeno) bili i veći,ali nema materijalnih dokaza.

To su podaci samo za RViPVO.
Artiljerisko-raketne jedinice KoV-a i Mornarice su dodali tu veci broj krstarecih i bespilotnih letelica jer su raspolagale sa vecim brojem artiljeriskih i raketnih sistema manjeg dometa za dejstva na niskoletece ciljeve.
ARJ KoV su bile masovnije i pokrivale vecu teritoriju od LARJ RViPVO koje su imale samo ulogu zastite aerodroma i RJ PVO.

U svakom slucaju tu treba dodati i onaj A-10 koji je izgubio ceo motor i sleteo u Makedoniju. NATO je bio u velikoj prednosti jer je u svim okolnim zemljama imao aerodrome koji su jako blizu granice.

Definitivno je broj pogodjenih aviona poprilican(sa laksim ili tezim ostecenjima).
Takodje je i cinjenica da u 3. rd / 250 rbr nisu bili vanzemaljci i da se nisu mnogo razlikovali po skolovanju i obucenosti od svojih kolega u ostalih 7 rd. /250 rbr ili u drugih 4 rd/450. rpuka (sistem NEVA) ili drugih pukova na sistemu KUB (kub ima dosta manji domet po visini od neve i ima drugaciji sistem vodjenja kao i manju izlaznu snagu radara).
Tako da netreba sumljati da su i ostali bili efikasni u vecoj ili manjoj meri.
Za NATO su gubici bili jako osetljivo politicko pitanje i zato su i prikrivani i neverujem da ce se ikada objaviti tacni podaci.

Naravno,ali eto,to je ono što je sigurno.Koliko je obarano od strane armija i RM,ostaje da se vidi.Ako neko zna više,bilo bi odlično da se napiše.

ako mene secanje dobro sluzi nato je priznao i pad da li bese harijera ili tornada u skadarsko jezero i jos nekog koji je pao u more. za dva aviona (f18 i tornado) znam da su pali u bugarskoj, sto su mi bugarski bajkeri i potvrdili vise puta. f18 sam gledao kao je odvuko crni dim ka istoku, pao odmah iza granice. i njegov par je popio koju granatu, ali je odvuko beli dim. za tornado sam cuo da je pao, ali ga nisam video. vido sam dva padobranca istocno od nisa, beli pravougaoni padobrani. jedan ka svrljigu a drugi ka sicevu. imao sam i jednu sliku dvoseda f16 iz kog su se katapultirali piloti i koji je pao u slog, vrzinu, sta li je vec bilo. neko zbunje uglavnom, i bio je dosta ceo. i nasi vojnici okolo. nazalost mi je ostala na hardu koji je crko :zid ne znam gde je slikan ni ko ga je skinuo.

podaci koji su se vrteli posle rata govorili su 61 avion oboren i ostecen da se ne isplati za popravku. da li je to istina ili ne saznacemo za par sdesetina godina... :pilot

Evo ovako, trayio sam svojevremeno po NATO izvorima podatke o oborenim ili pogodjenim avionima tokom bombardovanja. U izvestajima medija kao sto su CNN, BBC itd. iz tog perioda navedeno je vise aviona koji su u njamanju ruku pogodjeni i tako osteceni uspeli da slete na neki od alternativnih aerodroma. Takodje se navode i neki avioni koji su pali poput ovoga sto ej pao u Jadransko more a pomenuo ga Ssekir.

Evo neki od izvestaja
F16 i Harier (http://edition.cnn.com/WORLD/europe/9905/02/kosovo.01/)

ili npr. ovaj zbirni pregled na http://planken.org/balkans/allied-force/statistics


ili da je tokom bombardovanja palo nekoliko helikoptera tipa Apac (http://edition.cnn.com/US/9905/12/apache.accidents/)

Naravno treba dodati jednu cinjenicu oko pogodjenih i oborenih aviona a to je da se ni jedan avion koji nije pao na teritoriji tadasnje SRJ ne smatra izgubljenim u borbi. Jednostavno prema onomo sto sam uspeo da se informisem americki i NATO propisi su predvideli da letelica koja padne van zone borbenih dejstava odnosno van zone koju kontrolise protivnik ne smatra se iygubljenom u borbi vec se takav gubitak pripisuje tehnickom kvaru itd. pa makr tehnicki kvar nastao usled pogotka rakete.

BPL i krstarećih raketa oboreno je poprilično, više aviona je oštećeno tako da su kasnije pali van teritorije Srbije ili su sleteli a potom rashodovani zbog oštećenja.

Ima takodje jos nekih zanimljivosti kada se pretrazuje internet kao npr.

Ili

neposredno posle bombardovanja je tokom trenaznih letova palo dosta borbenih aviona USAF, pa ispada da je bilo bezbednije leteti iznad SRJ nego iznad SAD i ostatka Evrope. Link ka spisku F16 udesa za 1999. (http://www.f-16.net/aircraft-database/F-16/mishaps-and-accidents/year/1999/16/)

kuzmo, ovi napisase da je f117 oboren kubom (sa 6) ...

sto se 16tica tice, moguce je da su postepeno otpisivani "u nesrecama" da se neprimetno pokrije gubitak. no sve tu to spekulacije. oni nece priznati, a nasi ne smeju da se *urce i to je to. uglavnom, sa cim smo raspolagali, nije ni lose...

Ovo i ja znam za Skadarsko jezero, pilota su Milovi policajci isporučili NATO na Ćilipima, zbog toga smo skoro zaratili sa policijom u Crnoj Gori, nama je ostala njegova torbica sa nekim stvarima. Gde su sad, ko zna, verovatno vraćene vlasniku.

Ceo Bar je gledao dva italijanska aviona kako vuku crni dim leteći prema pučini u putanji pada.

Jedna "Mirna" je sa kompletnom posadom gledala pad u Jadran na oko 7 km izvan našin teritorijalnih voda...

U svakom slucaju  zvanicnih dokaza nema kao za ovaj F117 i F16 koji je pao kod Nakucana. Postoje izjave svedoka i navodnih svedoka koje mogu biti tacne ali i ne moraju. Zvanicni organi iz nekog razloga uopste ne pominju da je  oboreno vise od 2 aviona, NATO naravno to nece priznati  pa makar bilo naopako, samo mi po raznim forumima u dokolici pricamo o tome. Cinjenica je je takodje da, koliko  mi je poznato, jos nije snimljen ni jedan zapadni film koji govori  o bombardovanju iako je proslo 13 godina. Mozda i to nesto znaci, veliki je to period da niko ne nadje neku pricu koju bi ekranizovao.

U svakom slucaju mozda jednog dana za 20-30 godina neki dokument iz NATO izadje na svetlo dana i da odgovor na ovo pitanje, ali tada vise to nece biti ni vazno, kao sto mnogima ni danas to uopste nista ne znaci.

Kuzma, neka pričaju (ili neka ne pričaju) šta hoće, najrelevantniji podaci, čak i od izjava nekog zvaničnika bilo koje strane ili recimo neke knjige viskog oficira opet bilo koje strane, su svakako Džumbini.

U nekoj drugoj temi bi mogli, ako ima interesovanja, naravno i ako se može i sme, o zarobljavanju trojice američkih vojnika na granici Srbije i Makedonije 31. marta 1999. godine.

Dragi Palubarci, nije me bilo neko vreme.
Porodicni problemi, a i zavrsetak knjige o kraljevskom vazduhoplovstvu su me udaljili od Palube. Naravno, jednom veran - uvek veran ekipi sa Palube.

U periodu 2005-2006 bio sam u ekspertskom timu naseg Vazduhoplovstva koji je sa predstavnicima americkog vazduhoplovstva imao set medjusobnih sastavaka o iskustvima operacije Allied Force.
Delove tih iskustava general Jovica Draganic i ja smo ugradili u knjigu Vazdusni rat nad Srbijom 1999.

Evo liste gubitaka NATO koje smo utvrdili:

U toku borbenih dejstava jedinice RV i PVO uspele su da obore dva borbena aviona američkog RV, i to: jedan F-117A (82-0806) oboren 27.marta, i jedan F-16CG (88-0550) oboren 2. maja. Oba pilota su spašena u opreracijama CSAR.

Neborbeni gubici su takođe bili američki:
-dva helikoptera AH-64 Apač, od kojih se prvi srušio 27. aprila oko 22.20, na 2 milje od aerodroma Rinas, udarivši u drveće, a drugi 5. maja oko 01.30 na lokaciji 75 km od Tirane, udarivši u dalekovod. U ovom drugom slučaju posada helikotera je poginula. Stradaili su podoficiri Dejvid Gibs i Kevin Rejhert. To je bio i jedini ovakav gubitak ljudskih života u toku vazdušnog rata nad Srbijom za Amerikance.
-avion AV-8B, iz jedinice VMA-231 srušio se u more na 40 km od Brindizija, 1. maja. Avion je izgubio snagu u fazi sletanja na matični nosač USS „Kearsarge“, a pilot se katapulitrao.

U ostale gubitke mogu se ubrojati američki brod USS “Gonzales”, pogođen greškom svoje avijacije. Takođe, 1. aprila, zarobljena su tri američka vojnika (podoficiri Stoun i Ramirez i vojnik Gonzales) iz 4.puka 1.peš.divzije, na srpsko-makedonskoj granici, kod sela Mali Tatarinovac. Oni su pušteni 2. maja bezuslovno.

Od dejstva PVO, ili zbog drugih razloga, bilo je najmanje petnaest oštećenih ili aviona koji su napsutili dejstva. U raznim izvorima identifikovali smo sledeće slučajeve:
25. marta, F-15, sleteo na a.Sarajevo. „Flameout“ jednog motora.
26.marta, F-15E, sleteo na a.Istrana. „Emegrency landing“, prilikom sletanja teže oštećen.
4. aprila, F-16C iz 31.AEW. Sleteo na a.Sarajevo. „Emegrency landing“.
5. aprila, F-16 (USAF). Sleteo na a. Sarajevo u 02.50h. Kvar na motoru. (identifikacija 280.cEIO)
10. aprila, F-15C (USAF). Sleteo na a. Tuzla u 13.30č. Problemi sa elektronikom. (identifikacija 280.cEIO)
16. aprila, A-10A (81-0984, kodna slova SP, iz 81.EFS). Sleteo na a.Skoplje, iz nepoznatih razloga
19. aprila, F-16A (dansko RV). sleteo na a.Sarajevo. Problem sa motorom. Bio u CAP misiji. (potvrđeno, potom negirano od strane portparola SFOR-a)
19.aprila, dva F-16 (tursko RV). Sleteli na a. Sarajevo, iz nepoznatih razloga u 12.40h. (identifikacija 280.cEIO)
25. aprila, F-15 (u pratnji drugog F-15).Sleteo na a. Sarajevo. Kvar na hidraulici.
30. aprila, F-117, (USAF). Sleteo u Špandalem. Oštećenje repa.
2. maja, A-10 (pilot, major Fil Haun iz 81.EFS, avion sa brojem --967, kodna slova FT iz 23.FS). Sleteo na a.Skoplje pogođen od PVO severno od Gnjilana. Deo oplate motora otpao i nađen od strane VJ. Bio u AFAC misiji.
3. maja, F-14, verovatno sleteo na a. Skopje između 18.50-21.45. Problem sa motorom.
11. maja, A-10 (pilot kapetan K.Šort, 81.EFS, 40.EOG) pogođen „od strane mobilnog SAM-a“. Raketa nije eksplodorala i avion se vratio u Đoju del Kole. Bio u AFAC misiji
3. juna, Miraž 2000, sleteo na a. Split, od 11.50 do 12.40, zbog nedostatka goriva.
10. juna, jedan F-16CJ sleteo je na a. Skoplje u 11.30 časova, iz nepoznatih razloga.
 Veći broj bespilotnih letelica je oboren od strane srpske PVO. To se vidi i iz liste oborenih letelica potvrđene u zapadnim izvorima. Oborene su sledeće letelice:
Hanter: 8 (od srpske PVO-5/ neborbeni gubitak-3), Predator: 4 (2/1, 1?), Pionir: 4 (2/2-moguće u borbi), Feniks (2/0), CL-289GE (5/0), CL-289FR (2/0), Krekerel (3/0), što je činilo ukupan broj od 21 borbenog i 6 neborbenih gubitaka bespilotnih letelica. Prema različitim podacima obaranja su se desila prema sledećem kalendaru:
7.aprila, Hunter, američka, oboren oko 19h
13. aprila, CL-289, nemačka,
14. aprila, CL-289 – lokacija Kosovo Polje („treća po redu“)
15. aprila, CL-289
   18. aprila, Predator UAV (11.sqn/57.W, USAF)
   13. maja, dve bespilotne letelice nad Kosmetom, potvrđene od NATO, bez posebnih detalja o pripadnosti i tipu,
   14. maja, jedna francuska BL, na području Kosmeta.
14. maja, Predator UAV (15.sqn/57.W sa kodom WA), Kosmet
od 14. do -17. maja tri CL-289 2 Predator, 1 Hanter (?) -Kosmet
21. maja, Hunter, američka, kod Prizrena
22. maja, Hunter, američka,
27. maja, Krekerel, francuska (“treća po redu”)
30. maja, CL-289 nemačka, nad Kosmetom, (“sedma po redu”)
   Oboreno je i nekoliko desetina krstarećih projektila i vođenih bombi.

Ја ипак пишем по сећању тако да нисам баш прецизан. Али, ВЈ је одмах после бомбардовања направила врло стручну и тачну анализу укупних дејстава (и губитака) и реално сагледала и своје успехе (обарања) и неуспехе. Одбачене су све непоуздане чињенице које се видим и овде појављују. Тако, на пример, многи су као обарање авиона доживљавали обарање великих беспилотних летилица. Ово посебно због тога што су неке биле конструисане да се, ако се не могу вратити, приземље падобранима. Ти падобрани су многе навели да посумњају да су то уствари пилоти. А нису. Знам за неколико таквих случајева где људе ниси могао убедити да није оборен авион већ беспилотна летилица и да нема пилота ;). Такође, код Подгорице није пао авио у Скадарско језеро. Знам из прве руке. Највероватније се ради о одбаченим контејнерима за гориво.

Зато да не претерујемо и да реално приказујемо ствари.

Суштина је у томе да су наша ПВО и систем ВОЈ показала високу жилавост и способност преживљавања у условима екстремне надмоћи противника не само у ваздушном простору већ и у "етру" (електроничном бојном пољу), не само у броју ваздухоплова већ, што је важније ,у технолошком смислу. То је било више и боље од онога чему смо се надали и процењивали. То никако не треба да нас завара да ће опет тако бити, да се и даље ослонимо на импровизацију а да не поправљамо (осавремењавамо) ове системе.

Противник је показао велику прецизност у дејству на статичне циљеве, али су били врло, врло непрецизни када су у питању покретни циљеви и војне јединице размештене у простору. Узрок томе је слаб, катастрофално слаб обавештајни рад на терену и превелико ослањање на извиђање из ваздушног простора.  Веома успешно су евакуисали оборене пилоте и ту треба похвалити и храброст и умешност да се то уради. Види се да се ради о одлично увежбаним тимовима. Наравно, у свему има и среће и код нас и код противника.

А ово око заробљених војника - покрени тему па да видимо. Нема ту тајне. Ти људи су живи и здрави у САД, као и они који су их заробили, па могу увек да сведоче.

Stvari polako postaju jasnije.

Samo mi se sada čini da se RM možda borila na strani Zanzibara pa se njeni učinci, koliki god da su, ne računaju...

@BojanSDK

Da li su ovo podaci samo za tadasnje RV i PVO ili tu ulaze i podaci za trupnu PVO i RM?

Tokom aprila slušao sam zvuk motor BL iznad Boke, pa dejstvo brodske PVO i prestanak rada motora BL i pad.

Početkom maja gledao sam obaranje BL iznad p/o Luštica, kao na filmu, oko 11 sati pre podne. Tačan datum na žalost ne znam.

Imam kod kuće (tačnije, ima moj mlađi sin) parče BL oborene na Rumiji ili Sutormanu od strane PAA 83. mtbr Bar.

Pouzdano znam za BL koja je pala na đubrište između Bara i Ulcinja, znam ljude koji su je razvlačili...

Zaključujem da podaci o dejstvima RM nisu u Bojanovom spisku.

Бојане,
само да разјаснимо, да ли сте до наведеног списка дошли поређењем описа наших дејстава са америчким изјавама или подацима, или поређењем дејстава са неким другим подацима?

Ако је ово прво случај, да ли се тај списак може сматрати донекле потврђеним са њихове стране?

Хвала Богу да је обавештајни рад НАТО на терену био лош, заправо катастрофално слаб. У склопу разних тема на овом форуму било је неколико интересантних сведочења "из прве руке" како су обаране БПЛ. И добро је што у акцијама није било погинулих пилота, јер за нас они нису били толико војно значајни, а њихов губитак би узроковао брзу и за нас много болнију одмазду дејством по цивилним и инфраструктурним циљевима. Довољна је једна Грделица и један Варварински мост или Алексинац. Ефикасност дејства по покретним циљевима је била слаба - довољно је погледати списак уништених борбених возила и артиљерије. Маштовитост у скривању и маскирању и дејство из заклона заслужују све похвале и представљају врхунско достигнуће савременог ратовања. Више се није ни могло очекивати, војска, таква каква је била, учинила је право чудо, изашла је из рата НЕПОРАЖЕНА и сачувала је све што се могло сачувати, а пре свега животе својих припадника.
А то да ће бити обнове и модернизације, све више се чини илузорним. Неће бити никаквих нових оружних система било какве сложеније врсте. И ово ОМЈ што постоји постојаће док буду омогућавали ресурси ремонта и поправке, дакле још неких двадесетак година, а потом, Адио. Ова земља нема новца да обнови ни камионски парк, камоли нешто друго. Треба заменити хиљаде возила, а ове године се очекује само двадесетак нових.  Нема ни муниције. Нема ни конзерви паштете. Питам се у ком петогодишњем плану опремања се рачуна да сви добију нове радне униформе, а не да иду као браћа из "Ромвила". Волео бих да нисам у праву, али сваки нови дан и моје рођене очи ме демантују.

U pripremanju ove analize imali smo podatke o dejstvu PVO RV, 1 i 3. armije. Njihovi sumarni podaci u celini pominju potpuno izmišljene brojke oborenih letelica. U najvećem broju ovi podaci lišeni su potrebnih detalja (koji je tipa aviona oboren, gde, kada, šta se desilo sa pilotom, itd) za njihovu verifikaciju kao tačnih.
Nismo pri ruci podatke od 2 armije i RM. Ali jesmo od generalstaba VJ koji je uneo i njihove procene.

Kako ovi podaci nisu ocigledno bili validni, okrenuli smo se podacima i analizama koje su imale jedinice RV. Pre svega 250.rbr PVO, 126.br VOJIN i 280.cEIO.
Podaci koje sam izneo su napravljeni najvise na osnovu aktivnosti tadasnjeg 280. centra EIO iz sastava RV. Ova jedinica je pratila sva dejstva NATO avijacije u periodu pre i tokom rata i njhovi podaci su dodatno dokumentovani (vreme, frekvencija, zvucni zapisi itd). Njihovi podaci su se u najvecem delu slozili sa onim sto su prezentovali Amerikanci za dejstva svog vazduhoplovstva.

Sa druge strane nismo imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima evropskih NATO vazduhoplovstava pa smo se oslonili na njihove dostupne analize.
I konacno, najveci problem je bio sa utvrdjivanjem sudbine bespilotnih letelica.

