PALUBA

Crnogorci prodaju podmornice

25. mart 2008.

Malo "bajata" vest, tražeći treću stvar naleteo sam na ovaj tekst.

Dve podmornice iz sastava Ratne mornarice Crne Gore biće ponuđene na prodaju kao sekundarna sirovina ili muzejski eksponat, najavio je vršilac dužnosti načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samardžić.

[attachment=1]

"Zbog nemogućnosti prodaje velikih podmornica kao sredstava naoružanja i vojne tehnike, po odluci vlade, dve podmornice i to P-831 "Sava" i P-832 "Drava" će putem javnog oglašavanja biti ponuđene na prodaju kao sekundarna sirovina ili muzejski eksponat", kazao je on.

Samardžić je rekao da će se treća podmornica - P-821 "Heroj" ostaviti za muzejski eksponat u budućem Nautičkom muzeju u Tivtu.

On je "Vijestima" kazao i da će Ministarstvo odbrane uskoro ponovo, treći put zaredom, raspisati javni tender za prodaju viška mornaričkog naoružanja i opreme.

Iz inventara Mornarice na prodaju su nuđeni raketna fregata 31, raketne topovnjače 401, 404, 405 i 406, desantni-brod minopolagač DBM-241, podmornice 911, 912, 913, 915, 916, velike podmornice 821, 831 i 832, mobilni obalski raketni protivbrodski sistemi "Rubež-E", protivbrodske rakete "Styx", protivavionske rakete za sistem "Osa-M", morske mine, torpeda i obalski topovi kalibra 130 mm.

"Za navedena sredstva nije bilo interesovanja i za njih će uskoro ponovo biti raspisan javni tender", rekao je Samardžić.


Izvor: Beta

Mala korekcija - divezantske podmornice 911 i 912 (već 10-ak godina konzervirane) ostaće takođe kao eksponati u sklopu nautičkog muzeja.

Dobro je, bolje je da što više ostane, pa makar i kao muzejski eksponat :)

Nego da li neko ima predstavu kolika li je početna cena na raspisanom tenderu, za npr. P-831 ili P-832.

172.000eur je pojedinačna cena u ponudi za prodaju P-831 i P-832. Ako nekoga zanima kupovina polovnog ratnog broda, trenutno su na "lageru":

LR-72 - 22.500eur.
DJČ-616, DJČ 617 - 36.000eur (svaki)
PV-17 „Alga“ - 170.000eur
PN-27 „Sipa“ - 370.000eur

Biće toga još sigurno...

Evo cele vesti, sa čini mi se istim ili sličnim cenama kao što si naveo.

NOVI JAVNI TENDER ZA PRODAJU DIJELA BRODOVA MCG

Tivat - Ministarstvo odbrane raspisalo
je javni tender za prodaju dijela viška
ratnih i pomoćnih brodova Mornarice
Crne Gore.

Na spisku za prodaju koja će biti obavljena po sistemu dostavljanja ponuda u zatvorenim kovertama, nude se i neka plovila koja su do sada dva ili čak tri puta bezsupješno nuđena kupcima. Riječ je o brodovima sa kojih je uklonjeno naoružanje i vojna oprema i oni se više ne mogu koristiti kao borbena sredstva.

Na spisku za prodaju su lučki remorker LR-72 po početnoj cijeni od 22.500 eura, desantno-jurišni čamci DJCC-616 i DJCC 617 po pojedinačnoj početnoj cijeni od 36 hiljada eura, pomoćni vodonosac PV-17 Alga za koji se traži najmanje 170 hiljada eura i pomoćni naftonosac PN-27 Sipa sa početnom cijenom od 370 hiljada eura.

Novina je da su na javnom tenderu ovog puta oglašena i dvije velike dizel-električne podmornice i to P-831 Sava i P-832 Drava. Ova dva rashodovana ratna broda koja su se nekada ubrajala u najopasnija i najmodernija plovila bivše Jugoslovenske ratne mornarice, sada se kupcima nude kao sekundarna sirovina ili eventualni muzejski eksponat po pojedinačnoj početnoj cijeni od 172 hiljade eura.

Ponude za kupovinu Ministarstvo odbrane primaće do i zaključno sa 21.aprilom.

Izvor: Vjesti

23. februar 2009.

Crna Gora poklanja podmornice

Split -- Načelnik crnogorskog generalštaba izjavio je da će mornarica Crne Gore, nakon Slovenije, po jednu malu podmornicu tipa Tisa pokloniti Hrvatskoj i Srbiji.

"Imamo četiri podmornice istog tipa i dobronamerno želimo da one postanu muzejski eksponati. O tome smo razgovarali s predstavnicima udruženja podmorničara u Srbiji i Sloveniji, a nedavno i s predstavnicima Hrvatske vojske", rekao je Dragan Samardžić u Tivtu, a prenosi Slobodna Dalmacija.

"Ideja je da četiri države dobiju po jednu takvu podmornicu tako da bi podmornica oznake 911, odnosno Tisa, ostala u Tivtu i budućem Nautičkom muzeju Porto Montenegra, dok bi po jednu poslali u Beograd, te u Sloveniju i Hrvatsku", dodao je viceadmiral Samardžić.

Osamdesetih godina prošlog veka za Jugoslovensku mornaricu izgrađeno je ukupno šest podmornica klase Tisa dužine 18,8 i širine 2,7 metra, te visine 3,4 metra.

Puni im je deplasman 87,6 tona, a vojni stručnjaci bivše Jugoslovenske mornarice ističu da su namenski građene da "u slučaju rata mogu do obale Italije prevesti podmorske diverzante kako bi tamo tajno položili manja minska polja".

