PALUBA

Kopnena vojska => Inžinjerija => Topic started by: Kuzma® on April 07, 2010, 03:56:03 pm



Title: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 07, 2010, 03:56:03 pm
POJAM RAZMINIRANJA

Razminiranje je proces uklanjanja nagaznih I drugih vrsta kopnenih mina kao i morskih mina u nekoj oblasti. Proces razminiranja je veoma značajan jer se primenom različitih sredstava obezbeđuje normalan život i rad civilnom stanovništvu u miniranim regionima sveta.
Sredstva koja se projektuju, proizvode i primenjuju u operacijama razminiranja su raznolika, i po tehničkim karakteristikama i po efikasnosti razminiranja. Generalno, prisutna su sredstva čija su osnova mehanička sistemi – valjci, udarači, ralice, kao i sredstva sa elektromagnetskim, hemijskim, akustičkim, eksplozivnim i drugim sistemima za neutralisanje mina.

Kod razminiranja treba razlikovati 2 vrste otkrivanja ili detekcije mina:
-vojno razminiranje u ratnim uslovima i
-humanitarno raminiranje u uslovima relativnog mira

Poslove razminiranja obavljaju strucna lica – pirotehnicari a u vecini armija sveta I pripadnici roda inzinjerije koji prvenstveno obavljaju miniranje I razminiranje u ratnim uslovima.


NACINI RAZMINIRANJA

Osnovni nacin razminiranja je rucno razminiranje. Pored rucnog razminiranja postoji i razminiranje mehanickim,  elektromagnetskim, hemijskim, akustickim, eksplozivnim i drugim sredstvima.
Pronalazenje (detekcija) mina podrazumava vise nacina lociranja minsko-eksplozivnih sredstava. Tako se detekcija mina moze vrsiti: rucno, pomocu raznih detektora, pasa specijalno obucenih za pronalazenje MES,l a u poslednje vreme se detekcija vrsi i nekim alternativnim metodama.
Neke od alternativnih metoda koje se koriste ili se testiraju za buducu upotrebu su i:
-detekcija mina pomocu specijano dresiranih africkih stakora (Gambian pouched rat-Cricetomys gambianus),
[attachment=1]

-zasejavanjem sumnjivog podrucja GM biljkama (koje prilikom  cvetanja u zavisnosti od prisustva hemijskih isparenja iz MES menjaju boju cveta ili lista.)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 07, 2010, 04:07:08 pm
Opremu za razminiranje mozem podeliti na:
-licna zastitna sredstva (deminerska odela i obuca)
-sredstva za rucnu detekciju mina (pipalice, detektori)
-sredstva za obelezavanje pronadjenih mina (razne vrste tabli, znacki, sredstava za ogradjivanje pronadjene mine)
-sredstva za unistavanje (razna specijalna vozila, eksplozivna punjenja...)
-sredstva za uklanjanje mina bez unistavanja (razni osiguraci, konopci i kuke za izvlacenje itd.)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 07, 2010, 05:38:52 pm
Deminerska odela su namenjena za zastitu prilikom pronalazenja i uklanjanja minsko-eksplozivnih sredstava. Ova odela treba da obezbede zastitu od fragmenata minsko-eksplozivnog sredstva, pritiska i toplote koja nastaje prilikom eksplozije.

DEMINERSKO ODELO MD-06(Proizvodnja MILE DRAGIC) je napravljeno tako da štiti korisnika koji radi u minskim poljima ili u blizini eksplozivnih naprava. Štiti od fragmenata velike brzine i prekomernog pritiska i toplote.
[attachment=1]

DEMINERSKO ODELO MD-06 se sastoji od:

    * zaštitnih delova za noge i ruke
    * zaštitnog prsluka
    * opasača sa kaiševima koji idu preko ramena
    * putne tašne (tašne za prenošenje robe)
    * šlema sa vizirom M-97A

Prsluk sa kragnom i štitnikom za prepone deminerskog odela MD-06 pripada IIIA nivou zaštite, a rukavi i pantalone IIA nivou. Vizir obezbeđuje zaštitu od metaka 9mm PARA (FMJ 8.0g, Vmax441m/s) u zavisnosti od zahteva i potreba kupaca.
Različite boje i dizajn su takođe u ponudi. Ukupna težina standardne opreme iznosi 21 kg. Prednji i zadnji deo prsluka imaju džepove koji mogu da povećaju nivo zaštite umetanjem tvrde balističke ploče III ili IV nivoa (NIJ STD 0101.04).
Četiri manja džepa na prednjem delu prsluka mogu da posluže za čuvanje neophodne opreme. Kao dodatak, kompletno DEMINERSKO ODELO MD-06 može da se kupi sa sistemom za hlađenje. Raspoložive veličine su L, XL, XXL.
Nivo zaštite deminerskog odela može da se poveća umetanjem balističkog panela (napred i nazad) sledećih nivoa: NIJ STD 0101.04 za nivoe III i IV.

Deminerski prsluk
[attachment=2][attachment=3]

Deminerski prsluk vrši zaštitu od veoma brzih fragmenata (V50>500m/s), pruzrokovanih eksplozijom bombi i ostalih eksplozivnih sredstava, visokog pritiska i visoke temperature u blizini eksplozije. Zavisno od stepena zaštite, a ako je potrebno, možemo pružiti razne vrste zaštite. Zadnji deo prsluka je napravljen od mreže tako da pruža udobnost pri nošenju na visokim temperaurama.
Delovi tela koji su zaštićeni: prednji, vratni deo, prepone, ramena.
Nivo zaštite koji obezbedjuje Deminerski prsluk je IIIA prema NIJ standardu. Na prednjoj strani prsluka, moguće je dodavanjem balističkih ploča povećati nivo zaštite na nivo III ili IV. Ploče su izradjene po NIJ 0101.04 standardu.

Deminersko odelo MD-06FB
[attachment=4]

DEMINERSKO ODELO MD-06FB kompanije Mile Dragić, stručnjacima za uklanjanje eksplozivnih sredstava  pruža zaštitu prednjeg dela tela od svih vrsta fragmenata velike brzine, od visokog pritiska i snažnog udara kada se nađu u blizini detonacije. Odelo takođe pruža izvrsnu slobodu pokreta, bez ograničenja, i maksimalnu udobnost tokom rada na terenu.
Zadnja strana odela je napravljena od mrežaste tkanine radi boljeg protoka vazduha. Spoljni plašt odela se po želji korisnika izradjuje od maskirnog materijala. Refleksija materijala je prilagođena uslovima upotrebe tj. prirodnom okruženju (kontinentalni, pustinjski, kameniti itd.). Prednji džepovi su napravljeni za opremu ovih stručnjaka i njihovog veoma osetljivog posla. Ukupna težina kompletnog deminerskog odela M-06FB iznosi 11kg. Deminersko odelo M-06FB takođe uključuje:

    * Šlem M-97A sa vizirom
    * komplet opasača
    * torbu

Deminersko odelo M-06FB od štitnika sadrži:

    * Zaštitni prsluk (prednja strana), IIIA NIJ STD 0101.04  V50>500 m/s po STANAG 2920
    * Štitnik za genitalije (prednja strana), IIIA NIJ STD 0101.04  V50>500 m/s po STANAG 2920
    * Zaštitnu kragnu (prednja strana), IIIA NIJ STD 0101.04  V50>500 m/s po STANAG 2920
    * Zaštitne nogavice (prednja strana),  IIA NIJ STD 0101.04  V50>400 m/s po STANAG 2920
    * Zaštitne rukave (prednja strana),  IIA NIJ STD 0101.04  V50>400 m/s po STANAG 2920

Nivo zaštite deminerskog odela može da se poveća umetanjem balističkog panela (napred) sledećih nivoa: NIJ STD 0101.04 za nivoe III i IV.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 07, 2010, 06:09:34 pm
Deminerski šlem M-97A
[attachment=1]

Šlem je namenjen za zaštitu glave tehničkog lica od svih fragmenata velikih brzina. Balističke i mehaničke karakteristike šlema su kao kod šlema M97.
Šlem obezbeđuje zaštitu od odlomaka i metaka eksplozivne municije, bombi i ekstremne toplote. Oklop šlema je napravljen od kombinacije materijala koji su dobijeni putem jedinstvene tehnologije. Oblik šlema štiti uši od povreda i omogućava upotrebu mikrofona i radio-telefonskih sistema. Šlem se sastoji od oklopa koji je postavljen sa unutrašnje strane, i od vizira.
Težina šlema i vizira od 2950g±3% pruža zaštitu pri brzini municije od V50>650m/s. Koristeći fragmentacioni simulator za kalibar 5.56 mm, težine 1.1±0.02 g, oklop šlema pruža balistički nivo zaštite od V50>1000m/s koristeći STANAG 2920.
Vizir šlema štiti lice od fragmenata velike brzine i ima V50>650m/s prema standardu STANAG 2920. Vizir obezbeđuje zaštitu od zrna 9 mm FMJ 8.0 g brzine 441 m/s. Vizir je podesiv. Težina vizira je manja od 1100 g a ukupna težina šlema je manja od 3000 g.
Zbog  izvanrednih karakteristika, visokog nivoa balističke zaštite, male težine,sigurnosti i udobnosti prilikom nošenja, šlem sa vizirom je postao deo standardne opreme vojnih i policijskih jedinica za otklanjanje eksplozivnih naprava odreda.
Brojna ispitivanja su sprovedena prema STANAG 2920, NIJ STD i MIL STD 662.E standardima. Preciznost i efikasnost garantuje tim stručnjaka. Svi metalni delovi su zaštićeni od korozije.

 

Balističke tabela za šlem M-97A

Kalibri municijeTežina Zrna (g)(Gr)Maksimalna Brzina(m/s)(f/s)Snaga(j)
9mm PARA
8 - 124
441 - 1450
780
9mm NORMA 19022
7.5 - 116
410 - 1345
630
7.62mm Tokarev (steel jacketed)
5.5 - 85
450 - 1480
555
357 Magnum JSP
10.2 - 158
396 - 1300
800
44 Magnum SWC-GC
15.5 - 240
441 - 1450
1510

Deminerski šlem sa tankim vizirom M97P - 5K
[attachment=2]

Šlem sa vizirom se koristi za zaštitu tehničara deminera od svih fragmenata velikih brzina, nad prosečnih pritisaka i ekstremnih temperatura u slučaju bliskog kontakta sa eksplozijama i detonacijama. Oblik šlema omogućava korišćenje mikrofona i radio-telefonskih sistema.
Koristeći simulator fragmenta 5.56mm, težine 1.1±0.02 gr, školjka šlema pruža balističku zaštitu klase V50>=620 m/s prema MIL STD 662.E standardu. Težina šlema je 2200±5% gr.
Vizir 5K pokriva celo lice i omogućava nošnje gas maske.Vizir pruža zaštitu protiv fragmenata i projektila brzine V50<= 295±5% po STANAG standardu
VELIČINA standardna veličina
OBIM GLAVE (cm)48-58
TEŽINA (g)2200±5g
NIVO ZAŠTITE NIJ STD 0106.01IIIA
V50 (m/s) STANAG 2920>620

                                                                       



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 07, 2010, 06:12:31 pm
Deminerske čizme MD-03
[attachment=1]

Koriste se kao deo zaštitne opreme, tokom kretanja kroz minsko polje i efikasne su protiv pešadijskih mina (jednako iznosu od 75g TNT). Gornji deo deminerske čizme (nezavisno od đona) identičan je vojnim čizmama, a napravljen je od kože najfinijeg kvaliteta, zalepljen i zašiven za đon. Gornji sloj đona se sastoji od balističke ploče koja smanjuje direktno dejstvo detonacije na stopala osobe koja nosi čizme.
Srednji sloj đona napravljen je od mikroporoznog materijala debljine 30mm, koji funkcioniše tako što ublažava udar prilikom detonacije. Niži sloj je uobičajen đon za vojničke čizme.
Čizme se proizvode prema francuskom mernom sistemu u četiri veličine, od 41 do 46.
Težina jednog para deminerskih čizama, veličine 42 je manja od 3.2 kg.
Deminerske čizme testirane su statičkom i dinamičkom metodom.

https://youtu.be/UL8gzJauJL0



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 07, 2010, 06:36:45 pm
Video testiranja zastitne opreme MILE DRAGIC

https://youtu.be/yP7V4BRfgnA


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 07, 2010, 07:15:32 pm
Pored zastitnih cizama postojale su i zastitne papuce namenjene za zastitu stopala. Te papuce su ustvari bile izdignuta platforma (kao zenske cipele i sandale sa visokom platformom) koja se pomocu 2 kaisa kacila za standardne vojnicke cizme. Nazalost i pored dobre volje nisam uspeo da pronadjem ni jednu fotografiju.

Iako ima je namena bila da obezbede zastitu stopala od eksplozije oko 70 gr eksploziva iste nisu bile podesne za neravne terene i za duzu upotrebu posto je kretanje u njima bilo veoma nestabilno.

Evo jedan primer zastitnih deminerskih papuca (mislim da je u pitanju nemacka proizvodnja).

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 10, 2010, 10:04:29 pm
Oprema za rucno razminiranje

Rucno razminiranje terena obuhvata pretragu terena, pronalazenje MES, njihovo obelezavanja i uklanjanje.
Uklanjanje se moze vrsiti: deaktiviranjem mine (podrrazumeva pronalazenje mine, kontrolu postojanja dodatnih upaljaca i ukoliko dodatni upaljaci ne postoje fizicko odvajanje osnovnog opaljaca od tela mine) ili unistavanjem (unistavanje mine podrazumeva unustavanje koriscenjem dodatnih upaljaca ili unistavanje postavljanjem i aktiviranjem e/p, nasim pravilima je  predvidjeno e/p od 100 ili 200 gr ).

Osnovna oprema za rucno razaminiranje je:
-pipalica
-detektor mina (u nasoj vojnoj terminologiji: minoistrazivac)
-pomocna oprema za obelezavanje i uklanjanje (u JNA i kasnije poznat je komplet za razminiranje KMR-3).

Pored ovih sredstava za pretragu teren i pronalazenje MES prilikom rucnog razminiranje se koriste i:
-specijalno obuceni psi ali i
-posebna vrsta stakora (o cemu ce kasnije biti malo opsirnije pisano).

U savremeno opremljenim armijama sveta kao i u firmama koje se bave poslovima humanitarnog razminiranja koriste i se i druga savremena tehnicka sredstva za detekciju od kojih ce neka ovde biti pomenuta.

Masinsko razminiranje

Masinsko razminiranje podrazumeva upotrebu raznih samohodnih tehnickih sredstava koja svojim delovanjem vrse prvenstveno unistavanje MES. Unistavanje se vrsi udaranjem, gazenjem, izrivanjem itd.
Masinska sredstva za razminiranje mogu biti:
-uredjaji za razminiranje na principu valjaka koji se guraju ispred tenka
-uredjaji za raminiranje skidanjem sloja zemlje
-uredjaji za razminiranje izrivanjem mina iz zemlje
-uredjaji za unistavanje mina principom mlatilice
-uredjaji za unistavanje mina eksplozivom
-uredjaji za unistavanje mina na ostale nacine kao sto su eletromagnetno, akusticko, hemijsko itd.

 



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 10, 2010, 10:36:10 pm
PIPALICA

Osnovno sredstvo za detekciju mina je pipalica. To je u osnovi igla sa drskom. Prilikom razminiranja pipalica se zabada u zemlju te se na taj nacin ``napipavanjem`` registruje postojanje MES.Metod pronalaženja mina ručno – pipalicom je vrlo spor, izuzetno opasan i naporan proces. Takvim metodom razminira se oko 1m² za 4 minute, a osoba koja to radi moze normalno da radi samo 20-30 minuta pre nego sto zatrazi odmor. Rad sa pipalicom se moze izvoditi iz lezeceg, klececeg ili stojeceg stava, pod uglom od 30 stepeni, kako se ne bi aktivirao upaljač. Metoda detekcije mina pipalicom je vrlo pouzdana i tacna, i moze odmeniti bilo koju drugu metodu

[attachment=1]

Pipalica se ubada u zemlju pod uglom od 30 stepeni i u dubini 10-15 cm. Ugao od 30 stepeni obezbedjuje da se u slucaju ubadanja upaljaca isti ne aktivira. Radi pronalaznja PP mina potrebno je izvrsiti 10-15 ubadanja na povrsinu od 10x10 cm, radi pronalazenja PT mina potrebno je 20-25 ubadanja po kvadratnom metru. Tom kolicinom ubadanja se moze biti apsolutno siguran da je pregledana povrsina bezbedna.

[attachment=5]
[attachment=6]

DETEKTOR MINA (MINOISTRAZIVAC)
[attachment=2]

Minoistrazivac je uredjaj koji radi na principu registrovanja odredjene kolicine metala koji se nalazi u mini ili drugom MES. Stariji tipovi minoistrazivaca su bili konstruisani za pronalazenje mina sa vecom kolicinom metala u sebi te su uvodjenjem antimagnetnih mina izgubili svoje mesto u razminiranju. Novi tipovi minoistrazivaca registruju veoma male kolicine metala (dovoljna je kolicina potrebna za izradu tela kapisle upaljaca).
Glavni nedostatak detektora metala u detekciji mina predstavlja detektovanje bilo kog metalnog predmeta u zemlji. Tako na primer, za vreme uklanjanja mina u humanitarnom ciscenju u Kambodzi od 1992. do 1998. godine od pronađenih 200 miliona metalnih predmeta samo oko 500.000 su bile mine i druge eksplozivne naprave (manje od 0.3%)


Princip rada detektora
[attachment=7]
[attachment=3]
[attachment=4]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 12:15:56 pm
Vecina detektora metala sadrzi predajni i prijemni kalem. Predajni kalem formira primarno magnetno polje koje se prostire kroz zemlju i metalan objekat zakopan u njoj. Vremenski promenljivo primarno magnetsko polje indukuje vrtlozne struje u metalnom objektu u zemlji, i te struje formiraju sekundarno magnetsko polje koje detektuje prijemni kalem. Operater se obavestava o prisustvu metalnog objekta zvucnim signalom koji se dobija konverzijom napona na prijemnom kalemu. Detektori metala otkrivaju i veliki broj drugih metalnih predmeta, kojih ima naročito u zoni borbenih dejstva i zemljistu koje je bilo izlozeno streljackoj i artiljerijskoj vatri (zrna, metalna parcad eksplodiranih projektila, caure, ali i konzerve, metalni cepovi, vijci). Broj laznih signala uvek je vrlo veliki. Prilikom operacija razminiranja puteva u Mozambiku (januar 1993 – mart 1994. godine), na 180km pregledanih puteva pronadjeno je samo šest mina i 60 000 drugih metalnih predmeta koji su morali da budu izvadjeni iz zemlje i ispitani. Uzima se da na svaku nađenu minu dolazi 100 – 200 laznih signala. I pored toga detektori metala se koriste, posebno u otkrivanju pocetka minskih prepreka.

Minoistrazivac MI-2000

MI-2000 je uredjaj domace proizvodnje namenjen detektovanju PP i PT mina kao i drugih metalnih predmeta u zemlji. To je uredja druge generacije i spada u red pouzdanih uredjaja tog tipa.

Osnovni delovi:
-Elektronski blok
-Tragacka glava precnika 212 mm
-Teleskopski stap duzine 1560 mm
-Slusalice sa kablom
-Etalon plocica za proveru
-2 Ni-Cd baterije 2x7 ACH-1, nazivni napona 2x8,4 V
-Rukohvat sa naslonom

Masa minoistrazivaca je 5 kg, a autonomija 14 sati na -30 stepeni do 20 sati na +55 C u zavisnosti od istrosenosti baterije.Pouzdana detekcija domacih mina je na dubini 1-10 cm a TMRP-6 do 40 cm.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Fotografije minoistrazivaca preuzete sa mycity-military.com


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 12:39:27 pm
Pored ove dve metode pronalazenja mina koriste se i sledece metode:

-Pronalaženje mina uz pomoć georadara

Georadari predstavljaju dopunu detektorima metala. Za razliku od njih koji detektuju samo prisustvo metala, georadari detektuju promene u dielektričnim svojstvima materijala, pa samim tim mogu detektovati i prisustvo nemetalnih mina. Za razliku od vecine metoda za detekciju mina georadari imaju dugu istoriju i u potpunosti su istrazeni. Prvi georadar je konstruisan daleke 1929. godine za merenje dubine Austrijskog glecera, a prvi georadar namenjen detekciji mina 1940.

[attachment=1]
Ruski georadar OKO-2
[attachment=2]
Georadar u ispitivanju arheoloskog nalazista u Jordanu

Prirodne prepreke u zemljistu kao sto su stene, korenje biljaka i podzemne vode mogu prouzrokovati pojavu laznih signala. Takodje, prekomerena vlaznost zemlje izaziva znatno slabljenje radio talasa. Koh je pokazao da georadari imaju loše performanse u detekciji mina u vlaznom zemljistu na dubini većoj od 4cm.
Ako je georadar podesen da radi na visokim frekvencijama, dodatno ogranicenje predstavlja nemogucnost otkrivanja malih plasticnih mina na samoj povrsini zemlje. Signal sa mine ce biti maskiran signalom koji nastaje kao rezultat razlike dielektričnih svojstava vazduha i zemlje. Jos jedan nedostatak georadara predstavlja kompromis izmedju kvaliteta slike i dubine prostiranja, visoka frekvencija obezbedjuje dobru rezoluciju slike ali malu dubinu prostiranja. Za PP mine, centar frekvencije od 1 do 2 GHz predstavlja dobar izbor za vecinu vrsta zemljista.

-Metoda detekcije na bazi merenja provodnosti

Ova vrsta detekcije koristi elektricnu struju malog inteziteta da napravi sliku raspodele elektricne provodnosti provodnog medijuma. Tehnologija je od interesa zbog relativno niske cene, kao i zbog toga sto se merenjem električne provodnosti provodnog medijuma dobija direktna informacija o njegovom sastavu. Zbog toga sto se provodnost zemlje nalazi unutar odredjenog opsega, tehnologija je upotrebljiva i za detekciju zakopanih objekata, konkretno mina.

Uređaj za merenje provodnosti zemlje se sastoji iz dvodimenzinalnog niza elektroda položenih na zemlji. Kada je jedan par elektroda pobudjen elektricnom strujom reda 1mA, na ostalim se meri elektricni napon. Posle pobudjivanja svih nezavisnih parova elektroda od interesa i merenja odgovarajucih napona, posebnim algoritmom koristeci merene podatke se konstruise slika raspodele elektricne provodnosti zemlje. Prisustvo metalne ili nemetalne mine će poremetiti raspodelu elektricne provodnosti u zemlji.
Zbog cinjenice da i metalne i nemetalne mine poremecuju raspodelu elektricne provodnosti, tehnologija se može iskoristiti za detekciju svih vrsta mina. Posebna pogodnost predstavlja dobra detekcija mina u vlažnim uslovima, kao što su plaze, obale mora, pirinčana polja, močvare i druga vlazna mesta, sto proizilazi iz cinjenice da je voda dobar provodnik. Za pronalazak mina u takvim uslovima nije potreban direktan kontakt sa zemljom, vec se kontakt moze ostvariti preko vodene povrsine. Hardver potreban za realizaciju ovakvog detektora je relativno prost i jeftin. Da bi detektor uspesno funkcionisao potreban je fizicki kontakt izmedju dvodimenzionalnog niza elektroda i zemlje, sto može prouzrokovati aktiviranje mine. Tehnologija je osetljiva na elektricni sum, sto ogranicava upotrebu ovih detektora u pronalazenju mina na vecim dubinama. Takođe, detektor se ne može koristiti u ekstremno suvim uslovima, kao sto su pustinje, zbog lose provodnosti zemlje.

-Detekcija mina metodom analize infracrvenim zračenjem

Ovom metodom se mogu detektovati mine analizirajuci promenu temperature zemljista iznad ili oko njih. Veliki deo sunceve energije absorbuje zemlja, vodeci njenom zagrevanju. Kao rezultat zagrevanja, zemlja emituje toplotnu energiju koja se moze detektovati senzorima infracrvenog zracenja. Procesi zagrevanja i hladjenja u toku dana dovode do razlicitog toplotnog ponasanja ukopanih objekata i zemlje, formirajuci temperaturnu razliku. Kod nemetalnih mina ova razlika nastaje zbog cinjenice da je ona bolji toplotni izolator nego zemlja. U toku dana, tanak sloj zemlje iznad mine tezi da akumulise toplotnu energiju zato sto mina sprecava transport toplote ispod nje. Kao rezultat toga, zemlja iznad mine ce biti toplija u odnosu na njenu okolinu. U večernjim casovima, sloj zemlje iznad mine ce brze predavati toplotnu energiju, postajuci hladniji. Dva puta u toku dana ce temperatura zemljista ispod mine i njene okoline biti ista, onemogucavajuci detekciju. Pored Sunca kao prirodnog izvora energije, za zagrevanje tla je moguće koristiti i vestacke kao sto su ozracivanje tla mikrotalasima visoke energije i obasjavanjem laserima. Ova metoda ne zahteva fizicki kontakt sistema za detekciju sa zemljistem pa se moze koristiti sa bezbedne udaljenosti. Za kratko vreme se moze skenirati relativno velika oblast, a kada se detekcija vrsi iz vazduha posebno je efikasan pronalazak mina na povrsini zemlje. Vecina senzora za detekciju mina radi u srednjetalasnom ili dugotalasnom delu infracrvenog spektra, ali su prisutna i određena tehnička ogranicenja. Naime, posto se Sunce pomera tokom dana, senke drveca, zgrada i ostalih cvrstih objekata takodje se pomeraju. Te promene kolicine sunceve energije prisutne su i na miniranom podrucju. Oblacni dani smanjuju ili eliminisu kolicinu sunceve energije, a padavine smanjuju dielektricni interfejs zemljista mina. Pored toga, infracrveni senzori ne mogu ,, gledati“ kroz cvrste objekte (lisce na primer) i zahtevaju opticki pristup minama.

-Akustičko-seizmicka metoda


Akustičko-seizmicka metoda se sastoji u generisanju zvucnih ili seizmickih talasa prema zemlji i merenju vibracija na njenoj površini. Ovaj proces je slican trazenju drvenih delova u zidu: materijali sa razlicitim osobinama vibriranja ce se ponasati razlicito kada se izloze zvucnim ili seizmickim talasima. Za razliku od prethodno opisanih metoda, kod ove se prisustvo mina ne zasniva na elektromagnetskim svojstvima materijala. Akustičko-seizmicki sistem za detekciju mina generise zvuk iznad zemlje preko zvucnika. Deo akusticke energije se reflektuje od povrsine zemlje, a ostatak nastavlja propagaciju u vidu talasa. Kada talas naidje na ukopane predmete, kao sto su mine, deo energije se reflektuje prema povrsini zemlje, izazivajuci podrhtavanje tla. Specijalizovani senzori mogu detektovati ove vibracije bez kontakata sa zemljom. U tu svrhu se najcesce koriste radari, ultrasonicni uredjaji, laserski vibrometri, i mikrofoni. Rad senzora, baziranih na ovoj metodi, se zasniva na razlikama u mehanickim osobinama mina i okolnog zemljista, i po tome se oni razlikuju od bilo kojih drugih. Na testiranjima je uocen izuzetno mali broj laznih signala. Prilikom jednog testiranja u Arizoni od 19 ukopanih protivtenkovskih mina, akustičko-seizmicki sistem je uspesno pronasao 18 sto predstavlja verovatnoću detekcije od 95%, uz postojanje samo jednog laznog signala. Pokazano je da prisustvo stena i delica metala u zemlji ne izaziva pojavu laznih signala, a da do eventualne pojave moze doci usled prisustva staklenih boca i konzervi zbog slicnih osobina podrhtavanja. Dodatna pogodnost predstavlja imunost na ekstremno suve i vlažne uslove, mada postoji ogranicenje u detekciji na zaledjenom tlu. Najveći nedostatak ove metode je nemogucnost pronalaska mina na vecim dubinama zbog znatnog slabljenja energije odbijene od ukopanih predmeta sa porastom dubine. Mine koje se nalaze na dubini vecoj od njenih dimenzija nemoguce je pronaci. Dodatni nedostatak moze predstavljati gusta vegetacija koja moze unositi smetnje u rad senzora za detekciju vibracija, kao i relativno spora detekcija. Vreme potrebno za skeniranje jednog kvadratnog metra iznosi od 125 do 1000 sekundi.



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 01:30:06 pm
BIOLOSKE METODE DETEKCIJE MINA

Biološke metode za detekciju mina se sastoje u koriscenju sisara, insekata i mikroorganizama u detekciji prisustva cestica eksploziva u vazduhu i na zemlji. Kada je mina ukopana u zemlji, ona skoro uvek ispusta cestice eksploziva i druge hemijske derivate u okolno zemljiste kroz male pukotine na telu mina ili kroz samo telo mina u slučaju nemetalnih mina. Oko 95 % eksplozivnih cestica ce biti zadrzano u zemlji u okolini mine, a ostalih 5 % ce napustiti oblast u kojoj se nalazi mina, najcesce rastvaranjem u vodi prisutnoj u zemljistu i kasnijim isparavanjem.