Bojan

Meni je ovo zanimljivo:


Tri dana nakon Zelka, još jedan Night Hawk je za malo izbegao uništenje. Trebalo bi proveriti, dali je te noći dejstvovala neka baterija SA-3 ili SA-6 i u kom rejonu.

Dobra referenca je i knjiga generala Smiljanica jer svi podaci u toj knjizi sa kartama su preuzeti iz analize koju je sacinila komanda RViPVO zajedno sa potcinjenim jedinicama.

Galerija fotografija susreta Danija i Zelka na fejsbuk stranici americke ambasade u Beogradu

LINK (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10150973357327768.446208.37417422767&type=1)

Bljuvotina...

Bar će čovek naučiti da pravi burek, a inače samo fali u ovoj priči Branko Kockica - "U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo..." Eto, Zoltan Dani zna da je pogrešio `99, ali američki drugar ga je svojim gostoprimstvom vratio na pravi put bratstva i jedinstva, sa koga skrenuti nećemo..., kunemo se drugu Titi. :-X :-X :angel:

Odlicno sroceno.  :rtfm

Немам намеру да се придружујем било чијој страни.

Осећам потребу да изразим свој став, али базиран на сопственом искуству.

2006. била је посета једне америчке делегације из команде јужног крила НАТО. У делегацији су била и два пилота.
Кроз ћаскање, мало уз помоћ "преводитељке", нешто уз млатарање рукама, дошли смо и до 1999. Мој саговорник је летео изнад Косова и Метохије. Како смо се обојица тамо налазили, а евидентно да нисмо били у рекративним мисијама, дошли смо до сазнања да је било блиског сусрета. Он је гађао одозго, а ми одоздо. Срећа те смо се сви испромашивали.

Ето, није ми било нелагодно, а видим ни њему. Он је имао "Џентлменски" став да је то дада било тако наређено да се ради, и да је срећа да смо живи.
Ја нормално, нисам исказивао знаке мржње, можда мало срџбе у себи, што те не "собалих".

Ипак је све то било у "рок службе".

Још један догађај
Кад су се мимоилазиле: наша тенковска колона и француска тенковска колона у К.Митровици 16.06.1999. стали су тенкови једни наспрам других, настао је тајац око 10-15 секунди, а онда се повадише наше флаше са ракијом и француски коњак па су се војници сити изназдрављивали. То здрављење је потрајало око пола сата, док их нисмо раздвојили и свако наставио својим путем.

Преживели имају сасвим другу филозофију, код оваквих сусрета. Они који су изгубили савоје најмилије, не могу да оправдају никаква дружења "агресора" и "жртава", зато и не треба полемисати о овоме.

Ипак Америкаци, форсирају и дају медијску пажњу овом сусрету, па се људи према томе тако и постављају.

Тако, да је мој став, нека се друже, али без медијског надувавања.

Љуба

Bese...kako me secanje sluzi i plakanja nekog britanca kada je kolona tenkova i ostale tehnike vise od pola sata prolazila pored njega...

  :'(  Od sreće ? Pre bi se moglo reći od muke. :klap

IZVOR: B92

30.10.2012
"Drugi susret" - o F-117 i ljudima
 | Reporterka: Ana Raca Milovanović

13 godina posle Nato bombardovanja Srbije oboreni američki pilot i komandir jedinice koja je srušila "nevidljivi" F-117 ponovo su se sreli. Njihov susret prikazao je u dokumentarnom filmu "Drugi susret" reditelj Željko Mirković.


Film je u ponedeljak uveče prikazan u Domu omladine Beograda, a zainteresovani će moći da ga vide u Novom Sadu, Nišu i Kovinu. Beogradskoj premijeri prisustvovali su i glavni junaci, Zoltan Dani i američki pilot Dejl Zelko.

 Ideja da napravi film o jedinstvenom susretu Dejla i Zoltana posle bombardovanja reditelju je došla tokom snimanja predhodnog filma o rušenju nevidljivog aviona Nato alijanse.



 "I sada sin prevodi intervju i pita - tata šta bi ti uradio kada bi se sreo sa njim? Pa ništa, on je izvršavao svoje zadatke ja svoje, verovatno ni on nema ništa protiv mene kao ni ja protiv njega. I verujem da bi mu nakon sureta rakao - ajmo na piće," kaže Zoltan Dani, bivši komandant raketne brigade.

 Reditelj je nakon toga odlučio da upozna dvojicu vojnika.

 "Tada svakako niko nije mogao sa sigurnošću da kaže da li ćemo se on i ja uopšte dopasti jedan drugom, a ispostavilo se da su se naše porodice toliko zbližile, da se sada vole," smatra Dejl Zelko, bivši američki pilot.

Ipak nameće se pitanje da li je bila jednostavna odluka da se sretne sa čovekom koji je oborio njegov avion?

 "Pa ja sam nepozvan bio na srpskoj teritoriji! Jel tako? I pritom sam ispuštao bombe. Sasvim je očekivano da suprotna strana želi da odbrani svoju domovinu i svoj narod. Obojica smo radili ono za šta smo obučavani - to nije bio rat između Zelka i Danija," kaže Zelko.

 Nije bilo scenarija. Obojica su vodili video dnevnik, u kome su beležili i razmenjivali najintimnije trenutke o svojim porodicama. Tako je od 120 sati materijala, pored ostale građe, nastao jednoipočasovni film.

 "On je ušao u našu proizvodnju u Skorinovcu gde u maloj pekari radimo kore i rezance. Pitao sam ga iz šale da mi pomogne, pa smo zajedno razvlačili kore. Ima to i u filmu, ja mu objašnjavam kako treba, a onda smo pravili pitu sa jabukama," seća se Zoltan.

 Muziku za film je komponovao Lajko Feliks, a moguće je da će se film pojaviti u konkurenciji za Oskara za najbolji dokumentarac. Autor kaže da još uvek radi na tome.

Takvih dokumentaraca ima mnogo. Obične ljudske priče, rat iz ugla neposrednog učesnika. Ipak, ovaj Dani mi se prilično smučio poslednjih godina veličanjem sebe i sopstvenih zasluga u tom događaju. Kao da je to radio samo zbog slave, takav utisak ostavlja. Video sam njegovu izjavu za TV. Kaže da želi da zajedno sa Zelkom pošalje poruku mira i poruku koja govori o besmislu rata. Kao najveći diletant, a ne bivši visoki oficir. Kao da je rat ikada u istoriji bio sukob pojedinaca, pa je sad eto lepo što su se oni pomirili i postali prijatelji i uvideli da je glupo što su ratovali jedan protiv drugog.

Svatko ima pravo na svoje mišljenje, pa tako i ova dvojica glavnih protagonista.  Zato, kome se gleda, neka gleda, a kome ne, neka prebaci kanal.

Lično pozdravljam ovaj čin i ako je na premijeri bilo neumesnih dobacivanja oborenom pilotu.
Ne znam, cela priča mi se čini dosta viteška.
Možda sam u zabludi jer ne znam dovoljno detalja, ali generalno je dobro da su se do juče krvni neprijatelji sastali sada kao prijatelji.

Čak i na Palubi ima takvih slučajeva ali u virtuelnom obliku.

Pitao bih Danija da li bi mu "oprostio što ga je tukao" da je neko njegov stradao od NATO bombi i da li bi i u tom slučaju postali tako dobri prijatelji. Ili je pak kod njega na delu stokholmski sindrom. Zelko je i sam svestan toga šta je radio: "došao nepozvan i još bacao bombe". Pri tom je to radio za pare, a ne da bi odbranio svoju zemlju i zato nema apsolutno ničeg neumesnog što mu je neko mogao dobaciti. Ko garantuje da baš od njegove bombe nije stradao neki civil? U svakom slučaju je štetočina jer je nešto uništio, nije pokazivao manevarske sposobnosti F-117 nad Srbijom.

A poređenje sa slučajevima Palubaraca ne spada u istu kategoriju, ali o tome je zabranjeno pričati.

U muzeju na Ponikvama ima ostatak vođenog projektila V-Z kojim je pogođena javna zgrada u najužem centru grada. Na projektilu su ostali jasno vidljivi tragovi rukom ispisanih poruka na engleskom jeziku. Neću ih citirati, nisu ni prijatni ni kulturni. Naslovljeni su generalno na Srbe. I crtež muškog polnog organa upotpunjuje poruku.

Nije to neuobičajeno ni za druge ratove. Poznajem ljude koji su ratovali na suprotnim stranama, čak i na istim delovima ratišta, koji se danas druže i poštuju, ali to nikome nije interesantno. Ovo je drugačije, ovo je holivudska priča, mediji to vole i u tome je gadost svega. Mogli su to svoje uzajamno poštovanje zadržati za sebe, umesto što su dozvolili da prave klovnove od njih, producenti da zarađuju na njima i neki političari skupljaju poene.

Svaka ti je zlatna.

Ja nisam učestvovao u tom ili bilo kom drugom ratu pa ne znam kakav je osećaj koji ima Dani ili bilo koji drugi vojnik koji jeste učestvovao i ne mogu da sudim o tome. Valjda oni koji jesu učesnici ovog ili drugih ratova mogu da razumeju ovo što Dani radi, a možda i ne.

Da kazem i ja koju.Obaranje f117 sam odgeledao sa krova kuce u Staroj Pazovi.
To vece sam bio kod drugara kada su odjeknule dve snazne eksplozije iz pravca Nove Pazove, gde pocinje vojni ajerodrom.Svako vece su ga gadjali pa sam i ja doso da gledam.Popeo sam se na plocu od njegove radionic i video kako dve bljestve kugle let u nebo.Nestali su u olacima i sekundu dve je bljesnulo i cula se jedn pa druga eksplozija.Ceo taj deo neba sa tamnim olacima je iznutra bio obasjan roze svetloscu,ali nista nije padalo ,meni je to bila vecnost.Dabi se nakraju pojavila vatrena lopta koja se okretala oko svje ose, no to je trjalo jako kratko kada je zamakla za horizont.
Nedugo posle toga sam pozvan  na ratiste.Toliko .
Sto se tice Danija, samo da kazem da coveku dodje muka. 

Izgleda da se sve svodi na onu čuvenu " A onda će brat Đura da ti oprosti što te je tukao "  :udri samo u Buđanovačkom slučaju izgleda ne znamo ili nismo svesni ko je brat Đura, raketaš Dani ili pilot Dvili?

Izgleda da sve zavisi da li sliku posmatraš na mikro ili makro planu, onda su one potpuno dijametralno različite.

Opet diskusije o Daniju i njegovom velikom prijatelju.
Svaka čast za obaranje aviona, ali ovo kasnije je za gađenje.
Normalno je i da se ponekad neprijatelji rukuju, ali od toga praviti toliki cirkus, koji usput budi rečeno predstavlja čistu propagandu, pokazuje američke pilote kao vitezove, e to je malo previše.

Dani je bio deo tima. Nebi bilo uredu da mu se smanjuje ili uvecava uloga u svemu tome ali nije nista zasluzniji od ostatka borbene posluge.

Covek ocigledno zeli da se sto vise mediski eksponira mozda nesto i da zaradi.

Ono sto se skoro i nespominje je zasluga komande 250. rbr PVO koja je pozicionirala 3. divizion na toj lokaciji i drzala ga neaktivnim do tog dana i tog vremena kada im je naredjeno da otpocnu sa radom.

Takodje tu je i komanda RV i PVO koja je odigrla mora se reci vrhunski pocetak sah partije sa NATO.

Marketing je čudo neviđeno.

Ali možda ni to nije loše, bar vidimo da su pripadnici USARF ipak obični ljudi a ne tamo nekakvi supermeni-superheroji-zavodnici ženskih srca (TOP GAN, Borbeni orao i slične filmske franšizne reklamne gluposti) kao i da je živi dokaz da nije važno samo imati nego i znati.

US piloti su profesionlaci sa jednom od najboljih obuka, velikim brojem casova naleta i najmodernijom tehnikom i naoruzanjem.

Osim toga imali su priliku da ucestvuju u ratova tako da imaju i dosta prakticnog istustva (mislim da im je navrednie bilo u Iraku 1991 i SRJ 1999.).

Glavni "problem" je sto nemaju iskustva protiv protivnika koji moze da im i kvalitativno i kvantitativno parira.

E sad ovo zadnje im nesto nije i neophodno posto USA preferira da uvek ima znacajnu prednost nad protivnikom pre nego sto se upusti u sukob.

Realno jedini portivnici koji bi im pretstavljali izazov su Rusija i Kina delimicno i Indija ali oni sa njima nemaju nameru da ulaze u otvoreni sukob osim u nekom krajnjem i hipotetickom slucaju a ponovo i tu bi imali i kvantitativnu i kvalitetivnu prednost.

Да је команда 250.рбрПВО радила добро у условима у којима је била, ту се слаже. Да је Команда РВ и ПВО одиграла врхунски, ту се уопште не слажем. Распоред и начин дејства 250.рбр ПВО није генијална замисао КРВ и ПВО већ само спровођење планова који су припремљени годинама раније и знало да ће тако или слично бити. Фино позиционирање су обавиле команда бригаде и команде дивизиона.

Дани је био део тима и сам не би урадио баш ништа. Замерам му што то не истиче у јавним наступима (мада их баш и не пратим, можда је негде нешто и рекао у прилог овоме). Овде се ради пре свега о медијској пажњи и вероватно неким интересима (и материјалним). Са друге стране уопште се не слажем са онима који сматрају да се не може дружити и бити колега са бившим противником. Може и треба. Људи смо, ако смо људи.

Neki iz komadne RV i PVO (raketasi) se ne bi stobom slozili posebno sto su radili na tim planovima dok su radili u tim (raketinim) jedinicama a i uticilai su kasnije na izbor kadrova.

Negde je bilo i propusta sto je po meni normalno za ratne uslove.

Znas i sam kako to vec funkcionise u komandama ko predlaze k-danu upotrebu kojih jeidnica i sl.

Jedino je bio nesecan izbor k-danata RViPVO i tajming i izbor (neverovatno koliko su svi koji su ga poznavali bili nezadovoljni tim izborom a rekao bih da i potcinejni nisu bili odusevljeni).
Izgleda da je tu bilo dosta frikcije.

Ovaj Dwilli je klasični brojler ispranog mozga.

Baš se kunem 100% da su mu prve asocijacije bile stalno komične.

Ja bih pre rekao da je bila vuna kićo i te kako.Bio je malo jači nego njegova žena kad se seća događaja od pre 20 godina i još histerično rida.

Sa naše strane otvoreno i iskreno a oni opet po svom "Top Gan marketingu" (iz ovoga isključujem ponašanje Dwilijeve supruge za koje iako je preterano izgleda sasvim iskreno).

Ja lično bi mu pružio ruku platio turu pića tek da se zna ko je gazda u lokalu, zvao kafu sikterušu i kao ljubazni domaćin što pre pokazao vrata, još bi ga zamolio da mi se lično potpiše na parčetu oplate F117, da ostane za uspomenu unucima.Ili možda da ga slikam u pekarskoj pregači i okačim na zid u pekari sa natpisom "Radnik meseca".

Nikakvu dalju priču ovo ne zaslužuje a po najmanje zajednički dokumentarac i turneju u stilu "Harlem Globtrotera".

Još me više iritira Dani koji po prirodi izgleda snishodljivo pa non stop deluje kao da mu je žao što ga je oborio i da stvarno treba da mu se izvini.

A zaboravljamo da bi Dwilli (koga usput niko nije ni zvao da dođe iz daleka u lep kićen i ravan Srem) da nije oboren to veče zastićen svojom nevidljivošću, mrtav hladan sasuo bez razmišljanja i izvinjenja svoj ubitačni tovar okrenuo se i otišao po sistemu "ispali i zaboravi" a ko zna koga bi zavio u crno.Možda neko dete koje ima isto godina kao i njegova deca i to jedno brat bratu 450 km udaljeno od teritorije KIM koju je došao da zastiti?Možda bi mu to stvarno delovalo komično?

A zbog čega?

Zaštite demokratije i ljudskih prava širom sveta ili zavojevačkih interesa čistih kao suza u oku  :jok :jok, neće biti rođaci, to ne biva.

Samo ko zna možda je i sam bio ubeđen u zabludu i dobrobit onoga što radi, ako je tako, onda neka mu je bogom prosto, srećan mu put i daleko mu lepa kuća!

Zar mu deda na trakama nije mogao da ostavi neku misao, da se tuđe ne sme želeti, na primer ili da su i naša i njihova deca samo deca ili da se nepozvan u goste ne ide............. sa darovima ili ne, sve jedno............

Protivnika treba poštovati u ratu i miru.

U filmu videsmo da je Dani pekar a za pilota se ne kaže čime se danas bavi.
Naše tajne svima a njihove samo njima.

Da li je neko čitao knjigu "Smena" Đorđa Aničića?

Ako je Dani bio onakav kakvog ga Aničič opisuje, možemo uskoro očekivati neki reality show sa njima dvojicom na TV Pink.  ;D

Mene bi lično bila sramota da dođem u zemlju koju sam "demokratis'o" bombama.
Srbi su zaboravili i mnogo veće uvrede iz prošlosti. Zaboraviće se i da je Zelko sejao bombe. Ionako je sad svima postao simpatičan lik, kojeg, eto posao naterao da leti i radi noćnu smenu nad Beogradom. Pos'o ko i svaki drugi...

Apsolutno se slažem s tobom "brodarski" i sa ovim tvojim stavom.

Dok se ratuje, ratuje se. Kad je završeno, puške u šoške. Pokupiti čaure i svakog dostojno
sahraniti. Svak ima pravo na svoj grob na ovom svijetu.

Preživeli, napred u nove pobjede, dostojne ljudskog karaktera.... :)

Slažem se Ćiro,

Ali čemu je potrebna ovolika patetika i režija plus još USA zastava na kraju balade.Pružiš ruku i to je to.Ne vidim razlog tolike povezanosti njih dvojice.Dani je slučajno (nije mu bio raspored, čini mi se da je nekome vratio dežurstvo tu noć) to veče bio na smeni i komandovao.Dugmiće su pritiskali drugi.Možda čak i obična vojska na odsluženju.Gde je operator na radaru koji ga je locirao i uzeo u zahvat, gde su oni koji su ga predhodno uočili i javili njegovoj bateriji da im ide pravo u zahvat.Ništa oni jedan drugom ne duguju.Osim što je pilot trebao da kaže jedno ljudsko IZVINITE što sam uopšte i dolazio.Ne dolazi ovaj moj komentar iz mržnje.Svi smo mi ne vezano za učešće u ratu imali onakve ili ovakve neprijatelje u životu kojima smo imali ili ne razloga da oprostimo.Božije je da sudi a naše da praštamo jer to je ljudski.

Svaka čast njegovoj supruzi koja je za pretrpjleni strah Danijeve supruge rekla da joj je žao i da misli da se toliki strah ne može preživeti i da ostaje prisutan do kraja života.Samo to smo trebali da čujemo od pilota.Između ostalog trupe feldmaršala Makenzena su 1915 kod Beograda podigli prvo znamenje neznanom junaku kao neprijatelju koji ih je zadivio hrabrošću i odali mu poštovanje.Ja u pilotovom delovanju ne videh nikakve hrabrosti.
Dođeš iz vražije matere na skoro ne branjeno nebo ušuškan u svoju "nevidljivu" mašinu, popaseš tako siguran zemlju i još treba da ti damo i plaketu u znak večnog prijateljstva.

I na kraju Dani pekar i pilot koji ne spominje čime se danas bavi (osim što svaki put odahne kada sa smene uđe kolima u dvorište,valjda je neki tajni agent,šta li?) treba da budu dva pobratima.