Izvor: FoNet

Crnogorci rasprodaju „svijetlo oružje”

Vlada u Podgorici poklanja Avganistanu
1.500 automatskih pušaka,
100 puškomitraljeza i 250.000 metaka
 

31.08.2009
Podgorica – Crna Gora je od decembra 2006. do avgusta ove godine prodala vojne opreme i viška naoružanja u vrednosti od 15,1 milion dolara, od čega je do sada naplaćeno 8,5 miliona, saopšteno je juče iz Ministarstva odbrane Crne Gore.

Prodaja oružja Vojske Crne Gore često se nađe na „dnevnom redu” opozicije u parlamentu, koja sumnja u regularnost ovakvih transakcije. Opozicija, poput lidera Pokreta za promjene Nebojše Medojevića, tvrdi da se „ne zna gde su ta sredstva uplaćena” kao ni „kojim je zemljama prodato”. Iz Ministarstva odbrane uveravaju da je ceo posao oko prodaje oružja i vojne opreme regularan, ali da nisu u mogućnosti da „baš sve stave na videlo javnosti, jer je to delom i poslovna tajna”.

Pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse pukovnik Rifet Kosovac rekao je da 8,5 miliona evra naplaćenih od prodaje naoružanja nisu poseban prihod Ministarstva odbrane, već se direktno uplaćuju u budžet Crne Gore.

„Sva sredstva ostvarena od prodaje viška naoružanja i vojne opreme odlaze isključivo u državni budžet i Ministarstvo odbrane nema nikakvu nadležnost nad njihovim trošenjem”, istakao je Kosovac. „Ministarstvo odbrane ne ostvaruje, niti može ostvarivati bilo kakav prihod, pa ni od prodaje viška naoružanja i vojne opreme”, pojasnio je on.

Kosovac je kazao da se na teritoriji Crne Gore, nakon sticanja nezavisnosti, nalazilo 12.136 tona ubojnih sredstava i 74.639 komada naoružanja i drugih borbenih sredstava, od čega je viškom oglašeno 9.751 tona ubojnih sredstava i 58.784 komada naoružanja i drugih borbenih sredstava.

On je istakao da je pre formiranja Ministarstva odbrane Crne Gore, u avgustu 2006. godine, Ministarstvo ekonomije zaključilo komisioni ugovor o prodaji viška vojne opreme i naoružanja.

„Nakon formiranja Ministarstva odbrane, u periodu od decembra 2006. godine do avgusta ove godine, taj resor je sproveo ukupno pet postupaka poverljive prodaje naoružanja i vojne opreme, a u toku je jedan stalni poverljivi tender”, rekao je pomoćnik ministra odbrane.

Na pitanje kojim zemljama su prodavani viškovi naoružanja i vojne opreme, Kosovac je odgovorio da se radi o državama koje nisu pod embargom Ujedinjenih nacija, Evropske unije i OEBS-a.

„To su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Italija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Izrael, Irak, Avganistan, Kamerun, Burundi, Kirgizija i Ekvatorijalna Gvineja”, precizirao je pomoćnik ministra. „Po kupoprodajnim ugovorima višak sredstava je prodavan i domaćim kompanijama „Polieks” iz Berana i nikšićkom „Busteru”.

Možda je naoružanje crnogorske vojske „izgubilo ugled” u svetu jer kako drugačije razumeti potez vlade u Podgorici koja je početkom prošlog meseca saopštila da će vladi Avganistana pokloniti 1.500 automatskih pušaka, 100 puškomitraljeza i 250.000 metaka, izdvojenih iz viškova Vojske Crne Gore.

Iz Ministarstva odbrane pravdali su to stavom da je ova „vlada na taj način pokazala da želi da postane članica NATO-a”.

Pojedini vojni analitičari tvrde da ni crnogorska ni vlada Srbije u ovom trenutku nemaju mogućnosti da oružje prodaju drugim zemljama, jer je tržište u ovom trenutku preplavljeno oružjem i vojnom opremom iz bivšeg Varšavskog pakta, pa se često tenkovi i ostala slična tehnika prodaju kao staro gvožđe. Tako je i Crna Gora većinu tenkova isekla i prodala kao staro gvožđe Železari u Nikšiću.

Novica Đurić
Izvor: Politika Online

Na pitanje kojim zemljama su prodavani viškovi naoružanja i vojne opreme, Kosovac je odgovorio da se radi o državama koje nisu pod embargom Ujedinjenih nacija, Evropske unije i OEBS-a.

„To su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Italija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Izrael, Irak, Avganistan, Kamerun, Burundi, Kirgizija i Ekvatorijalna Gvineja”, precizirao je pomoćnik ministra. „Po kupoprodajnim ugovorima višak sredstava je prodavan i domaćim kompanijama „Polieks” iz Berana i nikšićkom „Busteru”.

BRAVO CRNOGORCI !!!!!  :super :super :super

Богами, ко се то може похвалити да извози наоружање и војну опрему у САД, Израел, Немачку, Италију. Црна Гора опрема НАТО. НАТО ће бити још јачи и убојитији.Наравно, захваљујући Црној Гори.

Crnogorci prodaju poslednje supergalebove


14:57, 28.10.2012


Vlasti u Podogrici planiraju da do kraja godine preostala četiri „ Supergaleba G-4“ koja su već proglašena vojnim viškom proda na poverljivom tenderu, a osim supergalebova prodaju se i tri školske utve 75 čime crnogorsko vazduhoplovstvo ostaje bez ijedne letelice


PODGORICA – Crna Gora odlučila je da proda i poslednja četiri školsko borbena aviona „ supergaleb G-4“ koji su nasleđeni posle raspada državne zajednice SCG 2006 godine, čime se zvanična Podgorica odrekla mogućnosti da samostalno štiti svoj vazdušni prostor, dok će u budućnosti to za nju obavljati NATO.

