PALUBA

Razvoj lakih krstarica do 1914. godine

Devetnaesti vek, kada govorimo o ratnoj mornarici, obeležio je Vajthedov torpedo, njegova ugradnja u male brze plovne jedincie i , kao kontrameru, impresivni tehnički progress u oblastima brodske artiljerije i oklopne zaštite brodova.

Ova kretanja dovela su do razvoja dva osnovna tipa krstarica:
- velikih, oklopljenih krstarica, namenjenih za izvidjanje, za borbu samo u krajnjoj nuždi, poteru i uništenje oštećenih protivničkih brodova koji napuštaju bojište, i zaštitu sopstvenih oštećenih brodova;
- malih krstarica, sposobnih za vdojenje borbe protiv malih torpednih brodova protivnika, štiteći glavninu plovnog sastava od torpednih napada.

Oklopljene krstarice su rasle i veličinom i naoružanjem, završavajući na kraju kao bojne krstarice/krstaši, tip broad koji više nije izvršavao zadatke koji su bili postavljeni pred prvobitne krstarice. Male krstarice, kasnije nazvane lakim krstaricama, nisu se menjale po svojim karakteristikama do 1914. godine.

Krstarice su, pored svojih osnovnih zadataka u domenu zaštite sopstvenih plovnih sastava na maršu, imale i druge zadatke – kako mirnodopske tako i ratne. U mirnodopsko vreme su predtsvljale nacionalne interese zemlje pod čijom zastavom plove, dok su  u ratu izvršavale napade na protivničko trgovačko brodovlje, presecajući do tada sigurne plovne rute. Ova dva,m potpuno različita zadatka, zahtevali su konstruisanje dva tipa lakih krstarica: krstarice “izvidjača” i krstarice “rejdera”. Flotna krstarica, ili izvidjač, morala je da bude dovoljno brza da može da izbegne eventualnoj superiornijoj poteri, al ii dovoljno malih dimenzija da ne privlači pažnju protivnika. Za krstaricu rejdera, na drugoj strain, čija je misija bila da lovi protivničko trgovačko brodovlje i ometanje plovidbe na ustaljenim plovnim rutama, veoma važni kvaliteti koje je trebalka da poseduje bili su velika autonomija (naročito zemlje koje nisu imale prekomorske kolonije i pomorske baze),  pouzdan pogon – dovoljno robustan da izdrži ekstremne uslove eksploatacije, i dovoljnu vatrenu moć da se suprotstavi protivniku ukoliko bi bila otkrivena. Iako je brzina broad bila nesumnjivo važan factor, u slučaju rejdera se smatralo da je sasvim dovoljno imati brzinu jednaku prosečnoj brzini trgovačkih brodova.

Za mnoge pomorske zemlje, idealno rešenje za “pitanje krstarica” bilo je konstruisanje dva tipa krstarica sa karakteristikama koje su već pobrojane. Medjutim, usled manjka novčanih sredstava, skoro ni jedna država nije mogla da ispuni u potpunosti svoje planove. Istorijske činjenice pokazuju da je Velika Britanija mogla da priušti sebi izgradnju oba tipa krstarica, dok su ostale zemlje morale da se zadovolje ili izgradnjom samo jednog tipa, ili izgradnjom višenamenske krstarice. Duže vremena su se pomorske zemlje suočavale sa problemom koji tip krstarica treba favorizovati, tako da je odluka u većini slučajeva zavisila od specifične situacije u kojoj se nalazila zemlje, njenih političkih i strateških ciljeva, kao i od kompozicije sopstvene flote.

Najsistematičniji rad na izgradnji uniformne klase krstarica, počevši od 1898. godine, prikazala je nemačka ratna mornarica. Pre 1898. godine gradjene su krstarice kalse Blitz, Gefion, Hertha…

Ključna odluka u konstrukciji i izgradnji nemačkih lakih krstarica doneta je 1898. godine gradnjom klase Gazelle. Podela na krstarice izvidjače i rejdere odbačena je u korist uniformne klase koja je odgovarala kako za službu u sastavu flote, tako i za izvršavanje zadataka van sastava. Program gradnje započet je gradnjom krstarice Gazelle (1898. godine, 19 čv, 2650 t) a završen gradnjom krstarice Leipzig (1918. godine, 30 čv, 5600 t). U svaki naredni brod ugradjivana su neka nova rešenja, unapredjenja u odnosu na prethodnika. Novoizgradjeni brodovi rasporedjivani su u Flotu otvorenog mora, a kako su zamenjivani modernijim krstaricama, slati su u krstarički skvadron.
[attachment=1]_{Krstarica Dalmacija, iz klase Gazelle}
[attachment=2] _{Krstarica Leipzig}

Krstarica Emden

[attachment=3]_{Maketa krstarice Emden, preuzeto sa sajta MaritimeReplicas}

Krstarica Emden, gradjena od 1906. do 1908. godine, zauzimala je, prema vremenu izgradnje, srednju poziciju u programu izgradnje krstarica. Bila je izuzetak u pravilu rasporedjivanja novoizgradjenih brodova – tako što je odmah poslata na Daleki Istok.

Kobilica krstarice Emden položena je u brodogradilištu Kaiserliche Werft u Dancingu (Gdanjsku) 6. aprila 1906. godine. Porinuta je 26. maja 1908. godine. Krstarica Emden je koštala Nemačku 5 802 882 rajhsmaraka. Na dan 1. aprila 1910. godine ulazi u operativu, u sastav krstaričkog skvadrona. Put Dalekog Istoka isplovljava 12. aprila 1910. godine. Uplovljava u luku Cingtao septembra 1910. godine.  
 
Naoružanje krstarice Emden sastojalo se od:
-   10 topova kalibra 105 mm, dometa 12200 m, brzine gadjanja od 16 projektila u minuti;
-   2 (kasnije 4) mitraljeza kalibra 8 mm, dometa 2400 m, brzine gadjanja od 250 metaka u minuti;
-   2 toredne cevi kalibra 450 mm.

Oklopna zaštita bila je slaba, možda je pravilnije reći siromašna. Paluba je bila debela izmedju 10 i 25 mm, dok je oklopni pojas bio debljine od 80 do 100 mm. Topovi su bili zaštićeni štitovima debljine 20-50 mm.

Brod je bio pogonjen sa dve vertikalne parne mašine sa trostrukom ekspanzijom, sa po tri cilindra, koji su proizvedeni u Carskom brodogradilištu u Danzingu – gde je sagradjen i sam brod. Na 141 okretaja u minuti, motori su imali snagu od 16 171 KS. Na kraju dva osovinska voda nalazili su se propeleri sa po 4 lista. Para se dobijala iz 12 kotlova. Dim se odvodio kroz tri dimnjaka. Ugovorena brzina broda iznosila je 24 čvorova. Krstareća brzina je iznosila 12 čvorova, a brod je ploveći tom brzinom imao autonomiju od 3760 nautičkih milja.


Jul 1914. godine u Cingtaou

U leto 1914. godine krstarica Emden  je navršavala petu godinu u krstaričkom skvadronu. Skvdron je bio dodeljen „Stanici na Dalekom Istoku“ nemaćke Carske mornarice. U sastavu skvadrona, pored lake krstarice Emden, nalazili su se i oklopljene krstarice Scharnhorst (zastavni brod) i Gneisenau, i lake krstarice Nurnberg i Leipzig. Pridodati su ima bili i jedan torpedni čamac i sedam topovnjača. Emdenom je komandovao kapetan korvete Karl fon Miler (Karl v. Muller), visoko cenjen i poštovan od strane posade.
Jula 1914. godine Emden je bila jedina krstarica u Dalekoistočnoj stanici. Ostali brodovi su se nalazili na krstarenju po južnom Pacifiku, ili su bili na plovidbi u okviru izmene stanica. Tako je, npr. krstarica Leipzig je trebala da zameni krstaricu Nurnberg u vodama Meksika. Komandant Emdena je ujedno bio i najstariji oficir u stanici, tako da mu je izmedju ostalog, dužnost bila i da rešava logističke probleme skvadrona, da pruža relevantne informacije Komandu mornarice. Jedna od dužnosti bila je i da u slučaju potrebe, preduzima neophodne mere.