Taj pilot treba da bude svestan da svoj život duguje onima koji su sprečili iz viših interesa i ljudskog razuma da budu likvidirani i on i cela grupa spasilaca koja je došla to veče da ga pokupi helikopterom a ne nekakvoj njihovoj superiornosti.I ja sam ne iz znanja nego iz predosećaja i nekakvih pretpostavki u to zaista ubeđen.

Sve nam je pokazao na mapama, jedino nije odakle je došla spasilačka ekipa i gde su ga prvo odveli posle?Nije ispričao ni kako je povredio desnu šaku a videli smo zavoj na njoj.

Niti će nam ikada ispričati.Čak i na sudu za ratne zločine kao važni svedoci pripadnici njihovog establišmenta mogu da se pozovu na službenu i vojnu tajnu i bog.Samo drugi ne smeju imati nikakvih tajni kada je to u interesu pranja državnih biografija velikih koji presuđuju svima malima.

Na žalost agresija započeta te nesrećne 99-te traje i danas i promenila je obličje ali ne i ćud, koliko god se trudili da pobegnemo daleko od toga, vraćaće nam se nazad dok god javno ne priznamo nametnutu krivicu i ne izvinimo a valjda i iskreno pomirimo sa samim sobom  što nas je "Brat Đura" tukao.

Jer pravila i istoriju ma kako to nepravedno zvučalo ipak pišu ne pobednici pojedinih bitaka nego ratova.

I u tome ja vidim svrhu i razlog pravljenja ovakvog dokumentarnog filma.

SVAKA ti čast na perfektnom tekstu, svaka čast.

Film nisam imao nameru da gledam, Tvoj tekst me je u toj odluci još više učvrstio.

Gadi mi se sama pomisao da bilo čime uvažim i priznam postojanje nečeg takvog.

Ja lično ako to smem- zameram G.dinu Daniju zato što je svojim prisustvom u filmu dao bilo kakav legitimitet agresoru i SVEMU tome, ovo je moje mišljenje.

JAKO, JAKO mi je žao što oni pijani lovci i paori i ostali nisu bili ama baš ni u kakvoj mogućnosti da na adekvatan način "ugoste" zločinca.

Neka se onda snima film.

Pozdrav, Boris.

Не, "треба да се извинимо Ђури што нас је Ђура тукао"! Такве изјаве вреде да се запамте мање више тачно. Баш као и "Дие бесте" Бате Стојковића. Болно истинито. Горче од бубашвабе.

Свииће зора у...у суботу, пролећее је чеетреспрве...

1999. godine sam bio aktivni ppuk u mornarici .....

Od tada je prošlo puno dana. pa je bilo vremena napretek za razmišljanja. I uvek, kad god pomislim na te dane, postavim sebi pitanje: ZAŠTO?

Ne možeš Ćiro do vijeka ratovati.
Sve u svoje vrime. Čitam o ovome susretu nakon toliko godina. Mislim da je to izrežirano u nekoj kužini i sad se dodaje malo začina. Kao bolje će se progucati priča. Razvitkom turizma Jugoslaviju su posjećivali i ratni protivnici. Posjećivali su mjesta koja su željeli vidjeti. Mislim da u Kragujevac Nijemci nisu mogli doći. Sad  je situacija drugačija, dojučerašnji protivnici imaju veleposlanike u svakoj od zaraćenih država, diplomacija čini svoje a narod živi u ratnim vremenima. Normalno, preko kostiju stanovništva se kolac lomio. Što to briga visoku politiku? Oni će za svog mandata ostvariti planirano a narod neka se misli kako će preživjeti. Vojska uvijek strada, bilo u ratu ili u preustroju. Sad se može samo komentirati.

Ivana Žigon, kćerka velikog glumca Steve Žigona (i sama glumica), pre par dana je na TV ovako odgovorila na pitanje da li Srbija treba da uđe u NATO: "Svakako, ako silovana devojka treba da se uda za barabu koja ju je silovala".

Stvarno nemam ništa pametno tu da dodam, a u tom kontekstu posmatram i sve Danijeve aktivnosti posle 1999. Ova druga strana ne radi to što radi iz zabave, nego sa nekim ciljem. Ako mi taj cilj sada ne vidimo, ne znači da cilj ne postoji.

Dani radi iz obične gluposti.

Ne bih rekao da Dani postupa iz gluposti.
Mislim da je i on imao deo potpune iskrenosti kad je shvatio i kazao samom sebi da mu ništa nije važno osim njegove porodice.

Mnogi koji se opeku, zapitaju se Boro kao i ti "ZAŠTO?" i šta mi je ovo trebalo kad je moglo i drugačije?Samo pitanje je kolika je bila mogućnost izbora kada ti je nešto planski nametnuto, da je postalo i neizbežno.Može se postaviti i pitanje da li se moglo nešto više učiniti da se izbegne da ti nešto bude i nametnuto?Teško da je postojao značajniji manevarski prostor.

Na ultimatum koji je pred Srbiju 1914 postavio Austrougarski Kajzer kao i na ultimatum koji je SRJ postavljen u Rambujeu moglo se samo odgovoriti sa velikim "NE!" jer bi sve drugo bilo neprihvatljivo za bilo koju državu koja se dovede u isti položaj svejedno kako se zvala.

Ti ultimatumi su bili jednaki zahtevima za bezuslovnu kapitulaciju.I strani koja ih je postavila je sasvim bilo jasno da postoji samo jedan mogući odgovor na njih.

I slažem se da će zauvek ostati enigma odgovor na pitanje "ZAŠTO?".Samo njega treba postaviti strani koja je ultimatum i postavila.

A možda je odgovor sasvim jednostavan i mogao bi da glasi: "ZATO!" jer im se može.  :zid :zid :zid

Kada bi na Palubi postojala mogucnost za "like" onda bih to dodao na Borin post.
Malo nas i sluti kuda  sve to vodi.  :(

Uslovi ultimatuma iz Rambujea bili su daleko, daleko sveobuhvatniji i teži od austrougarskog ultimatuma leta 1914. Pas s maslom to ne bi progutao. A država? Kasno je postalo još 1997. Mašina je uključena i nije se mogla zaustaviti, ma šta da smo radili. Bilo je samo pitanje vremena.

Džumba je između ostalog napisao i izneo porodični primer da je posle rata na stepeništu zgrade u Nišu u kojoj je stanovao,njegov otac aktivni oficir JNA, slučajno sreo i ljudski se pozdravio i ispričao sa bivšim oficirom Vermahta čiji je posilni bio jedno vreme u zarobljeničkom logoru.

Jer su se i jedan i drugi bez obzira na međusobnu zavisnost, ratni zarobljenik-neprijateljski oficir, jedan prema drugom ponašali sa poštovanjem prvo kao ljudi, pa oficiri, pa tek onda kao neprijatelji, predpostavljam.

Svestan svog ispravnog postupanja tokom rata taj Nemac se časno pojavio u Jugoslaviji bez straha i čistog obraza da bi se čak i orodio sa bivšim neprijateljima.

Hvala Jadrane, samo sam iz srca rekao da se slažem sa Ivanom Žigon u potpunosti.

Da me prvo bez razloga dobro prebiješ, pa kasnije da budemo prijatelji? Možda može u Švedskoj ili među Eskimima, ovde ne.

Uhh..., boga mu poljubim. Svaki put kad se oglasim, lavina, opšta lavina.
A, ja  jadan sasvim deseto mislio. Moja su stanovišta u globalu. Za to sam
se i oglasio.
A ovo sa ovom dvojicom, Amerom i ovim našim, ja i ne čitam. To je obična
estrada iz političke sfere. To me ne zanima, ama baš ni malo.

Gledajući pojedinačno, svako ko se oglasio postovima, unatrag nekoliko,
debelo je u pravu..... :klap :klap

 :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap

odavno ne cuh pametniju izjavu. moracu ovo da zapamtim!

Srbija nije član NATO saveza. To je činjenica. Činjenica je da Srbija graniči sa zemljama NATO-a i da sve prometne komunikacije vode preko tih zemalja. Srbija je trgovinski partner tim državama. Zašto bi netko narušavao postojeće stanje i izričito tražio pristup Srbije u NATO?

 
 Možda zbog toga što sve te prometne komunikacije ipak idu okolo( duži put) ako se ne ide preko Srbije? Uprkos očajnom stanju srpske mreže puteva, možda je bolje ovuda?! I stvarno mi nisu jasni ljudi koji padaju tako nisko :zid Ma s koje strane bili. I " ovaj" i onaj!

Уф, бре Официру неактивне резерве! Да набавиш наочаре са дуплом диоптријом. Ражаловаћу те у регрута :D. Мој отац је срео генерала ВКЈ. Генерал се звао Лангерхолц. Словенац по националности. Можда је имао и немачке крви, али је био доследан и одбио врбовање Немаца да се придружи Рупнику и домобранима у Словенији. Остао је до краја у заробљеничком логору и касније се вратио у земљу.

Мирко Плајвајс, Иван Керн и још многи били су искрени Југословени и патриоти, без обзира на презимена која не звуче словенски.

 ;D Džumba lako ću da pojačam naočare, nego kako da poboljšam deduktičke sposobnosti e to će već biti problem.  ;)

Ćiro i Boro  :klap :klap :klap. a i za gospođu Žigon  :klap :klap :klap.

Hvala i svima ostalima sa kojima smo se uglavnom složili u stavovima po pitanju ovog dokumentarnog filma.

Ćiro ne brini brigu  :klap :klap :klap.

Tvoji postovi su uvek posticajni ka novim raspravama i to je dobro, inače bi smo se uspavali skroz na skroz.
Bar meni dođu kao katalizator ka katarzi u realizaciji iznošenja sopstvenih stavova (baš zvučim kao komesar  ;D) po određenim pitanjima, to jest motivacija.  ;D  :laugh:

Što se tiče Slovenaca.... :angel: Moram reći da imam prekrasna iskustva i za vreme Balkanskoc cunamija. Takav osjećaj
Yugoslovenstva kod dotični rijetko kad sam susreo. Otala su mu urezana za sva vremena. Rado bi o tome detaljnije, ali, ali...

Jutros je prekrasno sunčano vrijeme u Boki (Herceg Novi).  :laugh:

"Drugi Susret" u konkurenciji za Oskara

Američka filmska Akademija prihvatila je kandidaturu dokumentarnog filma "Drugi susret" reditelja Željka Mirkovića, rađenog u produkciji Optimistic filma, za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2014.


Posle bioskopskih prikazivanja u Njujorku i Los Angđelesu i kritika koje je dobio od strane "NY Times-a", "LA Times-", "Variety-a" , "Village Voice-a", "LA Weekly-a"... zadovoljio je sve potrebne uslove i biće jedan od kandidata za Oskara 2014 za dugometražni dokumentarni film.

"U film je uloženo 5 godina iskrene energije i posvećenog rada jer su naše tri porodice, Zoltanova, Dejlova i moja verovale da vrednosti o kojima film govori, kao što su porodica i mir, zaslužuju da budu globalno prepoznate kao vrednosti koje trajno nadahnjuju ljude. Nadam se da će i Oskar komisija koja dalje određuje sudbinu kandidature takođe tako sagledati film i da će se "Drugi susret" na kraju naći među 5 nominovanih," rekao je reditelj i producent filma Željko Mirković.

Film Željka Mirkovića imao je svoju beogradsku i vašingtonsku premijeru tokom jeseni 2012. godine.

Rok za prijavu domaćih kandidata za Oskara u kategoriji najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku istekao je 26. jula, a Akademija filmske umetnosti i nauke (AFUN) podatke o nacionalnim kandidatima za 86. godišnju nagradu Oskar moraju da dostave Američkoj akademiji za film do 1. oktobra.

Za izbor su mogli da se prijave filmovi koji su prikazani ili će biti prikazani u periodu od 1. oktobra prošle do 30. septembra ove godine i to najmanje sedam dana u kontinuitetu u komercijalnim bioskopima. Takođe, film nije sme da pre bioskopske distribucije bude emitovan na televiziji ili internetu. Za "domaću produkciju" smatra se film u kojem većinsko učešće imaju državljani ili lica sa prebivalištem u Srbiji. Prema propozicijama, dijalog u filmu mora da bude pretežno na jeziku ili jezicima koji nisu engleski.

Izvor: B 92

Po iznetim parametrima ni po čemu ne može da uđe u selekciju.

- Nikada nije prikazivan u komercijalnim bioskopima u kontinuitetu a pogotovo nije tokom 7 dana
- Prikazivan je nekoliko puta na televiziji
- Postavljen je u celosti i vrti se na Youtube sajtu (internetu)
- U filmu je više zastupljen engleski jezik

Gdje je postavljen u cijelosti na internetu?

Migac nemoj mi zameriti,

Kad je pre dosta meseci započela ova polemika oko filma ja sam ga celog odgledao on lajn ili na youtubu ili na nekom drugom sajtu za gledanje on line filmova, sada se ne sećam tačno gde.

Sad sam gledao na youtubu i nema ga u celosti, možda je na zahtev vlasnika skinut odande ili sa nekog drugog sajta gde je bio postavljen.

SAD: Kako je izgledao rat protiv najjače armije na svetu?, Kustos muzeja: Ne znamo, nikada se nismo tukli sa Rusima



Dragan Vujičić | 23. mart 2015. 19:23 |



Ni 16 godina od rata sa NATO, priča o rušenju američkih B-2 i F-117 do kraja nije rasvetljena (3): Oficir koji je vodio obaranje dva "nevidljiva" aviona – sklonjen


POTPUKOVNIK Đorđe Aničić imao je "ratnu sreću" da bude rukovalac gađanja u Trećem divizionu 250. raketne brigade prilikom obaranja dva "stelt" aviona, F-117, 27 marta 1999. i B-2, 20. maja iste godine. Sreća ga, ipak nije služila posle rata. U svojoj raketnoj brigadi, iako ovenčan ratnom slavom, postavljen je na formacijsko mesto nižeg čina (kapetan prve klase - major), a potom je penzionisan u istom činu u kome je obarao ponos američke tehnologije.

Kao pripadnik brigade, Aničić je u penziju poneo Orden narodnog heroja koji je dobila cela brigada, ali i osećaj da je ponižen i prevaren. Naime, prilikom obaranja F-117, koji je pao u Buđanovce, pojavila se verzija događaja prema kojoj je ovaj poduhvat zasluga pukovnika Zoltana Danija i njegove modifikacije raketnog sistema "neva S-125 M-1".

Ova verzija pojavila se odmah po odlasku pukovnika Danija u penziju, ali zaista nikave modifikacije na tehnici nije bilo. Kako priča Aničić, a to je i objavljeno je u ratnom izdanju lista "Vojska" od 7. aprila 1999, na položaju njegovog diviziona pojavio se i glavni konstruktor "neve", u pratnji ruskih generala, da oda počast borbenom sastavu koji je oborio F-117. Glavni konstruktor se uverio da modifikacija nije bilo.

Verzija da je F-117 oborio Zoltan Dani potom je pretočena u tri filma. Prvi su snimili Amerikanci i "vrteli" ga na "Eksploreru. U njemu se do tančina objašnjava nepostojeća modifikacija, ali i to koliko je borbenih dejstava F-117 izveo pre no što su ga Srbi oborili. Prema rečima potpukovnika, ovaj film je nastao po Danijevoj verziji i bio je "smokvin list" američke vazduhoplovne industrije. Potom se pojavio film "21 sekund" u kome su ljudi koji su učestvovali u obaranju F-117 odbili da se pojave u ostvarenju jer nisu u scenariju našli sebe. Film su finansirali, po istoj priči, "naši" i Amerikanci. Potpuno je tragično da su pare dale i pojedine opštine u Nišu koje su bile zasute kasetnim bombama. Treći film o pomirenju Srba i Amerikanaca, u kom su glavni protagonisti Zoltan Dani i Den Zelko (pilot oborenog F-117) takođe je koprodukcija dveju strana, koja pored poruka pomirenja šalje i neistine o samom događaju. Krajnje je sumnjiva i predstava prilikom premijere ovog ostvarenja u beogradskom Domu omladine (tada upravo renoviranom američkim parama), gde je publika ovacijama pozdravljala američkog pilota koji je imao, u najmanju ruku, "spornu" ulogu u bombardovanju 1999.


Zašto je istina o obaranju F-117 otišla tokom kojim je otišla, naš sagovornik kaže da nema saznanja. Činjenica je da posle svega, kada se pripadnici 250. brigade okupljaju da obeleže dan obaranja F-117, oni koji su učestvovali u gađanju slave na drugom mestu. Ironija je i da Treći divizion brigade više ni formacijski ne postoji, već se "utopio" u Drugi i tako je "reorganizacijom" uništena još jedna tradicija. Mnogo je pitanja, malo odgovora.

- Tog 27. marta celo po podne bio sam na zadatku lažnog ozračivanja vazdušnog prostora koje je imalo za cilj da namami u zasedu američke avione - seća se Aničić. - Na položaj u busijama u Šimanovcima stigao sam desetak minuta pre akcije i tamo sam zatekao pukovnika Danija, komandanta. On nije bio stručnjak za sistem "neva", neposredno pre rata došao je iz Zagreba, gde je radio na potpuno dugom sistemu, "vlahov". Zajedno smo bili kada smo primili borbu. Talas aviona je naišao sa juga, i čak tri puta smo nišanili i zbog tajminga protivradarskih raketa "harm" morali da prekidamo borbene radnje. Cilj smo zahvatili iz trećeg puta. Gađano je sa dve rakete, ali je samo jedna raketa izašla i pogodila. Borbenom poslugom komandovali smo pukovnik i ja.

Naš sagovornik priča dalje kako je, odmah nakon uspeha, sve činjeno da se on kao drugi rukovalac gađanja eliminiše. Išlo se sve dotle da se javno negira da je u opšte bio član borbene posluge. Oficir sa sistema "volhov", pukovnik Dani, prema tvrdnjama potpukovnika Aničića, nije poznavao niti je znao da da ocenu ispravnosti raketnog sistema "neva" koliko treba. Avion je osmotren na 23 kilometara udaljenosti, a gađan je na 15 kilometara, i u 20.42 srušen zahvaljujući skraćenoj proceduri gađanja koju je uvežbala posada. Najčudnije je da se vojni vrh nikad nije izjasnio po ovom pitanju.

- U filmu gde se mire pilot Zelko i Zoltan Dan, Amerikanac priča kako je video prvu raketu koja ga je promašila, ali je shvatio da mora da se katapultira jer ide druga - nastavlja Aničić. - Mi smo lansirali dve rakete, ali je samo jedna raketa došla u rejon cilja, i ne znam šta Zelko krije. Možda je "podmetnut". Sumnjivo je da je poreklom Slovenac, da ima iste incijale kao Zoltan Dani pa... Sve to liči na američku limunadu. Najstrašnije je kada su u Domu omladine dobijali frenetične aplauze, da bi se naknadno ustanovilo da su u publici pljeskali "naši" koji su za to od mađarske države dobijali dvojno državljanstvo. Jedan od retkih koji nije naseo bio je student iz Beograda koji je napisao i postavio na internet pismo pod nazivom "Ubijanje kao zabava u gradu".


Potpukovnik Aničić dalje navodi kako nije protiv mirenja i dobrih odnosa sa bivšim neprijateljima, ali to je lični čin i nije smeo da doživi nikakvu medijsku promociju.

- Svi njihovi avioni koji su obarali naše u RS, Krajini ili iznad Srbije na repovima i na kabinama imaju nacrtane simbole naših letelica koje su rušili - nastavlja on. - Ti avioni i dalje lete i pojavljuju se svugde u Evropi na mitinzima. To je pošteno i istina, ali nije bila fer borba jer su naši avioni bili potpuno inferiorni. Ipak, istina je i da smo F-117 pogodili jednim projektilom, a B-2 sa dva.