Zvanične vlasti u Podogrici planiraju da do kraja godine preostala četiri „ supergaleba G-4“ koja su već proglašena vojnim viškom proda na poverljivom tenderu, a osim supergalebova prodaju se i tri školske utve 75 čime crnogorsko vazduhoplovstvo ostaje bez ijedne letelice.

Posle 2006. godine, u vojnoj bazi u Golubovcima ostalo je u nekadašnjoj 172. eskadrili  17 aviona tipa G4, četiri “utve”, šest helikoptera Mi-8 i isto toliko helikoptera tipa “gazela”.

Šest aviona G4 je vraćeno Srbiji na osnovu međudržavnog sporazuma, dok su ostali prodati u delovima. Od helikoptera crnogorska vojska je zadržala i remontovala samo pet gazela, a ostali su poslednjih pet godina prodati u delovima za simbolične iznose.

Ministarstvo odbrane Crne Gore još 2006.godine saopštilo je da ne planira razvoj borbene avijacije, već će sve snage isključivo ulagati u helikopterske jedinice, a četiri Supergaleba su odolilia svakoj prodaji dok se ne reši sudbina zaštite vazdušnog prostora Crne Gore.

A od NATO besplatna studija

Sve je promenjeno kada je zvanična Podgorica odlučila dato pitanje reši kroz integraciju sa NATO, tj prepušteno je Briselu da oluči o modelu zaštite neba iznad Crne Gore.

Stručnjaci su tvrdili da su supergalebovi su mogli zadovoljiti potrebe samostalne kontrole i zaštite neba za državu veličine Crne Gore.Inače dogovoreno je da će se problem neba rešavati na regionalnom nivou pod pokroviteljstvom NATO a Vlada je prošle godine odobrila učešće Crne Gore u izradi studije za nabavku radara za nadzor vazdušnog prostora u kojoj učestvuju BiH i Makedonija.

I BiH i Makedonija su u sličnoj situaciji kao i Crna Gora, jer od kada su nezavisne države nemaju rešeno pitanje zaštite vazdušnog prostora. BiH uopšte ne posjeduje borbene avione, a Makedonija je svoja preostala četiri “suhoja  Su-25”, koja su privremeno čuvala nebo, prizemljili, zato su sve tri države deo inicijative NATO za stvaranje zajedničkog sistema '”pametne odbrane'”, u kojoj će države zajedničkim kapacitetima rešavati problem zaštite vazdušnog prostora, a od NATO će dobiti besplatnu studiju.


Kako su Supergalebovi završili u Hrvatskoj

Ministarstvo odbrane je 2010 godine prodalo pet Supergalebova G-4 za nešto više od 250.000 dolara državnoj kompaniji MDI na povreljivom tenderu za 50.000 dolara po komadu.

Naime reč je bilo o rashodovanim letelicama, na kojima je najveredniji bio motor, ali je letelicama odavno istekli resursi, zatim su ti avioni preko novog vlasnika kompanije MDI  posle nekoliko meseci prodati Hrvatskoj.

Izvor:Kurir

Cim je poverljiv tender,znaci da ce i ova cetiri da zavrse u Hrvatskoj!

Jel se zna kakvo je stanje ovih poslednjih cetiti Super Galeba ??

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:403750-Crna-Gora-ne-prodaje-vojne-avione

Crna Gora ne prodaje vojne avione

Četiri aviona tipa G4 ("supergaleb") koja se nalaze u posedu Vojnog vazduhoplovstva Crne Gore, neće se prodavati, jer o tome nije doneta odluka

Донација војне опреме Републици Мали - или "Како се решити крша и лома"

20.06.2013.
www.mod.gov.me

[attachment=1]

У војној бази у Бамаку, главном граду Републике Мали, извршена је примопредаја војне опреме коју је Црна Гора донирала за потребе опремања војске ове афричке државе. У име Министарства одбране донацију је уручио капетан Пуповић Дарко, а испред Министарства одбране Републике Мали опрему је примио пуковник Мустафа Драбо, који је том приликом изразио захвалност Црној Гори на помоћи.

Црногорска донација војне опреме услиједила је поводом позива ЕУ чланицама и ’’трећим земљама’’ да помогну у развоју оружаних снага Малија, након периода обиљеженог унутрашњим оружаним сукобима и војне интервенције Француске, која је довела до стабилизације стања у земљи.

У том правцу ЕУ је фебруара ове године успоставила мисију за обуку и савјетовање оружаних снага Малија (ЕУТМ Мали – ЕУ Траиниг Миссион Мали) која за циљ има подршку развоју капацитета за обнову уставног и демократског поретка у земљи. Мисија има мандат 15 мјесеци и броји око 600 претежно војног персонала. Поред снага које се распоређује у Малију, мисија обухвата и помоћ у опремању, обзиром да постоји изражен недостатак опреме за снаге које се обучавају.

Вриједност црногорске донације износи око 60.000 долара, тежине око 4 тоне и састоји се од индивидуалне опреме (шлемови, двогледи, бусоле и склапајући ашовчићи). Превожење донације до Малија обезбједила је Румунија ангажовањем свог транспортног авиона.

Поред Црне Горе, до сада су своје донације упутили Француска, која је водећа нација у мисији, Њемачка, Велика Британија, Белгија, Чешка, Кипар, Канада и Хрватска.