Hitne mere – izbijanje rata

Miler je 31. jula primio informacije o predstojećem ratu, te je shodno tome, preduzeo neophodne korake kako bi bio spreman za predstojeće dogadjaje. Odlučio je da krstaricom Emden dejstvuje na plovne rute Saveznika na Dalekom Istoku. Nakon što je  prešla u stanje pune pripravnosti, krstarica Emden isplovljava u veče 31. jula. Poruka o početku rata sa Rusijom stiže na brod 2. avgusta, o izbijanju rata sa Francuskom dan kasnije. Miler uzima kurs ka Korejskom prolazu. Ovde Emden sreće svoju prvu žrtvu – ruski parni brod Rjasan, deplasmana 3522 BRT. Ruski brod je pokušao da umakne, ali je stao nakon dvanaestog hica sa Emdena. Nakon predaje ruskog broda, Emden se vraća u luku Cingtao. Rjasan, relativno nov brod, izgradjen u nemačkom brodogradilištu, biva preuredjen u pomoćnu krstaricu. Dobija i novo ime – pomoćna krstarica Kormoran.
U samoj luci Cingtao, nemačke vlasti bile su prezauzete opremanjem i popunom brodova zaduženih za opskrbljivanje brodova krstaričkog skvadrona. Brojni brodovi su već bili upućeni na tačke susreta sa krstaricama; od njih devet, pet su stigla na odredišta, jedan je potopljen, a tri su uzaptili Britanci i Francuzi.


Japanski stav – nedefinisan faktor

Na dan 5. avgusta u Stanicu stiže telegram komandanta krstaričkog skvadrona. Telegram je sadržao naređene upućeno komandantu Emdena: da se pridruži krstaričkom skvadronu u luci Pagan. U rano jutro sledećeg dana, krstarica Emden napušta luku Cingtao u pratnji pomoćne krstarice Prinz Eitel Friedrich i ugljarom Markomannia. Na putu za luku Pagan, krstarica Emden je sretala samo japanske brodove. Kako je stav Japana prema Nemačkoj još uvek bio nejasan, ni jedan od nemačkih brodova nije bio zaustavljan. U podne 12. avgusta, Emden se pridružuje skvadronu u luci Pagan. Ostali brodovi iz sastava skvadrona uplovili su u Pagan dan ranije. Komandanti brodova se, na poziv komandanta skvadrona, ubrzo sastaju na zastavnom brodu...

[attachment=1]_{Krstarički skvadron isplovljava iz čileanske luke Valparaiso, 3. novembar 1914. godine}

Najbitnije pitanje za Špea bio je stav Japana prema ratu. Ukoliko bi Japan ostao neutralan, Špe bi vodio skvadron u Indijski okean kako bi presecali britanske plovne rute, ili bi pokušao prodor ka Nemačkoj oko rta Horn. Samo nekoliko dana kasnije Špe je morao da promeni plan. Postalo je jasno da će se Japan pridružiti Antanti. Kako je dobio podatak da je japanska flota na putu ka južnom Pacifiku, Špe 13. avgusta odlučuje da napusti Pagan. Smatrao je da je beskorisno žrtvovati brodove u borbi protiv višestruko brojnijeg i moćnijeg protivnika kada, kao „flota u postojanju“ može da uznemirava protivnika. Špe je isključio Indijski okean kao zonu operacije iz razloga kompletnog odsustva logističke podrške u tom području. Plovljenje u području južnog Atlantika pružao bi veće šanse nailaska na brodove sa ugljem koje bi mogli preusmeravati u neutralne luke. Ova razmatranja je Špe izneo svojim komandantima na sastanku 13. avgusta. Kada ih je upitao za mišljenje, komandant Emdena – kapetan korvete Miler je izrazio svoju zabrinutost u pogledu neaktivnosti skvadrona na putu kroz Pacifik. Za nekoliko meseci neće se moći naneti gubici protivniku. To bi, po njemu, škodilo mornarici i uopšte nemačkoj pomorskoj zastavi. Zato je predložio da se detašira makar jedna krstarica koja bi izvodila dejstva u Indijskom okeanu. Admiral se složio sa ovim predlogom i nakon podneva, objavio svoju odluku da detašira krstaricu Emden jer je bila najbrža.
U 0700 časova, 14. avgusta, krstarica Emden je iza sebe ostavila ostatak skvadrona i uzela kurs ka ostrvu Palau.


Strategijska situacija u Indijskom okeanu

Indijski okean je pružao mnoge prilike za nanošenje gubitaka Velikoj Britaniji. Teretni, koji su bili od velikog značaja za opstanak Velike Britanije, prenošeni su brojnim i frekventnim brodskim linijama iz Australije i Dalekog Istoka do Indije, i od Indije do Sueckog kanala. Svi uspesi nemačkih brodova protiv trgovačkog brodovlja u službi Velike Britanije umanjili bi britanski prestiž u očima Indijaca, što ne bi bio zanemarljiv faktor za podizanje pobune protiv britanske krune u Indiji.
Obzirom na to da je snabdevanje ugljem bilo od vitalnog značaja za izvođenje operacija, komandant krstarice Emden nameravao je da se snabdeva ugljem sa brodova koje će presretati.Bilo je i dosta mesta za prekrcavanje uglja...ostajao je problem britanskih ratnih brodova koji bi bili angažovani na zaštiti plovnih ruta. Iz dva razloga, ova opasnost bila je zanemarljiva:
1. ogromno područje koje treba kontrolisati,
2. od svih snaga u stanici Istočna Indija, jedino je laka krstarica HMS Darthmouth bila superiornija od krstarice Emden – i po naoružanju, i po brzini.
Opasnost je mogla doći od australijskog skvadrona, skvadrona Britanska Kina, japanske flote i eventualno od snaga iz Mediterana.
Najzahvalnije područje za lov na britansko brodovlje bio je ulaz u Crveno more, ali ono je već bilo dodeljeno krstarici Konigsberg. Stoga se Emden koncentrisala na dejstva u zahvatu ruta izmedju Kolomba i Singapura, Kolomba i Adena, rutama u Bengalskom zalivu u rutama izmedju Indije i Australije.

Priči još nije kraj.... tek je počelo putešestvije Emdena.

          Emden mozemo svrstati u perjanicu nemackog krstarickog ratovanja u ww1. Za sve one koji neznaju laka krstarica Emden spada u najpoznatije nemacke ratne brodove uopste. Tokom svoje kratke gusarske karijere po indijskom okeanu, ne samo sto je potopio veliki broj brodova vec je na sebe privukap veliki broj ratnih brodova, koji su ga gonili, a mogli su recimo biti angazovani na nekim drugim bojistima. Totalni ucinak ove krstarice je 23 zaplenjena i potopljena neprijateljska trgovacka broda i 2 ratna broda, ukupno nesto preko 100.000 BRT. Njegovo uspesno gusarenje stvorilo je paniku medju saveznickim brodovljem, procena je da je u njegovu poteru bilo ukljuceno oko 15 saveznickih ratnih brodova. Emden je bio jedna od dve krstarice klase Dresden. Ove dve krstarice medjusobno su se razlikovale po pogonu koji su koristile. Emden je za svoj pogon koristio parne masine, 2 osovine sa 2 propelera, dok je Dresden koristio turbine, 4 osovine i 4 propelera. Izradjen je u brodogradilistu Kaiserliche Werft u Danzigu, porinut je 26.5.1908. god.
          Potopljen je 1914.god. kod kokosovih ostrva od strane australiske krstarice HMAS Sydney. Emdenom je zapovedao kapetan korvete Karl Friedrich Max von Muller.

               Emdenova gusarska karijera i njegov krstaricki rat zavrsio se nakon dva meseca, dok je sama olupina ostala nasukana na grebenu iducih pedeset godina. Sredinom pedesetih godina jedna japanska kompanija pokusala ga je izrezati, ali bez uspeha. Konacno je 1956.godine nakon jedne tropske oluje, olupina potonula.

[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Elem, da nastavim sa Emdenom...