Psi

Upotreba pasa za namene detekcije i razminiranja pocela je u Drugom svetskom ratu, međutim tek u poslednje dve decenije XX veka psi su postali znacajan deo globalnih napora u humanitarnom razminiranju, pa se danas u 23 države u svetu koristi više od 600 pasa u programima humanitarnog razminiranja. Izuzetna razvijenost cula mirisa i mogućnost njihovog uvezbavanja da njuhom pronalaze razlicite predmete koriste se u detekciji mina. Pas ima njuh koji 100 do 1000 puta nadmasuje i najosetljivije hromatografske aparate, a moze osetiti pare eksploziva iz ukopanih i polozenih mina godinama posle proizvodnje. U idealnim uslovima (bez vetra, normalna temperatura vazduha, pogodno zemljiste), uvezban pas lako pronalazi minirana podrucja. Psi se treniraju koriscenjem tradicionalnih operativnih metoda. Za svaku uspešno pronadjenu minu psi dobijaju hranu. Prednost u koriscenju pasa u detekciji mina je u tome sto ne postoji mina koju pas ne može nanjusiti. Nedostaci su sto se psi brzo zamaraju (dnevno mogu raditi max. 4-5 sati), obuka pasa je dugotrajan proces (oko dve godine) i što pas minirana podrucja pronalazi mnogo lakse nego pojedinacnu minu. Velika prednost pasa u detekciji jeste brzo pretrazivanje podrucja na kojima nema mina i sto relativno lako i brzo pronalaze granice minskih polja (sto je od svih aktivnosti u pronalazenju mina najteze i najopasnije).

Iz iskustva u otkrivanju MES u Mozambiku, Angoli, Kambodzi, Libanu, Juznoj Africi i Avganistanu (podaci do 2001. godine) procenat pronadjenih mina se krece 50-60% ali se pod odredjenim (idealnim) uslovima krece i do 95%.

[attachment=1]

Iskustva iz VJ tokom 2001.godine


U KZB je tokom 2001 godine bilo angazovano 2 psa obucena za otkrivanje mina. Procenat njihove uspesnosti je bio izmedju 80 i 90% na izvrsenoj proveri gde su MES bila postavljena na medjusobnom odstojanju 2 do 10 metara .

Nedostaci pasa prilikom pronalazenja MES su:
-najbolje rezultate postizu u vremenu od 06,00 do 09.00i 18.00 do 20.00 casova kada je pas odmoran i kada je koncentracija mirisa MES veca na povrsini zemlje
-pas ne moze neprekidno da kontrolise jedan duzi pravac (put, staza) duze od 200 metara, vec mora imati duze pauze
-pri koriscenju pasa u KZB bez obzira da li je pas otkrio ili ne minu sva sumnjiva mesta je pregledao celni izvidjac-pionir te je na taj nacin otkriveno 10-ak mina
-vodic pasa veoma malo ili ni malo ne zna o MES, a uopste nije obucen u rukovanju minama

Najbolje rezultate u KZB psi tragaci mina su pokazali prilikom ispitivanja m/v, zemunica, bunkera i sklonista.

Iz iskustva kompanija koje se bave razminiranjem (MECHEM-J,Afrika, MINE DETECTION DOG CENTER-Holandija i Norwegian peoples aid - Norveska) zakljuceno je da psi mogu da rade do 5 sati zimi odnosno do 4 sata leti, ali da je optimalno vreme angazovanja 1 sat dnevno i to 30 minuta neprekidno posto se posle tog vremena zamore.

Poteskoce koje nastaju prilkom obuke pasa su:
-visoka cena obuke od oko 10.000 $,
-osetljivost psa na uslove okoline
-osetljivost na klimatske uslove
-cinjenica da obuka traje dugo - 2 godine
-cinjenica da se brzo zamore
-posle eksplozije pas nista ne oseca najmanje 48 sati

Afrički pacovi

Poslednjih godina postoje pokušaji da se afrički pacovi treniraju za otkrivanje mina. Za svaku uspešno detektovanu minu pacovi dobijaju hranu (banana ili kikiriki), a signal prisustva mine predstavlja njihovo , ``češanje`` zemlje nogama.
[attachment=2]

Obuka se vrsi sa pacovima:
    * Emin's Giant Pouched Rat - Cricetomys emini
    * Gambian Giant Pouched Rat - Cricetomys gambianus

[attachment=3]

Za obuku ovih vrsta glodara je specijalozovana tanzanijska firma APOPO. Osnoven prednosti pacova u odnosu na pse se ogledaju u tome da pacov zbog svoje tezine ne moze da aktivira minu, da je nabavka znatno laksa i jeftinija, potrebno je znatno krace vreme za obuku a pacovi se za razliku od pasa ne vezuju za jednog vodica. Pored toga i transport je znatno jeftiniji.

Pčele

Pčele imaju ostro culo mirisa i mogu se trenirati da pronadju eksplozive, bombe i kopnene mine, kao i ostale hemikalije, uključujuci droge i tela u raspadanju.
Pcele se treniraju na isti način kao psi i pacovi. Nagrađuju se hranom pomesanom sa mirisom hemijske materije koja se istražuje. One ukazuju na prisustvo mirisa svojom brojnoscu, a konstatovano je da taj trag detektuju na nekoliko metara od cilja. Kao i ostali bioloski sistemi koji osecaju miris, pcele ne mogu da pronadju mine koje isparavaju. One se ne mogu koristiti nocu, po losem vremenu, kisi i vetru, kada temperatura padne na nulu ili blizu tacke mrznjenja. Za razliku od pasa, pcele nisu vezane za vodica i ukupni troskovi su visestruko manji. Mogu se pripremiti i pustiti u ,, upotrebu“ u roku jednog ili dva dana i u svrhu pronalaska mina se mogu koristi lokalne pcele i pcelari.

Bakterije

Naucnici su 1990. godine otkrili vrstu bakterija, koja u prisustvu TNT pokazuje osobinu fluorescencije. Vrsta proteina koja se nalazi u ovim bakterijama prepoznaje oblik molekula TNT i u njegovom prisustvu pokazuje fluorescenciju. Princip rada se sastoji u nanosenju bakterija na potencijalno minsko podrucje, najcesce iz vazduha koriscenjem aviona ili helikoptera. Posle nekoliko sati tim ljudi detektorima ispituje osobinu fluorescencije sa zemlje ili iz vazduha. Ovom metodom se za kratko vreme moze ispitati velika oblast. Pojava laznih signala je svedena na minimum zbog toga sto bakterije reaguju samo na prisustvo molekula TNT. Metoda je osetljiva na spoljne uslove kao sto su ekstremno visoke temperature i ekstremno suva zemlja koja za kratko vreme apsorbuje bakterije. Dodatan nedostatak moze predstavljati nedetekcija pojedinih signala sa bakterija detektorima fluorescencije. Ukoliko prilikom transporta i postavljanja mina deo eksplozivnih cestica napusti telo mina, moze doci do pojave fluorescencije i na mestima ispod kojih se ne nalaze mine.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 02:05:42 pm
Tabelarni prikaz pomenutih i nepomenutih metoda detekcije mina

TehnologijaPrincip radaPrednostiNedostaci
Metode bazirane na elektromagnetskim svojstvima
Detektori metalaIndukovanje električne struje u metalnim delovima mineDetekcija nezavisna od vremenski promenljivih uslovaLoša detekcija nemetalnih mina; Veliki broj lažnih signala
GeoradarRefleksija radio talasa od ukopanih objekata i zemljeMogućnost detekcije svih tipova minaEkstremno suvi i vlažni uslovima; Stene, korenje biljaka, podzemne vode
Metoda detekcije na bazi merenja provodnostiOdređivanje raspodele električne provodnosti u zemljiMogućnost detekcije svih tipova minaEkstremno suvi uslovi; Mogućnost neželjene detonacije mina
Metoda analize infracrvenim zračenjemAnaliza promene temperature zemljištaBrza pretraga; Rad sa bezbedne udaljenostiNemogućnost pronalaska individualnih mina
Akustičko/seizmička metodaRefleksija zvuka ili seizmičkih talasa od ukopanih objekata i zemljeMali broj lažnih signala; ne oslanja se na elektromagnetna svojstvaMine na većoj dubini; Vegetacija;Zaleđeno tlo
Metode za detekciju čestica u vazduhu ili na zemlji
Biološke metode(psi, pčele, bakterije)Živi organizmi detektuju prisustvo eksplozivaPotvrda prisustva eksplozivaEkstremno suvi uslovi;Pojava lažnih signala
Metoda zasnovana na promeni fluorescencije polimeraPromena fluorescencije polimera u prisustvu eksplozivaPotvrda prisustva eksplozivaEkstremno suvi uslovi;Pojava lažnih signala
Metoda bazirana na promeni otpornosti polimeraPromena otpornosti polimera u prisustvu eksplozivaPotvrda prisustva eksplozivaEkstremno suvi uslovi
Metoda zasnovana na promeni rezonantne frekvencijePromena rezonantne frekvencije u prisustvu eksplozivaPotvrda prisustva eksplozivaEkstremno suvi uslovi;Pojava lažnih signala
Metode za detekciju eksploziva unutar mina
Nuklearna četvoropolna rezonancijaDetekcija rezonancije atomskog jezgra pobuđenog RF impulsomIdentifikacija eksplozivaTNT; Tečni eksploziv;Radio smetnje;
Metode detekcije mina bombardovanjem neutronimaDetekcija emisije zračenja iz jezgara atomaIdentifikacija eksplozivaVlažno zemljište; Fluktuacije na površini zemljišta
Metoda detekcije pipalicomIspitivanje zemljišta pipalicom Pouzdan način koji može odmeniti bilo koju metoduTežak teren, kamenje, korenje; Potreban fizički kontakt sa minom


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 02:55:09 pm
O detekciji mina putem GM biljaka ima vrlo malo dostupnih informacija. Iz tog razloga citiram deo teksta sa web strane CENTRA ZA RAZVOJ EKOLOSKE SAVESTI IZVOR ( link (http://www.well.org.rs/index.php/genetske-modifikacije?sem_midx=-1&sem_jidx=0&showall=1) ). Slican tekst se moze pronaci na jos nekim sajtovima.

Quote
EKSPERIMENTI U SRBIJI
Otkrivanje mina i neeksplodiranih sredstava genetski izmenjenim bakterijama u svetu i R. Srbiji

Tokom 2009. godine, tačnije 7.9.2009. u izveštaju broj RB9006 Američkog ministarstva za poljoprivredu USDA, koji je pripremila Tatjana Maslac, a odobrila Hoa Huynh, navodi se sledeće:

Osim eksperimenata koje je sprovodio MONSANTO u Republici Srbiji, jedna druga korporacija iz Danske, ARESA, tražila je i dobila dozvolu da 2007 i 2008. godine vrši eksperimente sadnjom transgenog duvana (*Transgen=mešanje gena). Ovaj eksperiment se odvijao na otvorenom vazduhu, sa izmenjenim genima “Thale Cress” (Arabidopsis Thaliana), koji treba da detektuju zakopan eksploziv.

Američka Defense Treath Reduction Agency i Office of Science Technology (DTRA/OST) finansijski su podržale ispitivanje novih tehnika otkrivanja mina (skraćenica MMDS). Projekt je započet 1997, a sastojao se od šest glavnih koraka:

1. Genetska izmena bakterija koje bi luminiscirale ili fosforescirale pri usvajanju trinitrotoluena (TNT). Ovaj je zadatak završen 1997. U Nacionalnoj laboratoriji Oak Ridge u USA.

Traženje dozvole za korišćenje takve bakterije od nadležne Agencije za zaštitu okoline (EPA) u okviru Akta o kontroli toksičnih supstanci (TSCA). Dozvola je dobijena septembra 1998 u USA.

Izrada eksperimentalnog poligona za proveru i testiranje postavki projekta. Ovaj zadatak poveren je Nacionalnom centru za eksplozivni otpad (NEWTEC). Izrada poligona završena je juna 1998 u USA.

Izrada plana eksperimenta završena je avgusta 1998 u USA.

Eksperiment je sproveden i završen oktobra 1998 u USA.

Završni izveštaj je štampan decembra 1998 u USA.

Naučnici iz Oak Ridge National Laboratory u bakteriju Pseudomonas putida KT2440 metodom genetskog inženjeringa ugradili su gene gfp (kodira fluorescentnu belančevinu) i lux (za bio-luminiscenciju). Ova je bakterija osetljiva na isparenja TNT eksploziva pa se može otkriti putem UV svetla.

Sistem je laboratorijski proveren i ponuđen nekim državama na ispitivanje u prirodnim uslovima minskih polja. Međutim, iako je ideja plemenita - ubrzati razminiravanje miniranih područja, za ovu metodu ne postoji naučna procena rizika. Uprkos tome, našli su se naučnici nedovoljne moralne odgovornosti, koji pokušavaju dobiti dozvolu za ovaj projekt, koji će se po svojoj prilici finansirati sa zapada. Zašto? Svaka strana ima svoju računicu, naučnici finansijsku potporu za istraživanja, a strana koja finansira ispitivanje u prirodnim uslovima strane zemlje, bez rizika za vlastiti ekosistem. Pritom je od posebnog značaja rečenica zaključka izveštaja, koju citiram doslovno: "Jasno je, međutim, da ova tehnologija još nije za komercijalizaciju." Drugim rečima, sami autori izveštaja priznaju da je još mnogo nerešenih pitanja na koja treba odgovoriti pre nego što bi se ova metoda mogla pustiti u primenu.

U izveštaju je jasno naglašena razlika u pogodnosti primene dva ispitivana soja bakterije Pseudomonas putida - onog s lux i onog s gfp genom. Lux soj je imao vrlo slabo radiometrijsko zračenje, pa zahteva detektore visoke osetljivosti. Stoga se u izveštaju zaključuje da bi uz poboljšan proces aplikacije možda bilo moguće postići bolje rezultate. Drugi, gfp soj pokazao se boljim, ali je i on dao pokoje pogrešno očitavanje uzrokovano prirodnom drenažom nagnutog terena ili prisustvom fluoroscentnih delova organske supstance u tlu.
Stav nekih stranih naučnika

Kako je ova metoda razminiravanja ponudena Hrvatskoj, s predmetom je upoznato Bioetičko poverenstvo pri Vladi R. Hrvatske. Član tog poverenstva, a zbog prikupljanja podrobnijih informacija i saveta, obratio se kolegama naučnicima u svetu. Pogledajmo šta oni misle o toj metodi razminiravanja:

Profesor Mark Wheelis s Odelenja za mikrobiologiju, Kalifornijskog univerziteta u Davis-u, SAD u svojoj e-mail poruci od 30. maja 2000. naglašava dva upitna područja:

Tehnika izvodenja: predloženi sistem, prema njemu, zahteva da operator u nekoliko navrata, bilo traktorom - bilo pešice, pređe preko miniranog terena: 1) prskajući vodu za vlaženje tla, zatim 2) prskajući suspenziju bioreporter bakterija, i konačno 3) detektujući signal. 0vo zadnje bi trebalo učiniti noću. Očigledno da je ovakav postupak nepraktičan i neprihvatljiv. Prema njemu, dok se ne razviju metode aplikacije iz vazduha i očitavanja izvan miniranog terena, stvarni eksperimenti na miniranom terenu ne dolaze u obzir. (Opaska: ne zaboravimo da su danas sva ta minirana područja zarasla gustom vegetacijom grmlja i šipražja, pa su kao takva teško prohodna za čoveka i neprohodna za traktor.) Ali, navedeni problemi manje su značajni od onih koji slede.

Oslobadanje genetski modifikovanih organizama: Sistem zahteva oslobađanje velike količine GMO na velikim površinama. 0vo se ne bi smelo provesti sve dok ne postoje upravni i nadzomi mehanizmi društva za sprovodenje takvog oslobađanja, osiguranja biološke sigur-nosti, kao i nadzora i delovanja u slučaju nepredvidljivih rezultata. Bakterija Pseudomonas putida je uobičajena bakterija tla i može se pretpostaviti da će rizik za okolinu ili ljudsko zdravlje biti mali ako je genetska modifikacija urađena pažljivo. Međutim, ovo treba biti predmet naučne provere, a ne nagađanja. Pretpostavka da će GM bakterije na svetlu naglo izumreti takođe nije eksperimenalno proverena, a verovatno je da će se GM bakterije nastaniti i proširiti u tlu. Posledice toga ne mogu se sada predvideti.

Profesor Wheelis konačno zaključuje: "Ja ne bih ni pomišljao na sprovodenje ovakve metode:

(1) bez razvijene metode primene iz vazduha i detektovanja van minskog polja,

(2) bez odgovarajućih eksperimentalnih pokazatelja učinka na okolinu i zdravlje Ijudi, uključujući preživljavanje bakterije u tlu, prenos plazmida na druge vrste, itd.

(3) bez razvijenog nacionalnog sistema regulisanja, nadzora i spašavanja.

Tek kad bi sva tri uslova bila ispunjena, a metoda bi pokazala jasnu prednost pred drugim manje invazivnim tehnikama, moglo bi se pristupiti njenoj primeni.

Profesor Philipe J. Regal sa Minesota univerziteta, SAD, 1. Juna 2000. piše:

"Protivim se oslobađanju bilo koje genetski izmenjene bakterije u okolinu, ako prethodno nije pažljivo testirana na moguće nepoželjne učinke. Danas postoje stotine rekombinovanih bakterija koje genetički inženjeri univerziteta i korporacija SAD-a pokušavaju već petnaestak godina osloboditi u prirodu. Ali, uprkos pritisku industrije s kojim se mora nositi američka agencija za regulaciju ovih pitanja (EPA), generalno je prihvaćeno da se o svetu mikroorganizama još premalo zna, i da se ne mogu izdavati odobrenja bez dovoljno poznatih činjenica.

Kakav bi mogao biti ekološki učinak genetski izmenjenih bakterija? Teško je dati čak i površnu procenu bez detaljnog poznavanja ekoloških činjenica o toj određenoj, izmenjenoj bakteriji, kao i bez detaljnog poznavanja na njoj izvršene promene. Neko može zastupati hipotezu da ona neće imati negativni učinak na okolinu. Drugi pak mogu biti zabrinuti zbog niza opasnosti, od mogućeg izazivanja novih oboljenja u životinjskom ili biljnom svetu, do uništenja plodnosti tla, ili čak do stvaranja 'gasova staklene bašte' koji mogu kroz period vremena promeniti hemijski sastav atmosfere i time narušiti termalnu ravnotežu planete.

Pretpostavimo najgori slučaj. Pretpostavimo da takva bakterija ima širi interes u prehrani od onoga kojega joj je pronalazač metode, na temelju ograničenih laboratorijskih ispitivanja, idealistički namenio. Pretpostavimo da se takva izmenjena bakterija u prirodi pokaže kao vrlo agresivna, s natprosečnom sposobnošću umnožavanja i preživljavanja. I konačno, pretpostavimo da takva bakterija kao sporedni proizvod otpušta metan. Biološki sve je ovo moguće. S njenim oslobadanjem u okolina započeo bi se proces koji bi kroz neko duže vreme imao štetne posledice na sav živi svet planete. Takva izmenjena, transgena bakterija u stanju bi bila narušiti mikrobiološku ekologiju tla i promeniti hemiju atmosfere. Ovaj ekstremni slučaj je zasigurno najgori mogući scenario, ali prisutan je i celi je niz manjih opasnosti. Problemi mogu nastati, a da pre toga nisu bili predvideni u radnoj hipotezi. To znači da je neophodan strogi empirijski test pre nego što se i pomisli na puštanje transgenih bakterija u okolinu."

Za upoređenje prisetimo se samo primera nemačkih molekularnih genetičara, koji su načinili transgenu Klebsiella bakteriju kojoj je zadatak trebao biti razgradnja ostataka u drvnoj industriji, a ispostavilo se da pored toga inhibira fiziološke funkcije biljke, pa je za nju letalna. Nauka danas čak ne može ni predvideti koliku štetu je mogla transgena Klebsiella naneti u prirodi. Zasigurno, društvo se ne bi smelo igrati s takvim mogućnostima. Stoga, svako ispitivanje mogućeg rizika mora biti otvoreno naučnoj kritici svih mogućih eksperata iz područja mikrobiološke ekologije, ekologije generalno, i konačno kritici običnih gradana.

"Stoga u slučaju bakterije modifikovane genom meduze, koju žele testirati u vašoj zemlji," nastavlja profesor Regal, "treba razmisliti o sledećem: Da li je laboratorijski proverena sigurnost bakterije? Da li je primenjena odgovarajuća metodika testiranja? Gde su rezultati testa? Jesu li oni dostupni nezavisnom naučniku zbog provere? Mogu li ih ja videti i proslediti svojim kolegama? Koji su daljnji laboratorijski testovi naznačeni? Ako ipak odlučite sprovesti testiranje kod sebe, imate li valjane planove nadzora i sprečavanja štete? Možemo li ja i moje kolege mikrobiolozi tla videti te planove i dati na njih primedbe?

Imajte na umu da naše iskustvo s ekološkim problemima izazvanim introdukcijom biljaka upozorava da se problemi mogu javiti sa kašnjenjem od 5 do preko 50 godina). Klimatski uslovi i genetska dinamika u populaciji činioci su koji određuju brzinu razmnožavanja i širenja bakterije.

Žao mi je što u mom odgovoru na vaše pitanje ima još više pitanja. Ali, to je stanje stvari s genetičkim inženjeringom. Duboko sam ožalošćen što vam ovoga časa ne mogu ponuditi tračak nade i bolje vesti, ali bilo bi profesionalno neodgovorno kad vas ne bih upozorio na naučne činjenice onako kako ih ja vidim," napisao je profesor Regal.

Profesor Peter Wills s Odelenja za fiziku, Univerziteta u Auckland-u, Novi Zeland, 8. juna 2000. poslao je sledeću poruku:

"Ova ideja o detekciji zemnih mina kruži naokolo već neko vreme. Tipično je za neke grupe naučnika da pokušavaju sprovoditi ovakve eksperimente u zemljama koje nisu imale dovoljno vremena da razviju svoje kontrolne strukture i procedure za nadziranje otpuštanja GMO u okolinu. U Novom Zelandu je proces stvaranja regulativnog sistema trajao skoro 15 godina i za to vreme mi nismo imali rat.

Želim izraziti svoju solidamost s vama i s vašim zahtevom za odbijanje ovog predloga sve dok ne bude oformljena odgovarajuća konsultativna mreža za rešavanje ovakvih pitanja, kako nacionalna, tako i internacionalna."

Kad bi već postojala potreba primene genetički izmenjenog orga-nizma pri odstranjivanju zaostalih eksplozivnih sredstava, možda bi primerenije bilo otkriće britanskih naučnika: iz zemljišne bakterije (Enterobacter cloacae PB2) u biljku je ugraden gen za produkciju enzima (PETN reduktaza), koji inicira degradaciju azotnih estera eksplozi-va. Takva bi biljka bila u stanju razgraditi u tlu zaostala eksplozivna sredstva.

U svakom slučaju, genetički izmenjene bakterije i nisu potrebne za ovu namenu, jer postoje prirodne bakterije koje fluoresciraju kad metaboliziraju TNT. Naučnici Tehnološkog centra Savannah River u Aiken, Južna Karolina, SAD, veruju da su rešili problem. Carl Riermans je otkrio bakteriju koja se javlja u prirodi, konzumira TNT i svetluca kada se izloži laseru ili UV svetlu. (lzvor. Appetit auf Explosives, Der Spiegel, 10. januar 2000.)

Zaključak Bioetičkog poverenstva R. Hrvatske

Hrvatski centar za razminiravanje u Sisku uputio je Bioetičkom poverenstvu R. Hrvatske zahtev za davanje ocene upotrebe bioreporter bakterija za otkrivanje mina. U maju 2000. godine Bioetičko poverenstvo prvi put razmatra zahtev, i na drugom sastanku 20. juna, bez da su predočena i razmatrana druga moguća rešenja, nakon podeljenog stava po tom pitanju (10 glasova za i 7 protiv) donosi sledeći zaključak:

"Uvažavajući potrebu i značaj razvoja novih metoda sigurnijeg, bržeg i efikasnijeg razminiranja prostora Republike Hrvatske, predlaže se Hrvatskom centru za razminiravanje da izradi predlog pilot-projekta za testiranje navedene metode Microbial Mine Detector System (MMDS) na otvorenom terenu u Republici Hrvatskoj. Predlog pilot-projekta treba sadržavati detaljan opis probnog eksperimenta iz kojeg će biti vidljivo na kojem terenu (lokaciji) i površini će se vršiti testiranje, na koji način će se bakterije aplicirati, analizu verodostojnosti odredivanja mesta gde se nalaze mine, detaljan monitoring područja za vreme i nakon eksperimenta, procenu uticaja na okolinu. Uz predlog pilot-projekta potrebno je priložiti i ocenu američke Agencije za zaštitu okoline (EPA) o neštetnosti bakterija. Isto tako u predlogu pilot-projekta treba navesti koje institucije, naučnici i istaknuti specijalisti će biti uključeni u rad i monitoring projekta.

Detaljno razrađen predlog projekta treba dostaviti Bioetičkom poverenstvu na mišljenje, a biće potrebno pribaviti i mišljenje Ministarstva zaštite okoline i prostomog uredenja i Ministarstva zdravstva."

Do danas Bioetičko poverenstvo još nije razmatralo predlog takvog pilot-projekta pa se može pretpostaviti da isti nije ni podnesen.

Član Bioetičkog poverenstva pri Vladi R. Hrvatske, još kaže "Lično sam glasao protiv gornjeg zaključka i protivim se ovakvim eksperimentima, prvenstveno stoga što Hrvatska nema ispunjen niti jedan od tri preduslova koja na/odi profesor Wheelis. Za svoj stav preuzimam punu moralnu i naučnu odgovomost, što mi je kao naučniku i dužnost. Pritom bih želeo skrenuti pažnju na jedan od problema današnje nauke i naučnika. Zbog obima znanja i naučnih činjeni ca, naučnici se moraju specijalizovati za pojedine uže discipline) unutar svog područja. Takva specijalizacija onemogućava im da određena pitanja, poput ovih izazvanih genetskim inženjeringom, sagledaju celovito. U svom naučnom poletu i oduševljenju za pojedi-nu naučnu ideju oni često veruju da je ispravno ono što oni vide iz svog ugla gledanja. Ali nažalost, da bi se neki problem mogao sagledati celovito (holistički) neophodan je timski rad i saradnja grupe naučnika raznih specijalnosti.

Priručnik, koji su uredili naučnici The Edmonds Institute iz SAD-a: Genetically Engineered Organisms - Assessing Environmental and Human Health Effects (CRC Press), biće vredan pomagač i vodič svim naučnicima uključenim u rešavanju sličnih nedoumica."


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 03:39:34 pm
Mehanicko razminiranje

Za mehanicko razminiranje se uglavnom koriste razni uredjaji za razminiranje koji se montiraju na odgovarajuca oklopna vozila (prvenstveno tenkove). Za razliku od rucnog razminiranja gde se pronadjene mine i ostala MES cesto samo deaktiviraju kod mehanickog razminiranja mine se unistavaju mehanickim putem.

Mehanicki uredjaji za razminiranje rade na jedan od sledecih principa:
-valjci koji svojom tezinom vrse pritisak na minu te je aktiviraju
-raonici koji izoravaju mine iz zemlje
-mlatilice (uredjaji koji koji se sastoje od dobosa na kome su obicno vezani lanci) koja prilikom okretanja dobosa udara po zemlji, udarom skida jedan sloj a prilikom udara u minu istu aktivira
-eksplozivno punjenje koje se lansira preko MEP a zatim aktivira

Pored uredjaja koji su u vojne svrhe najcesce montirani na tenkove za potrebe humanitarnig razminiranja koriste se razne specijalizovane masine koje rade na istom ili slicnom principu.

Uredjaji za mehanicko ciscenje se najcesce koriste tokom borbenih dejstava radi delimicnog otvaranja prolaza kroz minska polja o ostale vrste MEP. Iako su ova sredstva veoma efikasna i brza njihova primena je ipak ogranicena konfiguracijom terena. Tako se ovakvi uredjaji za razminiranje ne mogu koristiti na raskvasenom i mocvarnom terenu, stenovitom terenu (uredjaji koji imaju raonike). Pored ovih ogranicenja mane su jos i: odstupanje od traga gusenice(slika 1), nemogucnost manevrisanja u minskom polju, lebdenje (slika 2) ili zarivanje u suprotnu stranu (slika 3) na ispresecanom terenu.