A obaranje F-117 ima i poratnu storiju, u koju je nevoljno umešan i Muzej vazduhoplovstva u Surčinu. Petar Nedeljković kustos u muzeju otkriva delove.



- Otkada je avion F-117 prebačen kod nas (dva kontejnera puna delova u depo i kabina u okviru stalne postavke, vlada ogromno interesovanje za njega. Naime, američke delegacije koje su u više navrata dolazile nisu krile da su nezadovoljni što je F-117 tu gde jeste i to je bilo predmet mnogih "nesuglasica". Nesporazumi su kulminirali kada je negde 2007. neko iz vrha države "dogovorio" da se ostaci F-117 iz depoa predaju Amerikancima. Reagovala je javnost i on je ostao.

Prema priči kustosa, već prva poseta američka delegacija Muzeju posle 1999. bila je problematična. Jedan od Amerikanaca je konstatovao kako je šteta što je F-117 imao mehanički kvar te je pao.

Odgovoreno mu je da je ovaj avion imao ozbiljan kvar, uzrokovan projektilom sa zemlje.

Prilikom druge posete, delegacije iz Pentagona, Amerikanci nisu imali primedbe na to ko je avion prizemljio, ali je član delegacije nadmeno postavio kustosima "čudno" pitanje pored olupine.

- I šta kažete, kako je bilo ratovati protiv najjače armije na svetu? - zapitao je.

Odgovor ga je, međutim šokirao.

- Ne znamo, nismo se nikad tukli sa Rusima - rekli su kustosi.

Uprkos neprijatnoj situaciji, pojašnjeno je gostu da su Amerikanci protiv Srbije imali još 17 saveznika


U SRBIJI SE NEGIRA POMOĆ SAD

KAKO objašnjava Nedeljković, istoriju treba ostaviti istoričarima. Pokušaja da se ona falsifikuje i danas ima previše.

- To ne znači da na Amerikance gledamo kao na neprijatelje. Pa njihovi avioni koje su nam dali da se branimo u Drugom ratu i potom posle sudara sa Staljinom takođe stoje u glavnoj postavci Muzeja. U Srbiji se ne zaboravlja pomoć SAD u Prvom i Drugom ratu, ali isto tako ni ono što je bilo 1999. - zaključuje Nedeljković.


RUSI ZNAJU ISTINU

KADA je prošle godine na Veliki petak, pred Uskrs, u Vazduhoplovsni muzej došao aktuelni komandant PVO Ruske Federacije Viktor Vasiljevič Gumenij, između ostalog uručena mu je i knjiga "Smena", ratni dnevnik potpukovnika Đorđa Aničića, koja je štampana u tiražu od 20.000 primeraka i u kojoj se govori o ratnom putu 3. raketnog diviziona PVO kao i o obaranju B-2 i F-117.

Kako svedoči kustos Nedeljković, interesantno je da je Gumenij znao za knjigu, i šta piše i da mu je bilo izuzetno drago što je dobio knjigu potpisanu od autora.


Izvor:Vecernje Novosti

Prvi put čujem da je oboren B-2 u toku agresije.
Gde, kada i čime?

Do sada se pouzdano znalo za F-117 i F-16. Sve ostalo su pogoci, koji nikada nisu definitivno potvrđeni jer su pogođeni avioni prinudno sleteli ili pali van granica SRJ.

Истина је да су после 2000-те американци званично тражили да им се врате делови авиона и друга заплењена опрема (она три заробљена војника). И то прилично арогантно. Нарвано, није им враћено јер је то део ратне историје и чињенице да се није случајно загубило па дошло на нашу територију већ ратних дејстава (усто и нелегалних). Изгледа да им онда није баш пријала чињеница да све то стоји у музеју и да то сви посетиоци могу да виде, и да су то најинтерсантнији експонати. Касније су се привикли.

Ali B-2 "Spirit of Missoury" i dalje leti u sastavu USAF!

Dijelovi aviona koji je oboren iznad Republike Srpske u ratu u BiH su bili sakupljeni i donešeni su u moju firmu. Na analizu.

Malo sam ga razgledao, a svi smo se čudili zar još neko radi sa TTL tehnologijom. Mi smo davno (za to vrijeme) prešli na CMOS na našim avionima.

Za B-2 i teoriju o njegovom pogadjanju (obaranju) vec odavno postoji posebna tema
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6271.0.html

Ehe, a da ti dokazni materijali ne nestanu  ;) , neki dan mi dodje pod ruke (tj. oko) rad o stranim ratnim brodovima u splitskoj luci 1918-1924. Evo jednog detaljcica.  

Američki časnici otvaraju klub u zgradi Arheološkog muzeja (Young Men’s Christian Club), gdje borave do srpnja 1919. U tom je razdoblju iz prostorija Muzeja nestalo ukupno 75 različitih predmeta (prstenja s draguljima, novčića iz rimskog doba i drugog), a zabilježeno je i nekoliko pokušaja krađa u Tusculumu, za što su bili osumnjičeni američki mornari.

Malo crnog humora, mada i nije crn, premda je pilot preživeo

https://www.youtube.com/watch?v=pHIz-jsL0mU

Pre 16 godina u Buđanovcima je viđeno nešto za šta su neki tvrdili da "nema da se vidi".

E da im ponovimo zato što je "Repetiio mater studiorum est".

Vidi se i danas u muzeju i još po negde  ;D ;D ;D[attachment=1][attachment=2]

Jos jedan intervju ppuk. Dj. Anicica.

https://www.youtube.com/watch?v=tM_gt2tXR88

Jedna zanimljivost.

Raketi kojom je F117 oboren poslednji put je proverena ispravnost 14.03.1999.godine. F117 je oboren 27.03.1999.godine po gregorijanskom odnosno 14.03.1999.godine po julijanskom kalendaru.


Fotografija preuzeta sa MCMF

[attachment=1]

Па нормално. Очекивало се да ће бити бомбардовања. Људи проверили оружје и припремили се за дејства. Тако је то када се посао озбиљно схвата.

   Neko će reći da su ovakve stvari samo koincidencija, ali nešto jako slično se i meni desilo te '99-te. Divizion Strela-10 je bio raspoređen u zoni odgovornosti moje jedinice, što se podudaralo sa terenom gde je oboren F-117.Jednog dana su prijavili kvar i zahtev za hitnom intervencijom sa jedne od dve Strele-10 J. Pošto su se smenjivali periodi vazdušne opasnosti i njenog prestanka, iskoristili smo zatišje da ih potražimo u Sremskim njivama i otklonimo kvar. Pošto su u to vreme samo retki imali mobilne, nekako smo ih pronašli bez upotrebe tehničkih novotarija, onako kako smo i pre činili i bacili se na posao dok ne otpočne novi talas bombardovanja. Posada lansera koja se od početka agresije lomatala po salašima i improvizovanim zaklonima u ataru se obradovala gostima pa smo se baš drugarski ispričali, kao da se znamo godinama. Tada sam se malo bliže upoznao sa TT karakteristikama ovog oruđa gde je ruska kupola sa lanserima i raketama nakalemljena na naš produženi BVP. Uglavnom, po na brzinu obavljenom poslu jer se u to vreme na takvim sredstvima niko nije bez puno muke zadržavao (čak ni posada ako ne mora) mi se pozdravismo i odosmo dalje.

   Te večeri sam posmatrao dejstvo naše cevne PVO po nadirućim NATO avionima koji su te večeri izuzetno leteli niže od uobičajenih 10.000 metara. U jednom trenutku se u daljini baš na mestu gde ostavismo Strelu Jotovku izvi beli dim iza rakete koja je promenljivom putanjom, kao da izbegava drveće u šumi, jako brzo penjala i negde visoko u oblaku rascvetala u narandžasti cvet koji je potom jako brzo počeo da odlazi prema Ceru. Prizor je bio fantastičan i da nije bio u pitanju rat i ubijanje ljudi pomislio bih da prisustvujem rađanju komete. Nedugo zatim je javljeno da je baš sa one Strele koju je naša ekipa popravljala toga dana uspešno oboren F-16 koji je pao kod Zavlake. To znači na 20-tak kilometara međusobnog rastojanja smo oborili dva aviona za nepunih nedelju dana, kako se sećam.

   Iz razgovora toga dana sa operatorom na ovom lanseru sam saznao da se raketa može lansirati samo ako je zahvatila cilj i ako postoji dovoljna verovatnoća da će ga pogoditi. Posao operatora je samo da kada čuje zvučni signal pritisne taster na kablu koji je dužine 10-tak metara i može biti čak u zaklonu izvan lansera. Do tadašnjeg dana im se nijednom nije oglasio signal koji pokazuje zahvat i oni su mislili da je sistem neispravan ili da nikada nije radio pošto niko od posade nije prisustvovao bojevom gađanju ili je to bilo jako davno dok su služili JNA a ovo je ipak bilo modifikovano sredstvo. U stvari, NATO avioni su leteli na velikim visinama za koje ovo sredstvo nije ni namenjeno. Prvi put kada su se spustili niže zbog kišnih oblaka bili su zahvaćeni i oboreni.

   Kada sam posle nekoliko dana susreo srećnu posadu koja se pripremala za postrojavanje u njihovu čast, obradovali su se jer su me prepoznali i rekli da smo im mi toga dana bili talični. Jednostavno, nešto tu postoji ali ne bih se puno upuštao u mađije već ću se složiti da je sve čista slučajnost...

Ovih dana sam u jednim od dnevnih novina pročitao izjave Danijeve i Đorđa Aničića.
Izgleda se saglasiše posle tolikog vremena.
Ko je izdao izvršnu komandu za lansiranje.
Kao da je to važno.
Ceo tim je bio savršen u datom trenutku a mediji su samo od Danija napravili legendu.

MA vazno je, kako nije vazno.  ::) 
23 sekunde im je trebalo da obore avion a 17 godina da usaglase stavove.

A sto se medijske paznje tice izgleda da su samo njih dvojica bili tada na polozaju, da niko vise nije imao nikakvog ucesca u obaranju. Njih dvojica su otkrili cilj, pratili, lasirali raketi i naveli je do cilja... Sve su oni to sami. Vise mi je muka od toga. Bolje da nikada nije oboren ni taj ni bilo koji drugi avion. Ne bi imali o cemu da se natezu jos malo 20 godina.

Ovdje bih se složio sa @KUZMOM i meni je ta medijska duga kampanja i iritirajuća i po mom mišljenju i kontraproduktivna.

Sigurno da je uspjehoboriti avion i za to je trebalo da dobiju adekvatna priznanja i nagrade.Možda je trebalo za vrijeme rata iskoristitii medijski pa čak i sa prihvatljivim neistinama jer se tako pravi propaganda(poluistina).Forsiranje i posle rata tako dugo i to svesti na samo dva čovjeka zaista je smiješno.

Evo kako ja vidim to forsiranje "nevidljivosti".Ne radi se o stvarnoj nevidljivosti,nego o težem otkrivanju radarom(i s obzirom na domet).Ovo se postiže postavljanjem reflektujućih površina,tako da se dobije što manji odraz.Normalno da je bitan i materijal  sa što manjom reflektujućom osobinom.
Negdje sam čitao da se te stelt osobine drastično pogoršavaju,ukoliko na njima ima kapljica ili su mokre.
Dakle,on nije nevidljiv niti za radar,nego mu je samo smanjen odraz.
Također,i ako nije bitno ni za obične radare,vjerujem da mu je smanjeno i IC(IR) zračenje jer je izgrađen od izolacionioh materijala.
Ne vjerujem da su ga povukli iz upotrebe zbog toga što smo ga mi jednog oborili,nego vjerovatno iz nekih drugih važnijih razloga.Ovo zbog toga što se kod svih tipova aviona i u normalnoj upotrebi događaju padovi i više od jednog,pa se ne odustaje zbog toga,normalno ako to nije prečesto zbog nekog ozbiljnijeg tehničkog problema.

Dakle,fama napravljena na nečemu što običan čovjek ne razumije,i tjeraj,tjeraj do besvijesti.
 
Poz.

Sve to što Karlo navodi, je već apsolvirano na ovom forumu.

Nije bitno vic samo ispričati,nego i način kako se ispriča.Za ovo je dao primjr neko na "Palubi" u obliku videa sa Batom D.Stojkovićem-Bubulejom u razredu.
Neznam da li ste dobro razumjeli moj post,koji se odnosi na medijsko pretjerivanje i to na šire medije a ne na "Palubu".Dodao sam tekst koji ste Vi označili  ali na kraju navodite "Sve" znači i ostali dio teksta.Pošto sam pomislio da sam plagirao Vas,provjerio sam ponovo cjeli topik,i utvrdio sledeće:
Niti jedna moja rječenica nije plagirana ili da su i djelovi plagirani.Ako se stvar-problem razmatra stručno,sigurno da postoji istih riječi ili zaključaka.
Da ne objašnjavam "naširoko",moj Prijatel je to jednom lijepo rekao:"Uvjek smo negdje nešta pročitali i to prepričavamo".
I da dodam,da sam pregledajući topik vidio samo jedan Vaš post od valjda dvije rječenice.U njemu sam zapazio da ste naznačili da ste bili p.puk što ne vidim ikakvu vezu sa F117A, i da i danas kad se sjetite tih događaja uvjek postavljate pitanje ZAŠTO?
I ako ne bih trebao,ja sebi postavljam pitanje :zašto p.puk učesnik tih događanja,koji je vjerovatno bio obaviješten i pratio vijesti,nezna ZAŠTO?
Jer ako nezna što se događalo prije Rambujea,u Rambujeu,poslije,povlačenje naše vojske sa Kosova,dolazak NATO,izgradnja Bonstila itd.pitanje je uistinu ozbiljno.

MOLIM onoga tko vodi ovaj topik da kad  kolega pročita ovo izbriše i ovaj i moj predhodni post jer mi zasta nisu bitni.

Poz.

Karlo,

trebalo bi da shvatite:
- da je ovo forum na kome se vodi neka diskusija izmedju razlicitih ucesnika i da svako od ucesnika iam pravo da iznese svoje misljenje koje se nekome moze svidjati a nekome ne
- da su neke stvari vec visu puta ponovljene bilo ovde na forumu bilo na nekim drugim mestima te da nista novo niste rekli po pitanju ``nevidljivosti`` tog aviona te da je Lovac u skaldu sa tim izneo misljenje koje ste posle citirali (posto Vi svima persirate onda cu to i ja to raditi prema Vama iako je na forumima uobicajeno oslovljavanje na ti)
-da nema veze da li je Lovac direktno napisao nesto o toj ``nevidljivosti`` ili nko drugi
-da prestanete da trazite brisanje postova koje ste napisali Vi ili neko drugu izuzev u situacijama kada ste napravili neku gresku ili kada smatrate da neciji post krsi Pravilnik foruma

Ostatak o Rambujeu, Kosovu itd. necu komentarisati. Ovo je tema posvecena obaranju aviona F-117A i neka ostane tema posvecena tome.

Pošto sam malo i previše direktan evo da i Vama odgovorim:
Tačno je da na forumu možete reći što mislite ali da to bude tačno a ako ne možete to dokazati onda se izvinite.Takođe i sami post ne može biti u uvredljivom obliku a ako se nepažnjom to dogodi onda se takođe izvinete.
Ne bih se ponavljao ali moram i u vezi sa Vama i njim.Nađite mi gdje piše itko na ovom topiku o obliku reflektujućih površina,ili o kvarenju stelt osobina ovisno o orošavanju,ili da se to odnosi i u vezi materijala itd...Negdje u tekstovima vjerovatno postoji,ali na ovom topiku ne,koliko sam ja uspio zapaziti.E sad,sigurno da ja nisam izmislio niti stelt,niti radar itd., te se ne može govoriti o originalnosti,nego baš o onome da sam to negdje pročitao ali ne na topiku.Znači da nisam plagirao ili ti pisao već "apsolvirano" na topiku.
Sad o brisanju posta vjerujem  da je to teško odlučiti,jer  evo i u ovom mom odgovoru ima stvari koje se odnose i na temu.Međutim,ako ceo post odnosi na polemiku u kojoj se niti ne spominje F117A,pa i ne postoji rječ u vezi njega nego tendenciozno "ocjenjivanje" samog učesnika onda to i po pravilniku nije dozvoljeno i može se izbrisati.
Dakle pošto sam predpostavio da kad @lovac pročita,a sada vidim da niti Vi niste razumjeli,sva rasprava posle toga može se izbrisati,jer nije u skladu sa temom.
Ipak ne morate se plašiti da ću Vas nadalje opterićaviti i zahtjevom za brisanje.

Poz.
 

 

„Невидљиви” у ракетној замци ПВО

Из правца Авале, на прозрачном ноћном небу међу звездама, појавила се силуета авиона на који је убрзо испаљено више ракета. – Искуство команданта сектора „Север”, одлучне противваздушне одбране Београда

Аутор: Златко Стојковић понедељак, 26.12.2016. у 07:55


[attachment=1]
Златко Стојковић
(Фото лична архива)

Пензионисани пуковник Златко Стојковић у време НАТО агресије био је командант 401. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО задужене, заједно са другим јединицима, за одбрану Београда. По функцији је био и командант сектора „Север” у систему противваздушне одбране престонице, био је учесник и сведок дејства јединица ПВО у вечерњим сатима 27. марта 1999. када је оборен амерички „невидљиви” авион Ф-117А. „Политика” преноси његово виђење овог догађаја, једног од најважнијих у новијој војној историји Србије.

У више наврата средства јавног информисања писала су о обарању „невидљивог” Ф-117А у време агресије на СРЈ. Уочивши бројне недостатке описа тог догађаја од стране досадашњих аутора као командант сектора у којем је исти оборен, са дужности на којој сам се тада налазио као најодговорнији за тај сектор, желим да прикажем цео ток борбене операције обарања.

Досадашња писања и коментари о обарању тог авиона су из угла виђења уског круга актера сведених на ниво Трећег дивизиона ПВО који је био само део великог система учесника при обарању овог авиона. Чланком за „Политику” желим да допринесем потпуном разјашњењу овог херојског подухвата, зарад сагледавања целокупног система и начина његовог функционисања.

Овај догађај је до сада приказиван од стране оних који су видели себе и уже окружење до нивоа дивизиона, ништа шире, више и дубље. Цео подухват је био саставни део великог система противваздушне одбране (ПВО) развијеног око Београда, али и на читавој територији тадашње СРЈ.

Целокупна слика обарања „невидљивог” као и свих догађаја у зони моје одговорности као команданта сектора „Север” (у границама, лево река Сава, а десна граница река Дунав, а по дубини Београд – село Ашања, Инђија у јужном Срему и Старчево у јужном Банату) описана је у књизи „Рат невидљивих – време за истину” коју сам припремио.

При обарању Ф-117А учествовало је више јединица ПВО, ранга дивизиона и виших из сектора „Север” и део јединица из сектора „Југ” чији је командант био пуковник Милован Лешановић, као и целокупан систем Ваздушног осматрања и јављања ВОЈ тадашње СРЈ.

Те ноћи 27. марта 1999. године, са првим падом мрака, на истурену осматрачницу команданта сектора „Север” изашао сам са начелником ПВО Прве армије пуковником Љубомиром Томићем, који је погинуо већ следеће ноћи приликом дејстава авијације НАТО-а на Топчидеру. Заједно са возачем који нас је довезао, били смо сведоци свих догађаја који су се дешавали те ноћи, и то на основу визуелног осматрања са места које је обезбеђивало видљивост целог сектора „Север” и делимично сектора „Југ”, електронско праћење и извештаје потчињених.