Prodor kroz Indijski okean

[attachment=1]

Milerov plan se temeljio na tome da ostane neprimećen i da iz te pozicije napadne protivnika, u potpunosti koristeći iznenadjenje. Iz tog razloga je odlučio da prodje kroz Malajski arhipelag. Istočno od Marijanskih ostrva okrenuo je na jug. Popuna ugljem vršena je sa broda Markomannia. 26. avgusta sreće holandski bojni brod Tromp.Kako je komandant Tromp-a insistirao na tome da ima jasna naredjenja da spreči brodove zaraćenih strana da ostanu u holandskim vodama duže od 24 časa, komandant Emdena je odlučio da odloži popunu ugljem dok ne stigne u l.Simalur, tako da je odmah napustio holandske vode. Emden ulazi u kurs ka Makasarskom moreuzu, ali čim se izgubio iz vida holandksom brodu, okreće ka moreuzu Lombok. Tokom noći, vezista sa Emdena hvata živ radio saobraćaj sa britanskog ratnog broda, koji je kasnije identifikovan kao oklopljena krstarica HMS Hampshire.

 Pripremljen za borbu, Emden stiže do moreuza Lombok. Svestan opasnosti da je krstarica možda primećena od strane britanskih agenata na brodovima koji su plovili po tom području, komandat Emdena je poslušao savet svog zamenika da podigne četvrti, platneni,  dimnjak. Emden je izgledala kao britanska krstarica HMS Yarmouth.

[attachment=2][attachment=3]

Prošavši južni kraj Sundskog moreuza, Emden ulazi u severozapadni kurs, ploveći uz obalu Sumatre. Vezista i dalje hvata živ radio saobraćaj... Kako se Emden približavala Simaluru, radio saobraćaj je bio sve življi. U veče 3. septembra, daljina do neprijatelja bila je svega 10 do 20 nautičkih milja. U stvarnosti, HMS Hempshire, iz sastava skvadrona admirala Džerama, loveći nemačke brodove prethodni dan je uplovila u luku Langini. Sudeći po tim podacima, tokom noći je Emden presekla kurs HMS Hempshire-a i po prvi put izbegla blisku opasnost.

Sledećeg dana Emden produžava ka sidrištu Langini, gde popunjava zalihe uglja sa Markomannie. Holandski oficir dolazi na brod da se sastane sa komandantom Emdena. Zahtevao je da Emden odmah isplovi, u skladu sa neutralnošću Holandije. Stoga je prekrcaj uglja morao da bude prekinut i da se nastavi na otvorenom moru, što je svakako bilo daleko teže od prekrcaja u mirnoj uvali. Kako je bilo kasno za utanačenje novih pozicija za popunu ugljem, Miler je znao da će se ubuduće moći snabdevati ugljem isključivo sa uzapćenih brodova.

Krstarički rat u Indijskom okeanu

Emden uplovljava u Bengalski zaliv 5. septembra. Od izbijanja rata, pomorski saobraćaj je izgubio na intenzitetu. Razlog je bila nesigurna situacija na moru. Izvoz roba je pao na minimum, brodske kompanije su držale brodove u lukama. Britanski Admiralitet pokušao je da odagna strah brodovlasnicima i da ih ohrabri da održavaju plovne rute kao i ranije. U cilju zaštite pomorskih puteva, bojni brod HMS Swiftsure i laka krstarica HMS Darthmouth poslate su u Crveno more. Laka krstarica HMS Fox i slup Espiegle držale su se uz središnji delo plovne rute koja je vodila ka Kolombu. Tri francuska razarača i topovnjača d'Iberville štitile su plovne rute kroz moreuz Malaka. Kineski skvadron vice admirala Džerama dobila je zadatak da obezbedi Indijski okean. U sastavu skvadrona su se nalazile krstarice Minotaur, Hampshire, Yarmouth, Dupleix i pomoćne krstarice Empress of Asia, Empress of Japan, Himalaya, kao i japanske krstarice Ibuki i Čikuma.
Kada je krstarica Emden uplovila u područje, pomorski saobraćaj se odvijao neometano. Brojni brodovi su bili upošljeni na transportu jedinica iz Bombaja i Karačija za Aden. Ovo je išlo u korist Emdenu, jer je većina Istočnoindijskih pomorskih snaga bila zauzeta obezbedjivanjem ovih transporta, što je ostavilo saobraćaj na plovnim rutama nezaštićenim.

Prvi plen

Od 6. septembra, Emden je krstarila različitim pomorskim rutama u Bengalskom zalivu. Tri dana kasnije, 9. septembra, okrenula je u kurs ka ruti Kolombo – Kalkuta. U 2300 časova istog dana po pramcu je osmotreno belo svetlo... Najzad! Emden je povećala brzinu, a Markomannia je dobila naredjenje da ih prati brzinom od 14 čv. Svi su se nalazili na svojim borbenim stanicama. Niko nije bio siguran šta se nalazi iza belog svetla koje su osmotrili. Mogao je da bude teretni brod – a mogao je biti i ratni brod. Stoga je Emden morla da ima prednost prvog hica.  Brod koji je plovio ispred njih nije ni slutio da je postao izgledni plen krstarice Emden. Uskoro Emden ispaljuje dva projektila, dok je Morze kodom poslata poruka „Zaustavite pogon. Ne koristite radio vezu.“ Poručnik bojnog broda Lauterbah se sa grupom ubrzo prekrcao na zaustavljeni brod. Posada Emdena iščekivala je informaciju o zaustavljenom brodu. Usakoro je javljeno da je zaustavljeni brod grčki parobrod Pontoporos. Već su pomislili da ih je poterala loša sreća, jer su zaustavili brod neutralne zemlje i moraju ga pustiti. Što je još gore, već koliko sutra će ceo svet saznati za njihovo postojanje i počeće lov britanskih brodova. Medjutim, sreća ipak nije bila tako loša... sa broda je stigla poruka: „Na brodu je ukrcano 6500 tona indijskog uglja, za potrebe Velike Britanije, na ruti Bombaj – Kalkuta“. Miler brzo odlučuje da uzapti brod kao kontrabandu. Na grčkom brodu ostao je Lauterbah, kao komandujući oficir uz članove posade Emdena zadužene za službu u mašini i na mostu. Lauterbah je kasnije, po instrukcijama Milera, ponudio Grcima da plove uz Emden, u svojstvu iznajmljenog broda – što su Grci drage volje prihvatili. Tako je Emden dobila znatne zalihe uglja, što je davalo dobre uslove za dalje akcije u Indijskom okeanu. Jedina mana bila je brzina grčkog broda. Njena maksimalna brzina nije iznosila ni 9 čvorova. Ipak, posada Emdena je taj, deveti dan septembra , smatrala za vrlo srećan dan.

Uspesi se nižu

Već 10. septembra Emden nailazi na teretni brod Indus, koji je bio preuredjen za transport vojnika i konja. Brod Indus bio je vlasništvo kompanije „James Nourse“, ali ga je iznajmila indijska Vlada za svoje potrebe. U trenutku kada se Emden približila, mogli su se videti ostaci nedogorelog papira kako padaju sa krme Indusa. Nema sumnje da su to bili ostaci naredjenja komandantu broda koji su morali biti uništeni pre zarobljavanja. Kako se na krstarici Emden već danima unazad osećao manjak svega, posada je bila zadovoljna hranom koja se nalazila na uzapćenom brodu. Ubrzo je otpočelo prekrcavanje artikala. Pored prekrcavanja hrane, morale su se razmotriti i neke kadrovske promenme na brodovima. Miler je planirao da pošalje Pontoporos, kao najsporiji brod, pošalje na udaljenu tačku susreta. Grčki kapetan bio je svo vremevrlo predusretljiv, ali se ipak nije moglo dopustiti da ostane bez nadzora. Prvom oficiru sa Markomannie poverena je uloga nadzornika na grčkom brodu, pošto Miler nije mogao da „žrtvuje“ mornaričke oficire sa Emdena u toj meri. Poručnik bojnog broda Lauterbah prebačen je sa grčkog broda na Indus. Sa njegovim iskustvom kao oficira trgovačke mornarice, Lauterbah je bio i više nego koristan na Indusu. Poručnik bojnog broda Levecov, koji se nalazio u grupi za uzapćenje, oslobodjen je dužnosti na Indusu i vraćen na Emden. Sva posada sa Indusa prekrcana je na Markomanniu. Odredjena je stražarska služba za čuvanje zarobljenika. Iako je Indus uzapćen oko 1000 časova, u 1600 časova prekrcavanje je još uvek trajalo... Nakon popune zalihama sa Indusa, otvoreni su kingstoni i voda je počela da prodire u brod. Artiljerci sa Emdena su sačekali da čamac pristigne na brod i onda otpočeli gadjanje Indusa. Indus je primio šest pogodaka, pojedinačno ispaljivanih u pramčani i krmeni deo trupa. Salvom se nije gadjalo, jer je municiju trebalo štedeti. Municijom se nije moglo popunjavati sa uzapćenih brodova. Brodovi ne tonu lako.... u to su se uverili i artiljerci sa Emdena. Indus je potonuo nakon više od sat vremena. Nakon potapanja, Emden u pratnji Markomannie i Pontoporosa, nastavio je put ka Kalkuti.