[attachment=1]
[attachment=3]
[attachment=2]


U JNA su u upotrebi bila 2 tipa mehanickih razminiraca KMT-5 i KMT-6, kao i pruzna eksplozivna punjenja (opste poznata pod nazivom BANGALOR torpedo). Takodje je u drugoj polovini `90-ih vrseno testiranje domaceg uredjaja koji je radio na principu ``mlatilice`` medjutim nije poznato kakvi su rezultati postignuti i da li je uopste ijedan primerak (osim prototipa) proizveden u uveden u naoruzanje.





Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 05:57:49 pm
Cistac mina KMT-5

[attachment=1]

Cistac mina KMT-5 je namenjen za prikljucivanje tenkovima T-55 i slicnim. U osnovi su u pitanju 2 sekcije koje se zasebno kace na tenk, po jedna ispred svake gusenice. Svaki deo se sastoji od  4 celicna diska (celik legiran hromom, cvrstoce >700) na zajednickoj osovini. Sastoji se iz dva osnovna dela koji se zasebno prikljucuju ispred svake gusenice po jedan. Sirina jedne sekcije je 850 mm te se tenk krece po ociscenom terenu. Izmedju kolotraga se mogu aktivirati samo mine postavljene da dejstvuju na antenu (TMRP-6), i to pomocu lanca koji se nalazi izmedju sekcija. Diskovi u sekcijama se mogu, nezavisno jedan od drugog, vertikalno pomerati za 250 mm radi boljeg prilagodjavanja terenu.
 
[attachment=2]

Tehnicke karakteristike

Tezina sekcijeoko 2,5 t
Tezina uredjajaoko 7 t
Transportna tenku ili 3 kamiona (1 mora imati dizalicu od 3t)
Efikasnost5 mina/metru sirine
Brzina otvaranja prolaza100m/5-10 min
Maksimalni bocni nagib10 stepeni
Vreme montiranja4-8 sati (po teh.uputstvu JNA), 30-45 min (po Wikipediji)
Izdrzljivost (dinamicki udar 5,6-7kg eksploziva)10 eksplozija

Nedostaci:
-Slabe manevarske mogucnosti kroz minsko polje, ne moze da menja pravac, a ne moze se upotrebiti ni na  mocvarnom i raskvasenom zemljistu, zemljistu sa rovovima, jarkovima i sl. Zaokret sa montiranim KMT-5 je 65m.
-Nema mogucnost pracenja borbenog poretka, vec se mora angazovati ranije, kada moze biti otkriven i lako unisten.
-Prevozi se pomocu tri vozila.
-Pored ovoga veliki nedostatak ovog uredjaja, kao i kod uredjaja za izrivanje mina su: odstupanje traga gusenice i sekcije zbog zaokreta, zarivanje razminiraca u suprotnu stranu rova ili jarka, lebdenje sekcija i eventualno zacepljenje u blatu.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 11, 2010, 06:34:04 pm
Cistac mina KMT-6

[attachment=1]

Cistac mina KMT-6 namenjen je prikljucivanju tenku M-84 i slicnim.Posto se na prethodnoj slici vidi uredjaj prikljucen tenku T55 trebao bih da objasnim odakle KMT-6 na tom tenku kada je prethodno navedeno da je namenjen tenku M84. Radi se (iako nema posebnih podataka) da je u JNA postojao cistac mina KMT-5 koji je bio namenjen tenku T55 i isti nije mogao da se koristi na M84, zbog toga je izradjen (citaj: kupljen) cistac KMT-6 ali za razliku od nekih drugih armija JNA nije odradila odgovarajuce modifikacije na T55 kako bi se ovaj uredjaj koristio i na tom tenku. Osnovni nacin razminiranja kod ovog uredjaja je razminiranje izoravanjem. Na zemljisti bez kamenja, panjeva i slicnih prepreka postize najbolje rezultate.
Cistac mina KMT-6 sastoji se od: 2 sekcije nozeva ( leva i desna), delova za pricvrscenje, delova za aktiviranje protivpatosnih mina, mehanizma za podizanje noznih sekcija, elektrouredjaja, pribora za rad u sneznim uslovima i rezervnog alata i pribora.Ovaj uredjaj postavljen u marsevski polozaj ne utice bitno na manevarske sposobnosti tenka kome je prikljucen.

[attachment=2]

Tehnicke karakteristike

Masa 1 t
Radna brzina 5-6km/h
Uspon23 stepena
Bocni nagib 20 stepeni
Visina prepreke/dubina snega do 200mm/do 400mm
Vreme potrebno za montiranje 15-20min
Vreme potrebno za demontiranje 5-10min

Jos malo podataka o KMT-6 na ruskom jeziku
[attachment=3]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2010, 01:07:05 pm
Oklopni cistac mina BMR-3M

Oklopni cistac mina BMR-3M spada u red najsavremenijih cistaca mina na svetu. To je vozilo ruske proizvodnje izradjeno na sasiji tenka T-90. Zbog posebene namene tenkovski oklop je modifikovan a nadgradnja prilagodjena posadi i sistemu za upravljanje dopunskom opremom za mehanicko ciscenje mina.
Osnovna namena ovog cistaca mina je da cisti puteve na pravcu kretanja jedinica.
[attachment=1]

Modifikacijom je obezbedjena visoka manevarska sposobnost ali i bezbednost ljudstva i opreme prilikom detonacije mine.BMR-3M obezbedjuje zastitu posade i sklopova od puscane i mitraljeske vatre i eksplozivnih punjenja do 8,4kg TNT.
Patos kod BMR-3M je viseslojni sastavljen od celicnih ploca razlicite debljine, dok je prostor izmedju ploca ispunjen specijalnim punjenjem.

[attachment=2]
 
Vozilo je opremljeno kotrljajucim i pluznim cistacem KMT-7, sistemom za elektromagnetno aktiviranje mina EMT, visekratnim frekventnopojasnim omotacem namenjenim za aktiviranje mina namenjenih za aktiviranje radio putem.Upotrebom cistaca KMT-7 vozilo otvara prolaz kroz minsko polje sirine 2x800mm, a upotrebom uredjaja EMT otvara sirinu prolaza do 4 m.
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Vozilo je naoruzano mitraljezom NSVT 12,7mm kojim se upravlja elektromehanicki, kao i naoruzanjem posade (automati AKS-47) koim se moze gadjati kroz 3 puskarnice (po jedna sa bocnih strana i jedna na zadnjoj ploci).

Ostala oprema:
-sistem protivraketne zastite
-dva uredjaja za otkrivanje mina
-individualni inzinjerijski komplet DUBLON
-prenosni ometaci
-radio uredjaj R-163-05R

U vozilu se nalazi hrana i voda neophodna posadi za 2 dana, kako posada ne bi morala izlaziti napolje. Pored hrane i vode u vozilu se nalaze i bojler za vodu, aparat za grejanje hrane, individualna sanitarna sredstva, termoelektricni uredjaj i instalacije za mikroklimu.


TT podaci BMR-3M
Posada2(komandir i vozac) + 3 minera
Tezina43 t
Duzina6.92m
Sirina 3.78m
Visina 2.93m
Klirens0.385m
Motor4-cycle V diesel M-84MS
Snaga motora840 KS
Maksimalna brzina60 km/h(radna - 12 km/h)
Radijus540 km
Oklop300 mm
Naoruzanje12.7mm NSVT, RPG-7D (6 grenades), AAM Igla (2 miss.), AKS-74 (150 rnds)
Tezina uredjaj KMT-77500 kg
Tezina uredjaja EMT250 kg


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2010, 01:22:33 pm
BMR-3M video

https://youtu.be/YcmnwGQEH68


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2010, 01:29:03 pm
Vrlo lep video gde se moze videti dosta toga o postavljanju mina ali i o principu rada BMR-3M.

https://youtu.be/04kRbHPxh7Q


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2010, 01:57:46 pm
Ostala sredstva za mehanicko razminiranje

Prethodna pomenuta sredstva (cistaci mina KMT) su prvenstveno namenjena za razminiranje tokom borbenih dejstava radi obezbedjenja kretanja vlastitih jedinica.
Pored ovih sredstava prilikom humanitarnog i vojnog razminiranja se koriste i sredstva koja pretezno rade na principu obrtog dobosa sa lancima i koje su najcesce daljinski upravljive radi vece bezbednosti rukovaoca

Neke od tih masina su :

-BOZENA (u nekoliko verzija, na slikama se nalazi BOZENA 5)

Ovo je masina namenjena razminiranju i radi na principu dobosa sa lancima. Prilikom okretanja dobosa lanci velikom silom udaraju u zamlju ispred sebe sto dovodi do aktiviranja mine.

[attachment=1][attachment=2]
[attachment=3][attachment=4]

http://www.youtube.com/watch?v=gflDZe0eUXY


Bozena 4 - dimenzije i tt podaci

Podaci o dimenzijamaMerna jedinica     model FU1model FU2
Ukupna duzinamm5,3755,280
Duzina mlatilicemm2,1952,100
Efektivna sirina ciscenjamm2,0002,225
Ukupna sirina radnog uredjajamm 2,746 2,840
Maximalna dubina unistavanjamm250250
Precnik dobosamm1,400 1,400
Duzina lanaca sa cekicimamm600465
Broj lanaca sa cekicimakom 3640
Tezina radne alatkakg1,0601,335
Ukupna tezina kg 5,800 6,265

[attachment=5]



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Brok on April 12, 2010, 02:53:28 pm
Ih da smo imali barem jedan ovakav u celoj brigadi, čudo jedno kako izgleda:

(http://www.paluba.info/smf/materijali-za-forum/razminiranje-pojam-oprema-nacini/?action=dlattach;attach=30454;image)

Ima još jedan straiji sistem za razminiravanje PT mina, isto kao i ovaj, nikada ga nisam video uživo.
Sastoji se iz toga da (T-54/55 je koristio tu varijatu) izbaci isped sebe u visini gusenica dva štapina u dužini do 500 meatara, i onda se detonira ne bi li tom detonacijom detonirao neku PT minu. Taj koncept je odaavno izbačen iz upotrebe ali sam slušao o njemu od starijih tenkista.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2010, 03:10:08 pm
TT podaci za BOZENA 5
Podaci o dimenzijamaMerna jedinicavrednost
Duzina pogonske jedinicemm4,410
Sirina pogonske jedinicemm2,415
Duzina mlatilicemm2,430
Maksimalna sirina radne alatkemm3,580
Efektivna sirina ciscenjamm2,800
Maximalna dubina unistavanjamm300
Broj obrtaja radne alatkeo/min350-500
Radni ucinakkvm/h1050-4900
Tezina radne alatkakg2,020
Ukupna tezinakg11,720

[attachment=1]



MV-10 (Hrvatska)


[attachment=6]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=7]
[attachment=8]

[attachment=9]
[attachment=10]




Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2010, 03:13:46 pm
@Broker

To je takozvano Bangalor torpedo. U nekom od narednih postova cu nesto napisati i o njemu.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Brok on April 12, 2010, 03:17:55 pm
Super, jedva čekam, o tome sam kao što rekoh samo slušao pa će biti zanimljivo i videti. :super


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 13, 2010, 11:35:34 pm
Razminiranje eksplozivom

Razminiranje eksplozivom je nacin unistavanja minsko-eksplozivnih prepreka koji se primenjuje kod otvaranja prolaza kroz minska polja tokom borbenih dejstava.

Najpoznatiji nacin razminiranja eksplozivom je pomocu tzv. BANGALOR torpeda, Pored toga jedan od mogucih nacina je pomocu aerosolinih eksploziva, medjutim informacije o tom nacinu razminiranja nisu toliko dostupne kako bih nesto o tome napisao.

Zbog toga u nastavku sledi

BANGALORE TORPEDO

Bangalor torpedo je dizajnirao jos 1912.godine britanski kapetan McClintock. To je pruzno eksplozivno punjenje namenjeno otvaranju prolaza kroz zicane i minsko eksplozivne prepreke.

[attachment=1]
[attachment=2]

Bangalor torpedo se sastoji od cevi ispunjenih eksplozivom. Cevi su duzine do 1,5 metara i mogu se medjusobno nastavljati do maksimalne duzine 15 metara. Na kraju poslednje cevi se nalazi stapin kojim se punjenje aktivira.Ovim nacinom razminiranja (prvobitni model M1A1) se moze napraviti prolaz duzine 15 i sirine oko 1 metar.

M1A1 Bangalor torpedo je masovno korisceno tokom oba svetska rata od strane saveznickih snaga.
U novije vreme ovo eksplozivno punjenje je modifikovano tako sto je telo izradjeno od legure aluminijuma a kao punjenje se koristi C4 umesto TNT eksploziva. Ovo sredstvo je namenjeno jedinicama (najcesce specijalnim) kojima je potrebno lako prenosno sredstvo za savladjivanje MEP i zicanih prepreka.

Na video snimku (emisija ``Future veapons`` sa Discovery kanala) se vidi novija verzija Bangalor torpeda.


https://youtu.be/VOxAySXrlW4

EKSPLOZIVNA PRUZNA PUNJENJA


Posle WWII kao posledica daljeg razvoja Bangalor torpeda nastala su eksplozivna pruzna punjenja koja se lansiraju preko MEP a zatim aktiviraju. Jedan od modela (nije mi poznato koji model i cije proizvodnje) se nalazio i u JNA (koliko mi je poznato nikada nije zaziveo kao neko perspektivno sredstvo za razminiranje te je jos ,prema mojim saznanjima, `80-ih godina izbacen iz upotrebe).

Eksplozivno pruzno punjenje je u osnovi raketa koja se lansira preko prepreke i koja za sobom povlaci ``uze`` ispunjeno eksplozivom. Posto se takvo punjenje lansira  i aktivira dolazi do aktiviranja PP i PT mina i unistavanja drugih vrsta prepreka (zicane, drvene i sl.)

Predstavnici ovog nacina razminiranja su:
-M58 MICLIC (SAD)
-UR-77 Meteorit (Rusija)
-Giant Viper (Engleska)

M58 MICLIC je americke proizvodnje i svojim dejstvom moze otvoriti prolaze u MEP  sirine 8 i duzine 100 metara. Sistem se sastoji od prikolice M353 ili M200A1, lansera, M147 sistema za aktiviranje, M58A3 eksplozivnog pruznog punjenja i 4 rakete MK22 mod 4 (od 5 inca). eksplozivno punjenje cini eksploziv C4 u kolicini od priblizno 2,3 kg po metru duzine. Aktiviranje se vrsi daljinski ili rucno (u slucaju da daljinsko aktiviranje zakaze). Prilikom rucnog aktiviranja vrsi se aktiviranje time-delay osiguraca koji se nalaze na svakih nekoliko metara razmaka. Posto je rucno aktiviranje izuzetno opasna operacija u sali (americki smisao za humor) je nazvana " Medal of Honor run".
[attachment=3]
http://www.youtube.com/watch?v=LU33PrFJI4Q

UR-77 Meteorit je ruski samohodni sistem za razminiranje nastao 1978 godine kao zamena za stariji UR-67 (na sasiji vozila BTR-50PK) usvojenog 1968.godine.Sistem se sastoji od oklopnog vozila 2S1 Gvozdika, pomocnom opremom i 2 eksplozivna punjenja za razminiranje. Eksplozivno punjenje se lansira raketom pogonjenom mlaznim motorom, a aktiviranje se vrsi iz vozila. Punjenje je duzine 93 metra i otvara prolaz duzine 80-90 metara i sirine oko 6 metara. Vreme potrebno za otvaranje prolaza je 3-8 minuta a posadu cine 2 coveka. Kolicina eksploziva po duznom metru je 4 kg.

[attachment=5]

https://youtu.be/g8RYGFrtOqo

Giant Viper je prikolica sa sistemom za razminiranje razvijenim od stran britanske vojske 1950-ih godina. Prikolica se namenjena za vucu tenkovima Centurion, oplopnim vozilom AVRE, oklopnim transporterom FV 432 i FV 4003. Duzina eksplozivnog punjenja je 250 metara i punjeno je plasticnim eksplozivom. Aktiviranjem se otvara prolazi priblizne sirine 6 metara i duzine 200 (ranije verzije) odnosno oko 7 metara sirine i 230 metara duzine (novije verzije).
[attachment=4]

https://youtu.be/zHszRV5-bd4
https://youtu.be/HtB0QnfviXQ


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 23, 2010, 11:56:30 am
OPASNOSTI I GRESKE PRILIKOM RAZMINIRANJA

Ovaj deo cu poceti vescu da je na Igmanu prilikom razminiranja 1 deminer poginuo a drugi tesko ranjen.

Quote
Погинуо деминер на Игману
22. април 2010. | 20:47 | Извор: ФоНет


САРАЈЕВО -

Стручњак за уклањање мина је погинуо, а други је тешко рањен док су уклањали мине на Игману, саопштила је данас полиција.

Стручњак за уклањање мина је погинуо, а други је тешко рањен док су уклањали мине на Игману, саопштила је данас полиција. Рањеног мушкарца је неколико шрапнела погодило у врат и лице, али му живот није у опасности, јавља АП.

Према званичним подацима, у БиХ је, на подручју од 1.550 квадратних километара, односно на 3,5 одсто државне територије, и даље скривено око 220.000 мина.

Од краја рата 1995. године, у БиХ је у експлозијама погинуло више од 1.600 особа, међу којима је готово 100 стручњака за уклањање мина.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 23, 2010, 12:03:42 pm
Dve slike, na koje sam naišao na prostranstvima www.

[attachment=1]

To je neka mašina za postavljanje PT mina?
[attachment=2]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 23, 2010, 12:12:03 pm
Mislim da bi to trebao biti KMT5 iz arsenala JNA



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 23, 2010, 04:30:19 pm
@ Bozo 13

Prva slika je stari minoistrazivac (nisam siguran oznaku ali cu je pronaci kasnije), na drugoj je minopolagac PMR-3B namenjen postavljanju PT mina, a na trecoj jeste KMT-5.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on May 12, 2010, 10:20:55 pm
Ponovo se dogodila tragedija prilikom unistavanja MES.

Quote
Kraljevo  12. 05. 2010

Tanjug

Veljović: Teško povređen žandarm

Pripadnik Žandarmerije iz Kraljeva teško je povređen danas prilikom redovnih aktivnosti na Mitrovom Polju i on je odmah hospitaizovan u Zdravstvenom centru Studenica, rekao je večeras U beogradu direktor policije Milorad Veljović

Direktor Veljović je za Tanjugu objasnio da je žandarm S.J povređen prilikom uništavanja minsko eksplozivnih sredstva na poligonu na Goču..
Veljović je izneo da je preduzeto sve kako bi teško povređeni žandarm, nakon ukazane prve pomći, tokom večeri bio transportovan na beogradsku Vojnomedicinsku akademiju (VMA).
Direktor policije je rekao da je u stalnom kontaktu sa načelnikom VMA, generalom Miodragom Jeftićem, kao da je o povređivanju žandarma obavešten Ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Lekari se bore za život žandarma.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Rocker on May 14, 2010, 06:43:08 pm
Nažalost, čovek je preminuo, pročitah danas u novinama. :(


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: trpe grozni on May 23, 2010, 06:07:36 pm
Evo dve fotke makedonskod automatskog deminera.

[attachment=1]

[attachment=2]

Kao i ove skalamerije koje su prikacili na TM-170 Hermelin. Pretpostavljam da se radi o indukciskom minoistrazivacu, ali nisam siguran.

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Fotografije napravio jedan prijatelj na dan 2 PMB "Leopardi" u Kicevo


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on May 23, 2010, 06:21:43 pm
Које је ово оклопно возило са митраљезом  на турели?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: trpe grozni on May 23, 2010, 06:50:19 pm
Verovatno mislis na TM-170 Hermelin (zadnje tri slike).


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on May 24, 2010, 07:49:58 am
Тако је, "Хермелин". Хвала Трпе.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: predrag on June 16, 2010, 08:30:36 am
Pored zastitnih cizama postojale su i zastitne papuce namenjene za zastitu stopala. Te papuce su ustvari bile izdignuta platforma (kao zenske cipele i sandale sa visokom platformom) koja se pomocu 2 kaisa kacila za standardne vojnicke cizme. Nazalost i pored dobre volje nisam uspeo da pronadjem ni jednu fotografiju.

Iako ima je namena bila da obezbede zastitu stopala od eksplozije oko 70 gr eksploziva iste nisu bile podesne za neravne terene i za duzu upotrebu posto je kretanje u njima bilo veoma nestabilno.

Evo jedan primer zastitnih deminerskih papuca (mislim da je u pitanju nemacka proizvodnja).

[attachment=1]

evo i ja malo da pomognem:
[attachment=1][attachment=2]

proizvodnja je americka i stvarno su se pokazale lose na neravnim terenima...


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on June 27, 2010, 11:46:05 am
OTKLIZALA MINSKA POLJA

BANJALUKA - Poplave koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu donele su novu opasnost stanovništvu, jer su nabujale vode aktivirale brojna klizišta koja su odnela deo minskih polja, pa niko u ovom trenutku ne zna gde su mine završile, pišu Nezavisne novine.

Rukovodilac Centra za borbu protiv mina BiH Antun Sinković rekao je da su tokom rata najčešće minirane obale reka, pa je zbog toga logično da će erozija zemljišta sa sobom odneti i mine koje budu na toj površini.

"Najugroženije područje je oko reka koje su plavile posljednjih dana, na primer od Dervente prema Brodu, rekom Ukrinom, gde su bile sukobljene strane tokom rata i tu su postavljana minska polja", rekao je Sinković.

"Problem je što voda odnese zemlju i sve u njoj, pa se tako te mine negde zaustave i ostanu pokrivene zemljom, pa ih čak ni detektori ne mogu otkriti. Detektori ne mogu otkriti minu na većoj dubini, recimo ispod pola metra", rekao je Sinković.

izvor: FoNet


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Brok on June 27, 2010, 11:49:52 am
Gledam dokumentarac o poručniku Kapetanoviću, i posle ajde ti budi pametan, uđi u taj nato. :komp


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Rocker on June 27, 2010, 04:08:16 pm
Gledam dokumentarac o poručniku Kapetanoviću, i posle ajde ti budi pametan, uđi u taj nato. :komp
Može li neki dodatni info o tom dokumentarcu? :)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Brok on June 27, 2010, 06:33:17 pm
Ja sam ga gledao na B92 Info, sada sam ga tražio ovde (http://www.b92.net/video/sve-emisije.php), ali ga izgleda nema (proveri nisam 100% siguran).
Daju oni sa vremena na vreme reprize tih dokumentaraca na B92 Info kanalu ali to moraš da juriš u malo nezgodno vreme, jel obično repriziraju noću.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Solaris on December 22, 2010, 05:39:26 pm
malo surfam pa naleti na ove slike

poz.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Solaris on December 22, 2010, 05:43:21 pm
a kad sam vidio ovu nisam moga a da se ne sjetim onog vica
čemu služi kamikazi kaciga? za k.
ne sumljam u hrabrost ovih ljudi ali ipak je ovo za idealne terene

poz.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on December 22, 2010, 05:50:36 pm
Upravo tako Solaris, ovo i jeste za neke idealne terene i kao zastita od pp mina, ali ne znam sta da se radi ako se naidje na pt minu kad sa svom opremom prosecan vojnik tezi vise od 100 kg, sto je minimalna tezina za aktiviranje dobrog dela pt mina.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on December 22, 2010, 10:11:22 pm
Ове "коцкасте" ципеле код француског војника на слици су од некакве "пене" и нису много тешке. Кажу да доста добро апсорбују експлозију ПП мина и да штите од повреда.

Средином 90-тих експериментисано је и у ВЈ са ципелама за заштиту ногу од ПП мина. Идеја је била направити чизму коју би носио пешадинац, а која би га штитила од нагазних ПП мина. Значи, не ципелу за деминере, већ за пешадинца. Мислим да је фирма "Миле Драгић" направила једне такве ципеле (не као ове на слици, већ стандардног облика само са дебелим ђоном), али и још једна фирма("Гепарт"). Испитиване су и неке британске чизме те намене са ђоном као на оним модним женским "платформама" (10-так цм дебеле). Приликом испитивања ни један од тих ципела није задовољила. Чињеница је да смањују повреде, посебно натколенице и гениталија, али стопало страда, мада по процена лекара повреде не би захтевале ампутацију, већ неку реконстуркцију ткива и костију. Такође, све су отежавале кретање војника изван минског поља тако да нису биле корисне за пешадинца (осим у минском пољу) што је била почетна идеја.

Проблем код оваквих чизама, чак и да 100% штите, је што ће експлозија оборити војника (лице које их носе). Ако је у минском пољу велика је вероватноћа да ће пасти на неку другу мину. Кад неко тежак 70кг падне на упаљач ПТ мине врло вероватно ће је активирати, чак и да је потребна сила . Иначе, нагазне ПП мине се, начелно, постављају у комбинацији са ПТ минама (због пешадије и као заштиту од деминирања ПТ мина), а врло ретко као посебно минско поље. Најчешће ће се постављати као групе мина изван минских поља. Наша, али и друга пракса је показала да се постављају мимо планова и правила, дакле без реда и записника што врло отежава проналажење и касније уклањање.

 


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on December 22, 2010, 10:48:55 pm
Ovo su cizme firme ``Mile Dragic``

[attachment=1]


Inace kod ovih cizama zastita je do 75 g TNT (znaci PMA-2 i PMA-3). Kada sam bio na razminiranju imali smo samo minerske papuce. Njihovu sliku ne mogu da pronadjem, inace rec je o platformi visokoj oko 12-15 cm sa dva kaisa kojima se vezuju za standarden vojnicke cizme. Jako neprakticne na gotovo svim vrstama terena, kretanje je gotovo nemoguce, posebno sa svom opremom koju smo nosili (minersko odelo, puska, municija, oprema za razminiranje...). Na ravnom terenu (beton, asfalt) kretanje je jos i moguce ali u realnim uslovima nikako. Zbog toga ih nismo ni koristili tokom rada. Tek po mom ranjavanju ostali su dobili zastitne cizme. Kasnije sam pitao kolege o njihovim utiscima sa tim cizmama. Jednostavno: odredjena sigurnost o makar nekoj zastiti, mogucnost lakseg kretanja  u odnosu na papuce (doduse ogranicenije od  obicne cizme), trcanje u njima praktivno nije moguce (ustvari lici na trcanje u npr.skijaskim pancericama). To su otprilike neka njohiva zapazanja, srecom niko nije imao priliku da se prakticno uveri u stepen zastite. U nekom od prethodnih postova ima video klip testiranja ove cizme nagazom na PMA-2. Po snimku bi se moglo reci da bi zastita stopala bila zadovoljavajuca posto , koliko sam primetio, nista iznad djona nije unisteno.

Ovo sto je Dzumba napisao o postavljanju pp mina u minskom polju je  ojacanje PT minskih polja PP minama (razlog je naveo) ili izrada mesovitih minskih polja, ipak pravilima o izradi i savladjivanju MEP je predvidjena i izrada PP minskih polja. Doduse u sukobima po cl.11 najcesce su se izradjivala mesovita minska polja. Kao sto je i naveo PP mine su dobrim delom kao samostalne MEP koriscene kao grupe mina (u mom slucaju 3 komada PMA-2) ali ponekada i kao pojedincne mine. Tokom sukoba po cl.11 retko ko se pridrzavao pravila o postavljanju mina, kao da se sukobi nikada nece zavrsiti i kao da ih mozda onaj ko je postavio nece uklanjati. Tu su se posebno isticale razne policijske jedinice koje su cesto svoje reone razmestaja osiguravala grupama mina i minskim poljima. Prakticno jedino su regularne inzinjerijske  jedinice pravile zapisnike MEP i posle sukoba ti zapisnici su dobro dosli u identifikaciji miniranih podrucja.