U kom' li su stanju darovana sredstva, možemo samo zamisliti. U pitanju je oprema koja je bukvalno svakodnevno bila u "akciji", pa ti vidi... :krsta

Deo opreme ne bi mogao da prodje ni RH detektor. Busole zrače garantovano.

E, sirotinjo i bogu si teška... :-\

Sad mi je jasno otkud nestašica ašovčića i dvogleda u ponudi na NET-u, a i vozači mopeda nam ovih dana voze nešto gologlavi..

 ;)

Zašto im oslobodioci nisu ostavili ono što su doneli sa sobom?

Pre nekih 3-4 godine, prolazio sam kroz Kumbor i spustim se do Nirvane - kasarna prazna, a na otvorenom nekoliko gomila svaka (visine cca 2m) šlemova i druge opreme. Bilo je više šlemova nego što CG vojska ima vojnika.  :) Valjda su to ti isti.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
25.02.2016.

Crna Gora otpisala vojne avione G-4, razvijat će helikopterske sposobnosti

PODGORICA, 25. veljače 2016. (Hina) – Crnogorska vlada odlučila je u četvrtak ponuditi na prodaju i posljednje zrakoplove kojima raspolaže vojska Crne Gore s odgovarajućom opremom jer njihovo zadržavanje za Crnu Goru nije racionalno.

Radi se o  četiri zrakoplova G‐4 (supergaleb), tri laka školska zrakoplova UTVA‐75, simulator leta za supergaleb G‐4, te preko 400.000 pripadajućih rezervnih dijelovi, opreme i alata za njihovo održavanje.

Vlada u Podgorici se, na temelju preporuke ministarstva obrane, opredijelila da vojska Crne Gore razvija helikopterske snage, a da se suverenitet nad zračnim prostorom osigura izgradnjom održivog sustava kontrole, nadzora i zaštite zajedno s partnerima i saveznicima.
 Procijenjeno je da zadržavanje zrakoplova nije racionalno za Crnu Goru, s obzirom na njihove mogućnosti, troškove obuke, eksploatacije, održavanja i ograničen vijek korištenja, te je odluka o njihovoj prodaji opravdana, posebice zato što na tržištu još uvek postoji interes za zrakoplove G-4 i Utva-75.
Vlada je zadužila ministarstvo obrane da provede postupak prodaje kako bi se osigurala sredstva za početak opremanja zrakoplovstva crnogorske vojske novim višenamjenskim srednjim helikopterima.
Ukupna početna cijena zrakoplova i prateće opreme je nešto preko 15 milijuna eura.

Подгорица продаје фрегате некадашње JРМ
СРЕДА, 06. МАР 2019,
ИЗВОР: ЦДМ

Црногорско Министарство одбране спрема се да огласи продају два најмоћнија брода некадашње Југословенске ратне морнарице – П-33 и П-34. Како разлог продаје наводи се застарелост система и технологије којом су те фрегате опремљене.

https://youtu.be/ARW6n7dVzJ8

Из Министарства одбране је порталу ЦДМ је речено да су патролни бродови П-33 и П-34 у употреби од краја 80-тих година прошлог века. Те две ратне фрегате грађене су 1987. и 1988. године у бродоградилишту "Краљевица" у истоименом хрватском месту, а биле су наоружане топовима, ракетама...

Из црногорског министарства напомињу да су бродови о којим је реч опремљени системима и технологијом који су застарели за данашњу и будућу намену и задатке тамошње морнарице, пише портал ЦДМ. Објашњавају да су бродови неисплативи за одржавање, експлоатацију, обуку и попуну људством и да се не уклапају у потребе Војске Црне Горе. Све наведено има за последицу да ови бродови свакодневно губе своју тржишну и употребну вредност", додали су из ресорног министарства.

Планирано је да продаја патролних бродова П-33 и П-34 обави најкасније до краја 2020. године. Мада хрватски медији тврде да ови бродови припадају Хрватској, у црногорском Министарству одбране за ЦДМ јасно поручују да то није тачно. "Патролни бродови П-33 и П-34 припадају Војсци Црне Горе. Они су од 30. маја 1992. године базирани у луци Тиват", наглашавају у црногорском министарству. Како наводе, новац од продаје најмоћније ратне бродове некадашње ЈРМ искористиће за модернизацију војске.

Izvor: www.rts.rs

Bojim se (veoma opravdano) da će i ovi brodovi završiti kao 31 i 32.

Ako ih ne uzme RH neće niko.  :-\
A sve nešto sumnjam da su raspoloženi za nabavke, bilo čega.

poz.

Možda će ih neka od zemalja Afrike / Azije hteti da ih kupi za male pare.

I šta će sa njima?
Da ih kompletno prenaoružaju, da svu opremu promene na njima?

Ti brodovi su veoma specifični jer su naši stručnjaci u njih ugradili raznovrsnu opremu, i sa istoka i sa zapada.
Oprema na brodovima je najvećim delom zastarela i neispravna.

Kupiti tako veliki brod samo zbog trupa i pogona, pri tom star blizu 40 godina, jeste čudnovata trgovina....  :marinero

Neznam koliko kupaca ima za VPBR u tim krajevima. 

U Aziji se lupuju novi brodovi I to cesto u lokalnim brodogradilistima.  Cak Myanmar sada pravi frigate/korvete. 

A u Africi I nema puno mornarica koje koriste bilo sta vece nego topovnjace ili male patrolne brodove.  Morocco, Algeria i Egipat najcesce kupuju nove brodove, Juzna Afrika kupuje zapadne brodove.  Nigeria je jedina ostala zemlja koja ima vece brodove.   Libija i nema operativnu mornaricu a oni imaju vece probleme!