11. septembra, oko 1400 časova, sa Emdena se po pramcu primetio dim. Emden je povećala brzinu, dok su je teretnjaci pratili koliko su mogli. Kako su se približavali, primetili su belo nadgradje, karakteristično za putničke brodove. Uskoro su ispaljeni hici upozorenja i izvešena je nemačka zastava. Nije upućen zahtev za radio ćutanjem, jer na jarbolu nije bilo radio antene.

Ponovo je pbb Lauterbah na čelu grupe za uzapćenje. Uskoro je britanski teretni brod Lovat, od 6000 BRT postao plen . I Lovat je bio teretnjak preuredjen za prevoz jedinica. Posada Lovata imala je tek toliko vremena da uzme svoje lične stvari i napusti brod, kojui je uskoro potopljen artiljerijskom vatrom. Lauterbah je, po naredjenju komandanta Emdena, sa Lovata poneo novine. Novine su bile neprocenjiv izvor informacija posadi Emdena, iako su predstavljale informacije samo jedne strane u sukobu. Bile su pune vesti o porazima Nemačke, što nije bilo iznenadjujuće. Medjutim, takve vesti su mogle pogubno da deluju na moral posade. Na sreću, u novinama je objavljena i zvanična vest da je krstarica Emden potopljena, tako da je ceo sadržaj novina mnogo mirnije prihvaćen.

U noći, 12. septembra, mali nemački konvoj primakao se brodu svetioniku u blizini Kalkute. Miler je razmatrao sprovodjenje akcije uništenja broda svetionika, kako bi privremeno zaustavio pomorski saobraćaj u ovom području. Niti jedan brod se nije usudjivao ploviti u ovom području  bez angažovanja pilota. Kapetani brodova koji su boravili zatočeni na Markomanniji, očekivali su još „gostiju“. Znali su za bar još tri broda koji su trebali proći ovim područjem. Znali su čaki njihova imena. Kako su ti brodovi morali da preseku kurs Emdena, komandant Miler odlučio je da iskoristi vreme.

U 2200 časova pojavila su se prvog od tri očekivana broda. Emden prilazi i uskoro je teretni brod zaustavljen. Nisu upotrebljavani ni artiljerijski hici upozorenja, ni signalne rakete, tako da nije bilo upozorenja preostalim brodovima. Nanovo je pbb Lauterbah predvodio grupu za pregled. Plan je bio britanskji teretni brod Kabinga, deplasmana 4657 BRT, izgradjen 1907. godine. Radio kabina broda je odmah stavljena pod stražu. Teret koji je prevozila Kabinga bio je mahom namenjen američkim lukama. Miler je mogao da je potopi kao neprijateljski brod, ali nije mogao tako brzo da utvrdi koji je deo tereta namenjen Amerikancima. Vremena nije bilo, a žarko je želeo da izbegne pitanje posleratne tražnje za ratnim reparacijama od strane SAD. Pored toga, bilo je krajnje vreme da se oslobodi zatočenih posada. Nije mogao da priušti ulazak u neku od luka, tako da je odlučio da prekrca zarobljene posade na Kabingu. Odluka nije morala odmah da se sprovede udelo, jere je Miler očekivao još zarobljenih posada.
Tri časa kasnije, uočeno je još svetala... drugi brod iz grupe očekivanih je nailazio. Uskoro je zaustavljen britanski ugljar, Killin, izgradjen 1908. godine, vlasnika Connel Brothersa. U štivama se nalazilo 6000 tona uglja. Tako je Emden nanizao „skvadron“ koji je brojao 4 broda. Uzet je kurs ka Kalkuti. Plovilo se vrlo sporo, jer je Killin mogao da razvije tek 8 čvorova brzine. Emden je bio na čelu sastava, po desnom boku su ga pratili Kabinga i Markomannia, po levom boku Pontoporos i Killin. Ceo sastav je plovio zamračen. Inače je prvi zadatak ofcira koji je predvodio grupu za pregled bio da pogasi sva svetla i zamrači brod. Trgovačkim brodovima bilo je teško da plove u sastavu, naročito kada nisu videli vodj usastava. Medjutim, ovakav način plovljenja pružao je Emdenu odličan pregled situacije.

 U toku vožnje prekrcane su potrebne zalihe sa Killin-a i oko 1000 časova 13. septembra predat je dubinama Indijskog okeana. Svi sau žalili, neko za brodom, neko za 6 000 tona uglja koji se nije mogao prekrcati. Kao pomoćni brod Killin je bila prespora, tak oda je morala otići na dno. Kako je neko zabeležio, „jedino brzo što je taj brod ikad uradio – bilo je upravo potonuće“.

Jedan od najsmeliijh pohoda lake krstarice Emden, bio je napad na luku Penang.  Napad na Penang uzrokovan je “dobrom srećom” koja je pratila krstaricu, kako je smatrao njen komandant, potpomognut ubedjivanjima nekolicine oficira iz posade.  Stoga je odlučio da je rizik napada na luku sasvim prihvatljiv. Očekivao je da u Penangu naidje na ratne i teretne brodove neprijatelja, uljuljkane u sigurnost sidrišta, što će mu omogućiti da ih opustoši. Miler je nakon popune broad ugljem u Nankuriju, u noć 28. Oktobra isplovio na zadatak, projektujući brzinu plovljenja tako da na sidrište luke Penang pristigne u zoru.

U 0300 časova Miler naredjuje podizanje lažnog dimnjaka, kako bi zavarao eventualne osmatrače. Ulaz na sidrište bio mu je olakšan, jer su sva svetla u luci bila uključena. Uplovljavajući na sidrište, pažnju su privukla četiri svetla po pramcu levo. Približivši se na nekih 1000 metara, raspoznao je da se radi o ratnom brodu. Na 300 m manjoj udaljenosti, bio je siguran da se radi o ruskoj krstarici Žemčug.

[attachment=1]

Usledio je manevar dovodjenja broad u položaj za toredni napad. U 0518 časova, sa svega 300 m lansirano je torpedo na rusku krstaricu. Uskoro je suknuo stub plamena… krstarica Žemčug je pogodjena odmah ispod zadnjeg dimnjaka. Paluba krstarica je usled saline eksplozije poletela u vis i polomila se. Istovremeno su artiljerijska orudja otpočela vatru po žrtvi. Nakon što je Emden prošla kraj Žemčuga, okreće pun krug kako bi dokrajčila rusku krstaricu. Tokom manevra, sa Žemčuga se oglasio top, ali bez nanošenja gubitaka nemačkoj strani. Kako Miler nije bio siguran da li će ruska krstarica potonuti, naredjuje lansiranje još jednog torpedo. Uskoro je usledio pogodak – ispod komandnog mosta… nakon što se razišao dim od eksplozije, iz mora je vireo samo jarbol – sve što je ostalo od Žemčuga.