Била је то мирна и тиха ноћ пуна звезда. Цео простор сектора се видео као на длану. На основу стања на небу и земљи ништа није наговештавало изненађења.

После 20 часова из велике групе, од стране ВОЈ најављених, авиона алијансе који су ушли у Банат, из правца Авале ка западу, издваја се међу треперавим звездама и наслућује на прозрачном небу силуета авиона. Бешумно лети на висини између 4.000 и 5.000 метара.

Убрзо у правцу уочене силуете полеће ракета С-1М из дивизиона ПВО сектора „Југ”. Због велике косе даљине не достиже циљ, већ завршава као коси хитац далеко од авиона који је замакао у правцу запада на свом курсу лета.

Одмах за њом у правцу исте силуете је лансирана друга ракета С-2М из сектора „Север” из дивизиона ПВО чији је командант био потпуковник Драган Стојановић. Лансирана ракета добија захват на претходно лансирану С-1М и иста завршава испод „невидљивог” на косој даљини већој од границе убојног дејства. „Невидљиви” наставља лет као да се ништа није догодило не мењајући курс ни висину.

Око пола минута касније лансирана је још једна ракета С-2М из сектора „Север” из дивизиона ПВО под командом потпуковника Саше Ђорђевића. Ракету је лансирао један поручник, командир ракетне батерије из истог дивизиона. Ракета добија захват на „невидљиви” и активира се на крајњој даљини дејства испод самог авиона.

Тог момента пилот „невидљивог” уочава први пут опасност. Прелази у противракетни маневар, мења курс и почиње нагло да повећава висину улазећи у тамни облак изнад себе. При том маневру одбацује убојна средства. У тамном облаку се назиру и инфрацрвени мамци које избацује због сопствене заштите. Ушавши у облак, авион се више није примећивао визуелно.

Насталу таму након краће паузе разбија ватрени млаз тек лансиране ракете из сектора „Север” Трећег дивизиона ПВО команданта тада потпуковника Золтана Данија.

За испаљеном ракетом након неколико секунди аутоматски полеће и друга ракета из истог дивизиона ПВО. За то време прва ракета добија захват на „невидљиви” који је још увек повећавао висину сакривен у тамном облаку. Друга лансирана ракета на неких 800 метара изнад земље почиње да губи висину и завршава као коси хитац у правцу Сремских Михаљеваца.

Прва ракета улази у облак, сустиже „невидљивог” и погађа директним поготком.

Јака експлозија формира ватрену лопту у облаку која почиње да губи висину, излази из облака и наставља пад као хоризонтални хитац у правцу Сремске Митровице.

На ватрену лопту добија захват и ракета „шило” из сектора „Север”, стрелац Петко Марић из дивизиона ПВО, команданта мајора Радомира Шарца. Након лансирања иста погађа ватрену лопту која наставља пад и завршава у селу Буђановци, јужно од Руме.

У јутарњој измаглици са возачем дошао сам на поље у Буђановцима до обореног Ф-117А који су у том часу утоваривали на приколицу ради одношења. На крилима авиона уочљиве су бројне правилно обликоване рупе, што указује и на поготке поред погодака ракетама.

Одмах након пада овог авиона ваздушни простор СРЈ напушта целокупна авијација НАТО-а, а небо остаје чисто без авиона. Авијација агресора је најкраћим путем изашла ван граница СРЈ.

Ово је целовита слика тока догађаја обарања „невидљивог”. Таква дејства су била свакодневна, у којима је учествовало више јединица ПВО и система ВОЈ, како у наведеним секторима тако и широм Србије, а посебно на Косову и Метохији.

Иначе, дејства су извођена претежно ноћу када је активност авијације НАТО снага била највећа. Већина актера ових догађаја је у пензији, а неколико њих је погинуло или умрло у међувремену.

Овим чланком желим да се сагледа потпуна слика тадашње одбране од алијансе, пред којом наша војска није задрхтала ниједног момента, а посебно припадници ПВО, снага ВОЈ и Ратног ваздухопловства чије искуство треба да служи за наук будућим генерацијама.


Izvor:Politika.rs (http://www.politika.rs/scc/clanak/370798/Nevidljivi-u-raketnoj-zamci-PVO)

401.арбр ПВО је била моја бригада, а Златко Стојковић је био мој командант. Већину људи које је поменуо у чланку знам лично. Инкриминисане ноћи сам био на другом крају земље, у строју једне друге бригаде али мислим да је аутор себи дао превише "пјесничке слободе" у интерпретацији догађаја.

Из чланка се да наслутити да су дјелови 250.рбр ПВО били потчињени команданту сектора "Север" тј. Стојковићу али мислим да то није било могуће. Такође, испада да је било неког садејства па је обарање Ф-117 било неки "удружени подухват" у коме га је 401. нагнала на "Неве" 250. бригаде... хм.

А то да су силуету авиона примјетили на средњој висини у сред ноћи...

Нисмо се договарали око коментара на чланак друга Златка Стојковића.
Али да се огласим. Био сам у 52.арбр ПВО и по нешто знам о надлежностима команданта. Команда бригаде ПВО нема истурену осматрачницу. Командант бригаде није орган ВОЈ-а већ може бити вођа смене за борбено командовање. Не одваја се од ВСП-е и расположивих система веза командовања и јављања.
Добро, у реду, да је био слободан (мада смо тих дана сви радили по 24 часа) па да изађе мало на ваздух.
Ноћу, да види авион на висини од 6 км, при томе, авион који нема позициона светла, и чији издувници имају ограничења на издув пламена, .....

Али добро. Он се није мешао у контрадикторне изјаве Данија и Аничића.
Предлажем да прочитате књигу, па да дискутујемо.
Проблематичне изјаве могу да поставим овде, ако има интересената.

За крај. Ви који нисте били команданти, немојте одузимати право на "славу" командантима.
Ако само они иду "ХАГ", ако само њих суде за дела потчињених, ако само њих смењују због неуспеха јединице, па дозволите им, да уживају у слави, коју су им омогућили потчињени.

Љуба

Има. Па да продискутујемо мало.

Naravno da ima. ;)

Šta Ljuba čeka ?

не познајем човека, и нисам наравно био у позицији да све то видим, али ми једна ствар боде очи.

Била је то мирна и тиха ноћ пуна звезда. Цео простор сектора се видео као на длану. На основу стања на небу и земљи ништа није наговештавало изненађења.

ог момента пилот „невидљивог” уочава први пут опасност. Прелази у противракетни маневар, мења курс и почиње нагло да повећава висину улазећи у тамни облак изнад себе. При том маневру одбацује убојна средства. У тамном облаку се назиру и инфрацрвени мамци које избацује због сопствене заштите. Ушавши у облак, авион се више није примећивао визуелно.

чекај, је ли било ведро или делимично облачно? не иде једно с другим. друго, судећи по аничићевој причи, с2м не може ноћу да захвата циљ. додуше, био сам сведок да је било испаљивања истих ноћу, али како и по чему не знам. може ли неко ко је био на том систему да објасни ко је у праву?

а и ти љубо питаш свашта... :laugh: :laugh:

С-2М без проблема ноћу врши захват и погађа циљ.

Ovo je čist diletantizam, izgleda k'o pismeni zadatak petaka.

F-117 ne nosi bacače mamaca. Nikad, nikako, i nipošto.

F-117 ne može da vrši "protivraketni manevar". Pobogu, on jedva leti pravo.

F-117 ne može da "odbaci u nuždi" svoje naoružanje.

чек,чек, добро ме подсети... зар се не беше ф117 враћао са задатка, те бомбе није ни имао?

F-117 više ne leti, povučen je iz službe upravo posle detaljne analize obaranja u Srbiji. Negde oko 2005.

Золтан Дани
пуковник у пензији

Прва три дана рата дивизион је провео на ватреном положају Шимановци у приправности број 3 у режиму радио-ћутања и уз примену осталих мера маскирања. Нисмо имали жичну везу са КМ бригаде, а формацијске радио и радио-релејне везе нисмо користили. До 26. марта за везу са КМ бригаде неколико пута сам користио мој мобилни телефон.
Око 16 часова тога дана, командант бригаде пуковник Мирослав Лазовић позвао ме је на један од телефона у објектима фарме у Шимановцима где смо били смештени. Рекао ми је: „Или ћеш да решиш везу или нећеш, ако не решиш бићеш смењен у року од два сата.” У трагању за решењем отишао сам до стоваришта грађевинског материјала које је било на периферији села и најближе ватреном положају. Власник стоваришта господин Зоран Армуш уступио нам је своју телефонску линију. Била је то незаштићена линија цивилног аутоматског телефона преко антене „лога 3” окренуте према приватном стану на Цераку. Заједно са осталим локалним телефонским линијама ову смо користили све до краја рата.
Дана 27. марта 1999. године борбена послуга у којој сам био руковалац гађања према распореду била је у дежурству од 12 до 18 часова. Били смо у приправности број 3 на ватреном положај Шимановци.
У време ручка, на основу усменог наређења команде бригаде, упућујем мог заменика потпуковника Ђорђа Аничића да са водником Игором Радивојевићем и возачем Ранисавом Лукићем, возилом ТАМ-110, од 14 до 18 часова обиђу шири рејон села Шимановци и имитирају зрачење са три локације. То је подразумевало укључивање имитатора радарског зрачења на десетак минута у сврху обмањивања. Након завршетка да се врате до 18 часова, јер су по плану у дежурству у саставу друге борбене послуге.
У 17.05 часова добијамо сигнал за прелазак у приправност број 1. Контролу функционисања СтВР врши официр за вођење потпоручник Тиосав Јанковић, у присуству командира батерије за вођење ракета капетана I класе Славише Голубовића и командира ракетне батерије мајора Милорада Роксандића.
Након спроведене контроле функционисања СтВР извештавам командно место рбр ПВО – мајора Јанка Алексића да је дивизион у приправности број 1 и да је СтВР исправна, да је потребно да извршимо додатна подешавања радара П-18, те да чекамо даља наређења. У међувремену на положај пристиже део друге борбене послуге која је по плану у дежурству од 18 часова.
Чланови борбених послуга се замењују, осим потпуковника Ђорђа Аничића и водника Игора Радивојевића, који се нису вратили до тог времена.
Нешто пре 18 часова добијамо сигнал за прелазак у приправност број 3. Пре искључења СтВР наређујем проширену контролу функционисања. Након њеног завршетка командир бвр кIк Голубовић ме извештава да је станица исправна, али да и даље има мањих проблема са квалитетом одраза на радару П-18 јер послужилац не може да подеси пријемник. Наиме, циљеви и стални одрази не виде се добро на даљинама мањим од 60 km.
Наређујем кIк Голубовићу да људство из састава прве борбене послуге што пре склони са положаја и поведе у логор у село. Уместо одсутног потпуковника Аничића, као руковалац гађања остајем ја, а уместо водника Радивојевића, као оператор ручног праћења по Ф1 остаје водник Тиосављевић.
Поред мене, на помоћној столици до бочних врата седи мајор Борис Стоименов. Након што смо добили сигнал за прелазак у приправност број 3 шаљем га да помогне Љубенковићу да подеси пријемник. Ипак је он инжењер дивизиона, па нек заједно покушају да реше проблем. У 19.20 часова Борис се враћа у кабину УНК и тражи одобрење да укључи зрачење са антенама радара П-18 ради завршног подешавања пријемника по сталним одразима. Одобравам укључење уз сугестију да зрачење буде кратко и усмерено у правцу азимута 90°. У 19.30 часова извештавам КМ рбр да је радар П-18 исправан.
На КМ рбр, задужен за наш правац је мајор Јанко Алексић.

Комуницирам са Јанком.
Јанко: Имаш ли ти шта, видиш ли шта, јел ти укључена двојка?
Золтан: Немам.
Јанко: А је ли ти добар тај радар?
Золтан: Јесте, било је проблема, али сад ради.
Јанко: Па имаш ли нешто?
Золтан: Па немам ништа!
Јанко: А ми овде добијамо посредством радио-аматера да има нешто у ваздуху!

Дијалог са Јанком и наизменично Љубенковићем водим 15-ак минута о томе има шта или нема, видимо ли или не видимо.
У 19.45 часова добијам сигнал за прелазак у приправност број 1. Наређујем укључење средстава и контролу функционисања СтВР и ОАСт. Контролу функционисања СтВР у улози официра за вођење ракета врши капетан I класе Сенад Муминовић са операторима ручног праћења по Ф1 водником I класе Дејаном Тиосављевићем и по Ф2 заставником Драганом Матићем. У улози командира ракетне батерије је потпоручник Дарко Николић. Затим официр за вођење ракета извештава: „Контрола функционисања извршена, СтВР за борбени рад са два канала готова”.
Командир одељења ОАСт вIк Љубенковић извештава да поново нема квалитетне одразе на даљинама мањим од 60 до 70 km и тражи дозволу да буде ван приправности, ради додатног подешавања. Не дозвољавам му, сматрајући да немамо довољно времена за то.
Око 20.15 часова наређујем да се четири ракете ставе на припрему 1. И даље на показивачу немам одразе ниједног авиона који је ближи од 60 km. Љубенковић понавља захтев да му дозволим да буде ван приправности како би извршио подешавање пријемника. Одобравам му: „У реду, али имаш само 10 минута.”
Око 20.30 часова добијам радарску слику на мом показивачу. Можда чак и који минут раније. Одрази циљева су били велики, али нису били уобичајеног интензитета већ бледуњави – анемични. Појавило се четири до пет одраза на даљинама око 25 km.

Комуницирам са Јанком:
Золтан: Имам одразе циљева, међу њима четири до пет блиских.
Јанко: Читај ми шта имаш.
Золтан: Ево имамо четири у групи и један са азимута око 150°.
Јанко: Како ти имаш циљеве, а ми немамо?
Золтан (у шали): Ја не знам који ти радар имаш, али ми их видимо.
Јанко: Читај ми азимуте и даљине.
Саопштавам Јанку тражене податке.
У том тренутку бочна врата се отварају и кроз њих покушава да уђе потпуковник Ђорђе Аничић. Враћам га и кажем да је у току борбени рад и да сачека. Након краћег времена врата се поново отварају и Ђорђе улази, без обзира на моје претходно упозорење.
Комуницирам са Ђорђем.
Ђорђе (видевши одразе циљева на показивачу): Шта је било, шта је било?!?
Золтан: Тише, радимо, имамо циљеве, борбени рад је у току, приправност за лансирање.
Ђорђе (рукама помера Бориса и мени говори): Ово је моја смена, ово је моја смена.

С обзиром на изузетно мали простор испред ВИКО и блокова за стартну припрему ракете УК-67, Борис се помера сасвим уназад до врата, а Ђорђе стоји иза мојих леђа у погнутом положају, јер је простор низак и преко мог рамена указује ми руком на циљеве на екрану. Кажем му: „Добро, добро, у реду, видим их, пратимо ситуацију већ дуже време”. Он само скакуће изнад мене и уноси нервозу. Послуга је потпуно смирена и свако је концентрисан на свој део посла.
Око 20.40 часова усмеравам ПОСт ка циљу који долази са азимута 150°, са намером да први пут укључимо зрачење и практично проверимо исправност нишанског радара. Извештавам Јанка да имамо циљ и да ћемо покушати да га откријемо. У тражењу, које није било дуже од пет-шест секунди, не успевамо да га нађемо са СтВР.    
Он је дошао до даљине 18 km, након чега је почео да се удаљава крећући се ка азимуту 90°. У ствари, прошао је поред нас са великим параметром и удаљио се на север. Након тога су нестала и друга четири циља те групе са ВИКО.
Убрзо се појављује нови циљ са азимута око 180–190°.

Комуницирам са Јанком.
Золтан: Према курсу којим лети процењујем да ће овај ући у зону.
Јанко: Добро, тај је твој?
Јанко (извештава потпуковника Станковића): Овај ће ући у зону.
Золтан (не знајући коме се Јанко обраћа): Па добро, видим, то и ја теби кажем. Дај нам дозволу да дејствујемо по њему.

Јанко ми даје сигнал који по таблици сигнала значи да дејствујемо по циљу. Послуга је потпуно смирена и сконцентрисана.
Све време га пратимо на ВИКО. Са даљине 23 km долази већ на 20 km. Приближава се са азимута око 180° у смеру ка 190°, довољно велики одраз и анемичан. Часна реч, помишљам да је то F-117A јер одраз не изгледа уобичајено, али послузи ништа не говорим, нећу да их узнемиравам. Циљ је циљ.
На око 16 km идемо у његово прво откривање. Командујем: „Азимут 195° даљина 16, тражи.” Дарко укључује прекидач антена и наводи Сенада. (Договорили смо се да тражење буде изнад 5 km висине.) Сенад открива циљ на висини 6 km, предаје на ручно праћење, али оператори не успевају да успоставе праћење, односно немају циљ на показивачу УК-33. Дарко искључује антену и „скида” високи напон.
Након неколико тренутака ја поправљам податке и командујем: „Азимут 215°, даљина 14, тражи”. Понављају поступак, али је резултат исти. Оператори не успевају да захвате циљ на праћење. Дарко искључује антену.
Циљ већ долази на 13 km. Кажем себи, ту је близу, немогуће да не можемо да га ухватимо. Командујем и трећи пут: „Азимут 235° и даљина 13”, сугеришући Сенаду и Дарку да узму мало претицање јер се авион креће у правцу ка 240°. Ђорђе у том тренутку, стојећи поред мене на степенику између ВИКО и оператора по Ф2, виче: „Гаси, гаси, погибосмо, то је трећи пут, треће тражење нема, гаси, гаси.” Кажем му: „Ти да ћутиш, ја командујем” и понављам гласно: „Тражи”.
Након тога, Дарко извршава моју команду, Сенад такође, Дарко укључује антену. Сенад га и трећи пут открива, сада на азимуту 240° и даљини 13 km и уз делимично претицање предаје операторима на праћење.
Први га уочава оператор по Ф2, заставник Матић: „Имам га, имам га.” То је кључно, нагло је окренуо точкић праћења и добио га на средини. Након тога, уочава га и оператор по Ф1, водник Дејан Тиосављевић. Обојица извештавају: „Ручно пратим.” Само сам командовао: „Лансирај”, без било какве друге команде јер је циљ био преблизу да изговорим све што предвиђају одредбе правила гађања. А било је и сувишно јер смо унапред договорили метод вођења и начин активирања бојеве главе.
Поручник Николић је већ био одабрао лансирну рампу сa које ће се вршити лансирање. Послуга је била потпуно смирена, не рачунајући Ђорђа, који је од самог уласка унео немир и практично ме ометао у раду, у тренуцима приправности за лансирање. Много сам погрешио што га нисам удаљио из кабине јер је борбени рад био у току. Али, рекох, шта сад да закерам, нека га ту.
Сенад притиска дугме ПУСК и извештава: „Прва лансирана, прва захваћена даљина 12”, (Дарко извештава: „Азимут 245°”), потом „друга лансирана, друга није захваћена”. Ракета се води нормално и Сенад извештава да је циљ уништен на даљини 14 km.
На мом показивачу одраз се види још неко време, а онда нестаје. Наређујем да искључе антену.
Након тога више нисмо зрачили, али није било ни циљева у ваздушном простору. Од последњег тражења до сусрета ракете и циља протекло је 18 секунди. Послуга је била фантастично увежбана и то је кључ успеха. За то смо се спремали месецима, а интензивно у фебруару пред рат.
Извeштавам Јанка да је циљ уништен и дајем почетне податке и податке о уништењу. Након тог податке тражи Станковић, па онда то понављам. Онда кажем Ђорђу иди тамо види са записничарем и усагласите податке да буде како треба.
Тражим од Јанка наређење за премештање и уместо тога добијам сигнал који у преводу значи „допуни са две”. Наређујем Николићу да допуни лансирну рампу са две ракете.
Авион је оборен у 20.42 часова, а тек у 21.15 часова сам добио „ван приправности” и наређење да се преместимо, односно само да се склонимо са људством и техником са тог положаја.