[attachment=2]


Inace, moram dodati jos nesto. Kolicine eksploziva u PP minama nisu tolike da bi oborile onoga koji nagazi na nju. Do padova obicno dolazi zbog nekih drugih razloga. Primer: kada sam nagazio na minu, imao sam utisak da je negde u blizini pala minobacacka mina, i dalje sam stajao, medjutim kada sam zakoracio napred kako bih zalegao tada sam izgubio ravnotezu i pao. Uzrok je nedostatak stopala, nisam ima na sta da se oslonim. Nije to neki udarni talas, kao npr, u filmovima pa baci onog koji je nagazio (ovde pricam o kolicini od 70-100 gr TNT-a). Svakako sa rastom kolicine eksploziva u mini raste i mogucnost da se to obaranje i desi, verovatno nije isti efekat PMA-2 koja ima 70 gr TNT-a i PMA-1 sa 200 grama trotila.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on December 24, 2010, 12:01:13 am
Готово сам сигуран да 90% официра и професионалних подофицира, осим инжењераца, не зна да сачини или попуни записник минског поља. А све знају о "менаџменту". Слика формулара коју је поставио Кузма је из правила, а већина на терену то нема. Може се и импровизовати и означити макар један крај минског поља и уписати у ратну бележницу (уз број и врсту мина), што би знатно олакшало касније деминирање али мало ко је то радио. Да не говорим о томе како мало ко зна како изгледа и чему служи минерски конопац. Мислим да је свака чета у ЈНА  имала комплете за минирање (деминирање) чији је то саставни део.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on December 24, 2010, 10:03:09 am
Ne da ne znaju da popune vec verujem da ne znaju i da tako nesto uopste postoji.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on December 25, 2010, 10:46:16 pm
Према тадашњим правилима записник минског поља се ради у 4 (четири) примерка. Један остаје онима који су поставили минско поље, један се доставља надређеној команди (начелнику инжењерије), остала два не знам тачно коме. Предпостављам територијалној команди. Такође, било је предвиђено да израду минско-експлозивних препрека одобрава старешина ранга команданта пука и виши. Планом који би командант одобрио одређивало се место, дубина, густина и протезање минскох поља. Све се то, осим у записнике требало уносити на радне карте.  Праксу углавном мање-више сви знате. Ипак, морам приметити да је 1999.године, ипак било боље стање и да су скоро сва постављена минска поља од стране ВЈ документована.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on December 25, 2010, 10:53:27 pm
U 5  primeraka se rade zapisnici MEP ali se ne secam tacno kome se sve dostavlja osim po hijerarhiji od same jedinice koja postavlja do komandi strategijske jedinice ili cak GS.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on December 25, 2010, 11:07:04 pm
Податак о четири примерка сам узео из моје бележнице из предмета "Тактика" са Курса команданата батаљона. Дозвољавам могућност да се то касније мењало.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: duje on January 03, 2011, 03:28:31 pm
Vozilo za razminiranje. Na Palama 2006 godine. Koliko se sjećam, onda nije bilo u voznom stanju.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on January 03, 2011, 09:59:18 pm
Ovo je, koliko mi se čini, naš OT M-60 (http://www.paluba.info/smf/oklopno-mehanizovane-jedinice/oklopni-transporter-m-60/).


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: goranvuk on March 04, 2011, 04:43:26 pm
a kad sam vidio ovu nisam moga a da se ne sjetim onog vica
čemu služi kamikazi kaciga? za k.
ne sumljam u hrabrost ovih ljudi ali ipak je ovo za idealne terene


Jastuci nisu od pene već su na naduvavanje, tako da su veoma laki a zbog velike površine pritisak koji vrše je jako mali i prilikom nagaza na upaljač mine jastuk menja oblik i ne aktivira upaljač. Na pokaznim vežbama se isproba sa kutijom cigareta koja posle gaza na nju ostane bez ikakvog defekta na njoj.
Inače oprema sa slike se danas koristi samo za vežbe ali ne i u ratnim zonama. U ratnim zonama se koristi slična oprema, ali mnogo lakša i koja omogućava normalnije kretanje. Jer sa opremom sa slike kretanje je jako teško i zamorno, pokreti ograničeni pa se dešava da ljudi padaju pokušavajući da naprave koji korak. Površina jastuka je velika pa se desi da se jedan jastuk spusti na drugi što dovodi do trenutnog gubitka ravnoteže i pada.
Inače jastuci nemaju apsolutno nikakvu zaštitu!


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: trpe grozni on March 04, 2011, 05:05:00 pm
Ovo je, koliko mi se čini, naš OT M-60 (http://www.Paluba.info/smf/oklopno-mehanizovane-jedinice/oklopni-transporter-m-60/).

Bogami, izgleda da je neka kombinacija naseg OT M-60 i svajcarskog minocistaca Diger D-2/3.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on March 15, 2011, 11:22:42 pm
Bilo nekada..

[attachment=1]

LPB


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Brok on March 15, 2011, 11:25:29 pm
Vidi Bozu kako trazi mine. Pa i to si radio. :klap


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on March 15, 2011, 11:33:36 pm
Nemam ja osečaj za traženje mina.
Jednom sam jednu zakopao, i za 10 minuta je nisam je više pronašao.

;)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on March 15, 2011, 11:38:36 pm
Nekad bilo tako i bio ovaj minoistrazivac Mi-1

[attachment=1]

a sada je MI-2000 i otprilike izgleda ovako

[attachment=2]

prvi na slici koristi MI-2000 koji se doduse ne vidi ceo
[attachment=3]

ali je najsigurnije ovako

[attachment=4]


P.S.

Sta je neobicno ili nelogicno na ovoj poslednjoj fotografiji?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on March 15, 2011, 11:44:58 pm
Da nije to, da ovaj traži mine sa puškom u ruci i levom rukom?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on March 15, 2011, 11:47:18 pm
Nee, Bozo. Mozda je covek levak, a inace u KZB gde je ovo snimljeno nikako nije bilo preporucljivo drzati pusku na ledjima posto se na nekim mestim uvek moglo ucekivati da dodje do nekog sukoba.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on March 15, 2011, 11:50:58 pm
Da nisu preblizu jedan drugome?
Mislim da bi bilo i logičnije da ide prvi onaj koji traži mine.
Nije to moja struka, tako da više nagađam, ali me interesira.

LPB


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on March 15, 2011, 11:54:41 pm
A gde stoji fotograf koji je nacinio sliku? U minskom polju, odnosno gde ovi momci jos nisu pregledali?

Inace ovi sto su blizu ovoga koji radi sa pipalicom su pripadnici borbenog obezbedjenja deminerske grupe sto nema veze sa organizacijom rada same grupe posto su pridodati iz druge jedinice, a mozda je i konfiguracija terena takva da drugacije nisu mogli da se rasporede.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on June 13, 2011, 04:04:17 pm
Evo jedan vest koja se tice razminiranja

Quote
Alžir: Uništeno 11.000 francuskih mina

Alžir je prošlog mjeseca duž istočne i zapadne granice uništio 11.000 nagaznih mina iz doba rata za nezavisnost od francuskog kolonizatora, izvijestila je državna agencija APS.

Time je ukupan broj uništenih mina u toj zemlji dostigao 1.135.084, naveo je u nedjelju AFP.

Francuska vojska postavila je mine u ta područja u periodu od 1956. do 1959. godine, u vrijeme Alžirskog rata, kako bi spriječila pripadnike alžirskog pokreta otpora da se infiltriraju u zemlju iz Maroka i Tunisa.

Pariz je 2007. godine proslijedio alžirskim vlastima detaljne lokacije postavljenih mina.

Izvor:  Radio Sarajevo  (http://www.radiosarajevo.ba)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on July 02, 2011, 09:53:00 am
Čizme minerske zaštitne M03, posle nagaza na protiv pešadijske mine.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 02, 2011, 10:01:29 am
Quote
..ekvivalenta do 50 g TNT.

Dakle PMA-3   :dosada

Verovatno su u slucaju PMA-2 povrede manje.

Nesto mi se cini da su postojale neke cizme (da li MD) koje su imale bolju zastitu.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 02, 2011, 11:12:16 pm
Ево исто то, само у мало бољој резолуцији:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Слике су са изложбе НВО "Партнер 2011". Ова обућа је била изложена на штанду "Техничког опитног центра" Министарства одбране Р.Србије


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: rotring on July 02, 2011, 11:36:04 pm
Nesto mi se cini da su postojale neke cizme (da li MD) koje su imale bolju zastitu.

Mislim da si u pravu KUZMA ali verujem da se u tom slucaju na osnovnu cizmu navlacile deminerske papuce...ili kako god se to zvalo.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 03, 2011, 08:16:14 am
Deminerske papuce bi trebalo da stite od eksplozije ekvivalenta snazi PMA-2, medjutim one su toliko lose resene po pitanju vezivanja za cizmu (2 kaisa - 1 preko prstiju a drugi preko zgloba) kao i po pitanju stabilnosti u hodu onoga koji ih koristi da su realno upotrebljive samo na nekom veoma ravnom terenu i u kracem vremenskom periodu.

Psiholoski aspekt upotrebe deminerskih papuca i deminerskih cizama takodje nije zanemarljiv. Iz licnog iskustva kao iz iskustva mojih kolega deminer se mnogo sigurnije oseca sa cizmom  iako je realno gledano stepen zastite nizi nego kod papuce a sve zbog ipak koliko toliko lakseg hoda. Na drugoj strani kada se koriste papuce korisnik se zbog same nestabilnosti u hodu ne oseca nimalo prijatno. Ako je u cizmama pokretljivost smanjena do 50% odokativno gledano u papucama je to do nekih 70-ak % (bukvalno se ide kao po jajima a sve u strahu od eventualnog pada, uvrtanja noge i povreda kje mogu da nastanu u takvoj situaciji).


P.S.

Evo vec pomenitih cizama MD http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=9315.msg61679#msg61679

Razlika izmedju zastite koju one pruzaju (75 g TNT) i ovih M03 (do 50g TNT) nije mala, cak 50%. Pitanje je samo do koliko se stepen zastite povecava ojacavanjem djona slojem Dyneeme (kako pise na na onoj tabli sa podacima).


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on July 03, 2011, 08:46:49 am
Kada si pomenuo deminerske papuče jesi li mislio na ovo čudo?

[attachment=1]

Meni lično nije jasno kako je neko došao na ideju da napravi nešto ovakvo? Zar nije bilo lakše da se naprave ovakve platforme a da gore bude čizma, a ne ove čarapice? I kako se u ovome uopšte hoda, jedino da se inžinjerci šalju u Japan kod Gejši na brzopotezni kurs hodanja u čudnoj obući.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 03, 2011, 10:05:10 am
Vidis po meni ove papuce i nisu toliko losa varijanta.

Dobre strane po mom misljenju su:
1. gazece povrsine su ispred i iza stopala znaci eventualna ekplozija nastaje pre ili posle nailaska stopala
2. umesto samo na gore u ovom slucaju eksplozija  bi se sirila i u stranu te bi time bio smanjen efekat dejstva eksplozije a samim tim i povrede
3. gazece povrsine su relativno male pa je moguce da se mina i promasi tokom hoda

Sto se tih carapa tice ne znam cemu sluze ali verovatno postoji nesto zbog cega su tu. Mozda se tako navlaci preko cizama?

Inace evo skicarao sam kako otprilike izgledaju nase deminerske papuce. Nesto poput onih zenskih cipela sa platformom samo sto nemaju stiklu  ;D

[attachment=1][attachment=2]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on July 03, 2011, 11:24:25 am
Ne kažem ja da su papuče kao papuče loša ideja, već mi je idiotski da se nose sa onim čarapicama. I da su od kevlara te čarapice bi te teško zaštitile. Mnogo bi bolje bilo da se na tim platformama nalazi ojačana čizma.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 03, 2011, 12:53:07 pm
Не знам да ли сам написао, али током припреме за израду ТТЗ захтева за заштитну чизму, из којих су касније настале те деминесрке чизме МД (први покушај је урадила фирма "Гепард" из Новог Сада), имао сам у рукама неке израелске "папуче" са врло широким ђоном, отприлике 25Х45, израђене од неког врло лаког материјала, налик стиропору. Због велике површине нагаза, наводно, смањена је могућност активирања ПП мина, а у случају експлозије штити ноге и тело од директне изложености детонацији. Једино је било врло, врло незгодно ходати у томе. Наводно, коришћене су у пешадији за пролаз кроз минско поље.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 03, 2011, 01:04:45 pm
Nesto poput ovoga (ne mogu sada da pronadjem tu sliku - znam na sta tacno mislis)

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 03, 2011, 01:23:10 pm
Evo nadjoh

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 03, 2011, 01:25:57 pm
Браво Кузма, то је то.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: rotring on July 03, 2011, 01:28:24 pm
Ovo je izraelska verzija deminerskih papuca. MD izgleda drugacije.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 03, 2011, 01:30:26 pm
MD izgleda poput onoga sto sam skicirao par postova ranije.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 26, 2011, 06:17:54 pm
На сајму "Партнер 2011" била је изложено и нешто противминске опреме:

Опрему је изложила фирма "Catena Net" sa Novog Beograda:

Два миноистраживача:

[attachment=1]

[attachment=2]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 26, 2011, 06:24:36 pm
Приказане миноистраживаче производи немачка фирма Vallon. Добио сам и њихов каталог па ћу га наредних дана поставити. сада још неколико слика још неколико узорака изложених средстава:

[attachment=1]
Алат и прибор за деминере. Иначе спакован је у један практичан сандук;

[attachment=2]
ранац са комплетом за пружање прве помоћи повређеним код деминирања. Нисам имао времена да завирујем шта има унутра, али делује обилно.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on August 14, 2011, 02:02:08 pm
Quote
Dva Rusa stradala od mine iz Drugog svetskog rata

MOSKVA - Dvojica Rusa poginula su u blizini Kalinjingrada kada su stali na minu zaostalu Drugog svetskog rata, saopštili su danas predstavnici lokalnih vlasti.

Tela dvojice Rusa, starih 16 godina i 29 godina, pronađena su u šumi u regionu Kalinjingrada, sa višestrukim povredama od eksplozije municije, rekla je članica istražnog komiteta Marjana Andrušina, a prenosi Itar-Tas.

Tokom Drugog svetskog rata, Kalinjingrad, tada Kengsiberg, u više navrata je bombardovan. U aprilu 1945, godine grad je od nacističkih snaga koje su se povlačile, preuzela Crvena armija,

Nemački građani koji su bili u Kenigsbergu izbačeni su iz grada a SSSR je nastanio region svojim građanima.


Kalinjingrad je danas ruska enklava između Poljske i Litvanije.

Izvor: Blic (http://www.blic.rs/)

Eto, gotovo 70 godina po zavrsetku rata jos se gine od mina.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on August 14, 2011, 02:24:57 pm
A evo i jednog podatka o broju pronadjenih mina iz II svetskog rata. Pregled je sacinio Medjunarodni centar za humanirtarno razminiranje iz Zeneve i njime su obuhvacene samo neke drzave, ipak ove brojke su strahovite. Uzmimo samo zbirni podatak o pronadjenih gotovo 100 miliona mina i neka je samo 1% njih ostalo nepronadjeno radi se dakle o milion mina koje negde i dalje cekaju svoju zrtvu poput ove iz Kaljingrada.

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on August 14, 2011, 02:35:03 pm
Podaci o broju pronadjenih mina po jednom akcidentu (poginuli ili ranjeni demineri)

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on October 12, 2011, 09:11:29 pm
Jedan minoistazivac davno povucen iz upotrebe. Nalazio se u opremi JNA, inace je ruske proizvodnje. Radi se o indukcionom minoistrazivacu DIM.

[attachment=1]
[attachment=2][attachment=3]
Vozilo: UAZ-469 (prethodno na GAZ-69)
Sirina zone pretrage: 2,2 m
Maksimalna dozvoljena brzina prilikom rada: 10 km/h
Vozilo nema ugradjeno naoruzanje i oklopnu zastitu.

Minositrazivac opsluzuju vozac i operater plus 4 pionira koji prilikom detekcije mine izlaze iz vozila poomocu rucnih detektora odredjuju tacan polozaj mine i uklanjaju je.
Minoistrazivac je u radnom polozaju preko dodatnih rezervoara sa uljem, kompresora i elektromagnetnih ventila povezan sa kvacilom i kocnicom vozila. Kada radni uredjaj detektuje minu nezavisno od reakcije vozaca ovaj sistem odmah zaustavlja vozilo. Da bi vozilo nastavilo dalji rad operater uredjaja mora da rucno iskljuci pa ponovo ukljuci uredjaj kako bi vozac mogao ponovo da pokrene vozilo.


DOPUNA:

Posto je ovaj minoistrazivac bio predvidjen za pronalazenje metalnih mina njegov smisao postojanja je prestao uvodjenjem mina sa plasticnim telom i slicnih.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on October 13, 2011, 05:27:33 pm
Податак о броју пронађаних мина на једног страдалог деминера (аксидент) ме помало изненадио. Повећање ефикасности данас, у односу на 1945.годину, баш толико увећана и поред све технике која се користи. Значи, ништа без човека - деминера.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: rotring on October 13, 2011, 10:37:13 pm
Moram priznati da prvi put vidim minotragac DIM. Zanimljivo resenje....mozda bi i danas ovakav nacin kacenja na vozilo i trazenja imao efekta, naravno sa modernijim tragackim glavama.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on October 14, 2011, 08:24:14 am
Tesko Rotring. Pored toga sto danasnje mine imaju izuzetno male kolicine metala pa se dosta tesko otkrivaju (pitanje je koliko bi ovaj nacin bio efikasan) u savremenim borbenim dejstvima nema vremena za cekanje pa zbog toga umesto DIM-a postoje razni cistaci tipa KMT, BMR, UR-xx (druga strana ove teme)  itd. koji ne detektuju mine vec ih odmah unistavaju.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on October 14, 2011, 10:05:15 am
U domacoj strucnoj literaturi sa pocetka 1980-ih se pominje jedno zanimljivo resenje u to vreme korisceno u SAD.

Radi se o uredjaju za savladjivanje PT minsko-eksplozivnih prepreka pomocu penaste mase. Ipak u istom izvoru nema tacnih oznaka ovog uredjaja kako bi se mogla izvrsiti neka pretraga za vise informacija.

Radi se o tenku M60, koji vuce rezervoar sa hemikalija (ukupna masa rezervoara je 45 t od cega 25 t su hemikalije). Pomocu uredjaja za prskanje hemikalije se rasprsuju ispred vozila. Da bi masa dovoljno ocvrsla da nosi tenk potrebno je 20 minuta.

[attachment=1]

Pored ove varijante sa tenkom M60, poboljsana varijanta je predvidjala koriscenje posebnog vozila sa gumenim valjcima kako bi se smanji lokalni pritisak 0,7 kg/cm2. Ovo vozilo se prilikom rada krece brzinom od 300 m/h, sto znaci da mu je za savladjivanje MEP sirine 100 metara potrebno 20 minuta sto je i optimalno vreme da penasta masa ocvrsne do te mere da moze nositi oklopna vozila.

[attachment=2]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: rotring on October 14, 2011, 10:55:16 am
Tesko Rotring. Pored toga sto danasnje mine imaju izuzetno male kolicine metala pa se dosta tesko otkrivaju (pitanje je koliko bi ovaj nacin bio efikasan) u savremenim borbenim dejstvima nema vremena za cekanje pa zbog toga umesto DIM-a postoje razni cistaci tipa KMT, BMR, UR-xx (druga strana ove teme)  itd. koji ne detektuju mine vec ih odmah unistavaju.

Sto jeste ono jeste.....recimo ovako, treba izvrsiti deminiranje lokalnog seoskog zemljanog puta......Sta onda, da li treba skroz ga izrovati? A, recimo potrebno ga je relativno brzo deminirati. Nema vremena za "bockanje".


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on October 14, 2011, 10:58:34 am
Naravno da idu KMT-i i slicna masinerija, pa ako put bude izrovan to nije nek aprepreka za oklopna vozila koja prva i idu iza pionira. A za ostale kojima smeta ozrovan lokalni put tu su razni dozeri koji to cas posla rese. Ionako je put lokalni i ne treba mnogo mudrosti da se zakrpe rupe.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: rotring on October 14, 2011, 11:02:32 am
Naravno da idu KMT-i i slicna masinerija, pa ako put bude izrovan to nije nek aprepreka za oklopna vozila koja prva i idu iza pionira. A za ostale kojima smeta ozrovan lokalni put tu su razni dozeri koji to cas posla rese. Ionako je put lokalni i ne treba mnogo mudrosti da se zakrpe rupe.

Recimo da takav jedan put vodi ka nekoj tamo bazi na nekom tamo brdu i kojim se nekoliko puta dnevno doprema, otprema......a lokalci su "negostoljubivi"?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on October 14, 2011, 11:05:56 am
Ok, jasno mi je sta hoces da kazes. Ipak ova tehnika je izmisljena kada su se vodila malo drugacija borbena dejstva. U primeru koji si dao onda je najbolje resenje takav put asfaltirati i resen problem. Onda neka taj lokalac postavi minu ispod asfalta na isti nacin i sitom brzinom kao sto je postavljao na lokalnom zemljanom putu.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: rotring on October 14, 2011, 11:11:06 am
Ok, jasno mi je sta hoces da kazes. Ipak ova tehnika je izmisljena kada su se vodila malo drugacija borbena dejstva. U primeru koji si dao onda je najbolje resenje takav put asfaltirati i resen problem. Onda neka taj lokalac postavi minu ispod asfalta na isti nacin i sitom brzinom kao sto je postavljao na lokalnom zemljanom putu.

Na zemljanom putu koji se redovno i vise puta u toku dana kontrolise moguce je utvrditi da li neko nesto "radio" na putu cak i vizuelno.....Problem nastaje onog trenutka kad padne kisa i naprave se bare koje mogu posluziti kao "postansko sanduce". Teranje bilo kakve teze tehnike jeste ici mecki na rupu, sto bi rekli, jer postoji mogucnost zaglavljenja......a to znamo sta znaci.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on October 14, 2011, 11:24:54 am
Znam to vrlo dobro iz licnog iskustva. Zato i rekoh da je onda jedino resenje asfaltiranje. Naravno ukoliko ta baza nije neko privremeno resenje od par dana ili nedelja. U takvim slucajevima ostaje resenje non-stop patroliranje, po potrebi cesto angazovanje pionirskih jedinica. Tu onda ima posla i za pse obucene za pronalazenje mina. Kombinovanjem ovih metoda moze dovesti do prihvatljivog resenja situacije.

Napomenucu iz licnog iskustva da je moja jedinica od 7 ljudi za oko 4 sata pregledala oko 4-4,5 kilometra lokalnog puta sto je iznad svake norme predvidjene za tu vrstu rada. Medjutim na lokalnim putevima nema apsolutno nikakve potrebe raditi kao npr. u sumi ili na livadi, njivi itd. iz jednostavnog razloga sto se vizuelno mogu identifikovati potencijalna mesta koja bi mogla ukazati na postojanje mina. Dakle nema potrebe bockati na delovima za koja se sa sigurnoscu moze ustanoviti da su prirodno utabani (tj. da to nije mogla izvesti ljudaska ruka posle postavljanja mine). Na takvim delovima puta pipalica cesto ne moze da prodre dublje od 1-2 cm. Ali zato svako mesto gde ima rastresite zemlje, demaskirajuch znakova, naizgled slucajnih gomilica nekog otpada, granja, lisca.... je neophodno pregledati. \


Dopuna:

I jos nesto. U sukobima niskog intenziteta MEP su vrlo retko (gotovo nikada) minska polja. U ovim sukobima se obicno postavljaju pojedinacne mine ili grupe mina. To predstavlja posebnu opasnost po drugu stranu posto se moze postavti bilo kada i bilo gde, uz koriscenje prirodnih uslova (obicno kisa i bare nastale  tokom padavina). Ipak oni koji postavljaju takve mine ili grupe mina to rade po nekim ustaljenim obrascima pa se analizom tih obrazaca i pravilnim postupanjem jedinica na terenu u izvesnoj meri mogu preduprediti nezeljene posledice. Posebno sto su ti ``mineri``priuceni  lokalci. Zahvaljujuci tome sto su priuceni oni ne odstupaju od naucenog sablona. Ipak i mine postavljene od tako priucenih minera znaju da nanesu veliku stetu drugoj strani, posebno na pocetku sukoba kada druga strana zna da podceni opasnodti koje joj prete od protivnika.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on October 14, 2011, 10:22:33 pm
Na takvim putevima je najbolje onda koristiti ovakvo jedno čudo.

https://youtu.be/wf6CsvAffHo


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on October 26, 2011, 08:27:33 pm
Evo kako se to radi u nasim uslovima. Insert iz emisije ``Kvadratura kruga`` koja je bila posvecena 4.brigadi KoV.

https://youtu.be/oD0p5i0d6Hs


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Hrundi on November 01, 2011, 09:45:43 am

I jos nesto. U sukobima niskog intenziteta MEP su vrlo retko (gotovo nikada) minska polja. U ovim sukobima se obicno postavljaju pojedinacne mine ili grupe mina. To predstavlja posebnu opasnost po drugu stranu posto se moze postavti bilo kada i bilo gde, uz koriscenje prirodnih uslova (obicno kisa i bare nastale  tokom padavina). Ipak oni koji postavljaju takve mine ili grupe mina to rade po nekim ustaljenim obrascima pa se analizom tih obrazaca i pravilnim postupanjem jedinica na terenu u izvesnoj meri mogu preduprediti nezeljene posledice. Posebno sto su ti ``mineri``priuceni  lokalci. Zahvaljujuci tome sto su priuceni oni ne odstupaju od naucenog sablona. Ipak i mine postavljene od tako priucenih minera znaju da nanesu veliku stetu drugoj strani, posebno na pocetku sukoba kada druga strana zna da podceni opasnodti koje joj prete od protivnika.

Sad si me potakao ovime na razmišljanje o improviziranim sredstvima. Daleko gora stvar od klasičnih MES. Imam nekoliko fotografija pri ruci, kad stignem napisat ću nešto.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on November 01, 2011, 10:14:16 am
Pošto zaradjujem hljeb humanitarnim deminiranjem evo i mog malog doprinosa.

Danas u deminiranju postoje dvije velike skupine procedura čišćenja terena, humanitarno deminiranje i vojno deminiranje. Razlika izmedju ovih skupina procedura je sto je cilj humanitarnog deminiranja potpuno vraćanje površine u funkciju, prijašnju ili novu, dok je cilj vojnog deminiranja povezan sa operativnim, taktičkim ili strateškim aktivnostima u okviru kojih sa odredjene površine treba ukloniti mine.
To niposto ne znaci da vojska ne moze vrsiti deminiranje po humanitarnim procedurama, u OS BIH postoji deminerski bataljon koji vrsi deminiranje humanitarnih projekata, dok u VH koliko znam vojska po humanitarnim procedurama deminira samo prostor vojnih objekata. Kakva je situacija u Srbiji trenutno ne znam, mada znam da je sada u proces humanitarnog deminiranja ukljucen bivsi sastav ekipe za otklanjanje posljedica bombardovanja i da su iz sastava ministarrstva odbrane presli u MUP. Ima li tu i vojske ne znam.

Ko sto rekoh razlika je u procedurama, a osnovno je to što humanitarno deminiranje zahtijeva čišćenje cjelokupne minirane površine, dok vojno zahtijeva čišćenje površine neophodne za izvršenje odredjene aktivnosti. Pored toga u element vojnog deminiranja ulazi i minelifting, tj. dizanje vlastitih minskih polja prema zapisnicima o postavljanju MEP-a.

Humanitarno deminiranje je proces koji za razliku od vojnog na zadatoj površini može biti realizovan u znatno dužem vremenskom periodu, pa su stoga drukčiji i određeni postupci kako rada na pretraživanju terena na mine, tako i obilježavanja različitih namjenskih površina na deminerskom radilištu. U skladu s tim drukčija je i oprema i alat koja se koristi u humanitarnom i u vojnom deminiranju.
Jedan od osnovnih primjera je što humanitarni deminer nikad ne radi bez bazne letve, komada drveta profila 2.5x2.5cm duzine 120cm koji predstavlja granicu izmedju povrsine koju je pregledao i povrsine koju tek treba pregledati. Humanitarni deminer stoga nikad ne nosi 'pauk' cipele ili one duseke na nogama jer povrsinu pregledava sporo i temeljno i uvijek je ispred njega bazna letva koja odvaja opasnu od pregledane.

u nastavku izvod iz SOP organizacije u kojoj radima, procedura rada u radnoj stazi:

4.0. OPERACIJE NA RADILIŠTU

4.1. Uvod

Osnova procedura cišcenja minskog polja provodi se primjenom manuelnih operacija deminiranja/cišcenja. Redoslijed manuelnih operacija cišcenja koje slijede u ovom SOP-u naveden je po redoslijedu primjene u cišcenju minskog polja.
Odabir i provoenje odgovarajuce procedure utvrene ovim SOP-om za pretraživanje i cišcenje je jedan od osnovnih uvjeta uspješnog cišcenja.
Procedure rada u radnoj stazi zavisit ce od vegetacije, sastava tla, zagaenosti metalom, vrsta mina i drugog. Tokom izvianja ustanovit cemo kontaminiranost tla metalom, kategoriju zemljišta, stanje vegetacije i dr. što diktirati izbor i redoslijed manuelnih operacija cišcenja.

4.2. Osnovna procedura za manuelno deminiranje (tehnicko izvianje i cišcenje)

Zavisno od lokalnih uvjeta (sastava i tvrdoce tla, vrste, gustine i visine vegetacije, konfiguracije terena, zagaenosti metalom, stanja miniranosti i dr.), redosljed aktivnosti osnovne procedure rada se tome prilagoava, a nacelno je slijedeci:

   4.2.1 Kontrolna pretraga detektorom
  
    Izvršiti kontrolnu pretragu površine ispred bazne letve metal detektorom u visini oko 30 cm, u cilju otkrivanja jaceg signala koji bi      upucivao na mogucnost postojanja (u i ispod vegetacije), mina koje sadrže više metala (PROM-1, PMR-2A, PMR-3, TMM-1, TMRP-6 i dr.) i kako bi se naredne aktivnosti, a posebno razmicanje vegetacije prstima ruku i vizuelna pretraga površine tla, te uklanjanje iste, radilo sa povecanom pažnjom. Pretragu sa minimalno jednim prelaskom površine detektorom, u širini ispred bazne letve i bez prevjesa u napredovanju, izvršiti prije svih akcija osnovne procedure kada vrsta, gustina i visina vegetacije (vegetacijski tepih) to dozvoljava.
Zavisno od vegetacijskih uvjeta, pretragu detektorom vršiti sa pokretima lijevo-desno ili naprijednazad do 50 cm ispred bazne letve.