 Prema svedočenju ruskog mornara sa Žemčuga. objavljenom u časopisu “Siam Observer” 9. Novembra 1914. godine, strain ratni brod koji ulazi na sidrište primećen je u 0530 časova. Upitan od Žemčuga da se identifikuje, odgovorio je “Yarmouth uplovljava na sidrište”. Jedan od stražara na palubi ruske krstarice, koji je promno pratio uplovljavanje, primetio je da se četvrti dimnjak trese – te je dao na uzbunu, povikavši “Emden!”. Odmah je otvorena vatra na Emden. nakon promašaja, Emden otvara artiljerijsku vatru (4 projektila), pri čemu Žemčug dobija dva pogotka. Tada je torpedo sa Emdena pogodilo u krmu krstaricu Žemčug, a odmah nakon njega i drugo, u pramčani deo broad. Iako nije bilo potrebe za daljim napadom, Emden je svo vreme otvarala vatru na tonući brod. Paluba je bila puna mrtvih i ranjenih mornara, kada se prolomila strahovitas eksplozija – za koju se veruje da je uzročnik municijska komora.

Potapanje Žemčuga bilo je traumatično iskustvo za ruski Pacifički skvadron. 89 članova posade je poginulo, 143 ranjeno, što je mnogo ukoliko se uzme da je posada brojala 354 članova. Preživeli članovi posade prebačeni sun a krstaricu Orel, dok su komandant broad, baron Čerkasovi njegov zamenik, Kulibinu, uhapšeni odmah po dolasku u Rusiju. Na sudjenju za nemar, koje je usledilo, osudjeni su na 3 godine, odnosno na 18 meseci zatvora – uz ubbitak čina i svih privilegija.Car Nikolaj II je otišao toliko daleko da je barona osudio na samački život, zabranivši mu da se oženi i ma potomstvo, kako ne bi mogao da produži osramoćeno porodično ime.
[attachment=2]
_{Napad na Penang, umetnička slika}

Evo novinskog članka iz epohe o Emdenovom upadu u Penang ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

Umetnička vizija napada na Penang.


[attachment=1]

...

[attachment=1]

Hvala Dred što si me podsetio da nastavim.... vreme je bilo ;)

Elem, stali smo kod potapanja Žemčuga...

Na žalost, Miler je odlučio da napusti bojište čim završi sa ruskom krstaricom. Shvatao je da ukoliko duže ostane, rizikuje da se suoči sa znatno jačim neprijateljem. Stoga je krenuo na sever maksimalnom brzinom. Blizu plutače na prilazu luci, zaustavio je britanski parni brod. Na brod je poslata grupa za prekrcaj , ali je uskoro javljeno da se približava nepozanti brod, uskoro indentifikovan kao francuski razarač. Emdenu se hrabro suprotstavio mnogo slabiji francuski razarač Mousquet, koji nije imao neke izglede za pobedu. Uništenje razarača je trajalo svega nekoliko minuta, nakon čega je Emden spasila preživele članove posade. U oko 0800 časova Emden je zaplovila na severozapad. Jedan franucki razarač je pokušao da je prati, držeći se na sigurnoj daljini, ali je Emden uskoro nestala u kišnoj oluji.

[attachment=1]

Na dan 28. oktobra Emden je krstarila na plovnoj ruti Singapur - Rangun, potom zapadno, na ruti Sabang - Kolombo. Dva dana kaasnije je zaustavila britanski parni brod, čijeg kapetana su ubedili da preuzme kod sebe preživele sa francuskog razarača Mousquet i odveze ih do Sabanga. Nakon prekrcaja “putnika”, Emden se uputila južno, ka Simaluru, gde se srela sa svojim ugljarom Buresk.

Napad na Penang ostavio je utiska u ekonomskim krugovima u Indiji, al ii na britansku pomorsku komandu, čiji su napori da izazovu Emden na borbu propali. Vice admiral Džeram je stoga povećao snage u Indijskom okeanu. Ubrzo su narasle na devet japanskih i britanskih oklopljenih i lakih krstarica i dve pomoćne krstarice.


Napad na Kokosova ostrva

Napadajući ovaj britanski garnizon, Miler je imao za cilj: da uništi radio stanicu i prekine komunikaciju izmedju Australije i Engleske, da napada brodovlje na rutama ka i iz Australije i da odvuče bar deo krstaričkih snaga koje su ga progonile.

Ploveći ka Kokosovim ostrvima, Miler je dva dana krstario proilazom Sunda, ali bez uspeha. Sa podignutim lažnim dimnjakom, susreo se sa ugljarom Buresk 30 milja severno od južnog dela atola. Nakon popune ugljem, prišao je Kokosovim ostrvima u noći 8./9. novembra. U 0600 časova je uplovio u Port Refuge. Kako je horizont bio čist, bez i jednog broda na vidiku, Miler se nadao da će imati par časova na raaspolaganju da neometano uništi radio stanicu i potom utekne.

Emden se usidrila i uputila grupu jačine 3 oficira, 6 podoficira i 38 mornara na obalu. Radio operater na Emdenu je dobio zadatak da ometa predaju britanske radio stanice. Medjutim, i pored ometanja, poslata je radio poruka o prisustvu sumnjivog broda na lučkom sidrištu. Nešto kasnije, nakon uništenja stanice, na Emdenu su primali pozive sa broda koji je pokušavao da stupid u vezu sa radio stanicom u luci. Na Emdenu su mislili da je neprijatelj udaljen 250 milja. Kako je kasnije postalo poznato, oficiri na obalskoj stanici su prepoznali da je četvrti dimnjak lažan i tako su bili sigurni da se radi o Emdenu. Pokušali su da pošalju poruku o prisutnosti Emdena ali nisu uspeli. Prvi deo poruke, o nepoznatom brodu, primila je australijska krstarica HMAS Sydney. Ona se nalazila na zadatku praćenja konvoja sa australijskim i novozelandskim trupama za Kolombo, ali je po dobijanju poruke odmah okrenula ka Kokosovim ostrvima od kojih je u tom trenutku bila udaljena svega 52 milje. Miler, zasnivajući odluku na pogrešnoj proceni, veroavo je da ima dovoljno vremena za svoju iskrcanu grupu.

[attachment=2]

Na severu se u 0900 časova pojavio oblak, da bi svega 30 minuta kasnije postalo jasno da se radi o ratnom brodu koji se približava velikom brzinom. Iskracana grupa je već trebala da se vrati na brod, ali je već bilo kasno. Emden, koju je napustila dobra sreća koja ju je pratila svo vreme, morala je da se suoči sa neprijateljem, bez prisustva ključnog dela posade...

U pokušaju da popravi svoju poziciju, Emden je, čim je sidro popustilo, krenulo u severozapadni kurs punom brzinom. Ostaje pitanje kako je Miler mislio da se bori sa ovim, u svakom pogledu superiornijim, neprijateljem? U svom izveštaju Miler je napisao da je morao da pokuša da neprijatelju nanese štetu vatrom iz topova i da pokuša da ga uspori, kako bi mogao da izvrši manevar i dovede ga pred svoja torpeda.

 Krstarica Sydney, prilazivši sa severa, išla je pravo na Emden. Potom, na daljini od oko 8500 m zauzima gotovo paralelan kurs. U tom trenutku Emden otvara vatru i sa trećim plotunom uspeva da uraklji australijsku krstaricu. Ona uzvraća vatru, ali joj je trebalo više vremena da odredi tačnu daljinu do cilja.

kao što je kasnije postalo poznato, topovi sa Emdena su postigli dva "srećna" pogotka u početnoj fazi bitke. Prvi "srećnik" je pogodio pramčani daljinomer, dok je drugi pogodio krmeni top, pri čemu je ranjeno nekoliko članova posade. Nkeoliko minuta potom, Emden je blago okrenuo u desno; želeo je da se približi Australijancima i poboljša efikasnost svojih topova. Medjutim, čim je krstarica Sydney izmerila daljinu do Emdena, Nemci su osetili snagu topova sa australijske krstarice. Prvi projektil je uništio radio kabinu, sleedeći je pogodio pramčani top. Uskoro ispadaju iz sistema uredjaji za upravljanje vatrom, sistem kormilarenja... Prelazi se na pomoćno kormilarenje, dovikuju se naredbe kormilaru. Pramčani dimnjak se ruši.