A mnogo drugh zemalja  ala Namibija ili Sri Lanka (a I Nigeria) kupuju Kineske brodove ovih dana.  Kinezi prodaju i jeftine nove brodove a i starije ali ipak novije brodove nego VPBR.

Svaka roba ima svoju budalu! A možda će ipak nekome trebati baš to... lep brod na izmaku resursa, za male pare. Nadam se da neće neka budala iz MO zacepiti više od 10M$ po komadu. To je otprilike 10% cene za novi, manji i ružniji.

A pitanje je kakav brod oni planiraju kupiti?  Ima puno verzija OPV.

A koliko razumijem plan za Crno Gorsku mornaricu je da imaju jedan patrolni brod koji bi zamijenio i VPBR i RTOP.  Da li je to tacno?

Mozda bolje onda kupiti par patrolnih brodova ala Damen Stan 4207 kao sto je Albanija kupila.  Tako moze uvijek biti jedan operativan.

Два брода уопште не гарантују да ћете имати један оперативан. Старо је енглеско правило, а Енглези су ту ваљда са највише искуства... ако желиш да имаш један оперативан брод у сваком тренутку, онда их мораш имати три. Ако желиш да један брод увек буде на мору, не бркати са претходним "оперативан", онда ти треба укупно четири. Један у планском ремонту или попуни у луци, један на путу у патролу, један на мору и један се враћа са мора, или се покварио. Да бисте у сваком тренутку имали два брода на мору, морате их имати најмање пет. Црној Гори, са то мало обале треба веома мало. Прави OPV могу чак бити изостављени, али главни бродови морају имати најмање 250тД. Комада 2-3. Остало, како сам поменуо пре пар дана.

Мо је лаичко мишљење, засновано на економији и политици Црне Горе, да неће набављати ништа што личи на брод већ само већи наоружани патролни чамац.

Prodaju nekadašnji arsenal JNA: Nude rakete, zolje, minobacače...



Podgorica -- Crna Gora planira da do 2020. godine proda deo naoružanja i opreme koji se nalazi u skladištima kopnene vojske, mornarice i vazduhoplovstva.


Prema podacima iz dugoročnog plana razvoja odbrane, resor Predraga Boškovića će do kraja iduće godine prodati 400 komada protivtenkovskih raketnih bacača tipa "zolja", 581 raketu "maljutka", 19 prenosivih raketnih PVO sistema "strela 2M", kao i 30 minobacača 82 mm koji se nalaze u skladištu u Brezoviku, piše Pobjeda, a prenosi RTCG.

U skladištu u Danilovgradu, prema podacima iz dokumenta, nalaze se tri borbena oklopna vozila M81, šest protivtenkovskih topova, kao i pet borbenih transportera koji su višak.

Kada je u pitanju glavno naoružanje i oprema, koji su potreba VCG, u dokumentima se navodi da vojska raspolaže sa 74 minobacača 82 mm, od čega su vojsci potrebna 44, dok su ostali višak. U posedu su i 32 minobacača od 120 mm, 18 višecevnih lanser raketa, kao i 12 haubica 122 mm.

Kopnene snage raspolažu i sa šest borbenih oklopnih vozila M86, šest borbenih oklopnih vozila M83, kao i 226 lakih prenosivih raketnih PVO sistema.

Kopnene snage su, kako navode u Ministarstvu, najbrojniji vid Vojske, osposobljene za izvođenje kopnenih operacija za odbranu države i u okviru kolektivne odbrane.

"Težište i prioritet razvoja kopnenih snaga imaće deklarisane čete iz sastava pješadijskog bataljona, sa elementima podrške. Nabavkom lakih oklopnih vozila pešadije sa pratećim sredstvima i sistemima naoružanja unaprijediće se mobilnost, zaštita, vatrena moć i interoperabilnost deklarisanih četa za učešće u punom spektru NATO vođenih operacija", napominje su u planu odbrane.

Kada je u pitanju Mornarica, dokument pokazuje da ovaj deo VCG raspolaže sa dva patrolna broda tip 33, a oba su višak, tri raketne topovnjače, od kojih je jedna višak. Navodi se i da je vojsci potreban jedan patrolni brod i četiri patrolna čamca za hitno reagovanje, koji će biti nabavljeni.

"Patrolni brodovi klase "Kotor" će biti povučeni iz operativne upotrebe nakon završetka konverzije raketnih topovnjača, dok će raketne topovnjače biti povučene iz operativne upotrebe nakon nabavke novih patrolnih brodova”, navodi se u planu odbrane.

U posedu Mornarice je školski brod "Jadran", te pučinski remorker, barkasa ronilačka kao i jedna lučka dizalica.

"Mornarica VCG će razvijati sposobnosti za nadzor i zaštitu mora, povećanje prisustva brodova na moru, izvođenje operacija pomorske zabrane (MIO operacije), protivminsku zaštitu, traganje i zaštitu mora od zagađenja. U prvom delu planskog perioda Mornarica će završiti nadogradnju sistema za nadzor mora, opremanje deklarisanih jedinica i konverziju raketnih topovnjača klase "Končar" u patrolne brodove. U cilju dostizanja punih sposobnosti kontrole i zaštite mora u drugom delu planskog perioda planirana je nabavka jednog patrolnog broda srednje klase", dodaje se u izveštaju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=03&dd=17&nav_id=1518928)

Crna Gora prodaje najmoćnije ratne brodove jugoslovenske mornarice
Novosti online   19. april 2019.