   4.2.2 Procedura za traženje poteznih žica

   Tražiti žice poteznih mina koristeci pipalicu. Ovu proceduru raditi kada dozvoljava vegetacija uglavnom travnata), ako što deminer iz sagnute ili klecece pozicije pokrece pipalicu duž zemlje ispred bazne letve (do minimalno 50 cm) i diže je polako uvis iznad vegetacije. Ovo radi tri puta,
lijevo desno i na sredini staze.

   4.2.3 Procedura provjeravanja vegetacije

    Razgrnuti vegetaciju prstima ruku i vizuelno provjeriti površinu do nivoa tla. Ovu proceduru raditi do 50 cm ispred bazne letve u cilju otkrivanja žica od poteznih mina u nivou tla pomiješanih sa naslagalom vegetacijom, površinskih mina/NUS-a, upaljaca nagaznih mina koje vire iz zemlje ili nekih drugih sumnjivih predmeta. Proceduru provoditi bez obzira da li su prethodno pipalicom
tražene potezne žice.

    4.2.4 Uklanjanje vegetacije

    Ukloniti vegetaciju, po potrebi, uz korištenje alata za horizontalnu sjecu manjih dimenzija. Vegetaciju ukloniti do 5 cm ili niže u širini bazne letve i naprijed do 50 cm. Posjecena vegetacija ostavlja se na ocišcenu površinu ili iza deminera. Dnevno posjecena vegetacija i smece se
prikuplja u gomile radi kontrole cišcene površine, daljnjeg uklanjanja ili spaljivanja.

    4.2.5 Provjera površine metal detektorom
    
    Ukloniti vegetaciju, po potrebi, uz korištenje alata za horizontalnu sjecu manjih dimenzija.Vegetaciju ukloniti do 5 cm ili niže u širini bazne letve i naprijed do 50 cm. Posjecena vegetacija ostavlja se na ocišcenu površinu ili iza deminera. Dnevno posjecena vegetacija i smece se
prikuplja u gomile radi kontrole cišcene površine, daljnjeg uklanjanja ili spaljivanja. Ako metal detektor nije dao signal, nastaviti daljnji rad ponavljajuci proces od a).

    4.2.6 Ispitivanje indikacije pipalicom (propipavanje)

    Ispitivanje indikacije metal detektora pipalicom. Ukoliko detektor indicira (daje signal), oznaciti mjesto i poceti sa propipavanjem indikacije minimalno 10 cm ispred tacke signala i u širinu 20-30 cm (ovisno o jacini signala). Pipalica se ubada u zemlju ravnomjerno pod uglom od 300, u
razmacima od 2,5 cm i u dubinu minimalno 10 cm od nivoa tla.
Ovakav rad pipalicom primjenjuje se i u slucaju kada je zemljište zagaeno metalom ili mineralima, te nije moguce koristiti metal detektor. Tada se propipavanje vrši cijelom dužinom bazne letve, ukljucujuci i prevjes (obostrano kod prve radne staze a kod ostalih u stranu
napredovanja).

    4.2.7 Otkopavanje lociranog predmeta

    Nakon što je pipalicom utvrena lokacija i velicina mine ili drugog predmeta, lopaticom ili pogodnim nožem vršimo otkopavanje. Pocinjemo minimalno 10 cm od lociranog mjesta, bez vertikalnog pritiska na dolje, do minimalno 10 cm dubine. Ako locirani predmet na dubini do 10
cm nije mina/NUS, a detektor i dalje daje signal, otkopavanje vršimo do minimalno 20 cm. Za dublje zakopane objekte, ovisno o namjeni zemljišta i zahtjeva u ugovoru, dubinu otkopavanja odreuje supervizor.
Istraga signala metal detektora se može obavljati odmah, otkopavanjem lopaticom bez prethodne provjere pipalicom. Ukoliko je nemoguc rad metal detektorom i pipalicom, tada se cjelokupna površina radne staze mora otkopavati do minimalne dubine od 10 cm. Za otkopavanje cjelokupne površine radne staze se pored lopatice ili pogodnog noža, zavisno od sastava i tvrdoce tla, može koristiti i drugi pogodan i odobren alat za kontrolisan rad bez vertikalnog pritiska.
Sav nadjeni metal u radnoj stazi, ukljucujuci i manje komadice metala koji se u iskopanom tlu pronalaze magnetom, deminer ostavlja u jamu za metal. Vece kolicine nadjenog površinskog metala na zadatku se mogu prikupljati i obilježiti na jedno ili više mjesta u prethodno cišcenoj
površini zadatka.

    4.2.8 Pronalazak mine, NUS-a ili potezne žice

    Kada deminer otkrije minu/NUS (samo toliko da se vidi da je mina) ili poteznu žicu, odmah obavještava komandira odjeljenja (neposrednog supervizora), postavlja marker za mine 15 cm ispred, zatvara radnu stazu i cišcenje pocinje u novoj radnoj stazi.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: kilezr on November 01, 2011, 02:00:49 pm

 Dobro!
 Samo jedno pitanje.
Da li u bilo kakvo deminiranje idete po principu " reko mi jedan čoek da tu ima nešto" ili radite na osnovu Zapisnika o postavljanju minsko-eksplozivne prepreke? To su osnovni dokumenti koje prave u dva primerka komandiri vodova a podatke daju komandiri odeljenja.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Hrundi on November 01, 2011, 02:53:59 pm

 Dobro!
 Samo jedno pitanje.
Da li u bilo kakvo deminiranje idete po principu " reko mi jedan čoek da tu ima nešto" ili radite na osnovu Zapisnika o postavljanju minsko-eksplozivne prepreke? To su osnovni dokumenti koje prave u dva primerka komandiri vodova a podatke daju komandiri odeljenja.

Kile, druže, brate, prijatelju!

Očito nisi bio u Bosni. Ja nisam deminer ali glavu svoju dajem da poštenih minskih polja koja je postavljao netko tko je uopće čuo za zapisnik nema 10%! Sve ostalo je balkanska seljačka ošljarija - svaka šuša ponešto ukopala, rijetko koja uopće nekome prenijela da tu nešto ima a nekmoli da su brojili i ucrtavali. Dok su lokalci tu bili još se i znalo gdje je otprilike minsko polje. Pomakla se crta (rijetko) ili otišla vojska negdje (češće) - mine ostale onome tko ih nagazi.

Balkanska krčma, brale  :'(


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Hrundi on November 01, 2011, 02:56:13 pm
Da dopunim: generalno se zna gdje je minirano, gotovo uvijek ta područja prate nekadašnje crte. A i zna se koje su bile jače a koje manje minirane. Ima karata...

Ali problem je kad se to sa velike razmjere prenosi u život.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on November 01, 2011, 03:14:04 pm
Jedna ord procedura čišćenja terena od mina je minsko izviđanje koje može biti generalno, sistematsko i tehnicko. Prva dva sastoji se od prikupljanja i analize informacija pocevsi od dostupnih zapisnika, preko izjava svjedoka, analiza minskih nesreca i incidenata i sl. Tehnicko je fizicki ulaz u rizicnu povrsinu radi otkrivanja granice minirane povrsine.

Na osnovu toga izradjuju se projekti prema kojima se izdaju zadaci za deminiranje.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on November 01, 2011, 03:50:51 pm
Тако је Хрунди, одлично написано, уз мању допуну - не само у Босни него скоро свугде на овим просторима. Многи (од оних који су знали да се морају радити записници) су сматрали да је то непотребна бирократија, изум "комунистичке ЈНА". Ипак, после 1995. године се утерао неки ред па су минирања која су радиле ХВ и ВЈ у заграничном појасу ( а ВЈ касније на КиМ) уредније евидентирана.

Са друге стране, знајући све ово што је написао Хрунди, а и из неког малог искуства које имам, и када бих добио записник ја му баш не бих превише веровао. Био би ми само орјентир, полазна основица за рад. Радио бих онако како описује ЕОД.

Мало бих допунио ЕОД-а иако је мон добро објаснио разлику између војног и "хуманог" деминирања. Војно деминирање има основну сврху да рашчисти пролаз како би војна јединица прошла и обавила задатак. Није систематско. Не иде се у ширину, па ну у дубину (ако се мине на тој дубини неће активирати) јер то није рационално са становишта војног задатка. Хумано деминирање иде и у ширину (цели контаминирани простор + сигурносна зона) и у дубину која за ПП и ПТ мине иде и више од метар у дубину. Циљ је да се целокупни контаминирани простор учини 100% безопасним и очишћеним од мина (експлозивних направа).





Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: kilezr on November 01, 2011, 05:17:36 pm

 Nisam bio u Bosni od . . . .  Stvarno neznam šta se tamo dešavalo. A ranije dva puta kao i svaki pošet turista.
 Pitao sam  i zbog ostalih kako se to radi pošto imaš iskustva .


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Hrundi on November 01, 2011, 06:12:24 pm
Циљ је да се целокупни контаминирани простор учини 100% безопасним и очишћеним од мина (експлозивних направа).


Mislim da je UN standard 99,6% za generalno humanitarno deminiranje. Postoje određena područja, kao što su škole, gdje je zahtjev, mislim, 99,9%. Ali vjerujem da to EOD daleko bolje zna a možda ima i neki dokument.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on November 01, 2011, 06:14:44 pm


Мало бих допунио ЕОД-а иако је мон добро објаснио разлику између војног и "хуманог" деминирања. Војно деминирање има основну сврху да рашчисти пролаз како би војна јединица прошла и обавила задатак. Није систематско. Не иде се у ширину, па ну у дубину (ако се мине на тој дубини неће активирати) јер то није рационално са становишта војног задатка. Хумано деминирање иде и у ширину (цели контаминирани простор + сигурносна зона) и у дубину која за ПП и ПТ мине иде и више од метар у дубину. Циљ је да се целокупни контаминирани простор учини 100% безопасним и очишћеним од мина (експлозивних направа).


humanitarni standard u bih je ciscenje tla do dubine od 10 cm,odnosno 20 cm ukoliko se pricijeni da je potrebno cistiti dublje. masine za standardno uznemiravanje tla se testiraju do dubine od 10cm, metal detektori se testiraju do 13cm na upaljac UPMAH-3, odnosno na detonator M17P2, psi se testiraju na mine ukopane do 10cm.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on November 01, 2011, 06:17:29 pm
Циљ је да се целокупни контаминирани простор учини 100% безопасним и очишћеним од мина (експлозивних направа).


Mislim da je UN standard 99,6% za generalno humanitarno deminiranje. Postoje određena područja, kao što su škole, gdje je zahtjev, mislim, 99,9%. Ali vjerujem da to EOD daleko bolje zna a možda ima i neki dokument.

tacno medjunarodni standard sigurnosti podrucja nakon ciscenja humanitarnim metodama je 99,65% u svim slucajevima. to je zapravo statisticki sracunata sigurnost koju je maksimalno moguce postici primjenom humanitarnih procedura.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Brok on November 25, 2011, 04:17:31 pm
https://youtu.be/yr4bZGfyQHA


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: kumbor on November 25, 2011, 05:14:51 pm
Raduje me što je u ovom topicu upotrebljen književan i logičan termin razminiranje, u skladu sa BHS jezikom. Dosta mi je deminiranja, granatiranja artiljerijom i ručnih granata. Makar tu treba biti iskren prema samima sebi, jer tradicija uopšte nije tanka. Не мора бити само српска, већ и austrougarska, turska (do 1912.), itd.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on December 31, 2011, 08:06:51 am
tema ko bomb(on)a :D

ja cu preko reda, kako mi sta padne napamet,uglavnom iz iskustva.
pocet cu sa tim kako onesposobiti PT minu TMRP-6 kada nemate kljuca za tempiranje ili kada vam standardna operativna procedura nalaze iskljucivo unistavanje na licu mjesta, a takva akcija bi uzrokovala neprihvatljivu stetu.

mina TMRP-6 funkcionise na principu miznay-shardin efekta, tj efekta potisnute ploce koji pociva na pricipu "ispaljivanja" celicne ploce masivnim eksplozivnim punjenjem. upravo cinjenica da se na gornjoj strani eksplozivnog punjenja kod mine TMRP-6 nalazi celicna probojna ploca omogucava primjenu tehnike o kojoj pisem.

kada je ova mina kompletirana antenom i armirana, a nemate kljuca za tempiranje kako biste vratili upaljac u marsevski polozaj, njeno pomjeranje je veoma rizicna operacija, jer je sila na anteni potrebna da se mina aktivira 3-5 kg. mini je potrebno odstraniti upaljac, a kako je on fabricki ugradjen na minu to je u terenskim uslovima nemoguce ili neprihvatljivo rizicno uraditi rucno.
no moguce je upotrebom detonirajuceg stapina C12 ili C16 jer on sadrzi kolicinu eksploziva potrebnu da se upaljac odbije, a probojni disk ce sprijeciti prenosenje detonacije na eksplozivno punjenje.

potrebno je obmotati jedan struk stapina oko potisne ploce, na mjestu gdje se nalazi osiguravajuci prsten. obim potisne ploce je nekih 54cm, sto znaci da ce upotrebom stapina C16 na minu biti postavljeno cca 8 grama eksploziva.

[attachment=1]

cak vise mina moze biti aktivirano istovremeno postavljanjem serijske veze elektricnih detonatora ili otvorene veze detonirajuceg stapina. efekat aktiviranja obmotanog stapina je takav da on razbije potisnu plocu i odbije upaljac a da ne aktivira minu.

[attachment=2]

ova tehnika se do sada pokazala uspjesnom u 100% slucajeva, pocetkom juna 2011. izbedju Bugojna i Donjeg Vakufa ovom tehnikom smo digli minsko polje od 77 komada TMRP-6.

[attachment=3]









Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: cerepovec on December 31, 2011, 01:21:03 pm
ja gadjao antenu - osinuo rafal (iz tenka) i aktivirao njenom detonacijom jos 3 ili 4 sestice.
cini mi se da je kljuc za tempiranje TF granate istovetnog otvora kao kljuz za aktivaciju(deaktivaciju) uplajaca, ali nisam imao tempirac u tenku da proverim


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on December 31, 2011, 01:38:26 pm
cini mi se da je kljuc za tempiranje TF granate istovetnog otvora kao kljuz za aktivaciju(deaktivaciju) uplajaca, ali nisam imao tempirac u tenku da proverim

Bolje što nisi.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on December 31, 2011, 07:43:01 pm
Једно питање за ЕОД. Код неутралисања неких импровизованих експлозивних направа могуће је користити течни азот (мислим да је на -170 стпени Ц) за замрзавање упаљача, а затим уклањање. Да ли је то могуће код класичних војних противпешадијских и противтенковских мина?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 01, 2012, 09:48:25 am
Једно питање за ЕОД. Код неутралисања неких импровизованих експлозивних направа могуће је користити течни азот (мислим да је на -170 стпени Ц) за замрзавање упаљача, а затим уклањање. Да ли је то могуће код класичних војних противпешадијских и противтенковских мина?

u biti jeste, ali kako je PP ili PT mina formacijsko sredstvo uglavnom je procedura razoruzati minu manualno. tecni azot je uglavnom prica za IED.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 01, 2012, 06:54:28 pm
Да ли сте користили течни азот негде код разминирања?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 02, 2012, 10:08:59 am
ja nisam nikada


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 02, 2012, 05:21:50 pm
 Да не испадне као неко пропитивање, него питам из чисте радозналости. Да ли га имате у прибору за деминирање?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 02, 2012, 06:33:46 pm
Ja tecni azot jos nisam vidio u BiH. U deminiranju se ne koristi ni u jednoj proceduri rezoruzavanja, neutralizacije i unistavanja PP i PT mina koju znam, a ako me pitas nema ni potrebe za tim. Ono gdje je je koristan je vise stvar policije nego deminera, znaci improvizovane eksplozivne naprave i diverzantsko-teroristicke naprave.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 03, 2012, 11:15:22 am
Да, у полицији, укључујући и војну полицију га користе. Ни војна ижињерија га не користи. Ја сам гледао како га користе на вежбама и било је врло ефикасно, баш за импровизоване направе. Пробано је и на ПП нагазним минама 1 и 2  и функционише врло ефикасно. Проблем коришћења за веће (противтенковске) војне мине је, како ја то видим, у томе што су упаљачи дубље у телу мине, а и мине су укопана у земљу па је питање да ли ће снижавање температуре допрети до упаљача. Иначе, јако је користан тамо где упаљачи користе неки извор за напајање (батерије) јер хладноћа "убија" капацитивност.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 03, 2012, 10:25:52 pm
Да, у полицији, укључујући и војну полицију га користе. Ни војна ижињерија га не користи. Ја сам гледао како га користе на вежбама и било је врло ефикасно, баш за импровизоване направе. Пробано је и на ПП нагазним минама 1 и 2  и функционише врло ефикасно. Проблем коришћења за веће (противтенковске) војне мине је, како ја то видим, у томе што су упаљачи дубље у телу мине, а и мине су укопана у земљу па је питање да ли ће снижавање температуре допрети до упаљача. Иначе, јако је користан тамо где упаљачи користе неки извор за напајање (батерије) јер хладноћа "убија" капацитивност.

recimo meni pada napamet neutralizacija diverzantskih upaljaca tipa UMNOP-1 ili UDOP-1 tecnim azotom, medjutim da bi ih neutralisao moras da ih nadjes, a recimo kada nadjes UMNOP postavljen na otpust obicno je kasno za tecni azot.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 04, 2012, 08:44:27 am
Колико се сећам, у сумњиве предмете (торбе, пакете и сл.), за које се сумња да су минирани или имају мину у себи, се увлаче сонде и онда пушта азот. Савко померање таквих предмета је могућа опасност тако да азот не може и није универзални "лек". Врло је важно добро познавање разних упаљача и технологије израде импровизованих направа. Ко то зна лакше може да оцени шта треба урадити.

Мене је увек занимало да ли се касетне бомбе које се нађу као појединачни предмети могу неутралисати течним азотом. Ове "бомбице" су врло незгодне за било какво деминирање  осим активирања, најчешће на лицу места.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 04, 2012, 02:24:57 pm
Nikad nisam radio sa tecnim azotom, ono po uzoj specijalnosti nisam KDZ-ejac, vec NUS-ovac, pa sam i obucavan da radim sa drugacijim alatima i sredstvima koja recimo KDZ ne koristi.
Upoznat sam, da ne kazem intiman :D, sa alatima poput dearmera, raketnog kljuca, linijskih i tackastih punjenja, tj. opremom koja je specificna za uklanjanje i unistavanje NUS-a. tako da o tecnom azotu i njegovoj primjeni mogu samo da nagadjam, a tesko da bih se usudio da ista od toga primijenim u praksi.

Kod diverzantskih upaljaca otkrivanje je najbitnija stvar, a opet ko sto si i sam rekao mogucnosti postavljanja mine iznenadjenja zavise najvise od onoga ko je postavlja njegove strucnosti, poznavanja formacijskih i improvizovanih sredstava, mogucnosti njihove kombinacije i na kraju individualne mastovitosti i inteligencije.

I primjena tecnog azota na kasetnu munciju je u sferi spekulacija, mada iskreno pretpostavljam da bi ga bilo sigurno upotrijebiti na sredstvima sa mehanickim upaljacima poput KB-1, KB-2 ili RAB-3,5. Kako bi izgledala njegova primjena na sredstvu poput Mk-1 sa piezoelektricnim upaljacem nemam blage veze, a kao sto rekoh ne bih pokusavao bez obuke za tu proceduru. 


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 04, 2012, 09:33:18 pm
Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом", па би тако и пиезоелектричи упаљачи требало бити блокирани на - 170 (минус 170) стпени целзијуса.

Када смо код контрадиверзионих справа, у ту опрему спадају и тзв. водени топ. То је мали и једностван уређај који испаљује водени млаз ("пројектил") врло високог притиска од око 200 атмосфера. Када такав водени пројектил "удари" у експлозивну направу он је једноставно разнесе у парампарчад пре него упаљач испољи ефект. Нисам експер за све те направе и не бих знао да кажем за које врсте импровизованих направа је доабр а за које није. Генерално за све оне где се упаљач види и директно је изложен удару тог млаза је ефектан. Чим има препрека то је дискутабилно. Гледао сам кад удари у направу коју чини тротилски "метак" од 200 грама (пуњење какво је у на  пример ППНМ-1)  и диверзантски упаљач а све спаковано у кутију за ципеле. Разбије све то у парампарчад без експлозије. Наравно, то су школски услови. није ми познато да је то негде на овом нашим просторима коришћено у стварности. 


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Rocker on January 04, 2012, 10:36:37 pm
Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"
Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 04, 2012, 11:01:01 pm
Добро, како се активира пиезоелктрични упаљач? Покретом неког дела и сл?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Trifko on January 05, 2012, 12:12:38 am
Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"
Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.

Na znatno višim naponima i na znatno višim frekvencijama procesori se znatno više griju  i jedini efikasan način da se rashladi procesor je ovaj gore navedeni ;)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 05, 2012, 10:31:12 am
Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом", па би тако и пиезоелектричи упаљачи требало бити блокирани на - 170 (минус 170) стпени целзијуса.

Када смо код контрадиверзионих справа, у ту опрему спадају и тзв. водени топ. То је мали и једностван уређај који испаљује водени млаз ("пројектил") врло високог притиска од око 200 атмосфера. Када такав водени пројектил "удари" у експлозивну направу он је једноставно разнесе у парампарчад пре него упаљач испољи ефект. Нисам експер за све те направе и не бих знао да кажем за које врсте импровизованих направа је доабр а за које није. Генерално за све оне где се упаљач види и директно је изложен удару тог млаза је ефектан. Чим има препрека то је дискутабилно. Гледао сам кад удари у направу коју чини тротилски "метак" од 200 грама (пуњење какво је у на  пример ППНМ-1)  и диверзантски упаљач а све спаковано у кутију за ципеле. Разбије све то у парампарчад без експлозије. Наравно, то су школски услови. није ми познато да је то негде на овом нашим просторима коришћено у стварности. 

Ja znam za pokušaj odbijanja upaljača na BRK M79 vodenim topom koji je aktivirao bombu. takodje znam za uspjesna otkidanja upaljaca na TMRP-6 istim. inače ja sam radio svojevremeno sa malim vodenim disruptorom zapremine 150 ml i punio sam ga vodom ili pijeskom i pokazao se narocito dobar pri ciscenju miniranih kuca.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 05, 2012, 07:49:16 pm
БРК је врло чврст склоп и мислим да водени топ није погодан за тако нешто. Сигуран сам да на пример ручној бомби М-53 (М-50) неби уопште наудио. Он је бољи код направ са мекшом оплатом.

Када смо код унуштавња ручне бомбе ја сам, када је једна бомба код бацања затајила (није се активирао упаљач) на сам упаљач, на месту где је бомба пала (како правила налажу) поставио (прислонио) тротилски метак од 200 грама и активирао га штапином. И... ништа, само је одбацило бомбу петнестак метара даље. Поновио сам и исто. Тек када сам бомбу убацио у рупу, па одозго ставио тротилски метак успео сам да је унуштим (активирам).



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Rocker on January 05, 2012, 07:50:48 pm
Ниска температура генерално смањује проводљивост и лоше утиче на све оно што има везе са "струјом"
Ne znam kakva je situacija sa modernim upaljačima, ali niske temperature zapravo pomažu funkcionisanju elektronike. Tipičan primer je "sport" koji se naziva "overclocking"...ukratko, korišćenje tečnog azota za rashlađivanje kompjuterskih procesora koji su naterani da rade na frekvencijama nekoliko puta višim od propisanih, a i na znatno višim naponima. Da ne spamujem temu sa nekim detaljnijim objašnjenjima, ali suština je u tome što tranzistori u okviru procesora mogu da istrpe znatno veća opterećenja zahvaljujući upravo tako niskoj temperaturi.

Na znatno višim naponima i na znatno višim frekvencijama procesori se znatno više griju  i jedini efikasan način da se rashladi procesor je ovaj gore navedeni ;)
Idemo u off topic, a ne bih da kvarim ovako kvalitetnu temu...ipak, ima nekih dodirnih tačaka, pa ću samo kratko da pojasnim, da ne ometamo dalju raspravu. :)
Temperatura nije jedini, a ni najvažniji problem u ovom slučaju. Dokle god je procesor u okviru temperaturne margine, radiće normalno. Dakle, do nekih 70°C, pa i više (u zavisnosti od konkretnog modela), neće biti ama baš nikakvih problema. Extremno overklokovan procesor na toj temperaturi može da drži i neko dobro vodeno hlađenje ili ako ono baš ne može, onda može promenljivo-fazno (princip rada kao zamrzivač/klima uređaj). Iako je tada temperatura ispod 0°C i samim time daleko od maximalne propisane, dešavaju se greške u radu procesora ili čak uopšte neće ni da proradi, dok na znatno nižoj temperaturi (-150°C i više) radi bez problema. Sve ovo ima direktne veze sa teorijom kola i konstrukcijama tranzistora, ali detaljno objašnjenje bi bilo izlišno za ovu temu, a nisam baš siguran da li bih i uspeo da izvučem samu suštinu i predstavim je dovoljno jasno, jer sam daleko od stručnjaka za tu tematiku. Uglavnom, niske temperature do određene granice pogoduju radu elektronike, tj. konkretno poluprovodnika (elektroliti bi npr. bili uništeni). Granica negde postoji, jer apsolutna nula i nije tako daleko, ali tečni azot ipak nije dovoljno hladan da uspori kretanje elektrona.
Ovo što uvaženi Džumba pominje svakako ima smisla, jer ne podnose sve elektronske komponente niske temperature (kada su mine u pitanju, baterije mi prvo padaju na pamet). Samo sam hteo da skrenem pažnju da se hlađenjem tečnim azotom neće smanjiti sama provoljivost u okviru el. kola, sem ako neka komponenta pre toga ne crkne.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 06, 2012, 07:42:03 am
БРК је врло чврст склоп и мислим да водени топ није погодан за тако нешто. Сигуран сам да на пример ручној бомби М-53 (М-50) неби уопште наудио. Он је бољи код направ са мекшом оплатом.

Када смо код унуштавња ручне бомбе ја сам, када је једна бомба код бацања затајила (није се активирао упаљач) на сам упаљач, на месту где је бомба пала (како правила налажу) поставио (прислонио) тротилски метак од 200 грама и активирао га штапином. И... ништа, само је одбацило бомбу петнестак метара даље. Поновио сам и исто. Тек када сам бомбу убацио у рупу, па одозго ставио тротилски метак успео сам да је унуштим (активирам).



zato ja uvijek za rucne bombe koristim plastiku ili nekontaktna kumulativna punjenja. doduse mozes i sa 2 TM100 rijesiti problem tako sto ces ih spojiti paralelnom mrezom i postaviti sa svake strane bombe, ali tako da gornjaivica TM-a bude u ravni sa gornjom ivicom bombe i da budu pislonjeni uz kosuljicu.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 06, 2012, 09:03:14 pm
Што се тиче употребе течног азота мислим да је његов смисао пре свега у залеђивању покретних делова упаљача (експлозивне направе), као и онеспособљавању батарија (ако их има). Кад већ помињете рачунаре једно је контролисано снижавање температуре усмерено (ограничено) према процесору, а друго када увучеш сонду у кућиште рачунара и убациш течни азот и цели склоп (матични плочу, напајање, каблове, контакте и др.) држиш пар минута на - 170 - 180 степени целзијуса. Апсолутно сам сигуран да после овог третмана рачунар не би радио.

Иначе уништо сам 20-так неексплодираних ручних бомби после бацања бомбе. Правила налажу да се доста дуго чека (заборавио сам тачно време али сигурно више од 10 минута) пре него што се приђе бомби. То (чекање) важи и за сваку другу активирану (којој је на неки начин покренуту процес активирања) направу. Признајем да се нисам држао дословце тих прописа осим први пут. Када сам схватио да бацање бомбе нећи завршити до поноћи, скратио сам време чекања на пар минута. Обично је бацање изводило 130-140 војника. Од тог броја из разних разлога обично се није активирало 2-3 бомбе. Већином јер војник из страха или неправилног држања не активира упаљач. Са временом стекнеш неко искуство и сигурност па сам сваки пут добро погледао бомбу (не дирајући је, посебно упаљач. Ако бих видео да каписла ( све што пишем односи се на "класичну" бомбу М-52Р) није ударена, узимао бих бомбу, враћао се у ров и сам је активирао (бацио). Ако бих видео да је каписла разбијена, бомбу сам уништавао, тако што бих поред ње (заједно са још једним подофицирем из чете) ископао уску рупу, у њу спустио бомбу и одозго активирао тротилском метком. Штапин сам увек одсецао на 60цм (гори један минут).