Nema predaje

Kako bi smanjio rastojanje, Miler u 0945 ponovo okreće u desno. Broj žrtava medju posadom nastavlja da raste. U 0950 iz prvog odseka javljaju da kormilo ne sluša. Bilo je nemoguće ručno pokrenuti kormilo, delom zbog toga što je jedan od pogodaka zaglavio osovinu. Dok nije uspeo da kormilari motorima, Emden je već promenio kurs za osam stepeni. Kako je vatru iz baterija sa desnog boka smatrao slabom, Miler je napravio okret, kako bi omogućio bateriji na levom boku da nastavi sa vatrom. Za vreme ove faze, Emden gubi daljinomere. U medjuvremenu je zamrla i vatra iz topova na levom boku, najverovatnije zbog manjka municije i velikim gubicima medju posadom.  

[attachment=2]

Uprkos malim šansama da pridje bliže, Miler je ponovo okrenuo ka Australijancima, ne bi li došao u poziciju da lansira torpeda. Daljina je iznosila oko 4000 metara kada je Sydney ispalio torpeda na Emden i potom oštro okrenuo i počeo da se udaljava. Torpeda su promašila Emden.Vatra sa Emdena je bila sve slabija. Do 1045 časova, upravljanje vatrom je bilo gotovo nemoguće, doglasne cevi oštećene... Gornji most je bio izobličen, centralni i krmeni dimnjak takodje uništeni. Uprkos velikim oštećenjima, Miler je pokušao još jedan prilaz australijskoj krstarici. Medjutim, HMAS Sydney je zahvaljujući većoj brzini i artiljeriji većeg kalibra i većeg dometa presudjivao ovoj bici. Mogla je da nanosi gubitke bez ulaženja u domet nemačkog oružja.

[attachment=3]

Vatra sa Emdena je u potpunosti utihnula. Miler je zaustavljajući desni propeler uspeo da se udalji od neprijatelja. Na kraju, nakon što je brod pretrpeo oštećenja i od pogotka ispod vodene linije, Miler je shvatio da više nije sposoban da nanese štetu svom neprijatelju. Stoga je odlučio da ono što je ostalo od Emdena nasuče na ostrvo North Keeling i pokuša da sačuva preostale živote.

Komandant australijske krstarice, Glosop, neuspešno je pokušavao da spreči Milera da izvrši ono što je nameravao. U 1120 je prekinuo vatru i krenuo ka Emdenovom ugljaru, bivšem britanskom parnom brodu Buresk. Medjutim, Nemci su, kada se krstarica Sydney približila, potopili Buresk, tako da se Glosop ponovo okrenuo ka Emdenu. Poslao je signal "Da li se predajete?" Kako nije bilo potvrdnog odgovora, obzirom da se nemačka pomorska zastava još uvek vijorila, Glosip smatra da Nemci odbijaju da se predaju i nastavlja da ih gadja narednih pet minuta, kda su preživeli izvešali belu zastavu.

[attachment=4]

Miler sebi nikada nije oprostio što je izgubio Emden zbog loše procene raspoloživog vremena, što se videlo iz pisma upućenog njegovoj rodbini u Nemačkoj 28. novembra 1914. godine.

Tokom ovog sukoba, HMAS Sydney je primio oko 16 pogodaka, od kojih je većina nanela manja oštećenja. Njeni gubici brojali su 3 poginula i 13 ranjenih članova posade.

 Nakon predaje Emdena, HMAS Sydney je otplovio ka ostrvu Direction kako bi saznala šta se tamo dogodilo. Na njegovo veliko iznenadjenje, Glosip je otkrio da je iskrcana nemačka grupa napustila ostrvo. Sledećeg dana, 10. novembra, vratio se na Emden da bi pokupio preživele članove posade. Dan posle je nastavio ka Kolombu. gde je uplovio 15. novembra. Zabeleženo je da je briga prema zarobljenicima, naročito prema ranjenicima, bila izvanredna.

Gubici na Emdenu su bili daleko veći: 134 poginulih i 65 ranjenih članova posade.

Šta se u medjuvremenu zbivalo sa iskrcanom grupom? Komandir grupe, Mucke je posmatrao bitku i ubrzo shvatio da se krstarica neće moći vratiti po njih. Da ostaje na ostrvu bil oje beznadežno, te je stoga odlučio da sa grupom pripremi za plovljenje stari brod deplasmana 97 tona. Iak osu ga Britanci sa ostrva upozorili da taj brod nije sposoban za more, Mucke je isplovio pre prvog mraka. Tako je uspeo da pobegne sa ostrva sa celom grupom. Nakon dugog putovanja uspeo je da se domogne luke Padang. Odatle je otplovio za Hodeidu (Jemen) i na kraju, nakon putovanja kopnom, stigao u Konstantinopolj, gde se juna 1915. godine javio admiralu Souchonu.

[attachment=1]


Epilog

Emden je prevalila oko 30 000 nautičkih milja. Komandant je delovao smelo, energično i dosledno. Njegovo iznenadno pojavljivanje na trgovačkim rutama, blagovremno povlačenje, prikrivanje budućih planova i njegove tačne procene delovanja neprijatelja prema njemu i njegovom brodu, ne samo da su mu omogućile da ostvari svoje ciljeve, već i da zavede svoje progonitelje na pogrešan trag, uprkos njihovoj narastajućoj snazi. Sve u svemu, Emden je uništila 16 britanskih brodova, ukupne tonaže 70 825 BRT. Zaplenila je ruski parni brod koji je opremljen u pomoćnu krstaricu. Po jedan grčki i britanski brod su korišćeni kao brodovi za popunu ugljem. Četiri britanska broda su oslobodjena nakon uzapćenja. Od jednake je važnosti i indirektan doprinos krstarice Emden ratu. Njene aktivnosti su izazvale značajno kašnjenje britanskih transporta trupa iz Novog Zelanda i Australije ka Evropi. Nakon hrabrog kraja krstarice Emden, svet je bio pun hvale za njene podvige. Njeni neprijatelji, Britanci, napisali su u Dnevnom Telegrafu: "Skoro da u srcima žalimo što je krstarica Emden uništena. Von Miler je bio preduzimljiv, hladan i smeo u vodjenju rata protiv našeg brodovlja, i pokazao je znatan smisao za humor. Štaviše, pokazao je svaki mogući obzir prema posadama uzapćenih brodova. Nema preživelog brodolomnika koji nema reči hvale za ovog mladog Nemca, oficire kojima je komandovao i posade koja je izvršavala njegova nredjenja. Rat na moru će izgubiti nešto od svoje pikantnosti, humora i zanimljivosti - sada kada je Emden otišla."

Par sličica... .Komandant, prvi oficir, posada broda.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Ruska krstarica Žemčug.

[attachment=1]

Emden u izdanju pre početka rata.

[attachment=1]


I jedan od poslednjih pogleda na ovaj brod. Nasukan na greben kod kokosovih ostrva, snimljen neposredno po napuštanju od strane preživele posade. Težak pristup brodu znatno je otežao spasavanje preživelih.

[attachment=2]

Zvali su ga i Istocnjacki labud zbog bele boje i skladne linije. Za Britance bio je prava mora. Pocetkom Prvog svetskog rata za samo tri meseca opljackao je tridesetak saveznickih brodova. vecinu je i potopio.

Taj brod, "Emden" za Nemce je bio i ostao legenda i clanovima njegove posade dozvoljena je cast da svom imenu i prezimenu dodaju i njegovo ime. Slava mu je presla granice Nemacke jer je bio opasna krstarica koja je , kamuflirana kao saveznicki brod, napadala, pljackala, i potapala ladje po Indijskom okeanu. Ali, i "dzentlmenska" krstarica cuvena po spasavanju civila i plemenitom postupanju s pobedjenima.

Laka krstarica "Emden", sagradjena je u Nemackoj, veoma brza, delimicno oklopljena, bele boje da bi odbijala Sunceve zrake, pripadala je krstarickoj eskadri nemackih posada na Dalekom istoku sa sedistem u luci Cingtao na kineskoj obali koja se granicila s Korejom.