[attachment=1]

Ђорђе Аничић
потпуковник у пензији

Тог дана био сам са борбеном сменом на ватреном положају, на командном месту дивизиона, као руковалац гађања до 12 сати. Техника је од логорске просторије била удаљена око 3 km.
По повратку у логор око 12.30 часова покушавам да заспим. Само што сам утонуо у први сан, буди ме курир у команди Коста Ћурчић, војник на редовном одслужењу војног рока. Саопштава ми да је дошао мајор Србислав Поповић из Команде бригаде и да ме чека у „канцеларији”. Устајем. Преморен сам, у глави ми је хаос. Осећам да сам само физички присутан, а његов глас ми неразговетно допире из даљине. Доноси ми усмену наредбу за дивизион. Саопштава ми из радне бележнице замисао Команде бригаде да од 14 до 20 часова зрачимо имитатором радарског зрачења са три локације. Задатак је зрачити 20 минута са једне локације, померити се на другу, зрачити 20 минута, отићи на трећу локацију, са ње зрачити 20 минута и тако укруг до 20 часова. У своју бележницу уносим локације:
–   Суботиште (локација 1), азимут 270°,
–   Пећинци (локација 2), азимут 270°,
–   Добринци (локација 3), азимут 230°.
Наредба гласи: „Зрачити са локалног пута и после тога поставити имитатор радарског зрачења на основни положај за своје потребе”. Бригада очекује да зрачење буде забележено и да авијација НАТО-а ноћас уђе у зону нашег дивизиона који ће бити у заседи. Задатак је врло одговоран и треба ми неко ко познаје терен.
Размишљам кога да пошаљем. У октобру прошле године обучио сам водника Радивојевића у присуству његовог командира батерије за вођење ракета капетана I класе Голубовића за рад са имитатором. Не знам у којој мери је заставник Јовић овладао имитатором радарског зрачења (ИРЗ). Сам водник Радивојевић Игор не може и не познаје терен, а Голубовић је сада на ватреном положају у смени као помоћник руковаоца гађања. Остајем само ја.
Кажем Поповићу да познајем терен, био сам ожењен из Пећинаца. „Па онда иди ти са послугом имитатора”, каже он. Слажем се са њим. Јављам Данију, који је на положају са сменом, да ћу повући имитатор радарског зрачења са положаја и да ћу са возачем Лукићем и оператором на имитатору водником Радивојевићем отићи на задатак, те да ћу каснити у смену. „Враћам се око 20 часова и тада ћу ти све испричати.” Мајору Стоименову, помоћнику руковаоца гађања у мојој борбеној послузи, саопштавам да идем на задатак са ИРЗ-ом по наређењу команде бригаде, да ћу доћи касније у смену и да се побрине да поподневна смена на време крене на ватрени положај. После повлачења средстава са ватреног положаја одлазимо на задатак.
На терену по карти одређујем тачно места зрачења. Са Радивојевићем и Лукићем обилазим по једном све три локације. На свакој од њих истоварамо уређај и агрегат из возила, развлачимо кабл напајања и управљања и зрачимо на датом азимуту. После рада утоварамо опрему и све то понављамо на другом месту. Идемо редом Суботиште – Пећинци – Добринци. После Добринаца, када сам се уверио да Радивојевић правилно ради, на повратку на прву локацију, силазим у Пећинцима да код Лукија, власника ланца продавница по селима пећиначке општине, пробам да набавим батеријске лампе и улошке за њих. Лукићу и Радивојевићу остаје толико времена да још једном обиђу све три локације. Улошци су се истрошили прве ратне ноћи, приликом превођења средстава. Ако треба да преводиш технику, купи улошке. Увек је тако било, старешине су их куповале саме. Дао ми је 15 уложака од 4,5 волта, а батеријске лампе није имао. Рекао ми је да ће покушати да их набави. Потписао сам му рачун.
У логор на економију стижемо око 19.30 часова. Ручамо и вечерамо у исто време. Око 20.00 часова сирена најављује ваздушну опасност у селу. У 20.30 часова стижемо на ватрени положај: ја, као руковалац гађања, да заменим Данија, а Лукић са водником Радивојевићем да постави имитатор зрачења. Ту ноћ на ватрени положај први пут сам довео и командира вода везе резервног потпоручника Миодрага Стојановића.
Раздвајамо се на раскрсници унутар положаја и ја прилазим станици за вођење ракета. Чују се позната бука агрегата и рад станице. На месечини видим ракете на лансирној рампи. Ракете су на припреми за лансирање. Рампа мирује. Нема наглог ни уједначеног кретања што је сигуран знак да борбени рад није у току.
Пењем се уз металне степенице и отварам бочна врата станице за вођење ракета. Застајем. На месту помоћника руковаоца гађања, на самом улазу у станицу за вођење ракета, седи мајор Борис Стоименов, помоћник команданта за технику. На глави су му слушалице са микрофоном за везу са Оперативним центром Команде бригаде и потчињеним јединицама. Дани, на месту руковаоца гађања, дрема леђима ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи, бочно од показивача осматрачког радара. Видевши ме на вратима, мајор Стоименов устаје како би се извршила замена руковалаца гађања. Дани само погледа у мом правцу и остаде да седи. Стоименов се помера и стаје иза официра за вођење ракета Муминовића. Улазим у кабину и седам на место помоћника руковаоца гађања, узимам комбинацију слушалица везе интерфона и стављам је на главу. Имамо сада врло специфичну ситуацију. Оба руковаоца гађања су на техници, једино што ја седим на радном месту помоћника руковаоца гађања. Никада више за време рата та комбинација се није поновила.
Посматрам показивач осматрачког радара који се налази у правцу мог погледа. Временска база радара се окреће уједначеном брзином. У близини нема циљева у ваздуху. Има их на већим даљинама на разним азимутима. Остатак борбене послуге, четири старешине и војник записничар, на својим су местима. Припадају мојој борбеној послузи. Кад Дани за који тренутак оде из смене, ја ћу сести на место руковаоца гађања, а мајор Стоименов на место помоћника руковаоца. По навици из претходних дана, Дани и ја размењујемо информације о најновијим догађајима из смене и јединице. Укратко му кажем шта сам радио то поподне, а он мени, и даље дремајући, шта је он радио. Тако пролази десетак минута.
Имитатор радарског зрачења још није повезан и спреман за рад. Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195° уочавам три циља, на даљини од 23 километара. Следећи круг на осматрачком радару јасно указује да нам се авион приближава. Пратим га и у следећем кругу даљина је 18 km. Оператор осматрачког радара П-18, водник Љубенковић преко ГГС-а извештава да имамо циљ. Очито пратимо исту ситуацију у ваздуху. Кажем: „Дани, овај иде на нас!” Дани отвори очи, погледа у екран, незаинтересовано пратећи ситуацију. Одраз нам се приближава. Авион долази на 14–15 km, а Дани наређује: „Азимут 210°, тражи!” Командир батерије Николић почиње да наводи официра за вођење ракета по азимуту и месном углу на циљ: „Лево, лево: стоп! Десно, горе, горе: стоп! – Антена”. Укључује зрачење нишанског радара.
Тог момента почиње игра мачке и миша. Ко ће бити бржи и спретнији, ми или они у ваздуху. Официр за вођење ракета Муминовић, окрећући три точкића истовремено, покушава да нађе циљ. Зрачимо више од десет секунди неуспешно га тражећи. Схватам да морамо прекинути борбени рад. Збирна времена, тражење и откривање циља, прелазак на праћење, издавање наредбе за уништење циља и време лета ракета до циља, морају бити краћа од 25 до 27 секунди. Наставак рада значио би прекорачење тог времена које је противрадарској ракети HARM потребно да лансирана са авиона долети и елиминише технику, а можда и нас. Суштина је бити бржи од HARM -а. Дани не реагује, не прекида борбени рад. Свестан опасности командујем: „Прекини тражење – еквивалент!”
Николић за пултом командира батерије, или не чује или није навикао да командују два руковаоца гађања, и даље наводи официра вођења на циљ. Командујем сада много гласније: „Скидај високи”, јер и у режиму еквивалент предајник нишанског радара емитује у простор високофреквентну енергију на коју може бити наведена ПСР, поготову ако је у лету близу нас. Тек тада Николић извештава: „Високи скинут”. После неколико тренутака, Дани поново наређује нови азимут тражења, 230. У ваздуху се осећа адреналин. Овај пут официр за вођење успева да види циљ на своја два екрана, али никако из више покушаја не може да га поклопи са пресеком хоризонталног и вертикалног маркера. По „металном” звуку гурнутих точкића од себе и удару о пулт официра вођења знам да покушава да поклопи циљ у пресек та два маркера. Циљ бежи и врши маневар. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем: „Прекини тражење – еквивалент!” Овај пут Николић одмах извршава команду и извештава: „Еквивалент”.
После неколико секунди покушавамо исти поступак, трећи пут на азимуту 240°. Веома брзо, после неколико секунди официр за вођење проналази циљ и извештава да је циљ у маневру. Чује се „метални” звук точкића, оператори га губе. Време зрачења је поново пет-шест секунди и таман када сам хтео да и трећи пут наредим: „Прекини тражење – еквивалент”, оператор праћења Драган Матић узвикује: „Дај га! Дај га! Имам га!” Енергично окреће свој точкић, покушавајући да доведе одраз од циља на средину екрана. Успева! Тада и други оператор Тиосављевић поклапа циљ са крстом – пресеком два маркера и тиме заједно обезбеђују услове за лансирање ракета. Тиосављевић извештава да је циљ велике одразне површине. Тог момента, реагујући на извештај оператора, кажем Данију: „Води рачуна да није мамац да нас не зезну.” У глави ми је искуство Ирачана – беспилотна летелица са угаоним рефлекторима чиме се повећава одразна површина. Замка и за нас. Официр за вођењe Муминовић извештава – станица прати циљ, циљ у доласку, даљина 13 километара. Истовремено оператори извештавају –„Ф1 ручно прати”, „Ф2 ручно пратим”. Дани командује: „Лансирај!” Официр за вођење ракета Сенад Муминовић притиска дугме за лансирање ракета. Потмула експлозија. Стартни мотор прве ракете је заурлао. Станица за вођење ракета се заљуљала. Старт прве ракете, а после пет секунди и друге. Официр за вођење извештава: „Прва лансирана – прва захваћена, друга лансирана – друга није захваћена. Даљина 13 километара.” Оператори по Ф1 и Ф2 стабилно прате. Устајем са места помоћника руковаоца гађања и посматрам последње километре лета ракете на екрану оператора праћења по Ф2. У тачки сусрета ракете и циља видим светлосни блесак на екранима показивача официра за вођење. Циљ је уништен. Време уништења у 20.42 часова. Авион смо нашли на 6 km висине. Уследио је противракетни маневар и оборен је негде са 8 km висине. Даљина уништења 12 km. Остале параметре официр вођења није очитао за време борбеног рада, радило се о секундама. Цео процес је трајао око 23 секунде.
После тога паника у ваздуху – нигде ниједног циља. На командном месту 250. рбр ПВО мајор Јанко Алексић, из одсека за технику 250. рбр ПВО, тражи да му издиктирам састав борбене послуге која је извршила бојево гађање. Како известити претпостављену команду? Стицајем околности оба руковаоца гађања су била на техници, и Дани и ја, и оба руковаоца гађања су командовала борбеном послугом приликом обарања авиона. Диктирам Алексићу састав борбене послуге која је извршила бојево гађање, по унапред дефинисаним радним местима. Дани је командовао само лансирај, а ја сада по одредбама Правила гађања извештавам и оно што није командовао приликом лансирања – метод вођења, начин лансирања, утрошак ракета, начин активирања бојеве главе ракета, а по Муминовићевом саопштењу и основне параметре уништења циља. „Свака част, легенде!”, отело се Алексићу. Исто ми, после десетак минута, тражи и пуковник Драган Станковић, начелник штаба 250. рбр ПВО. Диктирам му поново све. Војник Давор Бложић, записничар, записао је историју у дневник борбених дејстава. У кабини радост. Честитамо једни другима и љубимо се. „Бићемо најјачи дивизион у бригади. Имаћемо два пуковника”, рекао је Дани, док смо један другом честитали.
Са командног места бригаде уследила је, 30 минута после лансирања, команда: „Припрема за марш.” Јављам у логор да возачи дотерају возила и да дође људство. Технику треба што пре преместити на наредни ватрени положај, у рејон села Прхово. Док возила и људи из логора не дођу, борбена послуга преводи технику из борбеног у маршевски положај. Преморен сам. Нисам спавао већ два дана и ноћ. Кажем Данију да идем у логор да спавам јер за превођење нисам потребан. Одлазим према економији. У логору ми мајор Бошко Дотлић, помоћник команданта за позадину, прича да је чуо старт прве ракете и да је из „канцеларије” истрчао напоље. Видео је визуелно све. Улазак ракета у облаке, чуо је експлозију и видео огромну ватрену лопту која је падала. Њему се чини да је и друга ракета отишла на циљ. Сумњам у то јер није било захвата. Знам да је отишла путањом косог хица и забола се негде у неку сремску ораницу. Олупина авиона је пала у атар села Буђановци. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.
У логору на економији у радио-вестима Студија Б у 22, чујем да смо оборили F-117A, авион „стелт” технологије, понос НАТО пакта и Ратног ваздухопловства Америке. Узбуђење у свету. Авион који је ударна игла РВ Америке за почетак наредног века. Шок у јавности, у Пентагону и Вашингтону. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Пажња је попустила, а и напетост. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити.

То су изјаве команданта и његовог заменика.
Када би остало на овоме, и даље би постојала неверица у објективност једног или другог. Можда и обојице.
Међутим, када погледамо изјаве осталих учесника овог догађаја, слика се далеко јасније види.

Извод из изјава:

Стоименов
Дани трећи пут даје азимuт циља и командује: „Тражи”. Само тражење траје нешто дуже него што је уобичајено, због чега у том тренутку Ђорђе тражи да више не зрачимо, да искључимо антену, односно да више не тражимо тај циљ. Тражење се ипак наставља. Сенад га открива и предаје операторима на праћење. Матић успева да га види на показивачу и гласно говoри: „Дај га, дај га, ... имам га.” Од тада креће стабилно праћење. Сенад извештава да пратимо циљ. Дани тада командује: „Лансирај”, без било каквих других објашњења о начину вођења или свим другим командама које предвиђа правило гађања.


Муминовић
Дани трећи пут командује азимут и даљину наглашавајући да узмемо претицање јер циљ иде удесно. Ђорђе, по мом мишљењу, у том моменту паничи. Стојећи иза Данија гласно виче: „Гаси, гаси, скини, скини, више од 10 секунди зрачите”, хистерично тражећи да искључимо антену, јер је то трећи пут да тражимо. Не могу дословно да кажем шта му је Дани на то рекао, али отприлике: „Ја командујем, не мешај се сад.”
.....
Време дејства по циљу, од момента првог тражења до уништења било је веома кратко и испуњено динамиком. Слушао сам искључиво Данијево командовање, Ниџино навођење на задати азимут, Дексово и Маткетово извештавање. Свестан сам да неке извештаје које прописује правило гађања нисам изговорио. Нисам за то имао времена. Концентрисао сам се најпре да га нађем, да успешно предам на праћење, да га пратимо и уништимо. Све време рада борбена послуга је поступала по командама руковаоца гађања и зато је одлично одрадила посао.


Николић
Прошло је нових 5–6 секунди Дани поново командује: „Азимут 235° даљина 13 тражи”, уз сугестију да циљ иде ка 240° и да покушамо са благим претицањем.
У том тренутку потпуковник Аничић говори: „Гаси, гаси...” или „Искључи, искључи...” и још нешто, али нисам сигуран шта, јер сам био потпуно концентрисан да нађемо циљ који је био удаљен скоро 12 km од нас.
Поступајући по Данијевој команди поново укључујем високи и антену и држећи прст на показивачу УК-31 наводим Сенада практично интерполирајући путању циља који се јасно креће ка повећању азимута и у релативно великом параметру.

Тиосављевић
Дани трећи пут командовао: „Тражи”, Аничић се томе успротивио, тражећи да не покушавамо и трећи пут јер је сматрао да смо превише дуго зрачили претходна два пута и да ћемо због тога бити погођени. Борбена послуга је игнорисала Аничићеву сугестију, а Дани је оштро рекао: „Ја командујем, антена!” Дарко одмах укључује антену и извршавајући Данијеву команду наставља да наводи Сенада који убрзо открива циљ и предаје га на праћење.

Матић
У току тражења са СтВР мислим да потпуковник Аничић гледа на сат или има осећај за време које зрачимо, па у трећем покушају говорећи „искључи, искључи”, тражи да искључимо зрачење станицом. Сматрам да је то рекао из безбедносних разлога јер смо га ваљда тражили више од 10 секунди. То није страх, то је сигурносна мера.


Ето, господо и другови, толико од мене.
Књигу треба целу прочитати, јер у њој је дат целокупни ратни пут овог дивизиона, али и његова историја.

Моје личне импресије сам исказао овде:
http://otpisani.niceboard.com/t1433-105510401044-105310541035105310541043-105710541050105410511040-pad-noanog-sokola#3859


Приредио за "Палубу"
Љуба

Судећи по свједочењима, мислим да је јасно ко је у том тренутку био "вишак"...

Pad nocnog sokola - 1. deo knjige

https://www.youtube.com/watch?v=k_nY8CYG8hg

De jure smena je bila Aničićeva a defakto komandovanje Đanijevo.
Pobednici su svi iz borbene smene.

Samo mi još ne čusmo šta je dovelo do toga da radari sistema NEVA ugledaju "Nevidljivog".............

Sam način obaranja, kao i rad ostalih iz posluge, ostao je u senci dva narodna heroja čijom je svadjom bačena velika ljaga na sam uspeh te jedinice. U najkraćem: srpska posla.

Pa to nevidljiv je izraz za narod i ....kupce. Ima samo slabiji odraz, kao sto je i navedeno:.... довољно велики одраз и анемичан. Часна реч, помишљам да је то F-117A јер одраз не изгледа уобичајено, али послузи ништа не говорим, нећу да их узнемиравам. Циљ је циљ.

Bilo kako bilo, obaranje tog aviona je veliki uspeh PVO SRJ, a koliki uticaj na moral u zemlji je događaj imao razumeće samo onaj ko mu obradovao kao mi što smo čekali "bombe po glavi stanovnika".

Sećam se, oh kako se sećam! Na Trgu su proneli nabrzo slepljenu maketu F-117 iz kartona. "Oprostite, nismo znali da je nevidljiv." "Videli smo ga, imamo dobre oči". Radovao se narod par dana, dok su Ameri bili zbunjeni efektom obaranja. "Ubuđao se u Buđanovcima" Itd. Obaranje F-117 i prosleđivanje podataka o obaranju Rusima direktno je izazvalo povlačenje tog aviona iz operativne službe nekoliko godina kasnije. Ako su "primitivni Srbi svojim primitivnim raketama" mogli oboriti supertajni supersposobni stealth avion, šta bi tek mogli Rusi!? Prvo obaranje razvejalo je i sve zablude o njegovoj neranjivosti. Sve što leti, može biti oboreno, samo je pitanje kako.
Te "Neve" bile su opremljene modifikovanim radarom i nabudženim Philips optroničkim uređajima. Danas su ostali sistemi (po rečima jednog pukovnika) modifikovani izraelskim optroničkim uređajima umesto Philipsovim. Navodno, sami menjamo punjenja za startne motore za Nevu, itd. Međutim, ako se pokazalo da RV i PVO Srbije tada nije bilo dovoljno informativno "izbušeno", danas se već tako nešto ne bi moglo dogoditi. Uveren sam da je danas "informativna izbušenost" tolika da se slična greška ne bi mogla ponoviti.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Љуба

Дан када је оборен Ф-117А
понедељак, 27. мар 2017.