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on January 06, 2012, 09:17:59 pm
Ako se dobro secam pravila vreme cekanja bi trebalo biti 30 ili cak 60 minuta do prilaska neeksplodiranom UBS. To je naime optimalnoi vreme u okviru koga bi moglo doci do zakasnele reakcije smese za paljenje u kapisli.
Inace  sto se tice tog vremena cekanja rekao bih da je daleko krace od vremena koje je potrebno za vrsenje uvidjaja od strane nadleznih sluzbi. To bi bar Dzumba trebao da zna. Nedaj Boze da je zbog tog skracivanja vremena cekanja doslo do ranjavanja ili cak pogibije onoga ko je prisao toj neeksplodiranoj bombi.

Inace kada smo to pomenuli. Na obuci u izradi fugasa deo eksploziva upotrebljenog za naoruzavanje fugasa (kamenometnih i obicnih, plamene nismo radili posto je bila kriza sa benzinom i naftom) nije uopste eksplodirao. Reda velicine, u svakoj fugasi je od nekoliko kg eksploziva doslo do aktiviranja svega 2-3  eksplozivna metka KAMNIKTITA.
Sacekali smo predvidnjeno vreme plus jos malo i preko toga pa smo onda pristupili otkopavanju neeksplodiranog eksploziva kako bi ga prikupili radi unistenja. Uzrok neeksplodiranja je inace bio istekao rok upotrebe za nekoliko godina.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 06, 2012, 11:23:05 pm
Тако је, треба чекати минимум 30 минута. Ипак, неко је то ставио линеарно. За све експлозивне направе по систему максималног времена да нека експлодира. Када је у питању фугаса или нека на лицу места прављена припала то апсолутно има смисла. Код ручне бомбе то је по мени бесмислено. Она има формацијски упаљач. Ако ће се нешто десити десиће се или одмах или евентуално након 1-2 минута. Успоравајућа смеша у упаљачу је мала да би тако дуго реаговала. Да сам чекао по пола сата за сваку бомбу не бих никад завршио бацање. А уништавао сам бомбе одмах након застоја.

Неко је смислио да се бомбе уништавају након заврешног бацања. То сам урадио први пут и никад више. Не можеш да пронађеш бомбе (по сат времена тражиш бомбу), поготову ако их буде више (затрпа је земља и трава након експлозија оних након ње), терен пун плитких ровова и рупа.Па још ако има бара... Мој колга је тако урадио (уништавао на крају бацања) и није нашао једну бомбу. Мисли да је експлодирала, па се после неког времена вратио у касарну и никог није известио. Кад, после месец дана друга јединица изводила неку обуку по том терену и нађу ту бомбу. Још је њихов комадир ("плавац") донео мени у канцеларију. Други пут су чистећи писту од траве војници пронашли свежањ енглеских ручних бомби (3 ком) које су савезници бацали док су аеродром Сомбор држали Мађари и Немци (1943. и 1944.године). Биле завучене решетки за одвод воде поред писте. Како у касарни није било пиротехничара мени су дали задатак да их уништим.

И мени се десило код паљења експлозива са војницима да штапин не активира пуњење. Чекао сам тих пола сата.  Иначе, код паљења експлозива спорогорећим штапином у 95% случајева до не активирања долазе јер онај ко прави упаљач не стави штапин до краја у капислу (најчешће му се извуче кад клештима притеже врх каписле) тако да не може да активира ("не баци искру") деторнаторску капислу.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on January 07, 2012, 07:54:53 am
meni se jednom desilo kad sam izvodio obuku uništavanja na poligonu da dvije paralelno spojene fugase nisu odradile. momak koji je spajao mrezu na svaku granu kabla je spojio po jednu kapislu umjesto po jednu granu kabla kapisle na svaku granu kapbla, pa nije bilo zatvorenog kruga iako su i kabal i kapisle bili ispitani ispravni.

e nikad nisam vidio nikog blijedjeg ko njega kad sam mu rekao da se mora vratiti i postaviti novo punjenje :D

PS. unistavanje bombi na poligonu za izvodjenje bojevog gadjanja je jos i lako...unistavanje u sred grada, pred izlogom ili cak u frizerskom salonu je izazov.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on January 07, 2012, 11:07:13 am
Апсолутно тако ЕОД. На полигону где нема никога и када се ради о формацијским и познатим средствима као што је бомбу или било шта друго могу уништити овакви приучени као ја. А у насељима и свугде где се очекује да нема или има мало штете од деминирања то могу и требају радити само стручна лица, посебно обучавана за ту работу, као ти и твоје колеге. Прављење мрежа је озбиљан посао и не може га радити било ко. Иако у суштини знам како се то ради не бих се никад усудио да тако нешто и урадим.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on January 08, 2012, 01:39:59 pm
Preuzeto sa Picasse. U pitanju je albuim ruskog pripadnika Kfora. A mislim da su na fotografijama Nemci.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on January 08, 2012, 01:41:48 pm
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on January 08, 2012, 01:43:44 pm
[attachment=1][attachment=2]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2012, 07:58:01 am
Kako funkcionisu pomenuti UR-77 i nepomenuti prenosni uredjaj za razminiranje UR-83P

https://youtu.be/Qpe88fKm-rQ


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 12, 2012, 08:42:22 am
Jedno pitanje.

Zašto se u mirnodobskom vremenu ne koristi exploziv za čiščenje minskog polja?

Recimo po minskom polju se položi mreža, na kojoj je eksploziv, te se detonira. To nebi bilo 10 kg eksploziva, nego toliko, da bi udarni val aktivirao mine. Nešto slično, kao što se koristi u vojsci za pravljenje prolaza preko minskog polja.

LPB


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2012, 08:46:06 am
Nisam siguran zasto je to tako ali pretpostavljam da je razlog to sto ni jedan mehanicki nacin razminiranja nije bas 100% siguran. Najsigurnija je rucna pretraga koja je ujedno i najpsorija  pa samim tim verovatno i najskuplja. Ujedno je i najrizicnija po ljude koji rade tu pretragu.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 12, 2012, 08:52:22 am
Da, ali ramišljam da ako se mehaničnim načinom očisti 80% minskog polja, sa tim se "poveča" sigurnost ljudi, jer je treba očistiti samo još 20%.



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2012, 08:58:03 am
Da ali posto ne znas gde je ostala mina onda moras da pregledas svih 100%


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 12, 2012, 09:01:49 am
Sve to jasno, ali razmišljanje je da se smanji ispostavljenost ljudi i poveča njihova sigurnost.

Recimo da je školovanje deminera 10.000 €. A mreža 100€ (nisu realni borjevi, ali za ideju če poslužiti). Znači manje izlaganje skupe "opreme". Pošto se sada sve gleda preko ekonomske računice. Nažalost.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2012, 09:33:47 am
Da ali je ekonomska racunica i da li se odredjeni prostor moze smatrati sigurnim za gradnju, poljoprivredu itd. A ne moze se smatrati sigurnim onaj prostor koji je delimicno ociscen. Razumem ja sta hoces da kazes -  da se npr. eksplozivom moze ubrzati razminiranje, da bi takav nacin rada bio bezbedniji i jeftiniji od rucnog rada. Ali kao sto rekoh u ratu je svejedno da li ce 1 ili 2 vozila naleteti na minu koja nije eksplodirala, ostali ce proci i ok, ali u miru ni po koga nije dobro ni ekonomski isplativo da neko naleti na minu zato sto je onaj nacin bio brzi i jeftiniji.
Takodje rezonujem i da bi nacin razminiranja pomocu eksplozivnih punjenja (UR77 ili UR83P) na ispresecanom terenu (razne neravnine, udubljenja, izbocine, kanali...)bio manje efikasan nego u situacijama prikazanim na video snimcima
 gde je prikazano dejstvo na ravnom terenu.

Medjutim o humanitarnom ili mirnodopskom deminiranju ipak madje znam od vojnog pa se nadam da bi kolega EOD moga malo vise da nam kaze o tome sta se u humanitarnom deminiranju smatra ociscenim i sigurnim.
Mislim da je za humanitrano razminiranje dovoljno dobre i masine kao sto su ovde pomenute Bozena i MV-10. Radna alatka je takva da se u njenoj sirini ne moze dogoditi da mina ostane posle prolaza masine. Zbog toga smatram da je tako nesto bolje resenje od eksplozivnih punjenja.

P.S.
Inace u ovoj prici sam smetnuo sa uma jednu cinjenicu - razminiranje eksplozivnim punjenjima sa ustvari radi kako bi se u minskim poljima otvorili prolazi za vlastite jedinice. Znaci njihova namena nije da razminiraju celo minsko polje vec samo da omoguce vlastitim jedinicama da u napadnim dejstvima brze savladaju neprijateljske MEP.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2012, 09:43:26 am
Gledam dokumentarac o poručniku Kapetanoviću, i posle ajde ti budi pametan, uđi u taj nato. :komp
Može li neki dodatni info o tom dokumentarcu? :)

Ako sam dobro povezao informacije sa nekoliko strana danas bi na Prvoj trebalo da bude reci o pirotehnicaru (mislim da je Kapetanovic) koji je ostao bez ruku i nogu. Mislim da je u pitanju emisija EXPLOZIV.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 12, 2012, 10:00:27 am
Hvala Kuzma!


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on April 12, 2012, 09:28:27 pm
У некој од ових тема о деминирању ЕОД је објаснио шта се сматра безбедним деминирањем по стандарду за тзв. хуманитарним  деминирање. А ко се не варам то је прилично дубоко. И сам сам се изненадио шта се све нађе испод земље, на дубини, која је са становишта војске безбедна. Са друге стране Божина идеја је логична. И мени се чини да би то, бар за оне површине где се сигурно зна да су минска поља, смањило опасност за деминере који после тога морају ручно да пређу цео терен.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: vathra on April 12, 2012, 09:58:32 pm
Са друге стране Божина идеја је логична. И мени се чини да би то, бар за оне површине где се сигурно зна да су минска поља, смањило опасност за деминере који после тога морају ручно да пређу цео терен.
Кузмар (и раније ЕОД) су навели да и после тога мора да се прегледа темељно терен.
Са једне стране се чини логично, да ако се активира већи део мина има мање посла за деминера.
Са друге стране, експлозије мина могу да помере земљу и отежају претрагу остатка терена.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2012, 10:01:35 pm
Slazem se da je logicno to sto je Boza pomenuo ali logika i miniranje cesto ne idu zajedno.

Kao inzinjerac koji je radio na razminiranju ja to gledam ovako:
- opasnost  je ista bila jedna mina ili 300, niko nije stradao tako sto je aktivirao vise od jedne mine
- zamislimo povrsinu od naprimer 100x100 metara i pirotehnicara koji bez obzira na to da li je radio eksploziv ili ne mora da prepipa tu povrsinu (podsecanja radi kod pretrage na PT mine neophodno je da se na povrsini od 1x1 m izvrsi 20-25 uboda a ako je pretraga na PP mine onda se na 10x10 cm ubada 10-15 puta) , ako smo to zamislili onda zamislimo sta se desava u glavi tog pirotehnicara kada monotono ubada toliko puta i ne pronalazi nista ili kada povremeno monotoniju ubadanja prekida pronalazak mine - licno smatram da ovo drugo pomaze u odrzavanju visokog stepena paznje ali i sprecava da pirotehnicar-deminer pozure, mozda izgleda malo cudno ali to na neki nacin povecava bezbednost
- dakle ponovo se vracam na ono sto sam nekoliko puta vec napisao a to je da dok pipalica ne prodje svuda gde se sumnja na postojanje mina dotle se ta povrsina ne moze smatrati ociscenom i bezbednom
- svaka radnja, svaka vrsta razminiranja podrazumeva da na kraju ipak mora da radi pipalica, da nije tako verovatno ne bi bilo potrebno toliko angazovanje pirotehnicara na miniranim podrucjima, automatski ne bi bilo ni toliko nastradalih pirotehnicara
-podseticu na jos neke specificnosti kod miniranja kao sto je naprimer postavljanje grupe mina, tokom borbenih dejstava cesto se desava da se postavi grupa mina, one mogu biti postavljene bilo gde i na bilo koji nacin, njih ne mozemo razminirati kao klasicna minska polja pa samim tim u takvim slucajevima najcesce nije moguce koristiti klasicna mehanicka sredstva za razminiranje
- takodje da ne zaboravim sredstva kao sto je UR-77 moguce je koristiti tamo gde je jasno definisana zona razdvajanja dve sukobljene strane, kada se zna da izmedju te dve strane postoji minsko polje i kada napadac treba da krene u napad (pretpostavka je da napadac ne postavlja mine ispred svog prednjeg kraja vec da to radi onaj koji se brani)
-u sukobima gde je "svako sa svakim" i "svako protiv svakoga" ratovao i gde su se minsko-eksplozivne prepreke postavljale kako se kome dopalo u datom trenutku, gde nisu sacinjavani zapisnici ili su radjeni metodom "otprilike" sa delimicno upisanim podacima jedini siguran nacin bi bio, bar mi se tako cini, upotreba mehanickih cistaca kao sto je Bozena a zatim kontrola pipalicom

Malo je kasno da sada trazim ali pokusacu da sutra pronadjem i ilustrujem na konkretnom primeru sta se dobija upotrebom UR-77 i slicnih stvarcica sa eksplozivnim punjenjem. Mozda se malo slabije razumemo posto ja sve ovo gledam kao inzinjerac dok ostali ucesnici u diskusiji  nisu bili u toj ulozi pa to gledaju iz drugog ugla. Samo cu pomenuti da u klasicnom minskom polju "usteda" moze biti maksimalno 10-15 mina (trenutna slobodna procena) koje ce aktivirati eksplozivno punjenje. Zasto? Zato sto se prolaz otvara po dubini minskog polja a ne po sirini. Po dubini MEP moze imati 3-5 redova, najcesce 4. U zavisnosti od gustine minskog polja na sirini za koju se tvrdi da ta eksplozivan punjenja otvaraju moze se naci maksimalno 10-15 mina. Sta da radimo sa minskim poljem koje ima 50 ili 100 metara sirine i gde se nalazi jos 20-30 puta vise mina od onih aktiviranih. I niko nam ne garantije da ce sve mine od tih 10-15 biti aktivirane. Samo jedna da ne bude to je omaska od 10%, na neko omanje minsko polje  to je 2-3 mine na povrsinu velicine fudbalskog igralista. Bezbedno?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 12, 2012, 10:04:10 pm
Са једне стране се чини логично, да ако се активира већи део мина има мање посла за деминера.
Са друге стране, експлозије мина могу да помере земљу и отежају претрагу остатка терена.

Manje posla u smisli da ce manje mina pronaci ali je posao isti imalo mina ili ne on treba da ubode propisan broj uboda pipalicom na odredjenu povrsinu. I isto je pod stresom i isto se ponasa jer njegov ubod moze da spreci tragediju ali isto tako njegova omaska ili povrsno odradjena pretraga mogu dovesti do tragedije.



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kaćo on April 12, 2012, 10:10:54 pm
Podvodno razminiranje u Bugarskoj .
četvrtak, 13 oktobar 2011 17:42 .Proces PODVODNOG RAZMINIRANJA  LOKACIJE ČELOPEČENO, realizovan je u BUGARSKOJ od 26. septembra, do 26 oktobra 2011. godine.

Ronioci RCUD-a su u periodu od 26 septembra do 26 oktobra 2011. (30 radnih dana), pregledali i očistili od NUS-a pod vodom površinu od  226 431 kvadrata.

U izvještajnom periodu je očićena količina NUS-a i djelova NUS-a u iznosu od 2 623 kilograma.

Tokom realizacije projekta ronioci su proveli u aktivnostima pod vodom ukupno 1 510 sati, tokom kojih se nije desio ni jedan incident.

Zdravstveno stanje ronilaca je bilo uredno sa manjim prehladama koje nijesu uticale na kvalitet i efikasnost realizacije projekta.

Najveća zabilježena dubina ronjenja je 21 metar.

Vidljivost pod vodom do 0.50 m.

Temperatura vode od 7°C do 16°C




http://www.rcudme.info/mn/vijesti/125-pomo-ronilaca-rcud-bugarskoj.html


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 13, 2012, 10:20:23 am
Evo kao sto sam obecao pokusacu da objasnim sta se dobija koriscenjem lansirnih eksplozivnih punjenja kod razminiranja.

Ovo je jedan klasican sistem postavljanja PT minskog polja.

[attachment=1]

Razmak izmedju vojnika je priblizno 4 metra, svaki vojnik postavlja 4 mine smaknuto u jednu stranu. Na ovaj nacin dobijamo jednu minu na jedan metar sirine minskog polja. Postoje i drugi nacini gde se gustina  moye povecati ili smanjiti  pa tako moze varirati od 0,5 mina po metru do 2 mine po metru. Ipak kada se postavljaju minska polja se najcesce rade na gustinu 1 mina po metru.

Ovo je jedan primer zapisnika minskog polja (da ne bih izmisljao situaciju)

[attachment=2]

Ovde imamo minsko polje siroko 300 metara i dubine oko 95 metara u koje je postavljeno 4 reda sa po 75 PT mina.

Kod koriscenja eksplozivnih punjenja za, uslovno receno, razminiranje ista se lansiraju preko minskog polja po njegovoj dubini (na ovom primeru to je pravac sever-jug).

Ako znamo da ova punjenja otvraju prolaze sirine 8-10 metara koliko ce mina na taj nacin biti unisteno? Za gustinu od 1 mine po metru bice unisteno maksimalno 8-10, kod gustine od 2 mine po metru duplo vise, a minsko polje iz primera ima 300 mina. Sta sa ostatkom? Ipsaljivati na svakih par metara po jedno punjenje?




Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 18, 2012, 12:44:26 pm
Link ka prici o ranjenom pirotehnicaru VJ Sladjanu Vuckovicu u emisiji Exploziv na TV Prva.

http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/3742/EXploziv+12.04.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: pvanja on April 18, 2012, 02:01:46 pm
Da li je ovo bezbedan nacin rada sa MES (minsko-eksplozivnim sredstvima) pogotovu onim koja nisu eksplodirala ???


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: vathra on April 18, 2012, 02:15:31 pm
Da li je ovo bezbedan nacin rada sa MES (minsko-eksplozivnim sredstvima) pogotovu onim koja nisu eksplodirala ???
Не знам како би у датој ситуацији могло да се уради другачије.
Друго запажање - ове гранате су ту доспеле вероватно после експлозије складишта, те им упаљачи вероватно нису армирани.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 18, 2012, 02:21:23 pm
Mislim da je Vathra upravu, iako je ovo pitanje vise za pirotehnicare nego inzinjerce-pionire.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: pvanja on April 18, 2012, 03:07:25 pm
Nije problem sto oni rucno vade nego sto su se zbili jedan pored drugog (5-6) umesto da su tu samo oni koji su neophodni da se prenese to sredstvo.

I drugo nebih bas rekao da tu nema upaljaca.

Kad se desi nesreca onda je kasno samo pogledaj ovaj link koji je postavio Kuzma.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on April 18, 2012, 05:18:28 pm
Ја бих се сложио са ставом да нема другог начина да се она средства изваде из воде. Друго, нема потпуно безбедног разминирања. Такође, свако ко ради тај посао мора да преузме неки ризик. Слажем се да ово нису едукативне фотографије, али у пракси се ради тако.

Овај седи на првој фотографији ми је познат.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Solaris on April 25, 2012, 06:35:27 pm
SKRADIN - Na vojnome poligonu Gaju u blizini Skradina danas je održana pokazna vježba razminiranja na kojoj su prikazane tehničke predispozicije devet strojeva za razminiranje, od čega su tri hrvatske proizvodnje. Vježba je izvedena u sklopu 9. međunarodnoga stručnog savjetovanja "Humanitarno razminiranje" koje je jučer počelo u hotelskome naselju Solarisu u blizini Šibenika, a održava se u organizaciji Hrvatskoga centra za razminiranje i HCR - Centra za testiranje, razvoj i obuku te pod pokroviteljstvom hrvatskoga predsjednika Ive Josipovića. Strojevi su razminirali označene trase pretražujući teren dubinskim frezama i alatom. Na vježbi su korištene tzv. školske mine ili "topovski udari", ukopani u zemlju, koji su proizvodili snažnu detonaciju kada bi na njih naišao stroj. Nakon vježbe sudionici su mogli razgledati strojeve i s predstavnicima proizvođača ugovoriti prodaju. Po riječima predstojnika ureda ravnatelja Hrvatskoga centra za razminiranje Mladena Crnkovića, za strojeve su bili osobito zainteresirani predstavnici Indije, Iraka i Libije, koji su se odazvali međunarodnome stručnom savjetovanju. Oni su se danas na poligonu Gaju povezali s proizvođačima, no Crnković nije znao jesu li sklopili posao. Crnković je kazao da će se poslijepodne u Solarisu održati radionica i okrugli stol o podvodnom razminiranju, koje će voditi crnogorski predstavnici, a sutra, 26. travnja, međunarodni stručni skup o humanitarnom razminiranju završava. (Hina)

  Fotogalerija (http://www.jutarnji.hr/vjezba-razminiranja-na-skradinskome-poligonu-gaju/1024127/?foto=1)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Solaris on May 27, 2012, 02:57:56 pm
Kuzma će znati o čemu se radi.

[attachment=1]
Admir Buljubasic / CROPIX


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on May 27, 2012, 03:04:12 pm
Bice da je ovo http://www.allenvanguard.com/Products/PersonalProtectiveEquipment/EODIEDD.aspx


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Solaris on July 25, 2012, 04:03:12 pm
Članak iz današnje SD (http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx)

-----------------

Nadnica za strah.

Pirotehničare tjeraju u smrt za 2,5 kune

[attachment=1]
Cijena razminiranja u posljednje vrijeme pala je na rekordno najnižu razinu otkako je pokrenut program razminiranja u Hrvatskoj. Pretraživanje minski sumnjivog područja stoji tek 2,57 kuna po četvornome metru. Cijenu je ponudila tvrtka “Nitrat” za projekt razminiranja područja korita rijeke Save i rijeke Une u općini Jasenovac.

- To je nezamislivo. Po toj cijeni ljude se tjera u smrt - ogorčen je Marinko Guljaš, predsjednik Sindikata humanitarnog razminiranja, te nastavlja: - Ovakvom je cijenom rada zanimanje pirotehničar, umjesto “zanimanja visokog rizika”, postalo “za život opasno zanimanje”. Upozorio je na poražavajuće podatke: da je u proteklih 15 godina na poslovima razminiranja poginulo čak 60 pirotehničara. S obzirom da je u Hrvatskoj danas oko 600 pirotehničara, broj poginulih čini 10 posto populacije ljudi koji rade na razminiranju.

Krivi su poslodavci

Kada bi u nekoj drugoj branši poginulo toliko zaposlenika, Guljaš ne sumnja da bi se digla velika panika. Za nisku cijenu rada pirotehničara, Guljaš krivi poslodavce koji idu na vrlo niske cijene razminiranja samo da bi ostvarili zaradu. Pirotehničare onda ucjenjuju da rade za “šačicu kuna” na tako opasnom poslu. Jer da bi netko, na ovom opasnom poslu, kaže Guljaš, osigurao egzistenciju svojoj obitelji, pristaje i na puno manju plaću, zahtjevniji posao, neplaćene prekovremene, neplaćene dnevnice...

Krivi i državu koja pristaje na tako nerazumnu cijenu, dok s druge strane ti isti poslodavci koji pošto poto uzimaju projekte ne vodeći računa o sigurnosti radnika, državu zakidaju, ne podmiruju obveze državi ili dobavljačima. Da bi pirotehničar opravdao svoju plaću i podmirio obveze koje tvrtka ima za administraciju, troškove prijevoza, goriva, sanitet... dnevno mora zaraditi 2300 kuna. To znači, kaže Guljaš, da po cijeni razminiranja od oko 2,5 kuna po kvadratu pirotehničar mora dnevno razminirati 800 do 900 kvadrata zemljišta, što je daleko iznad svih kriterija.

- Prema kriterijima UN-a, pirotehničar dnevno može razminirati 40 do 90 kvadrata. Kod nas se radi deset puta više. Stanje je katastrofalno. Ovo je do sada najgora godina otkako se bavim razminiranjem - kaže Guljaš.

[attachment=2]
Manje nego lani

Iako bi čišćenje minski sumnjivih površina trebao biti jedan od važnijih državnih interesa, ove je godine za razminiranje izdvojeno 20 posto manje novca nego lani. Iz državnog proračuna izdvojeno je tek 20 milijuna kuna, što je dosta tek za mjesec dana kontinuiranog razminiranja, ističe Guljaš te upozorava da su sredstva koja su ove godine planirana iz državnog proračuna za potrebe razminiranja već potrošena, pa je nastavak razminiranja upitan.

Zbog toga je ravnateljica Vladina Ureda za razminiranje Dijana Pleština nedavno sazvala sastanak s predstavnicima poslodavaca na poslovima razminiranja, predstavnicima pirotehničara, te javnim poduzećima na temu financiranja razminiranja u RH. Iznijela je probleme kojih su tvrtke koje se bave čišćenjem minski sumnjivih područja itekako svjesne. Upozorila je i na poražavajući podatak da u RH još uvijek oko 900 tisuća stanovnika živi u dodiru s minski sumnjivim područjem, koje se proteže kroz 12 županija.

Osim toga, navela je i nesagledive posljedice koje Hrvatska ima zbog minski sumnjivog područja – od gubitka stotina milijuna kuna godišnje zbog neobrađivanja poljoprivrednih površina pod minama pa sve do utjecaja na razvitak društva u cijelosti. Neke procjene govore da bi za dovršetak razminiranja u Hrvatskoj trebalo oko četiri milijarde kuna. No, na koji način doći do potrebnog novca, nije bilo odgovora.

SNJEŽANA DUKIĆ


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 25, 2012, 08:30:35 pm
To se zove kapitalizam. Praktično jedini kriterijum, posebno kada je država poslodavac, za ovakve i slične stvrai (na primer poslove fizičke zaštite) je "najniža ponuđena cena". Ako neće jedna firma (tvrtka), hoće druga jer inače neće raditi. Osnovni uzrok rada na crno je taj što država, kao veliki poslodavac ne uslovljava one koji dobijaju posao da dokažu (pa posle i kontroliše) da legalno prijavljuju i po zakonu plaćaju radnike.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Vladimir Ivanović on July 25, 2012, 08:48:38 pm
Nakon rata u Kuvajtu, 1991 godine, gledao sam kako vojska Bangladesa cisti minska polja. Na nekoliko stotina metara od nas, od tenkova, bukvalno su ih tjerali da sa onim stapovima bockaju po zemlji i da idu sto brze. Nekoliko puta je bila ekspolozija gdje su vojnici bili ozlijedjeni ili poginuli.

Veoma jeftin zivot njihovog vojnika.


Vlado


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 26, 2012, 06:47:26 am

Veoma jeftin zivot njihovog vojnika.


Pa nije mnogo skuplji zivot ni naseg.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: kilezr on July 29, 2012, 09:05:34 am

 Da li se zna cena ( okvirno) kod nas?  Jer mislim da ovde, posle svega što se Srbiji izdešavalo ima više nego dosta posla razminiranja i uništavanja raznoraznih neeksplodiranih sredstava.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 29, 2012, 09:30:57 am
Neko verovatno zna, ali ne verujem da je to neka velika cifra.
Mogu samo reci da je prilikom pretrage i razminiranja terena na jugu Srbije 2001.godine dnevnica inzinjeraca za dane kada su direktno angazovani iznosila, ako se dobro secam, tadasnjih 80 maraka ili mozda i svih 100. Narano u dinarima i  isplacivana je redovno. A i tu ima jedna caka, ispocetka nisu hteli da nam toliko isplacuju pozivajuci se na to da nismo pirotehnicari ali su u jedinici postojali neki ljudi koji dobro poznaju propise pa smo uspeli da se izborimo za taj dodatak. To je ustvari nekoliko puta uvecana obicna dnevnica i podseticu da je u pitanju vojno a ne humanitarno deminiranje. Koliko se placa za humanitarno deminiranje u Srbiji ne znam a verujem da je taj podatak malo teze pronaci.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 30, 2012, 06:59:45 pm
Не знам тачан износ који се даје извршиоцима, али не верујем да је већи од 40-50 евра дневно. Они што се баве ваздухопловним бомбама можда добијају нешто више. Можда колега деминер из Босне или из Хрватске зна колико се то тамо плаћа јер и овде у Србији је било фирми из БиХ и Хрватске које су добијале послове деминирања.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: leut on October 01, 2012, 08:31:28 pm
SATNIJA ZA PROTUEKSPLOZIVNU ZAŠTITU INŽENJERIJSKE PUKOVNIJE ZOD HKoV

U borbi protiv IED-a

Osim obuke novih kadrova za OSRH, PEZ satnija provodi i sve oblike preduputne C-IED obuke za pripadnike OSRH koji odlaze u mirovne misije. Hrvatska je posebnost što svatko, od visokog časnika do vojnika, prije odlaska mora proći obuku u Pukovniji. To je i razumljivo jer je prijetnja od IED-a danas gotovo veća nego prijetnja od konvencionalnog naoružanja...