Vlada Crne Gore donela je odluku da se iz formacije Mornarice Vojske Crne Gore povuku njena dva najveća plovila - patrolni brodovi (nekadašnje fregate) P-33 i P-34 klase „Kotor" i ponude na prodaju.

Ministarstvo odbrane zaduženo je da izvrši procenu i odredi početne cene za brodove i rezervne delove za ta plovila, koji su u mornaričkim skladištima, kao i da sprovede postupak njihove prodaje. Budući da je ovde reč o prodaji još upotrebljive i perspektivne vojne tehnike, Ministarstvo odbrane će novog vlasnika za najjače i najveće brodove crnogorske Mornarice tražiti na tzv. poverljivim tenderima koji nose oznaku tajnosti "Interno".

Prihod od njihove prodaje biće usmjeren u budžet Ministarstva odbrane za nabavku novog naoružanja i opreme za Vojsku Crne Gore. Do sada je inače, više država iskazivalo interesovanje da kupi ova dva broda koja su tehnički, u dobrom stanju i da ih nakon modernizacije naoružanja i elektronike, uvrste u sastav svojih ratnih mornarica. Među interesentima bili su Pakistan, Turska, Bangladeš, Izrael…

Kako se navodi u Informaciji o rešavanju statusa patrolnih brodova P-33 i P-34, oni su preveliki, preskupi i prekomplikovani za upotrebu u Mornarici VCG koja ni sa kadrovskog stanovišta više ne može opsluživati tako kompleksne ratne brodove koji su krajem osamdesetih godina prošlog veka napravljeni da budu okosnica udarnih pomorskih snaga flote nekadašnje Jugoslovenske Ratne Mornarice.

„Kotor" (P-33) i njegov blizanac „Pula" (sada P-34), bili su najveći i najmoćniji ratni brodovi nekadašnje Jugoslovenske ratne mornarice. Ove dve raketne fregate građene su 1986. i 1988. u Kraljevici. Brodovi su dugački 92 i široki 11,7 metara.

Izvor: www.novosti.rs

Ti brodovi su već odavno oglašeni viškom....

Uprkos tome, pre nekoliko godina MO je utuklo masu para u njih, u JBB Bijela.
I tada je bilo nejasno zašto trošiti pare na nešto što perspektive nema.

Svakome, ko normalno razmišlja, jasno je odavno (još od T11) da ti brodovi ne mogu opstati u uslovima u kakvima jesu: iza njih ne stoji nikakva logistika, nemaju oružja (rakete i ppd sredstva su davna prošlost u CG, za topove AK-726 nema municije ...), nema posade - i da ne nabrajam dalje!

Sadašnja odluka, ako je definitivna, jasno nam daje do znanja koliko je CG mornarica, sa kompletnim kadrom koji je zaposlen u njoj ''ozbiljna'' institucija. Trebalo im je 13 godina da shvate da im ti brodovi ne služe ni za šta, i da im ne trebaju, pa da se najzad odluče da ih prodaju.

Lično, bojim se da će završiti isto kao 31 i 32.

Brodovi nekadašnje JRM se raspadaju u CG, a MO svojim nerazumnim odlukama još uvek nije pronašao efikasan način da ih se reši. Nije jasno kome je u interesu da se brodovi i oprema koja odavno ne služe ničemu još uvek prodaje za velike pare - a svima je jasno da ne vredi toliko.

Napr. DBM, je pre mnogo godina je ''bezecovao'' Cofis. Od tada brod stoji i propada, sve je sa njega pokradeno, ostao je samo zarđali trup. Sada, kada je Cofis uvideo da brod ne može prodati, vaćen je CG, i prodaje se za mizeriju.... Znam pouzdano je Cofis nudio brod Egipatskoj RM za 5.000 000 $, a trebao je CG da plati 500 000 $. Nebrigom vlasnika Cofis brod je potpuno devastiran, država je izgubila gomilu para - i ko je za to odgovoran?

Jadranka je drveni brod - potpuno truo. Ne može ni u staro gvožđe. Da su ga svojevremeno prodali, mogli su za njega dobiti dobre pare. Pitam se gde je završila luksuzna oprema sa broda?

I da ne nabrajam dalje: Sopl-ovi, fregate, mnogo rezervnih delova u skladištima, torpeda, kompletna radionica za remont torpeda, rakete, mine - sve se o moglo prodati za dobre pare da je imalo pameti i sluha, ali .... preovladalo je nešto drugo!  :komp


CG: „Jadranka“ na sniženju, sa 80.000 na 50.000 evra

Tanjug 4. juna 2019. 11:48

PODGORICA – Crnogorsko Ministarstvo odbrane ponovilo je javni poziv za prodaju suvišnih plovnih objekata pošto je vlada odlučila da im snizi cene, pa je tako vrednost jahte „Jadranka“ sada procenjena na 50.000 evra, piše „Pobjeda“.

Ponuđeni plovni objekti, brodski motori i oprema jeftiniji su do 20 odsto.
Vlada Crne Gore je nedavno odlučila da snizi cene tih plovnih objekata, jer je od svega oglašenog prodat samo jedan motor i turbine M8G, dok zainteresovanih ponuđača za kupovinu plovnih objekata, opreme i rezervnih delova od plovnih objekata i radioničke opreme nije ni bilo.

Prema novoj ponudi, cena jahte „Jadranka“, koja je za potrebe predsednika SFRJ Josipa Broza Tita izgrađena 1977. godine u brodogradilištu u Kraljevici u Hrvatskoj, iznosi 50.000, umesto dosadašnjih 80.000 evra, prenosi RTCG.