Ловац бомбардер Ф-117А, који је учествовао у НАТО бомбардовању СРЈ, оборен је на данашњи дан пре 18 година, у атару села Буђановаца.

[attachment=1]

Летелицу Ф-117А оборио је Трећи ракетни дивизион 250. ракетне бригаде ПВО. У 20.42 часова, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" дивизон је успео да са земље погоди летелицу. Авион је пао у атар села Буђановаца, пошто је претходно гађан са две ракете типа "нева". Јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани. Пилота обореног авиона Дејла Зелка евакуисале су америчке снаге. Ф-117А "ноћни соко" репутацију је стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је, према објављеним подацима, 1.270 пута непримећен пролетео ирачким небом, у 39 борбених мисија. Авион Ф-117 конструисан је у облику брушеног дијаманта, што је необично за летелице те намене. У америчкој војној терминологији добио је назив "стелт", што на енглеском језику значи "кришом", "у потаји", или "невидљиви". Ф-117А представљао је симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, што му је омогућавало да буде "невидљив" за све радарске системе. Дизајн авиона тог типа има много оштрих углова, чинећи скуп кривина од којих се одбијају радарски зраци, а захваљујући специјалним композитним материјалима од којих је сачињен, летелица се не може регистровати на радару. Пре борбеног лета Ф-117А, прецизно се утврђују локације радара и уносе се у компјутер који се зове "Елвира, господарица ноћи", а он потом одређује маршруту лета. О томе како су Срби успели да надмудре "Елвиру" писао је њујоршки лист Њузвик у јулу 1999. године. "Три ноћи пре судбоносног лета Ф-117А, авиони 'стелт' летели су практично истом маршрутом. Срби су сваки дан померали радаре, а укључивали их само накратко, тек колико је потребно да се сниме маршруте авиона који долазе, али не довољно да би их открио авион НАТО-а за детектовање". Њујоршки лист навео је да је четврте ноћи, док је Ф-117А бацао бомбе на циљ недалеко од Београда, отвор за избацивање пројектила на авиону на српским радарима почео да шљашти, тако да су Срби брзо испалили ракете и погодили циљ.

Da biste videli animaciju idite na: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2680071/dan-kada-je-oboren-f-117a.html

Izvor: www.rts.rs

Ratni put 3. rd PVO

^Opet se pominje B-2 i to kao uništen cilj.  8)

Nema razloga da sumljamo u te ljudi. Ekipa koja je gadjala B-2 je ista koja je oborila F-16 a i veci deo je bio u posadi koja je oborila F-117.
Sa druge strane B-2 imam mnogo bolju elektroniku za samozastitu i ometanje tako da tu ostaje mogucnost da su uspeli da ombanu poslu.

Nisam ja to ni napisao u kontextu sumnje u ispravnost podataka, imajući u vidu čiji potpisi stoje na dnu. Voleo bih samo da nekada saznamo šta se zaista desilo i šta je sve pogođeno i koliku su štetu ti pogoci naneli.

Mada ako su im usli u zonu unistenja tj u 15-20 km onda nije ni imao sanse, prevelik, pretrom za neki ostri protivraketni manevar a na toj daljini sanaga zracenja ide u korist NEVE.
Osim toga tada su im radila oba kanala za vodjenje rakete tako da su gadjali sa dve rakete.
Jedino sto ostaje kao opcija je da su rakete zbog el. ometanja ili radarskog mamca eksplodirale ranije.
Mada treba imati na umu da su oba dokumentovana obaranja ovog raketnog diviziona ostavarena sa jednom raketom sto govori o njihovoj vesti i umecu.

Драги другови, у књизи "Пад ноћног сокола" неколико пута сам видио "послужилац ОАСт". Да ли можете ми објаснити шта је то "ОАСт"? Унапред хвала!

Док се не јави неко стручан, `ај` да нагађамо... О - осматрачко, А -аквизцијска, Ст -станица! Живо ме занима да ли сам погодио!?

Хвала друже! Па ја сам мислио да то је нешто као "осматрачка аутоматска станица" или слично. Google ми није хтео одговорити  ;D

Ја не тврдим да сам у праву, само нагађам.

Како сам ја схватио текст у тој књизи ради се о осматрачом радару из система "Нева" јер се наводи да је "Владимир Љубенковић командир осматрачког радара (ОаСт)"

http://www.cirilica-beograd.rs/arhiva/tekstovi/2013/082_13/082_13.html

 Rubrika dogodilo se na današnji dan :pilot

[attachment=2]

Ne znam da li je tema odgovarajuća. Ako ima prikladnija, neka moderacija premesti....

Svi znamo i ponosimo se za obaranje F-117A “Noćnog Jastreba” koji se dogodio 27.03.1999. godine od strane 3. Raketnog diviziona PVO “Neva-M” iz sastava 250. Raketne baterije PVO. O tome je već pisano mnogo puta. Napisane su o tome knjige, ratni dnevnici, snimani dokumentarni filmovi, brojna TV gostovanja aktera događaja. Uglavnom, nema onoga ko u našoj zemlji ne zna za taj događaj.
Ipak….osim ovog izvanrednog uspeha naših raketaša, pisalo se i govorilo o pogađanju još 2 ili 3 aviona F-117A. O tome uglavnom postoje posredni dokazi. Ono što sam ja uspeo da prikupim i što je meni kao čoveku i bivšem pripadniku jedinica PVO dovoljno kao dokaz, jeste pogađanje još jednog F-117A, dana 30.04.1999. godine, za vreme “punog meseca”.
O tome su pisali neki naši autori, navešću ih, ali ću navesti i 3 američka izvora, koja smatram “dovoljno relevantnim” da uz domaće izvore ovo možemo smatrati kao pouzdano.

U knjizi našeg Slaviše Golubovića “Pad noćnog sokola”, opisuje se dejstvo 3. Rd PVO “Neva-M” iz sastava 250. Raketne brigade PVO, dana 30.04.1999. godine u 02:46 časova.
Divizion je izvršio gađanje cilja na azimutu 60 stepeni, daljini 17 km i visini od 7 km. Cilj je brzo otkriven i zahvaćen. Brzina cilja je bila oko 250 m/s. Cilj je praćen ručno po sve tri koordinate (metoda vođenja “sa tri tačke”).
Prva raketa je zahvaćena, a druga raketa nije imala zahvat I odletela je putanjom kosog hica. Susret cilja i rakete dogodio se na azimutu 53 stepena I daljini od 12 km. Uočena je eksplozija rakete, a nakon toga je isključen visoki napon.

Ovaj događaj pomenut je i u knjizi “Vazdušni rat nad Srbijom 1999” Bojana Dimitrijevića i Jovice Draganića, ali bez dodatnih pojašnjenja, samo kao informacija “30. Aprila, F-117 (USAF). Sleteo u Špandalem. Oštećenje repa”. Od izvora pominje se načelno “iz raznih izvora”.

U svojoj knjizi “Agresija NATO, RV i PVO u odbrani otadžbine”, general Spasoje Smiljanić, piše sledeće:  "Pisano je, ali je i sasvim tačno, da je administracija vazduhoplovnih snaga SAD, osim oborenog F-117A, odmah posle završetka agresije na SRJ rashodovala još 2 aviona F-117A”.

Što se tiče američkih i zapadnih izvora, počeću sa člankom iz digitalne arhive “ACJ” dnevnih novina iz Atalante, Georgia, USA. Radi se o članku na 14. strani izdanja za 6. maj 1999. Opisani dogadjaj se po tim navodima zbio 30. aprila 1999. Ovaj datum se više puta pojavljivao u raznim izvorima. Opisuje se avion F-117A koji je oštećen “projektilom zemlja-vazduh”. Konstatuje se da je avion “skoro nevidljiv za radare” ali da je možda bio nanišanjen optički pod “svetlom punog meseca”.
Avion je, tvrde, uspeo da sleti u bazu u Nemačkoj.

Drugi izvor je iz britanskog vazduhoplovnog časopisa “Air Force Monthly”, koji govori i opisuje tok vazdušnog rata u period 16/04/1999 do 11/05/1999. godine nad SRJ, pogođene sisteme PVO, uništene avione i helikoptere VJ na zemlji i u vazduhu, ali i pogođene i oborene avione i bespilotne letelice NATO snaga.
Tu se navodi da je 30/04/1999 godine, jedan F-117A iz sastava 49th FW Špandalem, Nemačka, oštećen raketom sistema SA-3 (američka oznaka za sistem S-125 Neva) koja je eksplodirala u blizini letelice i pritom je avion izgubio “deo repne sekcije”, ali je uspeo da se vrati i sleti u bazu.

I za kraj, tu je  i treći izvor, koji je danas teško dostupan (istekao na netu), a radi se o pisanom referatu-izveštaju pukovnika američke vojske Everesta E. Rićonija. U svom referatu pod nazivom:  "Description of our Failing Defence Acquisition System." Project on government oversight, 8 March 2005
on kaže: "This event, which occurred during the Kosovo conflict on 27 March, was a major blow to the US Air Force. The aircraft was special: an F-117 Nighthawk stealth bomber that should have been all but invisible to the Serbian air defences. And this certainly wasn't a fluke—a few nights later, Serb missiles damaged a second F-117."
Dakle, kaže da je F-117A, oboren dana 27/03/1999 sam po sebi bio veliki udar za Američke vazdušne snage jer je avion trebao biti nevidljiv za radare, a to nije bio. I to nije bila “slučajnost”, nego su Srbi svojim projektilima “nekoliko noći kasnije” oštetili još jedan F-117A.

U već pomenutoj knjizi Slaviše Golubovića "Pad noćnog sokola", ali i u drugim domaćim i stranim publikacijama i člancima, može se pronaći i "kontroverza" o tome, zašto su se 24 angažovana aviona F-117A, po završetku rata, vratila u svoju matičnu bazu Holoman u grupama 11+11+2? Nije neuobičajeno da skvadron preleti u 2 grupe, ali ovde imamo podatak da su 2 letelice vraćene dan nakon što je druga grupa od 11 letelica pretelela nazad u svoju bazu. Nedostatak preciznih podataka o tome da li su vraćeni sopstvenim pogonom ili su preveženi u delovima, ostavlja prostor za spekulacije.
Pominjalo se više datuma mogućih pogađanja F-117A, jedan od njih je 01/04/1999 kod sletanja oštećene letelice na aerodrom Pleso kod Zagreba.

Dakle, ako se već postavlja pitanje "zašto je F-117A povučen brzo nakon 1999-te", razlog gotovo sigurno nije u "samo" 1 oborenom avionu, već u najmanje još 1 ili 2 koja su pogođena, bez daljih pouzdanih informacija šta je sa njima bilo.

Air Force Monthly

[attachment=1]

ACJ, Georgia

[attachment=2]

Moguće, jer ako je obaranje F-117 kod Buđanovaca moglo biti tumačeno kao "slučajni sticaj nesrećnih okolnosti", oštećenje, bliski promašaj još jednog (ili dva?) već govori o "sistemu". Time je nestao i "racio" postojanja ovog aviona u USAF, pa je uskoro tiho povučen iz upotrebe.

Нема споро да је наш ПВО деловао и дејствовао као систем. То чак ни Американци не споре.

Oстаци F-117 у Буђановцима су били такви да је била искљиучена свака могућност да се говори о квару или несрећном случају.

Неке ствари треба посматрати из мало другачије перспективе. Авион је први пут полетео 1981. године, уведен је у наоружање 1983. У време када је бомбардовао Југославију, већ се доста знало о њему, није био тај фактор изненађења као у време када је бомбардован Ирак. Уосталом, када је авион оборен, Американци нису показали неки посебан ентузијазам да униште остатке.

Наравно да је обарање невидљивог авиона представљало непријатно изненађење и да су Американци након тога морали да преиспитају начин на који су га користили. Ипак, авион је учествовао и у интервенцији у Авганистану и у другом рату у Ираку. Повучен је тек 2008. године, 3 године пре него што је било планирано. У то време, Америка је већ имала F-22 и B-2, а буџет је био поприлично напрегнут након ратова које је водио Буш. Време њиховог повлачења се поклапа са временом када су отказани и неки други амерички програми модернизације.

Иначе, ови авиони нису уништени него конзервирани, тако да се могу користити у будућности.

Evo drugari, pisao sam već ovde, ali i ranije na drugim vojnim forumima i grupama o pogađanju još jednog F-117A i to dana 30/04/1999 godine, opet od strane 3. raketnog diviziona PVO 250. raketne brigade. Imate nekoliko postova iznad moj kompletniji tekst.

Sada je izašla i "zvanična" potvrda toga, mada sam ja i pre toga skupio dovoljno dokaza da sam lično verovao u to.

https://www.thedrive.com/the-war-zone/37894/yes-serbian-air-defenses-did-hit-another-f-117-during-operation-allied-force-in-1999?xid=fbshare&fbclid=IwAR1CPLCpeIC-hLxDosam4_UGThhw_kNnm7GvjJevnrdvSX6l-mwcRtn4zak

Nemoj se ljutiti , ali satrali su nam drzavu 1999 - i jedan avion - e bre ......

Nedavno su dva F117 viđena u doletu u bazu Miramar

Otkrivena dugo čuvana tajna: Srbi su oborili i drugi F-117


Poznato je da su Srbi, tokom NATO Bombardovanja oborili F-117, ali do sada je potpuno nepoznato ostalo da je bio pogođen još jedan "nevidljivi".

Američki portal "The Drive" navodi da su detalji o tome šta se desilo sa drugim avionom postali poznati tek nedavno, a potpukovnik vazduhoplovstva SAD u penziji Čarli "Tuna" Hajnlajn, i bivši pilot F-117, u podkastu "Afterburn" lično je potvrdio ono što je dugi niz godina bila samo glasina.

Naša PVO je uspela da pogodi i drugi stelt avion, ali je on ipak uspeo da se vrati u bazu u Nemačkoj, pišu "Novosti".

Nije poznat tačan datum kada se pogodak desio, ali je sigurno da se ovaj događaj odigrao tokom aprila 1999. posle obaranja prvog F-117.

U tekstu se podseća da su četvrtog dana NATO bombardovanja, pripadnici Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije oborili F-117A, američko čudo od aviona izrađeno u stelt tehnologiji, koje je svoju reputaciju "nevidljivog" steklo u Zalivskom ratu u Iraku.

Pilota Dejla Zelka su američke snage uspele bezbedno da evakuišu, a njegov avion je završio na njivi u ataru sela Buđanovci kod Rume.

U svom svedočenju, Hajnlajn je opisao kako je pogođen drugi F-117. On je naveo da su u akciju nad Beogradom iz baze u Nemačkoj krenula dva "nevidljiva" aviona, praćena letelicama F-16J. On je bio pilotirao jednim F-117, a kada su se našli iznad Novog Beograda, oba "nevidljiva" su bila napadnuta raketama koje je ispalila srpska PVO.

"Pogledao sam udesno na nebo nad Beogradom i video ogromnu raketu kako se približava. Izgledala je kao Saturn V. Znao sam da je moj momak broj dva tamo negde. Tada sam video još jedno lansiranje i veliki sjaj, dim, a onda vatrenu kuglu koja dolazi prema meni", kazao je on.

Američki pilot navodi da je on ipak uspeo da izbegne eksploziju projektila i obaranje svog aviona uz pomoć autopilota, i da izvrši svoju misiju, odnosno bombarduje zadati cilj.

U povratku je međutim shvatio da je drugi avion ozbiljno oštećen, ali su obe letelice ipak uspele da se vrate u bazu, prenele su "Novosti" pisanje "Kurira".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=12&dd=02&nav_category=78&nav_id=1773898)

Interesantno je da se u tekstu potvrdjuje da F-117 nemaju sistem za upozoravanje na radarsko zracenje.
Navodno kada je oboren prvi F-117 da te noci F-117 nisu imali podrsku avona za elektronsko ometanja EA-6B.
Sa druge strane interesantno je da su u ovom drugom slucaju F-117 imali podrsku aviona za unistavanje RS PVO F-16CJ Wild Weasel.
I uprkos tome 3. rd/250. rbr PVO nije otkriven i unisten, sto samo govori o njima.
 

Ista priča , ispričana malo drugačije


Američki pilot tvrdi: Iznad Srbije 1999. pogođen još jedan F-117

A. J. 2. decembra 2020.

Penzionisani pilot američkog ratnog vazduhoplovstva koji je učestvovao u bombardovanju SRJ rekao je da je, osim aviona F-117 koji je oboren, pogođen još jedan avion tog tipa, koji je uspeo da se oštećen vrati do baze u Nemačkoj.

On je učestvovao u napadima te večeri i opisao je kako je izgledalo kad je pogođen avion iznad Beograda, kao i njegov povratak u bazu u Nemačkoj.

Inače, priča o obaranju aviona F-117 koji je učestvovao u bombardovanju SRJ dobro je poznata i zabeležena je kao jedino obaranje tog tipa aviona. Mnogi svetski mediji pisali su tada o gubitku „nevidljivog“ lovca bombardera, ali je manje poznato da je srpska protivvazduhoplovna odbrana pogodila još jedan F-117, piše magazin Drajv, a prenosi RTS.

Magazin ističe da je penzionisani pilot Čarli „Tjuna“ Hejlajn za „Afterburn podkasts“ potvrdio ono što je godinama bila samo glasina: da je tokom bombardovanja SRJ pogođen još jedan F-117, ali da je uspeo da se vrati u bazu.

Dok su mnogi detalji tog slučaja i dalje poverljivi, Hejlajn je izneo interesantne detalje.
Hejlajn je leteo na avionu A-10 pre nego što je prešao na F-117. Leteo je u misijama u Iraku 1993. godine. Drajv piše da je pilot verovatno gađao neke iračke PVO sisteme i da se našao na meti vatre sa zemlje, ali da njegov avion tada nije pogođen.

Tokom NATO bombardovanja SRJ, operacije koja je imala kodno ime „Saveznička sila“, Hejlajnu je bila druga misija sa F-117.

Sedište im je bilo u vojnoj bazi Spandhalem u Nemačkoj. Kada su avioni poletali odatle, misije su obično trajale šest sati.
Iznad Jugoslavije F-117 su izvršavali precizna bombardovanja, a iznad vazdušnog prostora zemlje zadržavali su se 30 do 45 minuta.
Imali su po dve laserski navođene bombe koje su obično bacali na istu metu. Mete su bile antene, ali, kako je rekao Hejlajn, i mostovi, fabrike, zgrade povezane sa značajnim pojedincima, i naftna postrojenja.
Čarli Hejlajn je opisao noć kada su u misiju pošla dva aviona F-117. Nije naveo o kom datumu je reč, ali je sigurno bilo nakon što je oboren prvi F-117. Inače, prema nepotvrđenim izveštajima incident se dogodio 30. aprila 1999. godine (prvi je oboren 27. marta).

Seća se da je te večeri ispaljeno ka avionima nekoliko projektila zemlja-vazduh sovjetske proizvodnje.