[attachment=1]Kao reakciju na prijetnju, koja je odnijela i niz žrtava među pripadnicima Koalicije u operaciji ISAF, NATO je članicama, a poglavito njihovim vojskama, uputio zahtjev za institucionaliziranjem i razvijanjem sposobnosti te obuke suprotstavljanja improviziranim eksplozivnim napravama (C-IED)

Improvizirane eksplozivne naprave (IED) vjerojatno su najveća prijetnja u modernim ratnim sukobima. Smrtonosne spravice koje je lako i jeftino izraditi, a učinak im je poguban za ljude i imovinu, već su godinama među najvećim brigama sigurnosnih i obrambenih sustava zemalja diljem svijeta. I to ne samo onih koje posljednjih godina djeluju u operacijama u Afganistanu i Iraku, nego i drugih koje su izložene terorističkim prijetnjama.

Kao reakciju na prijetnju, koja je odnijela i niz žrtava među pripadnicima Koalicije u operaciji ISAF, NATO je članicama, a poglavito njihovim vojskama, uputio zahtjev za institucionaliziranjem i razvijanjem sposobnosti te obuke suprotstavljanja improviziranim eksplozivnim napravama (C-IED). Sposobnosti su označene kao kombinacija ljudskih i tehničkih kapaciteta za predviđanje, zaštitu, neutralizaciju i iskorištavanje IED-a, upakirane u standardizirani koncept združene operabilnosti i strateške pokretljivosti među Saveznicima. U skladu s novim potrebama usmjerenim ka OSRH, zatraženi su i dobiveni dodatni kapaciteti u ljudstvu i tehnici.

Implementacija prije roka

Ubrzo je, iz nekadašnje desetine, ustrojena Satnija za protueksplozivnu zaštitu (PEZ) u sklopu Pionirske bojne Inženjerijske pukovnije, glavna tema ove reportaže. No, ne smije se zaboraviti da su Vojna policija, VoB i bojna NBKO također dodatno razvile C-IED sustav, svaka u skladu sa svojim posebnostima.

Zanimljivo jest da je kao rok početka razvoja C-IED sposobnosti planirana 2011. godina, a za OSRH te je godine već sve bilo gotovo, cilj je bio implementiran! To nije čudno: u našoj vojsci zbog ratnog iskustva i kontinuiranog liječenja eksplozivnih ratnih posljedica već je postojao veliki broj stručnih pirotehničara, sposobnih prenositi svoje znanje i na druge.

Da pirotehničari PEZ-a misle ozbiljno, pokazali su već 2010. u vojarni Inženjerijske pukovnije "Kamensko" uspješno sudjelujući u organizaciji dva NATO-ova C-IED tečaja, obuci obučavatelja, koje je uspješno prošao i velik broj hrvatskih pirotehničara. Tečajevi su tada okupili niz njihovih kolega, koji su dolazili iz SAD-a i Kanade, te raznih europskih zemalja saveznika i partnera RH. Pukovnija je za organizaciju dobila visoke ocjene NATO-ovih struktura.

Bez obuke nema misije

Funkcija PEZ satnije je prije svega obučna. Osim stvaranja novih kadrova za OSRH, oni provode i sve oblike preduputne C-IED obuke za pripadnike OSRH koji odlaze u mirovne misije. Hrvatska je posebnost što svatko, od visokog časnika do vojnika, prije odlaska mora proći obuku u Pukovniji. To je i razumljivo jer je prijetnja od IED-a danas gotovo veća nego prijetnja od konvencionalnog naoružanja. Naravno, obuka se oblikom i intenzitetom razlikuje od čina do čina, od dužnosti do dužnosti. Logično je da pripadnik OMLT-a mora proći intenzivniju obuku nego stožerni časnik. Obuka je kombinacija teoretske i praktične, s time da se potonja uglavnom provodi na poligonu "Cerovac", a proteže se i na preduputne vojne vježbe kao što je Hrvatski ponos. Naša ekipa nazočila je praktičnoj vježbi vojnika na Kamenskom i vidjela kako je jedno vozilo naletjelo na skriveni IED. Tko ga je postavio? Upravo instruktori iz PEZ satnije, koji su i sami majstori za sklapanje IED-a! Naime, te naprave su nepredvidljive i stalno se mijenjaju, a oni koji ih sklapaju (u ovom kontekstu prije svega mislimo na pobunjenike i teroriste u Afganistanu) sve su maštovitiji i razvijaju IED-e usporedno s NATO-ovim razvijanjem borbe protiv njih. Na raspolaganju su im neograničeni resursi, a zapljene minsko-eksplozivnih sredstava u Afganistanu su svakodnevne. A i kad ih nemaju na raspolaganju, teroristi se služe mješavinama umjetnog gnojiva kao eksplozivnim sredstvom (njegova je distribucija zakonom zabranjena u Afganistanu).

IED radionica

Da bi se prilagođavali situaciji koja se stalno mijenja, instruktori iz PEZ satnije stalno primaju informacije o novitetima iz ISAF-a, koji su i danas nažalost brojni. Isto tako, nastoje razmišljati poput protivnika i predvidjeti njihove poteze.

[attachment=2]Tijekom C-IED obuke koju provode pripadnici PEZ satnije, polaznici se, u učionici i na terenu, detaljno upoznaju s raznim inačicama improviziranih eksplozivnih naprava, kao i potrebnim postupcima. Na slici gore se uz napravu vidi fotografija s njezinim kratkim opisom

U vojarni "Kamensko" imaju svoju radionicu u kojoj zbog obuke sklapaju najrazličitije naprave, i to praktički od svega što im dođe pod ruku: limenki, kutija keksa, starih budilica, dasaka, pila, boca, mobitela, čaša, lončića..."Svakodnevno dobivamo nove obavijesti. Obveza nam je pravodobno reagirati i učiniti sve da bismo pripremili naše vojnike. Drago mi je što su zadovoljni obukom i kažu da im je zanimljiva", rekao nam je narednik Bernard Brečić, koji neprestano traži načine kako bi otežao obuku. Ideje mu stalno padaju na pamet, ne samo tijekom obuke i radnog vremena. Upravo na jednu od njegovih spravica su naletjeli gore spomenuti vojnici.

Različito od šablona

Ono što polaznici obuke moraju naučiti jest kako identificirati te naprave, izbjeći ih, ili reagirati ako ipak dođe do detonacije. Obuka im nije laka, jer instruktori znaju svoj posao. No, to je i logično. Riječ je o posebnim profilima ljudi, koji u većini imaju iskustvo iz rata i ISAF-a, te posjeduju NATO-ove certifikacije, govore nam poručnik Ivica Mustač, zapovjednik Tečaja za C-IED, i nadnarednik Nikolino Šušak. Nadalje, sa zadovoljstvom ističu da polaznici vrlo povoljno reagiraju na obuku, svjesni su njezine važnosti, ali i zainteresirani za C-IED, danas "goruću" vojničku tematiku, koja se razlikuje od svih uobičajenih šablona.

Uz obuku pripadnika OSRH i sudjelovanje u ISAF-u, pripadnici PEZ satnije bi u svakom trenutku, u slučaju potrebe mogli izići na teren i boriti se protiv eventualnih IED prijetnji u Hrvatskoj. Nositelj sustava osiguranja od IED prijetnje u tom je slučaju MUP, ali OSRH ima najveće izvršne kapacitete.

Posljednjih se mjeseci stalno govori o Pametnoj obrani i dijeljenju kapaciteta. Iz svega što smo vidjeli i čuli, čini se da je upravo borba protiv improviziranih eksplozivnih naprava nešto što je OSRH razvio bolje od mnogih saveznika i partnera, nešto što možemo ponuditi kao našu specifičnu vještinu.

[attachment=3]
Nema mjesta za adrenalinske ovisnike

Američka ratna priča Narednik James (The Hurt Locker) je 2008. osvojila Oscara za najbolji film. Podsjetimo, glavni je lik narednik koji je majstor za onesposobljavanje IED-a. Problem je što je ovisnik o adrenalinu i svojim ponašanjem često dovodi u opasnost sebe i svoje kolege u Iraku. Realan ili ne, Narednik James je globalizirao temu C-IED. Pripadnici Satnije za PEZ gledali su ga više puta. "Dio prikazanog u filmu se događa i u stvarnosti, no mi strogo poštujemo mjere sigurnosti, što glavni lik u filmu ne radi. U ovom poslu nema mjesta za adrenalinske ovisnike", zaključuju.



Domagoj VLAHOVIĆ, snimili Davor KIRIN i Domagoj VLAHOVIĆ, Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: leut on October 01, 2012, 08:38:00 pm
IED-ovi za obuku

[attachment=1]

PRESSURE PLATE

[attachment=2]
Sastoji se od dvije oštrice pile umotane u najlonsku navlaku, eksplozivnog punjenja, obične žice i električne detonatorske kapisle. Aktivira se nailaskom žrtve (uglavnom vozila).


LAŽNI IED

[attachment=3]
Topnički projektil povezan žicom koja ne vodi nikamo. Riječ je o triku koji treba usmjeriti vojni konvoj u željenom pravcu, k pravom IED-u, ili jednostavno o psihološkom pritisku.


KLASIČNA PROTUOKLOPNA MINA

[attachment=4]
Mina TMRP-6 jugoslavenske proizvodnje. U Afganistanu je identificiran priličan broj istih, ili sličnih proizvedenih u bivšem "istočnom bloku". Obično ih se nekoliko slaže po sistemu "bunara" i maskira uz cestu. Aktiviraju se upaljačem.


TANJURI

[attachment=5]
EFP - Explosively Formed Penetrator, kako ga nazivaju Amerikanci, niz je limenki povezanih i zamaskiranih pur-pjenom, te ispunjenih eksplozivom i zatvorenih bakrenim ili aluminijskim tanjurićem. Povezani su s detektorom pokreta koji inicira eksploziju. Metal koji nastaje rastaljivanjem tanjurića topi se i prodire kroz oklop.


Domagoj VLAHOVIĆ, snimili Davor KIRIN i Domagoj VLAHOVIĆ, Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: jovanmiskovic on May 28, 2013, 08:56:57 am
Je l zna neko kako i gde mogu da zavrsim kurs za razminiranje?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on May 28, 2013, 06:59:51 pm
Требало би да то, за цивиле, организује Центар за разминирање. Такав "центар" имају Србија, Хрватска, БиХ, а мислим и Македонија. Најбоље је да се обратиш њима. Адресе можеш наћи на Интернету.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: jovanmiskovic on May 29, 2013, 01:55:53 pm
Требало би да то, за цивиле, организује Центар за разминирање. Такав "центар" имају Србија, Хрватска, БиХ, а мислим и Македонија. Најбоље је да се обратиш њима. Адресе можеш наћи на Интернету.

Hvala.






Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: duje on May 29, 2013, 02:03:25 pm
Требало би да то, за цивиле, организује Центар за разминирање. Такав "центар" имају Србија, Хрватска, БиХ, а мислим и Македонија. Најбоље је да се обратиш њима. Адресе можеш наћи на Интернету.

Dosta "jak" centar za razminiranje ima i u Sloveniji (gradič Ig kod Ljubljane). Znam, da su poslije 91. godine često vršili obuku za pripadnike iz bivših republika SFRJ.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on May 29, 2013, 08:16:10 pm
Хвала Дује. Нисам био сигуран.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: vodnik policije on May 29, 2013, 10:57:10 pm
Moj drugar je išao u Sloveniju, verovatno u taj Ig na obuku. Čovek je izuzetno obučen, ali su mu trebale neke papirčine, sertifikati. U kabinetu, gde treba da budu školska sredstva našla se prava mina. Čini mi se da je spominjao neku minu čudnog izgleda koja se u Bosni pravi za Kanađane. Drugar je držao minu, predao je kolegi iz Hrvatske, ovaj je nešto čačnuo, mina eksplodirala i ubila minera iz Hrvatske. Toliko o jakom centru.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: duje on May 30, 2013, 06:00:56 am
Moj drugar je išao u Sloveniju, verovatno u taj Ig na obuku. Čovek je izuzetno obučen, ali su mu trebale neke papirčine, sertifikati. U kabinetu, gde treba da budu školska sredstva našla se prava mina. Čini mi se da je spominjao neku minu čudnog izgleda koja se u Bosni pravi za Kanađane. Drugar je držao minu, predao je kolegi iz Hrvatske, ovaj je nešto čačnuo, mina eksplodirala i ubila minera iz Hrvatske. Toliko o jakom centru.

Da to se desilo. Nesreće se dešavaju. Pojam "jak" sam spomenuo u smislu certifikata koje ima. Ako u nekoj vojsci padne avion, to ne znači da nema dobru avijaciju.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: švercer011 on March 13, 2014, 01:05:13 am
https://youtu.be/d4VLe3F-bNQ


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: duje on April 23, 2014, 01:24:46 pm
Vir: Defender.hr (http://www.defender.hr/)

11. međunarodni simpozij „Mine Action 2014“ u Zadru od 23-25.travnja

Datum objave: 23.04.2014

U Zadru se od 23. do 25. travnja 2014. godine održava 11. međunarodni simpozij „Mine Action 2014“ u organizaciji Hrvatskog centra za razminiranje i Centra za testiranje, razvoj i obuku te pod visokim pokroviteljstvom Vlade Republike Hrvatske.

Važnost ovog simpozija potvrđuje i dolazak visokih državnih dužnosnika, premijera Zorana Milanovića i potpredsjednika Hrvatskog sabora Nenada Stazića te ravnateljice Ureda za razminiranje Vlade Republike Hrvatske Dijane Pleštine. Teme izlaganja će pokriti sigurnost ljudi, međunarodna iskustva s minama, razvoj novih tehnologija u humanitarnom razminiranju, iskustva s kasetnim bombama te obuku i edukaciju. Bit će upriličena i demonstracija na poligonu Šepurine, a cijelo vrijeme će biti izložena i oprema za razminiranje.

Među brojnim izlagačima i gostima iz cijelog svijeta sudjelovat će i izraelska tvrtka Geomine Ltd., o čijoj smo inovativnoj metodi pisali ranije. Kombinacija novih inovativnih metoda i bogatog iskustva hrvatskih tvrtki u razminiranju dobitna je formula za svjetsko tržište.

 [attachment=1]



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 06, 2015, 07:42:59 am
Jedan lepa fotografija minoistrazivaca MI-1 iz doba JNA (preuzeta sa MCMF foruma)

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 18, 2015, 04:44:58 pm
UAZ 469B sa DIM M sistemom

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]




Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 18, 2015, 04:46:03 pm
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 18, 2015, 04:46:38 pm
[attachment=1]
[attachment=2]


LPB


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Karlo on April 18, 2015, 05:55:37 pm

Bravo @Bozo!  :klap  :klap  :klap

Pa koliko ste Vi to vojne tehnike postavili u zadnje vrijeme i iz raznih opblasti.
Meni je ovaj dio sa razminiranjem nejinteresantniji jer služi za spašavanje života.Ovo što vidim je vjerovatno stara tehnika i nadam se da danas ima daleko modernijih načina za razminiranje,jer su i mine danas naročito razvojem elektronike vjerovatno suvremenije.
Koliko sam zapazio najefikasniji je ipak način eksplozivom.Treba i tu imati pogodna sredstva na određenom mjestu i ako se uzme da i sama priprema za razminiranje zahtjeva vrijeme,znači da će mine kao sredstvo za zaprečavanje još dugo ostati.
 Što se tiče @KUZMINE fotke jeste lijepa ali ja mislim da navedeni vojnik ne bi otkrio minu,mašući na toj visini,sem ako mina nije toliko lagana da može da visi na "travci" pri vrhu.Koliko vidim iz podataka za detektor na vozilu domet je 0.25m a trava je ovdje preko 0.5m.
I za samo vozilo je vjerovatno uzeta srednja vrijednost jer domet ovisi  i od vrste zemljišta,vlažnosti,vrste metala mine itd.

Poz.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on April 18, 2015, 06:06:18 pm
Hvala Karlo.

Za postaviti imam oko 1266 slika, 460M veličine, več smanjenih za postavljanje na Palubi. (toliko jih imam u po folderima) iz Bugarske. 8 sati slikanja, 3 istrošene baterije, treba da se negde nešto vidi.
Nekada čuvao slike, da prvo napišem temu, pa onda postavljam, ali jih je puno ostalo na disku. Zato sada stavljam slike, pa da vidimo šta je zanimljivo pa da se dopisuje po potrebi podatke.


Inače taj sistem mi je zanimljiv, jer je po mom malo veči "ručni uređaj".


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 18, 2015, 06:19:58 pm
Fotografija rada sa MI-1 koju sam postavio je verovatno snimljena kao namestena situacija.

Iako nisam imao priliku da se nadjem u takvoj situaciji i da radim sa tim minoistrazivacem mislim da ipak prikazano moze imati i ima prakticnu primenu kod pronalazenja poteznih mina i mina koje imaju vecu kolicinu metala u sebi (TMM-1 ili PROM-1 postavljena na nagaz). Verovatno na ovaj nacin ne bi bilo moguce pronaci ostale vrste mina ali bi spustanje detektorske glave moglo da dovede do aktiviranja potezne mine.

Kod novijih minoistrazivaca mislim da bi bila moguca detekcija i drugih tipova mina (koje od metalnih delova imaju samo kapislu upaljaca) posto su isti daleko osetljiviji. Imao sam priliku da se uverim u mogucnost MI2000 da detektuje upaljac mine PMA-2 ukopan na 30-ak cm dubine.

Inace u normalnim uslovima postavljanja mina se ne ukopava na dubinu od 25 cm, upaljac se obicno nalazi na svega par cm ispod maskirnog sloja (5-6 cm). U svakom slucaju DIM je kao sto pise u TT podacima bio namenjen otkrivanju metalnih mina dok je MI-1 mogao da otkriva i mine sa upaljacima koji su imali izvesnu kolicinu metala ( u to vreme PT mine drvene) sto je svakako prednosti u odnosu na DIM. I jos nesto. MI-1 je mogao da otkirje mine ispod 35 cm snega ili do 1 metra u vodi.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Karlo on April 18, 2015, 07:28:11 pm

Hvala @KUZMA!

Vjerujem da su podaci koje navodite tačni ali u laboratorijskim uslovima.Ti met.dedtektori su išli i preko metra ali za veće metale.Kad hoćete manje imali su posebnu zavojnicu u sondi ali se onda domet drastično smanjuje.Dakle,da ne duljim dalje,uvjek se morao tražiti kompromis.Što se tiče vode  (tečnosti)mislim da je i tu uzet neki kompromis.Nedaj Bože da je taj podatak uzet recimo za destilat "Šljive" jer mislim da je u njemu domet daleko veći.
Na kraju pogledajte kako mu stoji kabl od sonde kojom on maše i u tom mahanju kad dođe ispred njega kabel može biti i ispred sonde.Taj kabl treba biti obmotan oko ručke ali ne samo zbog daljine od sonde nego zato što i njegovo pomeranje utiče na "domet".Vidi se da on radi na sluh koji opet zavisi od niza faktora.Nema ispred sebe nikakav ekran ili instrument da bi se to otklonilo.Dalje vjerujem da i u čizmama ima metala a vidim da i nosi oružje i tko zna što još s prednje strane što takođe može utjecati na domet.

Da zaključim ako bi se sve što piše u podacima uzelo sa sigurnošću vjerovatno bi ti ljudi trebali,pored minerskog kursa,u isto vrijeme trebali pohađati i teologiju.

Poz.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on April 18, 2015, 07:36:52 pm
Upravo zbog toga sto je teorija jedno a praksa drugo najbolji i najsigurniji sistem pronalazenja mina je stara dobra pipalica.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on April 18, 2015, 08:47:16 pm
Samo malo sećanja iz prošlosti da unesem u ove odlične fotke.
-DIM je u JNA bio na zaduženju u svim aerodromskim inžinjerijskim četama i bataljonima za brzi pregled i razminiranje potencijalnih mesta za sletanje i uzletanje avijacije i za tu je namenu i razvijen..Takođe je korišten i kod održavanja prohodnosti takozvanih kolonskih puteva na PZT(privremeno zaposednutoj teritoriji)kako je tadašnja doktrina ONOra predviđala a sve sa ciljem da DTG(diverzantsko terorističke grupe) ne zapreče pravce kretanja vozilima sa MES(minsko eksplozivnim sredstvima).
DIM je relativno kratko bio u operativnoj upotrebi i iz njegoog bloka tragača je razvijen sa manjim izmenama i mali MI-1..
-MI-1 sam obilato koristio od obuke do stvarne borbene situacije i u takozvanom humanom deminiranju kada se u potpunosti vrši pregled i razminiranje celokupne teritorije  a na delovima za koje se sumnja da su na njima postavljena neka MES.
Problem koji je uočen je da se na većini teritorije sa prisustvom gelera faktički isti i nemože upotrebiti zbog stalnog detektovanja istog pa je lako mogla da promakne manja pojava metala u minama poput PMA-2 a kakvu su neki moji drugari OVERILI i overu platili gubljenjem ekstremiteta a jedan rezervni starešina je podlegao usled iskrvavljenja od PAŠTETE..
Kako to izgleda nekima nije ni potrebno opisati...
Pipalica je ipak kako reče KUZMAR zakon i to ova iz KMR-3 koja je mogla da se sklapa iz nekoliko komada i time se dobije i na dužini mada sam ja kopajući po Temerinskom otpadu iskopao i trodelnu drvenu pipalicu koja se u sklopljenom stanju iztegne na cela dva metra i daje dovoljno distance u slučaju aktiviranja mine ali je i dosta teška i zamara poslugu pa se ista mora odmarati od napora u radu i to kako mentalnog isto i od fizičkog naprezanja...


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on May 16, 2015, 07:37:03 am
I ponovo smrt zbog zaostalih mina

Quote
Višegrad: Brao pečurke, zgazio minu i poginuo

Autor: MONDO/Tanjug
11.05.2015. | 11:51

U višegradskom selu Bogdašići od eksplozije mine poginuo muškarac M.L. (41), potvrđeno je u Centru javne bezbednosti Istočno Sarajevo.


Nesreća se dogodila juče, kada je nesrećni čovek otišao da bere pečurke.
Republička uprava Civilne zaštite Republike Srpske apelovala je da građani ne idu u područja za koja se sumnja da su kontaminirana neeksplodiranim ubojnim sredstavima i da sve sumnjive predmete odmah prijave najbližim nadležnim službama



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on May 20, 2015, 08:10:22 am
Ovako je razminiranje izgledalo neposredno po zavrsetku II sv. rata.
NA fotografiji su rumunski inzinjerci. U prilogu fotografije je i gugl prevod sa rumunskog.
Sve je preuyeto sa FB stranice posvecene rumunskoj vojsci u periodu od II sv. rata do 1989.godine

[attachment=1]

Quote
1945-1946 борбена мисија мање познате, али не мање херојски и славни румунски војни Стога је одведен деминерских тимова војних ватрогасци података Главног штаба подређеним територијалних органа.

Да бисте омогућили јесење пољопривредне радове, снагу ових тимова вода издатим до 15. децембра 1945 националне територије:

Антитенковски и протупјешадијских мина 825,000
378.000 артиљеријских пројектила
1,000,000 пешадијских касете
25.000 граната
78,000 мина бацач
8259 фаустпатроане
1000 бомба авион
279 тенкова
11 пиштоља
24 бацачи
15 аутоматско оружје

У овој активности су тимови изгубили 159 војника, укључујући 54 смртних случајева. Кампања је настављена након 15. марта 1946. године.

Од краја рата до краја 1945. године, цивилних жртава забележено у 4094, због муниције и наоружања на територији, укључујући и 2549 мртвих.

Извор: Алесандру Дуту Оптерећена 1944-1947 примирје, ед.Тритониц, 2003, п.93

(Слика: 1945 Румунски инжењери у Словачкој Кроз љубазношћу господина Мирцеа Ионесцу.)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Karlo on May 20, 2015, 09:44:39 am
Na osnovu iznetih podataka vidi se koliko je to zastrašujuće.Strašno je i za toliki broj vojnika ali je brojka civila(pa vjerujem i dobar broj djece),u tako kratkom vremenu na koje se odnose podatci,još strašnija.Možemo mi to pravdati neznanjem civila ali znamo da to nije tako.Kad bi postojali podaci i za kasniji period i na drugim područjima,pretpostavljam da bi se vidjelo da je to ustvari produženi rat protiv "nevidljivog" neprijatelja.

Da pređem i na problem "čišćenja".Svaka tehnika pa i suvremena je u dobroj mjeri i nedovoljno efikasna.Ipak problem bi mogao barem teorijski biti rješen da postoji Pravo.Mislim da bi oni koji postavljaju mine trebali imati dokumentaciju o tome.Da postoji pravo trebali bi za neažurnu i nedostajuću dokumentaciju biti osuđeni kao ratni zločinci(na osnovu broja žrtava se to i vidi).Međutim,pravo ne postoji jer se ne može primjenjivati selektivno(na pr.u Vijetnamu,ili u SAD).Dakle moja diskusija se može svesti na najobičniji seoski divan.Ljudi će i dalje ginuti i u ratu a bogami i posle njega jer pravo ustvari i ne postoji.

Poz.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on June 04, 2015, 09:27:38 am
Kopirajući Rumune a verovatno su slične drvene trodelne pipalice imali i drugi i u JNA je jedno vreme ista bila na upotrebi.
Ja sam početkom 1995.g.na otpadu u Temerinu iskopao jedan komplet i rado ga kao stari inžinjerac kupio za sebe..
Kada sam ga pokazao drugarima iznenadili su me vezisti sa tvrdnjom da je i u vezi postojala slična sprava samo se razlikovala za dodatak na vrhu gde je umesto šiljka za bodenje imala dodatak za nabacivanje PTK .[attachment=1]Izgled vrha čeličnog šiljka koi se uvrće u drvene sklopove.[attachment=2]Sastav kompleta[attachment=3]Sklopljeno u futroli.[attachment=4]Sklopljena u celosti je dužine oko 2m.i za kraj način sklapanja drvenih delova na bajonet vezu.[attachment=5]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on June 04, 2015, 06:45:32 pm
Тачно, везисти су имали склапајућу "мотку" за набацивање каблова. Дужио сам је у одељењу везе батаљона ВП.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on June 21, 2015, 05:12:28 pm
[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on October 24, 2015, 10:25:01 am
BMRD-2 sa DIM M sistemom

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Bozo13 on December 22, 2015, 06:38:36 pm
Finski vojnik sa opremom.

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: duje on January 22, 2016, 09:09:48 am
Državna jedinica za razminiranje Slovenije, prošle godine u 477 akcija uklonila 8.700kg eksplozivnih ostataka iz prošlih ratova - najviše na Primorski.

Vir: "Primorske novice"
http://www.primorske.si/Naslovnica
21.01.2016.

Državna enota za varstvo pred neeksplodiranimi ubojnimi sredstvi je lani v 477 akcijah odstranila 8,7 tone eksplozivnih ostankov minulih vojn, veliko večino na Primorskem. “Še vedno velja enako,” pravi vodja enote Darko Zonjič, “kdor najde staro bombo, granato ali kaj podobnega, naj takoj pokliče 112 in naj se teh reči ne dotika.”


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: duje on February 14, 2016, 01:49:43 pm
U zadnjih 10 godina slovenski pirotehničari uklonili 99t eksplozivnih predmeta.....

Vir: "Delo" Ljubljana
http://www.delo.si/
14.02.2016.

Dlje ko čakajo, bolj so nevarne

V desetih letih so našli za sto ton neeksplodiranih bomb.

Ena od bilanc preteklega leta kaže, da je Slovenija še vedno eksploziven prostor. Verjetnost, da boste na sončni strani Alp našli zarjavel, a še kako nevaren kos tako imenovanega neeksplodiranega ubojnega sredstva (NUS) je zelo velika. Prav vsak dan se to namreč zgodi komu izmed nas.

Pripadniki državne enote za varstvo pred NUS so zato nenehno na terenu. Lani so – statistično – vsak dan posredovali 1,3-krat in odstranili v povprečju dvajset potencialno smrtonosnih kosov v skupni teži 24,1 kilograma. Najbolj zanimive, ki jih lahko varno onesposobijo, razstavijo, očistijo eksplozivnih in smodniških polnitev ter shranijo v Izobraževalnem centru RS za zaščito in reševanje na Igu, kjer nenehno dopolnjujejo svoje znanje vsi, ki prihajajo v stik z ostanki neeksplodiranega streliva. Najpogosteje so to pripadniki omenjene enote, ki v okviru civilne zaščite skrbi za varno odstranjevanje najdenega streliva iz minulih vojn. Lani so ti možje – zdaj jih je 32 in vsi do zadnjega so prostovoljci z redno službo – opravili spoštovanja vrednih 436.000 terenskih ur. V desetih letih so se v šestih regijskih enotah 4386-krat odzvali na klic s številke 112 in prav tolikokrat tvegali svoje življenje. V tem času so odstranili in uničili ali onesposobili kar 99 ton različnih ubojnih sredstev.