Krajem 19. veka sve velike evropske sile imale su u kineskim morima svoje flote cija je velicina i snaga odgovarala vaznosti i velicini njihovih kolonija u tom delu sveta. Flote su cinili vojni brodovi, a posade su vreme provodile paradirajuci ili se medjusobno takmiceci.

Prvi dan-prvi pogodak

"Emden" je u Cingtao stigao 1910. godine.njegov kapetan Karl fon Miler, postavljen 1913. godine iskoristio je vreme mira da svoju krstaricu retvori u savrsenu ratnu masinu.
Na dan 4 avgusta 1914. godine - Prvi svetski rat poceo je nesto ranije - "Emden" je, isplovivsi u izvidjanje, zarobio mali ruski parobrod "Rjazanj" i pripojio ga nemackoj ratnoj mornarici. Zuto more je, u medjuvremenu, za nemacke brodove postajalo sve opasnije: britanska, francuska i ruska flota, uskoro i japanska, lako su mogle da ih opkole i zatvore u luci Cingtau i prinude na predaju.
Zapovednik nemackih pomorskih snaga na Dalekom istoku viceadmiral Maksimilijan fon Se, koji se s najvecim brodovima nalazio u Ponapeu na Karolinskim ostrvima u Mikroneziji, naredio je da se cela eskadra okupi u Paganu na Marijanskim ostrvima, tada nemackoj koloniji.
Na navaljivanje Karla fon Milera "Emden" je dodaljen takozvanom "lovackom ratu" u Indijskom okeanu sa ciljem da ometa saobracaj trgovackih brodova. S podrskom samo jedne ugljarice, pomocnog teretnog broda, koja ga je ratila da bi ga snadbevala gorivom, "Emden" je imao da operise vodama gde "nije bilo nijedne prijateljske luke za obavljanje popravki", kako je kapetan Fon Miler zabelezio u brodskom dnevniku "Emdena".

Kamuflaza cetvrtim dimnjakom

Da bi se u takvim uslovima opstalo na duge staze, bilo je neophodno nikada ne ostati bez uglja, i pre svega, postati "nevidljiv". Gorivo je obezbedjivano hvatanjem,za tri meseca, cetiri neprijateljske ugljarice, a nevidljivost prerusavanjem broda: pored tri dimnjaka, koji bi odali nemacko poreklo "Emdena", dodat je i cetvrti nalik na dimnjake britanskih krstarica tipa "Jarmut".

I, lov je mogao da pocen. Krstareci morskim utevima kojima i danas plovi najvise brodova, a to su Aden-Sri Lanka-Singapur, Kalkuta-Rangun-Singapur i Australija-Aden, "Emden" je nizao uspehe. Tada jos niko zivi nije ni omisljao da se tim vodama sunja nemacki ratni brod, pa nisu preduzete nikakve mere predostroznosti.

Bilo je izuzetnih dana: 14. septembra napadnuto je pet saveznickih brodova od kojih su tri opljackana i potopljena, a dva opljackana i pustena da otplove; 25. septembra cetiri broda od kojih su dva, posle pljackanja, i pusten, a jedan upotrebljen za prebacivanje zarobljenih mornara.

Taktika napada bila je zaista gusarska. Posto bi omeli eventualne radio-veze, pucanje iz topa pravo ispred pramca broda koji se napada bio je jasan znak njegovom kapetanu ako mu je zivot mio. A zivot je svima mio. Od "Emdena" se, zatim, odvajao camac s posadom za pljacku koja se na presretnuti brod penjala, procenjivala mu tovar i na "Emden" prenosila sve sto bi bilo od koristi: ugalj, namirnice, sapun, cigarete...Brod je, potom, najcesce potapan.

Fon Milerov kavaljerski kodeks

Prema posadi i eventualnim civilnim putnicima uhvacenih brodova postupak je bio zaista besrekoran i niko nikada nije prepusten sudbini u camcima za spasavanje. Pridrzavajuci se doslovce vitestva, vec tada veoma retko postovanog, kapetan Fon Miler premestao je svaku zivu dusu na prihvatno plovilo i cekao dok ne naidje neki u ratu neutralan brod i primi goste. Dogadjalo se da ih sam "Emden" odveze do najblize luke.
Postupci "viteske krstarice" brzo su se proculi celim Indijskim okeanom. Troskovi osiguranja i iznajmljivanja brodova, narocito britanskih, toliko su zbog "Emdena" porasli da su pretili da ugroze ukupan trgovacki saobracaj u tim vodama. Britanska flota za Daleki istok prinudjena je da u patroliranje Indijskim okeanom posalje vise brodova, ali je "Emden" bio prosto neuhvatljiv, izmicao je svakoj klopci i cak je uspeo da drskom bombarduje skladista uglja u Madrasu na jugu Indije.
Svaki brod, pa i "Emden" mora da se odrzava. "Emdenu" je bio neophodan hitan remont na nekom mirnom mestu gde bi ga neometano obavio. Ostrvo Dijego Garsija u arhielagu Cagos imalo je jednu savrsenu prirodnu luku. Ali, ostrvo je bilo britanska kolonija. Kapetan "Emdena" Fon Miler odlucio je da se posluzi lukavstvom i rizikuje.

Nisu znali da je rat

Na Dijegu Garsiji, danas poznatoj americkoj bazi, zivelo je sasvim malo belaca, uglavnom ljudi koji su upravljali plantazama kokosovih oraha i jednom fabrikom ulja. Zbog udaljenosti ostrva od trgovackih morskih puteva na njemu nije ostojala cak ni radio stanica, a veza sa Mauricijusom odrzavana je tri do cetiri puta godisnje postanskim brodom.
"Emden" je 9. oktobra mirno uplovio u prirodnu luku na Dijegu Garsiji. Na ovom ostrvu niko jos nije imao pojma da je izbio Prvi svetski , ili bilo koji drugi, rat i iznenadni i neocekivani gosti srdacno su primljeni. Kapetan Fon Miler je, ljubazno pozivajuci predstavnike lokalnih vlasti na svoj brod da bi se upoznali sa izmisljenim britansko-francusko-nemackim morskim manevrima, dobio sve sto je zeleo, a zeleo je ciscenje podvodnog dela brodskog korita od naslaga algi i mekusaca i farbanje dela brodske palube.

Nakon boravka od svega 28 sati "Emden" je isplovio i nastavio da lovi. Uhvatio je mnoge brodove, opljackao ih i potopio, ali ambicioznom Fon Mileru to nije bilo dovoljno. Zato je krstaricu upravio prema luci Penangu, britanskoh pomorskoj bazi na istoimenom ostrvu na pucini Malezije.
"Emden" je sasvim spokojno i neometano uplovio u neprijateljsku luku, tamo potopio rusku krstaricu i francusku torpiljerku i udaljio se pre nego sto su saveznicki brodovi, vec dugo u uzaludnoj potrazi za njim, uspeli da ga i vide, kamoli stignu.