Tokom svojih misija F-117 su skoro uvek leteli u pratnji aviona koji su ometali signale na zemlji kao što su EF-111 „rejveni“ i EA-6B „prouleri“.
Bili su poznati kao „nevidljivi“ zbog specifičnog oblika i materijala, ali su piloti bili nesvesni pretnji u okruženju zbog nedostatka opreme. Čak im je i radio-signal bio otežan, jer su pravljeni kompromisi zbog stelt karakteristika.
Kako je navedeno, podrška aviona za elektronsko ratovanje očigledno je izostala prilikom obaranja prvog aviona F-117. Hejlajn je rekao da je to bilo jedino veče kada „prouleri“ nisu bili prisutni da ometaju radare na zemlji.
Kada je o Hejlajnovom slučaju reč, njemu je upozorenje stiglo od pilota aviona F-16CJ, koji su imali opremu za detekciju raketa.

On je bio u misiji negde na zapadu Beograda, kada je jedan od pilota F-16CJ izdao upozorenje da su ispaljene rakete. Hejlajn kaže da je bio fokusiran na zadatak i za oko 30 ili 40 sekundi je trebalo da ispusti bombe na metu.
„Pogledao sam desno i video da stiže taj veliki projektil koji je izgledao kao “saturn 5“. Znao sam da je drugi pilot negde u blizini. Onda sam video da je ispaljena još jedna raketa“, rekao je.
Dodao je da je i iz daljine mogao da vidi detalje, plamen i dim, „vatrenu loptu“ koja je išla ka njemu. Međutim, prošao je obuku za takve situacije, gde je naučio da ostavi aktiviranog auto-pilota, jer bi manuelna skretanja ili pokreti mogli da imaju negativan uticaj i da učine avion lakšom metom.

Naveo je da je jedna raketa eksplodirala, a da je druga prošla i da ne zna da li je pogodila drugi avion. Hejlajn je uspeo da izvrši zadatak i da ispusti bombe na metu na zemlji.
Onda je krenuo nazad do mesta za dopunu gorivom, ali, kako navodi, nije došlo do očekivanog sastanka sa drugim avionom F-117. Neko vreme je kružio, dok je tanker čekao na predviđenom mestu. Zatim je otpočela dopuna goriva u vazduhu, dok drugi „najthouk“ ne stigne.

U jednom trenutu je posada aviona KC-135 „stratotanker“ primetila da se približava F-117 bez uključenih svetala.

„Avion nije bio u baš dobrom stanju“, seća se Hejlajn.

Pošto je prikačen za dopunu goriva, uskoro se udaljio, a Hejlajn i posada tankera su se pitali da li on leti samo sa jednim motorom ili možda postoji još neki problem.
Hejlajn je zahtevao od posade tankera da uspore i da spuste pipke niže, kako bi se možda drugi „Najthouk“ ponovo povezao.
Iako je gorivo prskalo i van cevi oštećeni F-117 je uspeo da se dopuni, a oba lovca-bombardera su se potom uputila ka bazi.

Hejlajn se seća da je na putu ka Nemačkoj drugi F-117 opet nestao u jednom trenutku, ali oba aviona su uspela da slete u bazu. On je zbog truda da pomogne drugom pilotu nagrađen Letećim krstom.
Ovim opisom Hejlajn je priznao da je još jedan F-117 pogođen tokom napada na SRJ, a magazin Drajv ističe da to pokazuje da su projektili sa zemlje bili velika pretnja za te avione, čak i oni starije proizvode.
U prilog tome navode i obaranje F-117, koji je pao u atar sela Buđanovci.

Izvor: https://www.krstarica.com/vesti/svet/americki-pilot-tvrdi-iznad-srbije-1999-pogodjen-jos-jedan-f-117/

Priznanje američkog pilota: Srbi su nam oborili i drugi "stelt" F-117, završio je u starom gvožđu!
J.J.K. 19.02.2022.

Svi znamo za obaranje "nevidljivog" lovca bombardera F-117 u rejonu Buđanovaca tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju, ali je manje poznato da je srpska PVO u tom vazdušnom ratu uništila još jedan F-117, što je dugo bila brižno skrivana tajna američke vojske. Sada je ta informacija iznova potvrđena zahvaljujući svedočenju još jednog američkog pilota.

Potpukovnik Čarli Hejnlajn, penzionisani pilot američkog ratnog vazduhoplovstva koji je učestvovao u bombardovanju SRJ, u epizodi podkasta The Afterburn potvrdio je da je pored "buđanovačkog" F-117, koji je oboren, uništen još jedan avion tog tipa. Hejnlajn je učestvovao u napadima te večeri i opisao je kako je pogođen taj drugi F-117 iznad Beograda. Pilot je uspeo da vrati avion u bazu u Nemačkoj, ali je do te mere bio oštećen da je popravak bio nemoguć, pa je rashodovan u vazduhoplovnoj bazi. Praktično je završio u starom gvožđu.

https://twitter.com/ASBMilitary/status/1493626163918524418

Ovo je ekipa koja je oborila drugog "nevidljivog"

Događaj se odigrao 30. aprila 1999. godine, a drugi F-117 je uništio 3. raketni divizion 250. raketne brigade PVO, naoružan raketnim sistemom S-125M Neva. Komandir smene bio je major Boško Dotlić, koji je takođe bio učestvovao u obaranju aviona F-16CG južno od Šapca, kod sela Nakučani. Ovo je slika ekipe koja je uništila drugog F-117, kraj motora oborenog F-16CG. Smena je bila sastavljena od majora Boška Dotlića i Milorada Roksandića, potporučnika Tiosava Jankovića i Miodraga Stojanovića, te vodnika Igora Radivojevića i Dragana Matića (peti s leva).

https://twitter.com/MihajlovicMike/status/1334634472906473474

Za vodnika Matića se tvrdi da je jedini učestvovao u sva tri obaranja američkih aviona tokom NATO agresije:

- "buđanovačkog" F-117A (pilot Dejl Zelko),

- F-16CG (pilot Dejvid Goldfajn),

- F-117A (pilot Čarli Hejnlajn).

Noć kada su u misiju pošla dva nevidljiva

Pilot Hejnlajn je prvo leteo na avionu A-10, pre nego što je prešao na F-117. Leteo je u misijama u Iraku 1993. godine. Tokom NATO bombardovanja SRJ, u operaciji "Saveznička sila", Hejnlajnu je to bila druga misija u F-117. Sedište im je bilo u vojnoj bazi u Nemačkoj, blizu grada Trira. Iznad Jugoslavije F-117 su izvršavali precizna bombardovanja, a iznad vazdušnog prostora zemlje zadržavali su se 30 do 45 minuta. Imali su po dve laserski navođene bombe koje su obično bacali na istu metu. Mete su bile antene, ali kako je rekao Hejnlajn, i mostovi, fabrike, zgrade povezane sa značajnim pojedincima i naftna postrojenja.

Hejnlajn je opisao noć kada su u misiju pošla dva aviona F-117. Nije naveo o kom datumu je reč, ali je sigurno bilo nakon što je oboren prvi F-117. Prema nepotvrđenim izveštajima incident se dogodio 30. aprila 1999. godine (prvi je oboren 27. marta). Seća se da je te večeri ka avionima ispaljeno nekoliko projektila zemlja-vazduh sovjetske proizvodnje. Upozorenje mu je stiglo od pilota aviona F-16CJ, koji su imali opremu za detekciju raketa. Hejnlajn je bio u misiji iznad zapadnog Beograda.

- Pogledao sam desno i video da stiže taj veliki projektil koji je izgledao kao "saturn 5". Znao sam da je drugi pilot negde u blizini. Onda sam video da je ispaljena još jedna raketa - rekao je Hejnlajn.

Iz daljine je mogao da vidi detalje, plamen i dim, "vatrenu loptu" koja je išla ka njemu. Jedna raketa je eksplodirala, a druga je prošla, ali je Hejnlajn nekako uspeo da izvrši zadatak i da ispusti bombe na metu na zemlji.

- Avion nije bio u baš dobrom stanju - seća se Hejnlajn.

Uspeo je da sleti u bazu, ali je avion bio praktično uništen i završio je u otpadu.

Prvi "nevidljivi" oboren u ataru sela Buđanovci

Podsetimo, obaranje F-117 kod Buđanovaca je prvi i jedini potvrđeni gubitak aviona NATO alijanse izrađenog u "nevidljivoj" tehnologiji. Avion američkog ratnog vazduhoplovstva "lokid F-117A noćni jastreb", sa oznakama AF 82 806 HO, oboren je 27. marta 1999. godine, četvrtog dana NATO bombardovanja.

Oborio ga je 3. divizion 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije, kojim je komandovao potpukovnik Zoltan Dani. Avion je pogođen iz ruskog raketnog sistema S-125 Neva. Onesposobljen za dalji let, srušio se u ataru sremskog sela Buđanovci, kod Rume.

Izvor. www.blic.rs

Vojna baza Oblast 51 je pod restrikcijom, što znači i da su dostupne ograničene informacije o onome što se dešava tamo.
Oblast 51 je deo vojne baze koja se nalazi oko 128 kilometara severozapadno od Las Vegasa u državi Nevada.

[attachment=1]

Američka vlada je zove Poligon za testiranje i obuku u Nevadi, baze ratnog vazduhoplovstva.
Njena primarna svrha je skrivena od javnosti, kao i u slučaju mnogih vojnih baza u Americi.
Kažu da je F-117, odnosno njegov prototip proizveden baš u Oblasti 51, i da je prvo poletanje bilo još davne 1977. godine. Iako idealna za testiranje, Oblast 51 nije bila mesto za taktičku grupu pa je morala da se nađe nova baza za dalja testiranja F-117 te je potom Tonopah izabrana za testiranje za prvu grupu F-117.

[attachment=2]

Ako idemo dalje sa terorijama zavera, i prihvatimo da je vanzemaljska tehnologija uveliko pomogla konstrukciju aviona F-117 u Oblasti 51, onda sa punim pravom možemo reći da su prvi na svetu Srbi nadvaladi vanzemaljsku tehnologiju u obliku aviona F-117.

Po meni, 2 F-117A više nisu sporna. Jedan oboren 27/03, drugi teško oštećen 30/04 i skoro 100% rashodovan i to odmah po prinudnom sletanju u Špandalem. O tome da je taj avion pogođen 30/04/1999, na mestu rashodovan piše u svedočanstvu objavljenom na sajtu “Fighter Jets World”, a informacije je ovaj put podelio sa javnošću potpukovnik Rolins Dikson (Rollins Dixon), tadašnji “šef sistema naoružanja” za F-117.

Interesantno je tražiti dodatne dokaze i za treći F-117A, koji je najverovatnije pogođen između 04 - 09/04 i koji se nekako, uz dodatna dopunjavanja (pored predviđenih) usled curenja goriva tokom leta Špandalem-Novi Mexico, "dobauljao" (slobodno prevodim "slobodniji" američki opis) do matične baze u Hollomanu, Novi Meksiko ali navodno "nikada više nije poleteo" (Izvor: potp. Riccioni u svojoj analizi o (ne)uspehu programa stealth letelica sa akcentom na F-22 pod nazivom:
„Description of our failing acquisition system as exemplified by the history, nature and analysis of the USAF F-22 Raptor program; A national tragedy – Military and Economy“ iz 8. marta 2005. godine.

Takođe, po svedočanstvu pilota F-117A Vilijama B. O Konora, koji je učesnik tih događaja, pored tog aviona koji je nekako sleteo u Holloman, u Špandalemu je ostao još jedan oštećen, za koga nije naveo kako se vratio u SAD (to je najverovatnije ovaj o kome se sada piše i koji je pogođen 30/04 od strane 3. rd PVO Neva)....
On o tome piše u svojoj knjizi: „Stealth Fighter – A year in the life of an F-117 pilot“,

O mogućem pogađanju i trećeg F-117A, piše i američki autor Pol Krikmor u svojoj knjizi "Lockheed F-117 Nighthawk Stealth Fighter“, gde kaže da je jedna letelica pogođena između 04-09/04. Podvlači da je pitanje bilo "toliko osetljivo" da se ni iz Lokida ni iz matične jedinice nisu hteli izjašnjavati o ovom mogućem događaju....

Ako želite detaljnije, možemo prodiskutovati, a pozivam vas da pročitate i moj detaljan tekst na poratlu Tango Six, koji govori o tome....
(naslov je malo "bombastičan", ali to urednik određuje ;) )

https://tangosix.rs/2020/09/12/analiza-da-li-je-pvo-vojske-jugoslavije-pogodila-treci-pa-i-cetvrti-f-117a/

Nešto mi nije jasno.
Detalj koji ne utjeće na ukupni opseg i doseg događaja ali...
F117 je oboren ali pilot se nije katapultirao, sletio je u bazu ?

Nije uopće upitno da je pogođen i teško oštećen, toliko da je odmah poslije rashodovan ali čini mi se da nije primjereno koristiti termin oboren?

F-117A koji je pogođen 27/03/1999 je oboren, pilot se katapultirao i pokupila ga je Grupa za izvlačenje.
Drugi F-117A (i eventualno treći) je pogođen i oštećen. Sleteo je u Špandalem.
A na to da novinari postavljaju "bombastične" naslove smo valjda već navikli.

Ma da, onaj prvi je jasno.
Govorim za one koji su pogođeni, oštećeni ali sletjeli u bazu.
To uopće ne umanjuje sposobnost u otkrivanju, pračenju i mogučnosti gađanja, a na kraju i izvršenog gađanja.

Ako je uspeo sleteti u Špandalem, a jeste, onda nije oboren! Oboren je onaj koji padne i razbije se o zemlju/eksplodira u zraku. Naravno, ako je oštećen tako da je otpisan bez mogućnosti popravke - to je nepovratni gubitak. Neprijatelj je ostao bez aviona, ali nije obaranje u pitanju, mada je krajnji rezultat isti.

Наравно да погодак у ваздуху и оштећење авина који је слетео није обарање, али је погодак. Поента у целој причи јесте да је застарела ПВО ВЈ, у условима апсолутне  премоћи противника у ваздуху, екстремног електронског ометања (радара и све друге електронике) успевала да погоде авионе који су се сматрали невидљивим...

Meni se čini da sam od prvog posta naglasio da nije uopće upitan uspješan slijed od otkrivanja do pogotka, pa sam rekao i da je termin "obaranje" relativno nevažan, ali bode u oči jer je netočan, naime  pilot je u tom drugom slučaju sletio u bazu, i izašao iz svoje letjelice  na svoju pistu, nije poginuo ili iskočio pa bio spašen od svojih ili zarobljen.

Ако мене питаш, слажем се са тобом.

Iako ima određenih "slobodnih autorovih tumačenja", da ne kažem netačnosti, ipak svakako zanimljiva animacija!

https://www.youtube.com/watch?v=Is3R4ie21Mc

(http://[attachment=1])  Razmišljam, da vratim komad :)
Nije mi uspelo da objavim sliku potvrde sa bojem 6282, da sam vlasnik komada F-117A. Kupljenog u Muzeju Jugoslovenskog Vazduhoplovstava na Surčinu.

Slavuj, okači fotografiju bilo kako, kasnije ćemo je editovati u prilog tj. atačment.

Ruska televizija NTV pripremila je serijal pod nazivom: "Kada će NATO odgovarati za genocid?"

Jedna od tih epizoda posvećena je i obaranju američkog stealth bombardera F-117A nad sremskim selom Buđanovci, 27.03.1999., od strane jugoslovenske PVO, tokom NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je trajala od 24.03.1999. godine do 09.06.1999. godine, kada je potpisan Kumanovski sporazum.

Zvaničan završetak rata je bio dana 24.06.1999. godine, ukidanjem ratnog stanja.

Ovu epizodu bi možda mogli nazvati: "Izvinite, nismo znali da je nevidljiv!". Pored ilustrativnih snimaka lansiranja i pripovedanja ruskog naratora, u emisiji gostuju i pripovedaju svoja sećanja na ovaj izuzetan događaj i ratni komandant 3.rd PVO tadašnje 250. raketne brigade PVO, koja je oborila letelicu pukovnik Zoltan Dani i tadašnji komandir baterije za vođenje raketa kapetan I klase Slaviša Golubović.

Insert iz ove epizode je u prilogu objave.

Podsetimo se, dana 24.03.1999. godine, u atar sremskog sela Buđanovci, srušio se američki stealth bombarder F-117A sa pilotom Dale Zelko, oboren raketom 5V27D iz sastava raketnog sistema PVO S-125M Neva, 3. rd PVO / 250. raketne brigade PVO.

https://www.youtube.com/watch?v=j9DuP1sGlwo

Poštovani članovi foruma PalubaInfo,

Jedno obaveštenje za sve članove i pratioce Foruma, koji će možda za naredni vikend biti na Tari ili u blizini ili za one koji žive nedaleko.

Dana 13/01/2024. godine, u prostorijama Upravne zgrade Nacionalnog parka "Tara", biće održana promocija ratnog dnevnika "Smena", autora potpukovnika Đorđa S. Aničića, pod sloganom "Da se ne zaboravi!"

Pored autora dnevnika, Đorđa S. Aničića, na promociji će govoriti i nekadašnji članovi 3. rd PVO iz sastava tadašnje 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije, koji su dana 27/03/1999. po prvi put u istoriji savremenog ratovanja, uspeli da obore pilotiranu letelicu sa stelt karakteristikama. U pitanju je bio jurišnik-bombarder F-117A Night Hawk (Noćni Soko), i to operator po F2 - zastavnik Dragan Matić, operator na sredstvima napajanja stariji vodnik Đorđe Maletić i rukovaoc IRZ (imitatora radarskog zračenja) Dimitrov.

Podsećam da je ovaj raketni divizion tokom svog ratnog puta, dejstvovao na NATO avione 7 puta sa 13 lansiranih raketa sistema PVO S-125M Neva i pritom oborio F-117A, F-16 (02/05/1999) kao i oštetio još jednog F-117A, 30/04/1999. godine. Takođe, postoje indicije da je ovaj raketni divizion dana 20/05/1999 godine pogodio i američki strateški bombarder sa stelt karakteristikama B-2A.

Pored toga, pripadnici diviziona su više puta dejstvovali na avione i krstareće raketa lakim prenosnim raketnim sistemima PVO Strela-2M.

Promocija dnevnika je zakazana za 18 časova.

Dobrodošli! :)

[attachment=1]

Imao sam knjigu, pozajmio sam je nekome i nikada je nisam dobio nazad. Ne znam ni kome sam je pozajmio. Kupio bih primerak opet.
Na zalost, za vikend sam na putu ( a zivim u Uzicu, Tara mi je ispred nosa).

Ако не нађеш јави ми се да ти пошаљем мој примерак,додуше прво издање.

Predstavljanje ratnog dnevnika "Smena" za tržište Australije

U organizaciji "Srpskog saveta Zapadne Australije", "Odbora za stradanje i žrtve srpskog naroda" i "Odbora za obeležavanje značajnih datuma iz srpske istorije, nauke, kulture i umetnosti", a povodom 25. godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije, organizovano je je predstavljanje knjige - ratnog dnevnika "Smena", autora Đorđa Aničića, potpukovnika u penziji, zamenika komandanta 3. rd PVO iz sastava 250. raketne brigade PVO, tadašnje Vojske Jugoslavije.

Predstavljanje knjige je organizovano dana 06.04.2024. godine u 15:00 časova u prostorijama Državne biblioteke Zapadne Australije.

Prezentacija ratnog dnevnika "Smena", organizovana je putem video-linka, te je na taj način omogućeno obraćanje autora ratnog dnevnika Đorđa Aničića okupljenima i zatim i interakcija autora dnevnika sa okupljenima u delu prezentacije koja je bila otvorena za pitanja i odgovore.

Ulaz na prezentaciju ratnog dnevnika je bio organizovan u obliku dobrovoljnih priloga- donacija zainteresovanih posetilaca.

[attachment=1]