Poligon 208

Za svoje tveganje so ti prostovoljci nagrajeni le z obilnim sproščanjem adrenalina, protibombno zaščitno opremo in rednim izobraževanjem. Ljudje, ki so samo lani onesposobili za 8,8 tone zloveščega materiala, stanejo državnih proračun komaj 450.000 evrov na leto. Večina tega denarja je namenjena za izvajanje ukrepov varstva pred NUS, nadomestila njihovim delodajalcem ter minimalno za nagrado pripadnikom za povečane obremenitve pri delu z razstrelivom. Kadar se kot prostovoljci predstavijo kolegom iz drugih držav, se jim ti naprej muzajo, češ to ni delo za amaterje, ko pa vidijo, s kakšno opremo delajo in koliko znanja ter izkušenj imajo, postanejo precej bolj spoštljivi, pravi Igor Boh, strokovni sodelavec na oddelku za varstvo pred NUS pri Upravi RS za zaščito in reševanje.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on May 04, 2016, 08:02:59 pm
[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: milena braco on May 04, 2016, 10:33:40 pm
VIkl S.S..


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on May 05, 2016, 06:45:21 pm
Из војне полиције...


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: milena braco on May 05, 2016, 06:56:19 pm
 Jeste, strasan decko!


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: leut on May 11, 2016, 01:27:02 pm
U jednom broju Hrvatskog vojnika s kraja 1992. godine pronašao sam podatak da je na prostoru bivše SFRJ od 1948. godine pa do raspada početkom devedesetih, unatoč opsežnim pretraživanjima terena i uništavanju nađenih mina, registrirano čak 12.000 nesreća. Pri tome je 5.000 osoba poginulo na mjestu nesreće ili od posljedica ranjavanja, 3.000 ih je ostalo teškim tjelesnim i psihičkim invalidima, a 800 osoba je oslijepilo.

Ima li netko preciznije informacije i kako je uopće bilo organizirano uklanjanje zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava nakon 2. svjetskog rata na prostoru bivše SFRJ?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Milan (longtrip) on May 11, 2016, 02:07:21 pm
Jedan od vodećih deminera posle Drugog sv.rata bio je Jovo Popović. Iz rata izašao kao oficir OZNE ,a 1945 poslat na Akademiju NKVD-a F.E. Dzeržiskij gde je usavršio antiterorističko delovanje.Vratio se kao ekspert za deminiranje i zaradio ogroman novac (za te prilike) unistavajuci sa ekipom silne neeksplodirane mine.Kasnije poznat po mnogim "drugim aktivnostima" i kao dugogodisnji direktor Instituta za bezbednost na Banjici. Čuveni Titov general Jovo Popović.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on May 11, 2016, 06:40:41 pm
Мислим да постоји литература, пре свега у војним стручним часописима ЈНА о деминирању терена након 2. светског рата. Било је то сигурно врло важно питање за ондашњи државни врх јер је након рата доста људи страдало од тих мина (посебно у Срему). Готово сигурно се томе приступило систематски и да је то радила војска. Уосталом сигурно није било приватних фирми за деминирање као сада. Ценик да је највећи део посла обављен до средине 50-тих,а потом само према потреби, односно ако би се случајно наишло не нешто на терену.

Јово Поповић се сигурно није обогатио деминирајући терен (термин "обогатио" у данашњим релацијама би био потпуно погрешан јер је он "мала маца" за данашње "стручњаке" за богаћење), већ као директор тог Института и као неко ко је био активан у управама спортских клубова.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Milan (longtrip) on May 11, 2016, 07:15:30 pm
To koliko je Jovo zaradio para na deminiranju ne znam, to su reči njegovog sina koji je o tome govorio i kazao da su za to vreme to bili ogromni novci...Naravno to je daleko od današnjih ugovora o istom ili sličnom poslu.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on March 24, 2017, 03:23:20 pm
http://www.mineaction.org/sites/default/files/publications/Handbook_English.pdf


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Dreadnought on April 01, 2017, 02:58:31 pm
Ruski inžinjerci u Palmiri.

http://www.youtube.com/watch?v=xtLErH6DbaA


Neka nova tehnologija, valjda se misli na ovo.


[attachment=1]

[attachment=2]


Zna li se nešto o ovome?






Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: banebeograd on April 01, 2017, 04:24:11 pm
Zna li se nešto o ovome?
" INVU-3M KORSHUN "
navodno daljinska detekcija mina...
s obzirom da mi je jedan od hobija usko vezan za neke slicne oblike traganja /hobi arheologija/i da sam dosta upoznat sa tom tehnikom i tehnologijom uopste nisam siguran da ovaj oblik detekcije zbilja i funkcionise ...


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Dreadnought on April 01, 2017, 04:37:34 pm
Hvala za info.


[attachment=1]


A koliki mu je navodni domet detekcije? Koliko sam shvatio detektuje radio upaljače na eksplozivnim napravama?




Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Solaris on April 01, 2017, 04:48:10 pm
Ovdje ima nešto o tome uređaju, možda netko ko poznaje bolje Ruski da malo prevede.

http://army-news.ru/2011/10/korshun-sredstvo-obnaruzheniya-vzryvnyx-ustrojstv/

poz.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on July 17, 2017, 02:26:19 pm
Po meni Ovaj KORŠUN kao da je pravljen za rat ZVEZDA a ne ovozemaljske potrebe pošto ga hvale kako odlično otkriva eksplozivne uređaje koji sadrže radio-elektronske komponente.
Kandar se zaboravilo da se razna improvizovana eksplozivna sredstva više neće praviti..


[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 17, 2017, 08:34:27 pm
Nista bez pipalice. A ko se bude oslonio samo na ovo neka mu je Bog u pomoci.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 18, 2017, 07:40:48 pm
Колико видим у Сирији и Ираку, овакве направе су главно средство за откривање мина. За пипалице изгледа немају ни времена ни воље.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on July 18, 2017, 08:06:38 pm
Izgleda da u SIriji i Iraku ima puno raznih elektricara koji se u slobodno vreme bave izradom MES.

Sto se pipalica tice lako je nemati volje za njih ako imas masine za razminiranje (Bozena, DokIng...) i pogodan teren za njihovu upotrebu.

Ovde je pitanje sta bi otkrili ovim detektorom ako mu je prakticno osnovna namena otkrivanje MES koje sadrze elektronske komponente a na terenu imas mine kao sto su PMA-1 (2 i 3) TMM-1, TMA-2 (3,4,5).....
Dakle ovo je napravljeno za otkrivanje improvizovanih MES koja se aktiviraju putem telefona, pomocu nekog senzora itd. odnosno gde ima neke elektrike. Upravo ono sa cim se i susrecu razne medjunarodne snage koje se tamo nalaze.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on July 18, 2017, 08:14:32 pm
Koriste u Siriji i druga sredstva za detekciju i otkrivanje MES-a ali im je generalno jako primitivan pristup kod uništavanja jer se sa ovakvim radom kao na kraju ovog snimka može i dodatno malo zasejati..
https://www.youtube.com/watch?v=LZzFhy4v8UA
Neko moje iskustvo je da se sve najbolje uništi u fugasi ali ih tamo izgleda mrzi da je primene i pored peska koji im ne manjka..


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on July 18, 2017, 08:19:10 pm
Evo i jednog snimka gde se sredstvo za izradu prolazau minsko polje koristi u druge svrhe.


https://youtu.be/zxJg6ZZRCvc


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on July 18, 2017, 08:31:18 pm
Ista je izgleda lokacija i događaj ali drugi snimatelj pa je slika o ovoj upotrebi kompletnija..
https://www.youtube.com/watch?v=5pVb3iWRasU


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on July 18, 2017, 08:57:18 pm
Сећам се тог снимка од пре годину-две. Овде су "разминирали" терористе у зградама. Изгледа да је имало ефекта.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: ziggy on October 12, 2017, 09:36:16 pm
Mislim da bi to trebao biti KMT5 iz arsenala JNA



Ovo je PT-55


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on October 12, 2017, 09:59:18 pm
ziggy
Grešiš BOŽA 13 je u dnu druge strane tačno napisao da je na slici KMT-5 a do detaja ga je na vrhu iste stranice opisao KUZMAR
KolesniMinoTralj iz pete serije sa kojim smo imali oko 60 kompletiranih tenkova T-55 u JNA.Evo linka na kome je predstavljen baš KMT-5.
http://armoredgun.org/brm012/russ_3.html
A evo i cele familije Minotraljah u SSSR-RU familiji
http://armoredgun.org/brm012/012brm.html
Uz levu ivicu pri dnu su i svi postojeći u GB,SAD i Rusiji pa izvolte uživajte..


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: ziggy on November 03, 2017, 11:11:45 am
ziggy
Grešiš BOŽA 13 je u dnu druge strane tačno napisao da je na slici KMT-5 a do detaja ga je na vrhu iste stranice opisao KUZMAR
KolesniMinoTralj iz pete serije sa kojim smo imali oko 60 kompletiranih tenkova T-55 u JNA.Evo linka na kome je predstavljen baš KMT-5.
http://armoredgun.org/brm012/russ_3.html
A evo i cele familije Minotraljah u SSSR-RU familiji
http://armoredgun.org/brm012/012brm.html
Uz levu ivicu pri dnu su i svi postojeći u GB,SAD i Rusiji pa izvolte uživajte..

http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,740.msg474726.html#msg474726


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on November 03, 2017, 12:20:29 pm
Ajmo nanovo skraćenica KMT je od Sovjetskih uređaja za razminiranje ili tačnije izradu prolaza za potrebe samog tenka i van njegovih gabarita je sve i dalje pod upitnikom sme li se tuda.
Mada da opet nebi bio pogrešno shvaćen valja NAGLASITI i broj iza oznake KMT a on se odnosi na tip ili generaciju uređaja pa je recimo gore pominjani KMT sa sekcijama 4 diska bez obzira na šta se on kačio uvek isti i nema veze sa drugim pogonskim-gur gur sredstvom.
Konstruktivno postoji cela paleta KMT sa čeličnim sekcijama a KMT ih kako smo već gore konstantovali ima 4 a ja taj sa 6 u JNA nisam video a video sam KMT i na T-34 a i na T-54/55 familiji.
Takođe valja naglasiti da ovi da ih nazovemo OSNOVNI minočistači za tenkove nisu rešili problem za:
Pojedine vrste PP mina kao i za dopunska ojačanja u vidu udvajanja više pt mina NA SPRAT sa čime se uglavnom trajno Uništava i sam MINOČISTAČ familije 5(KMT).
Ako ćemo da zađemo malo levo ili na nazovi mlađu familiju po brojnoj oznaci ali ne i po godini nastanka došli bi do KMT-4 koji gle čuda nasta posle KMT-5 i u osnovi nema ove kotrljajuće sekcije već je baziran na NOŽEVIMA.

[attachment=1]

 Колейный ножевой минный трал КМТ-4 после испытаний был принят на вооружение Советской армии в сентябре 1962 года. Минный трал представляет собой навесное оборудование на танки для проделывания проходов в минных полях. КМТ-4 является индивидуальным противоминным средством для танков и не предназначен для проделывания проходов в минных полях для других машин, поэтому по следу пройденного через минное поле танка следующая машина не гарантирована от подрыва на мине. Ширина прохода колейного ножевого минного трала равняется 0,6 м, а ширина гусеницы танка 0,57 м. Пройти следующему танку след в след практически невозможно. Безопасный проход может осуществить только танк с навешенным таким же минным тралом КМТ-4.
колейный ножевой минный трал КМТ-4М на танке

Колейный ножевой минный трал КМТ-4 может использоваться с танками Т-54, Т-55, Т-62, Т-62М. Этот трал не предназначен для обезвреживания противоднищевых и противопехотных мин.

Конструктивно минный трал КМТ-4 состоит из двух ножевых секций по три ножа в каждой с наклонными отвалами, двух механизмов подъема, электрооборудования, лебедки, сцепного устройства в виде двух кронштейнов, устанавливаемых на бонки нижнего лобового листа танка.

При работе трала ножи углубляются в землю и представляют собой плоскости подъема найденной мины вверх. Вверху мина попадает на отвалы и выбрасывается за габариты гусениц танка, находясь сверху на грунте.

Навеска колейного ножевого минного трала КМТ-4 происходит силами экипажа за 15-20 минут, а его снятие - за 5-10 минут.

В 1966 году колейный минный трал КМТ-4 был модернизирован и получил название КМТ-4М.
[attachment=2]
Za kraj evo palete svih danas postojećih Kompleta Minočistača na Tenkovima(namerno sam uvećao prva slova a što je ugrubo suština u nazivu KMT)
РОССИЯ
Минные тралы

    · ПТ-3
    · КМТ-4, КМТ-4М
    · КМТ-5, КМТ-5М
    · КМТ-6
    · КМТ-7
    · КМТ-8
    · КМТ-10
Evo i od nekih NAZOVIMO njiovih komšija,,

ВЕЛИКОБРИТАНИЯ
Минные тралы

    · Лулу (Lulu)
    · Краб (Crab)
    · АМРА (AMRA)
    · Буллшорн (Bullshorn)
    · Скорпион (Scorpion)
    · АМРКР (AMRCR)

США
Минные тралы

    · Т1
    · Т1Е1 Земляной червь
    · Т1Е3, М1
    · Т1Е4
    · Т2, Т3, Т4
    · Т8 Джони Уокер (Johny Walker)
    · Т7, Т9
    · Т10
    · Т11, Т12
    · Т14, Т15
    · МКР (MCR)
    · М1 МКБС (MCBS)
Za kraj evo i izvornog linka sa Ruskim KMT i resto mož i sami da izlistate..
http://armoredgun.org/brm012/012brm.html


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: ziggy on November 05, 2017, 08:12:09 pm
Dakle, na slici je PT-54 sa 6 tockova na obe strane dok su kod PT-55 po 4 tocka na obe strane.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on November 12, 2017, 10:00:08 am
ziggy
Nigde nisi priložio izvor tvojih tvrdnji sem slike  KMTa sa 6 i 4 sekcije a tu je svašta moguće od neke domaće modifikacije do primerka nekog nestandardnog sklopa koji nije u nomenklaturi u JNA verifikovan a po linku koji sam ja dao i elaborirao nije ih bilo ni kod naj većeg proizvođača.
Prekopao sam u par dana ne bi li našao izvor fotke ali i to je bilo bezuspešno pa te molim da pojasniš na čemu si gradio svoju tvrdnju.
Uzgred sama skraćenica PT se nigde ne vezuje za čistače ili je data za plivajuće-lake tenkove ili su tako označavane mine za dejstvo protiv tenkova..
Trećeg priimera za minočistače tenkovske ja ne nađo pa molim link-izvor tvrdnje..
Jedino sam ovde našao uslovnu oznaku PT55 uz osnovnu KMT-5
http://www.srpskioklop.paluba.info/kmt/opis.htm
Imaš i odličan prikaz u Hrvatskom vojniku iz 1999.g
https://hrvatski-vojnik.hr/pdfmagazin/hv_043_95-04.pdf
za očekivati je da su u izradi ovog teksta učestvovali i moji drugari sa zajedničkog školovanja u IŠC Karlovac a jedan mi je drugar bojnik od nedavna u mirovini za kojeg bih rekao da je jedan od autora..


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: ziggy on November 12, 2017, 04:26:27 pm
Prilozena je fotka nacrta na ruskom jeziku ocigledno iz neke strucne knjige na koji fino pise PT-54, ostale informacije su dobijene i ovog teksta koji je na Ceskom jeziku i koji mi je prijatelj preveo a ja ovde napisao, dakle u dva izvora se pominje PT-54 i PT-55. Na fotkama nasih T-55 se vidi na nekoliko fotki razlicitih tenkova na razlicitim lokacijama isti taj mine roller. Da li je neka modoifikacija, prototip ili nesto trece, nebih znao reci.
[attachment=1]
[attachment=2]

Evo i u ovom hrvatskom clanku se spominje PT-55 "Daljnja usavrsavanja uredaja za razminiranje na bazi tanka T-54 i T-55 nose oznake PT-54, PT-54M, PT-55. Sekcije diskova, lijeva i desna strana (4+4 diska, T-
55), postavljene su simetricno ispred gusjenica tanka, tako da se pri kretanju tanka diskovi sekcija kotrljaju. "


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on November 12, 2017, 04:57:41 pm
iz tvog teksta se vidi da su Česi klasični KMT-5 sa četiri sekcije pokušali da modifikuju da se bolje pokrije gazeća širina pa si diskove umesto 4 komada stavili 6 užih i time pokrili i neznatno šire od gabarita gazećeg sloja gusenice a i nešto ka unutrašnjem delu.PT im je skraćenica za Protivminski Tralj a oznaka izvan češke nije nigde prihvaćena pošto taj opitni KMT-5 sa šest diskova nije ušao  u izvoz pa samim tim ni u JNA ga nije bilo.
Sve oznake sa teksta su istovetne onima koje sam i ja naznačio pa se tako i nožasti označava isto sa KMT-4 ali je na zadnjoj donjoj slici jedan drugi po meni interesantniji uređaj na kome su takođe POLJACI opitovali a nalazi se na krajnjem desnom ili levom blatobranu tvoje zadnje slike..
Radi se o njihovom sopstvenom eksplozivnom pružnom punjenju a koje takođe nije išlo izvan Čehoslovačke pa ni kod nas..
Dosta sam pisao i obrađivao ova punjenja na svom fb profilu i na MCM forumu
https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Bangalore-Torpedo-i-pruzna-eksplozivna-punjenja.html

Sovjetsko ruska rešenja sa kojim se služe odelenja i vodovi u izradi prolaza kroz EP
Prenos sa mog fb profila . [attachment=1]
I izgled samog sklopa spremnog za lansiranje.
Ko o čemu ,baba o uštipcima a inžinjerac o minama..Kako nam je falio ovakav komplet na izradi prolaza kad se moralo isto raditi i u vatri i pod vatrom...ZRP-2 TROPA... [attachment=2]
Za vod i četu malo impozantniji sistem sa poslugom većeg broja ljudi ali i sa većim učinkom.
UR-83P
[attachment=3]PS.Ovo je pehotna verzija za razliku od Inžinjerijske koja ima i svoje namensko vozilo UR-77
[attachment=4]
Evo i bolje slike tog Poljskog rešenja koje je bilo na Jarunu pokazano ali nije nabavljeno po mojim saznanjima...[attachment=5]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: ziggy on November 12, 2017, 05:32:59 pm
Ja nisam strucan da bilo sta tvrdim, samo sam donio zakklucak na osnovu nekih tekstova i fotki, a evo i u ovom hrvatskom clanku spominju naziv PT a oni nisu Cesi. Nego da sumiramo, koji je onda tacan naziv ovog minolovca koji se pojavljuje na fotkama a koji je koristen u JNA. Ja sam maketar i sve ovo me interesuje zbog maketarstva.


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on November 12, 2017, 07:46:33 pm
Opet nova zbrka KMT je pravi izvorni Sovjetski -Ruski naziv a kao što ga Česi krstiše sa PT tako se i kod nas u terminologiji odomaćio naziv MINOČISTAČ sa diskovima(tako bi se i mogao u grubo prevesti izvorni KMT naziv) a u nomenklaturi za dugovanje je stajala oznakaK MT-5 za uređaj sa diskovima bez obzira dali ga je pogonio T-34,T-54 ili T-55.
Manji broj kompleta nožastih Minočistača serije KMT-4 smo u JNA imali uz pristigle T-72 a opitovano je i da se isti prilagode kako za M-84 tako i da se uđe u njihovu proizvodnju i za T-55.
MINOLOVAC je naziv broda za postavljanje i uklanjanje rečnih i morskih mina...
Tako recimo imamo celu paletu Minolovaca klase NEŠTIN ali to je već druga oblast ...
Ako mi neveruješ onda je sva pisanija zalud a ja sam inžinjerac po školskoj spremi i sa dvadeset godina aktivne službe a dobar sam deo proveo i u OMJ radeći u bataljonu T-55 i Četi naših M-84 tenkova pa ti sad od volje nastavi kako želiš...


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on November 12, 2017, 09:19:36 pm
Pitao sam ruske sajtove sta tacno znaci oznaka KMT i dobio odgovor da je to skracenica za kолейный минный трал. A onda sam pitao Google prevodioca da mi prevede i dobio zanimljiv rezultat  ;D :krsta

[attachment=1]



Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: ziggy on November 13, 2017, 06:31:49 am
Opet nova zbrka KMT je pravi izvorni Sovjetski -Ruski naziv a kao što ga Česi krstiše sa PT tako se i kod nas u terminologiji odomaćio naziv MINOČISTAČ sa diskovima(tako bi se i mogao u grubo prevesti izvorni KMT naziv) a u nomenklaturi za dugovanje je stajala oznakaK MT-5 za uređaj sa diskovima bez obzira dali ga je pogonio T-34,T-54 ili T-55.
Manji broj kompleta nožastih Minočistača serije KMT-4 smo u JNA imali uz pristigle T-72 a opitovano je i da se isti prilagode kako za M-84 tako i da se uđe u njihovu proizvodnju i za T-55.
MINOLOVAC je naziv broda za postavljanje i uklanjanje rečnih i morskih mina...
Tako recimo imamo celu paletu Minolovaca klase NEŠTIN ali to je već druga oblast ...
Ako mi neveruješ onda je sva pisanija zalud a ja sam inžinjerac po školskoj spremi i sa dvadeset godina aktivne službe a dobar sam deo proveo i u OMJ radeći u bataljonu T-55 i Četi naših M-84 tenkova pa ti sad od volje nastavi kako želiš...

Vojo, mene samo naziva tacan naziv ovog minocistaca i to je to, nista vise?
[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on November 13, 2017, 08:36:08 am
[attachment=1]

 Izvor: Izrada i savladjivanje minsko-eksplozivnih prepreka - Panta Vladisavljevic

A na ovom ruskom forumu taj uredja takodje zovu PT-55 http://www.russianarms.ru/forum/index.php?topic=3014.0


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: ziggy on November 13, 2017, 10:17:13 am
[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on November 27, 2017, 12:57:25 pm
https://youtu.be/_daN71LSDEM


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: gocemk on December 05, 2017, 12:33:46 am
U jednom broju Hrvatskog vojnika s kraja 1992. godine pronašao sam podatak da je na prostoru bivše SFRJ od 1948. godine pa do raspada početkom devedesetih, unatoč opsežnim pretraživanjima terena i uništavanju nađenih mina, registrirano čak 12.000 nesreća. Pri tome je 5.000 osoba poginulo na mjestu nesreće ili od posljedica ranjavanja, 3.000 ih je ostalo teškim tjelesnim i psihičkim invalidima, a 800 osoba je oslijepilo.

Ima li netko preciznije informacije i kako je uopće bilo organizirano uklanjanje zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava nakon 2. svjetskog rata na prostoru bivše SFRJ?

Еве пример во мојот  град Битола оделнијето за деминирање од крајот на 70 па се до 2008 година имале откриено и уништено околку 16 илјади боеви средства од прва светска војна, сепак мојот град беше на средина на Македонскиот фронт и ден денеска во стариот дел на градот кога се вршат некои подлабоки ископување се пронајдуват многу вакви неексплодирани средства од прва светска војна . Еве една таков кратер направен во прва светска војна од  некој артилериска граната [attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on December 23, 2017, 07:37:38 am
Koji je ovo minski istražitelj?

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on December 23, 2017, 08:22:38 am
Stari MI-1


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on December 23, 2017, 08:25:47 am
Po boji se lahko da zaključiti da je izvorni iz SSSRa a naš iz Rudi Čajavca je SMB molovan rekao bi pošto sam dugovao i jedne i druge negdar a sem boje drugih razlika nema spolja...


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on December 24, 2017, 08:24:16 am
Blagodarim.

:)


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on August 18, 2018, 08:59:09 am
Izvlačenje avionske bombe SD-50 njemačke konstrukcije porijeklom iz Drugog svjetskog rata iz 65 metara duboke jame u kojoj je locirana masovna grobnica žrtava rata. Kako se u jami ne smje vršiti uništavanje zbog zaštite forenzičkih dokaza sva eksplozivna sredstva moraju biti izvađena i uništena van jame. Ovaj posao obavlja osoblje obučeno i za uklanjanje eksplozivnih sredstava i za rad u vertikalnim uslovima.

video:

https://youtu.be/umcL_e_Xbyg


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on August 18, 2018, 09:07:02 am
Njemačka kasetna bomba SD-a pronađena u naselju Donji Ritošići u Gračanici izmještena je metodom modifikovane tirolske traverze i uništena kontrolisanom detonacijom.

video:

https://youtu.be/vPzmLBoKZAw


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: EOD on August 18, 2018, 09:11:10 am
Zadatak uklanjanja i zbrinjavanja eksplozivnih sredstava u jami Crijevka nedaleko od sela Stupari, općina Kladanj.

video:

https://youtu.be/HInID-oBqaA


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: MOTORISTA on August 18, 2018, 06:30:49 pm
Svaka čast!


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: dzumba on August 18, 2018, 10:34:29 pm
Нимало лако. Браво!


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on November 11, 2018, 12:58:46 pm
Jedna sa vezbe ``Vek pobednika`` preuzeta sa Interneta snimljena na poligonu ``Borovac``

[attachment=1]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Solaris on January 21, 2019, 05:54:43 pm
Krvavi kruh.  :P

----------------------------

POTVRDILA TVRTKA KSRELIEF

HRVATSKI PIROTEHNIČAR POGINUO U PAKLU JEMENA
U eksploziji život izgubilo još nekoliko njegovih kolega, među njima jedan iz BiH i jedan s Kosova

AUTOR: Tomislav Kukec
21.01.2019.

Pet pirotehničara koji su radili na razminiranju poginulo je u eksploziji koja se za vikend dogodila u Jemenu, javlja novinska agencija AFP, pozivajući se na priopćenje pirotehničarske tvrtke iz Saudijske Arabije KSrelief - Centra Kralja Salmana za humanitarnu pomoć - koja je radnike uputila na teren.

KSrelief je državna saudijska kompanija, a u priopćenju navodi da su u ekploziji poginula dva pirotehničara iz Južnoafričke Republike te po jedan iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine te s Kosova. Državljanin Velike Britanije teško je ozlijeđen. Identitete žrtava nisu objavljeni.

Prema prvim informacijama, do eksplozije je došlo dok su pirotehničari u provinciji Marib prevozili neeksplodirane naprave na uništenje.

Jemen je, podsjeća AFP, već godinama razoren ratom koji Ujedinjeni narodi zovu najvećom humanitarnom krizom na svijetu. Procjene Svjetske zdravstvene organizacije su da je od 2015., kada je koalicija predvođena Saudijcima krenula u akciju potpore jemenskoj vladi protiv hutskih pobunjenika, poginulo više od deset tisuća stanovnika Jemena.

Udruge za ljudska prava upozoravaju kako su potencijalni ratni zločini počinjeni na obje strane, Hute se optužuje za nekontroliranu i masovnu upotrebu poljskih mina, dok se Saudijce sumnjiči za brojne slučajeve pokolja civila.

https://www.jutarnji.hr/


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Jure Stefanovski on May 04, 2019, 12:26:05 pm
Knjiga razminiranje.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

[attachment=9]


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: Kuzma® on May 04, 2019, 05:03:33 pm
Jel ovaj Zelimir Skarec isti onaj sto je u JNA pisao udzbenik ``Rusenje`` pod imenom Zeljko Skarec?


Title: Re: Razminiranje - pojam, oprema, nacini
Post by: voja64 on May 04, 2019, 07:49:20 pm
Natirlih KuzmaR a meni je OSOBNO predavao predmet zaprečavanje  dok je Šteker u to vreme kao Pporučnik bio komandir voda tadašnjim pitomcima u ŠRO
.
I ja ga znam kao Željka pa sam se potajno u pažljivom čitanju svih priloga i ponadao da je to njegovo delo a što se i potvrdilo.
Uzgred skoro većina moje klase od nas 21 je za diplomski kao lakše uzela teme iz Zaprečavanja a onda ih je tandem Škarec/Radiković izmasakrirao.
Iako sam imao pet iz Škarecovog predmeta moj diplomski je bio na temi iz Inžinjerijske mehanizacije i to me je posle pratilo kroz čitavu službu u radu sa mehanizacijom ali mi je kao uža specijalnost vremenom stigla pirotehnika i silna rušenja u putogradnji dok smo to izvodili u miru..
Ja se raspisao pa IZVINTE...