Jahta se nalazi na suvom vezu u luci Bar. Pri izgradnji, u jahtu su, kako su pisali hrvatski mediji, ugrađivane najkvalitetniji i najluksuzniji materijali, od maghagonija do tikovine, dok su pregrade jahte izgrađene od specijalnih čeličnih legura.

„Jadranka“ ima tri salona za dnevni boravak gostiju, dva apartmana i dve pomoćne kabine za goste. Jahta je imala osam ležajeva, a u dnevni boravak mogla je da primi 30 gostiju. Mediji su izračunali da je Tito u njoj boravio 24 puta.

Osim „Jadranke“, ponovo je oglašena prodaja pomoćnog naftonosača čija je nova cena 72.000 evra, desantnog broda minopolagača (75.000 evra), kao i pomoćnog vodonosača (49.000 evra).
(Tanjug)

Nije mornarica za diletante nikada ni bila.

Дил Ел Танти!

Баш ми је криво што бродови ЈРМ, сем Јадрана, нису остали у хрватској. Не бацајте бисере пред свиње!

Vrag bi znao da li bi isto zavrsili u Hrvatskoj.  Nema puno ulganja u HRM.

Velikih ulaganja u HRM nije bilo puno ali se postojeća flota ipak
 korektno održava.

Verujem da bi ih i Hrvati već odavno otpisali i rashodovali, kao neperspektivni višak, koji država nije u stanju da održava po pravilu.

Možda bi bili agilniji od CG, pa bi ih eventualno na vreme prodali, ne bi dozvolili da im istrunu pred nososm, i time ostvarili određnu materijalnu korist.

Opisujem stanje brodova i ratne tehnike u Cg jednom rečenicom: slom države - krah vojske.

I ne bih dalje da diskutujem o tome, da ne bi dublje otišli u T11.

Hmm...teško pitanje ŠBBDJB.

Pitanje za najodgovornije u HRM iz tog vremena.

Po mom mišljenju, da su 33 i/ili 34 ostali u RH, teško da bi ih HRM otpisala. Jako joj fale veliki brodovi. Zato se znatno stariji Mohorovičić i Vrančić po svaku cijenu održavaju  i dosta koriste na moru.

Ne odriče se HRM brodova olako.


Početkom 90-tih bi 33/34 vjerojatno bili:

PP-21,22 - prenaoružani s RBS-15B.
OSA-M rakete su ionako ostale u RH.

Topovi 76 mm...ne znam. Mada su u Šibeniku ostali ljudi i alat za održavanje.
AK-230 - no problem.

PPd - slabo ili nikako.

SUV-Radari - bivši MEZ bi ih nekako održavao a krajem embarga bi se vjerojatno  manjim dijelom mjenjali novima.

Propulzija - sve osim plinske turbine M8G ne bi bio prevelik izazov.

Dokovanja - nikad problem u HRM.

Sve u svemu, ti ipak novi brodovi bili bi svakako perspektivni za HRM. Stoga vjerujem da bi ih danas često gledali u raznim zadaćama po Jadranu. A i šire.

Makar smanjenih borbenih sposobnosti, kao izvanobalne ophodne brodove.

I kad bolje razmislim, ipak su oni izvorno Veliki patrolni brodovi, zar ne?

Vlada prodaje dvije topovnjače i transportni brod za 2,46 miliona eura


Do sada su bezuspješno pokušane dvije prodaje RTOP-404 i PO-91 po početnoj cijeni od 1,5 miliona eura za topovnjaču, odnosno 373.221 euro za pomoćni brod. Vlada Crne Gore je na posljednjoj sjednici dala saglasnost Ministarstvu odbrane da u objedinjenom postupkum pokuša da proda dvije raketne topovnjače tipa "Rade Končar" i pomoćni transportni brod-oružar PO-91 "Lubin" za ukupno nešto preko 2,36 miliona eura.

Kako se navodi u "Informaciji o predlogu rješavanja statusa plovnih obvjekata: raketna topovnjača RTOP-404, pomoćni brod oružar PO-91 i raketna topovnjača RTOP-406" koju je pripremilo Ministarstvo odbrane (MO), Vlada je te objekte još 2018. i 2022. godine proglasila viškom i stavila na prodaju.

Do sada su bezuspješno pokušane dvije prodaje RTOP-404 i PO-91 po početnoj cijeni od 1,5 miliona eura za topovnjaču, odnosno 373.221 euro za pomoćni brod. Na te iznose ova dva plovila inače procijenila je komisija MO, ali ni nakon dva pokušaja, nije bilo zaintereovanih kupaca.

Zbog toga je MO, pozivajući se na Uredbu o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini, predložio, a Vlada u četvrtak prihvatila, da se početne cijene za ova dva broda za sledeći pokušaj njihove prodaje umanje za 30 odsto.

Stoga je nova početna cijena za topovnjaču 1.050.000 eura, a za transportni brod samo 261.255 eura. Dodatno, budući da je u avgustu prošle godine Vlada odlučila da se proda i raketna topovnjača RTOP-406 za koju se prethodnih godina planiralo da se rekonstruiše u patrolni brod, to je odlučeno da se i ona ponudi kupcima zajedno sa RTOP-404 i PO-91, a na što je saglasnost u međuvremenu dalo i Ministarstvo finansija.


"Uzimajući u obzir da su raketna topovnjača RTOP-404 i raketna topovnjača RTOP-406 isti tip brodova, istih taktičko-tehničkih karakteristika, godine proizvodnje i identičnog kvalitativnog stanja, Ministarstvo odbrane predlaže da početna cijena raketne topovnjače RTOP-406 bude ista kao i cijena raketne topovnjače RTOP-404, po gore navedenom predlogu i da se u skladu sa članom 5 Uredbe o prodaji i davanju u zakup stvari u državnoj imovini sprovede objedinjeni postupak njihove prodaje", piše u Infornmaciji koju je u četvrtak prihvatila Vlada iako ovi podaci nisu tačni jer je RTOP-406, osim što je dvije godine mlađa od RTOP-404, u znatno boljem tehničkom stanju od svoje starije sestre-blizankinje, jer je ovaj brod prije osam godina dokovan i djelimično remontovan u Jadranskom brodogradiulištu Bijela.

RTOP-404 međutim, prema dostupnim podacima, nije dokovana niti je na tom brodu rađen bilo kakav ozbiljniji remont još od daleke 2005. godine. Raketne topovnjače tipa "Rade Končar" građene su u seriji od šest brodova za Jugoslovensku Ratnu Mornaricu od 1977. do kraja 1980. godine u Kraljevici.

Ovi tada vrlo moderni i veioma brzi mali ratni brodovi punog deplasmana od 250 tona, bili su naoružani sa po dva moderna i izuzetno precizna višenamjenska brodska brzometna topa "bofors" M-70 kalibra 57mm i sa po dvije protivbrodske rakete P-22, a postizali su maksimalne brzine od čak 40 čvorova.

Jedan od tih brodova, bivša RTOP-402 ostala je na remontu u Hrvatskoj kada je izbio građanski rat u bivšoj Jgoslaaviji nakon čega je uvrštena u flout Hrvatske Ratne Mornarice gdje i sada plovi pod imenom RTOP -21 "Šibenik", dok je pet preostalih brodova ovog tipa JRM kada se povukla iz Hrvatske, sa sobom dovela u Crnu Goru.

Dva broda, RTOP-401 i RTOP-403 su u međuvremenu rashodovana i isječena u staro željezo, dok je RTOP-405 prije četiri godine rekonstruisana i pretvorena u patrolni brod P-105 "Durnmitor" koji službuje u Mornarici VCG. Pomoćni brod orupar PO-91 "Lubin" sagrađen je 1981.

U Splitu kao prvi u seriji od tri identična nova višenamjenska ro-ro transportna broda JRM koji su bili namijenjeni prevozu oružja, vozila, tenkova i drugog ratnog materijala. Ovaj brod dužine 58 metara ima 1.000 tona punog deplasmana, apopt feribota, na prramcu ima rampu preko koje se u unutrašnjost broda ukrcavaju tenkovi, vučni i samohodni topovi ili vojni kamioni.

Ostali teret brod je ukrcavao palubnim dizalicama kroz otvorere štiva na palubi, a brodovi tipa PO-91 mogli su da prevoze širok dijapazon tereta - od 150 vojnika sa ličnim naoružanjem i opremom, preko raznih vrsta raketa, mina, torpeda i municije, do tenkova i vozila, te goriva za snabdijevanje drugih plovila.

PO-91 "Lubin" je na žalost, vrlo zapušten brod koji Mornarica nije dokovala i remontovala već više od dvadeset godina. Dva njegova po godinu dana mlađa blizanca PO-92 i PO-93 nekadašnja Mornmarica Vojske Jugoslavije je 1997. ustupila Vladi Crne Gore, a ova ih je odmah preprodala privatnicima. Jedan od njih – bivši PO-92 je pod imenom "Boka Star" zaplijenjen 2002. godine u Rijeci pod optužbom da je krijumčario vojni materijal za Irak, iako je ta zemlja bila pod međunarodnim embargom.

U 14 kontejnera smještenih na brodu tada je pronađeno ukupno 208 tona eksplozivnog punjenja za jugoslovensko-irački višecjevni bacač raketa "Orkan", nitrit-acid koji se koristi za ispaljivanje raketa zemlja-zemlja "Scud", rezervni dijelove za topove i barutna punjenja za topovske granate. Nakon višegodišnjih sudskih peripetija i zadržavanja u Rijeci , "Boka Star" je početkom 2012. izrezana u staro željezo u Turskoj. Treći blizanac – nekadašnji PO-93, i danas plovi kao trgovački brod pod imenom "Carlota II" u zapadnoj Africi.


U remont glisera ulažu pola procijenjene vrijednosti transportnog broda


Ministarstvo odbrane raspisalo je ovih dana tender za remont i remotorizaciju višenamjenskog transpornog glisera "Polycat" Mornarice VCG, procijenjene vrijednosti 120.000 eura sa PDV-om.

Ovaj plastični brodić dužine 9.90 metara i težine 6,5 tona, sa kraja sedamdesetih godina prošlog vijeka, nekada je služio u 9. vojnopomorskom sektoru JRM u Kumboru, nakon čega je duže od dvije decenije korišten za razne zadatke prevoženja i logistike po zalivu Boke Kotorske.

U tenderskoj dokumentaciji MO je navelo da osim uobičajenih dokovskih radova, predstojeći remont "Polycata" treba da obuhvati i njegovu remotorizaciju, odnosno zamjenu njegova dva pogonska motora ugradnjom novih šestocilindrilnih dizel motora pojedinačne snage od 220 do 300 konja, sa novim reduktorima i propelerskim osovinama, te pratećom opremom i instalacijama. Ponude na ovaj tender primaju se do 19. maja.

( Siniša Luković )

izvor (https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/653619/vlada-prodaje-dvije-topovnjace-i-transportni-brod-za-246-miliona-eura)