Kraj kod Kokosovih ostrva

Odatle se uputio na jug, sve do Kokosovih ostrva, da bi isekao telegrafske kablove koji su povezivali Afriku, Australiju i Indiju, i unistio mocnu radio-stanicu koju su na tom arhipelagu postavlili Britanci.
Stigavski na cilj, u zoru 9. novembra 1914. godine, diverzantska grupa od 40 clanova posade izasla je na kopno. Uspeli su da iseku dva od tri telefonska kabla i napali su radio stanicu i tada su pocele nevolje. Jer, uprkos jakom ometanju sa samog "Emdena" poziv SOS sa napadnute radio stanice uhvatila je australijska krstarica "Sidnej", uputila se prema Kokosovim ostrvima i iznenadila operativce sa "Emdena" koji nisu stigli da se ukrcaju na svoj brod.
Protiv bolje oklopljenog i daleko bolje naoruzanog neprijatelja "Emden" nije mogao da ucini bogzna sta. Da bio posadu spasao smrti (zarobljenistva nije mogao) kapetan Fon Miler nasukao je tesko osteceni "Emden" kod ostrva Nort Kiling. Od prvobitne posade Emdena (361 mornara i oficira) prezivelo je 227 modju kojima 65 ranjenih. Svi su primljeni na Sidnej osim onih cetrdesetak koji su izvrsili diverziju i bili ostavljeni na kopnu.
I oni su se snasli. Zaplenili su "Ajesu", mali privatni brod, na brzinu ga snabdeli namirnicama i vodom, i tokom noci napustili arhipelag. orucnik Fon Mike, koji ih je predvodio, stigao je "Ajesom" u holandsku luku Padang na ostrvu SUmatri. Tamo je dobio nemacki teretnjak "Cojsing" i njime preplovio ceo Indijski okean i, zajedno sa svojom posadom, iskrcao se u luku Hodejdahu. Dalje su kopnom nastavili za Carigrad i usli u sastav nmacko-turske flote pod komandom Fon Susona.
Bio je to kraj jednog od najuzbudljivijih gusarenja u pomorskoj istoriji. "Emden" je bio najuspesnija nemacka krstarica u Prvom svetskom ratu.
                                                                              Bojana Dizic, Politikin Zabavnik, broj 2700.

Lepa priča!
Meni se čini da sam svojevremeno gledao neki igrani film koji je inspirisan ratnim putem Emdena.

Ima li koja slika?

SMS Emden, laka oklopljena krstarica 1906-1914 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=9571.msg66179#msg66179)

Jedna mala ispravka, izvinjavam se zbog cjepidlačenja.
Cingtao, Tsingtao, današnji Qingdao nije na korejskoj granici. Nalazi se nasuprot korejskom poluotoku.
Njemačko nasljeđe prisutno je i danas u tom gradu kroz čuveno pivo.

Emdenov dželat, HMAS Sydney.


[attachment=1]

https://youtu.be/a496UEqAJP4

https://youtu.be/sYy-sq7-ank

https://www.mornarica.com/post/sms-emden-krstarenje-i-krajSMS EMDEN – KRSTARENJE I KRAJ



Dva puna mjeseca 1914. godine je mala njemačka krstarica vodila je rat protiv britanske i savezničke trgovine u Indijskom oceanu vršeći napade na luke Madras i Penang i pokušala je razoriti kablovsku i radio stanicu na Cocos (Keeling) Islands. Rukovođena žustro i odvažno, vođena kao gusarski brod dvadesetog stoljeća, zaustavljajući trgovačke brodove, uzimajući onog što joj je bilo potrebno i potapanjem ili oslobađanje onih od kojih nije imala nikakve koristi. Za razliku od starih gusara komandant Karl von Muller, potržavao je strogi kodeks viteštva. Ubrzo se priča o njegovom viteškom ponašanju proširila, a Von Muller je postao poznat kao »Gentleman of War«
Tokom svoje kratke karijere u Indijskom oceanu, Emden je uništila dva neprijateljska ratna broda i presrela dvadesetdevet trgovačkih brodova. Od toga jedanest je pušteno, tri su zarobljena i zadržana radi tereta uglja, a petnaest je potopljeno. Time su gubici britanske trgovačke mornarice porasli na brodove ukupne nosivosti 70 360 tona.
Njemačka krstarica je uništila i spremnike kerozina u Madrasu, a njena prisutnost u Bengalskom zalivu imala je jednako štetan uticaj na trgovinu. Logistički trošak britanskog admiraliteta je takođe bio značajan. Veliki broj britanskih, japanskih, australijskih, francuskih i ruskih ratnih brodova su bili vezani čuvajući luke, pružajući pratnju konvojima i samom lovu na krstaricu.
Emden je susrela svog neprijatelja na Cocosovim otocima 9.novembra 1914. Tu se uprkos nadmoći hrabro borila, a von Muller kada je vidio da dalja borba nema smisla nasukao je brod, ne bi li spasio što više članova svoje posade. Od 318 ljudi na brodu, prije početka bitke, 182 su preživjela, od kojih dvadeset jedan teže, a četrdeset četiri lakše ozlijeđena.
Ovo je priča o Emdenovom poslednjem krstarenju i posljednjoj bitci.




Priča počinje u 11.00 13.augusta 1914, na Pagan Island, a na brodu SMS Scharnhorst, zastavnom brodu Istočne azijske eskadre, kada je održana konferencija komandanata koju  je vodio Viceadmiral Graf von Spee. On je




Karl von Muller
komandante upoznao sa svojim viđenjem situacije i budućim planovima eskadre.
Radi velike potrošnje uglja Scharnhorst i Gneisenau, su određeni da plove po zapadnom djelu Južne Amerike, gdje je bilo lakše snabdjevanje ugljem posredstvom German Etape organizacije za snabdjevanje. Po predlogu komandanta Emdena, kapetana fregate von Muller-a, zadnja mala krstarica trebala je  dejstvovati u indijskom oceanu.





KRSTARENJE
Brodovi su bili spremni za isplovljenje u 17.30, a u 15.00 Emden je konačno dobio naredbu da vodi krstarički rat u Indijskom oceanu. U 18.00 eskadra je isplovila, a sledećeg jutra zastavni brod je signalizirao »Emden odvoji se, želim vam puno uspjeha« Muller je odgovorio »Zahvaljujem vašoj ekselenciji, na poverenju. Želim eskadri krstarica sretno putovanje i puno sreće.
Naređeno je i brodu za snabdjevanje Markomanniji da prati Emdena. Brodovi su okrenuli na jug-jugozapad, što je bilo u suprotnom kursu od ostatka eskadre i  brzo  izgubili iz vida brodove glavnine. 15.augusta su Emden i Markomannia promjenili kurs prema zapadu, želeći svratiti u Angaur na otocima Palau, preuzeti još uglja i namirnica, a po mogućnosti dobiti brod sa ugljem, što je bilo od vitalnog značaja u slučaju da Markomannija bude prisiljena da istupi iz sastava.




Tokom plovidbe svakodnevno su vršene vježba. Glavni inžinjer Friderich Ellerbroek je imao najteži posao, bio je odgovoran za kotlove, motore i pomoćne strojeve. Motori su bili čvrsti i pouzdani, ali su kotlovi trebali konstantnu pažnju. Najveći problem su bile cijevi koje su curile, pa je Emden nosio dovoljno rezervnih cijevi, a strogi raspored omogućio je zatvaranje kotlova radi čišćenja i popravaka.
Emden je ugledao Palau 19. augusta i stigao u Angaur u 11.00. Pošto u luci nije bilo drugih brodova nadopunio je rezerve uglja sa Markomannie, dok je čekao na brod Norddeutsher Lloyda, Prinzessin Alice koja je stigla popodne. Nadao se da će dobiti namirnice. Ali je dobio samo šest mornaričkih rezervista, rezervnog poručnika i šest ložača koji su se dobrovoljno javili za službu. Prinzessin Alice, kao nevoljki kompanjon noću se izmakla. Na intervenciju (putem telegrafa) von Mullera, koji si nije mogao priuštiti gubitak broda sa namirnicama, kapetan Alice je pojasnio svoj bjeg, lošim stanjem kotlova i malim zalihama uglja, pa ne bi mogao pratiti Emdena na krstarenju.
Emden i Markomannia su uzeli kurs prema jugozapadu, namjeravajući proći zapadno od Molučkih ostrva, prijeći more Banda i stići s istočne strane na vrh Timora, na vrijeme za susret sa brodom Tannenfels. Međutim do susreta nije došlo, pa je ujutro 25.augusta, Emden opet uzeo ugalja sa Markomannie, prije nego što je krenuo na zapad u Florensovo more. Drugi ugljenar Offenbach se nalazio po informacijama dobijenim od von Spee-a  kod otoka Tanajampea (pod Nizozemcima) koji su htjeli očuvati svoju neutralnost pa je ugljenaru prethodnih dana naređeno da ode. Nizozemci nisu htjeli dopustiti Nijemcima da uspostave tačke snabdjevanja u njihovim vodama.
Von Mulleru nije preostalo ništa drugo nego da se kroz tjesnac Lomok uputi u Indijski ocean. Prije ulaska u tjesnac, posle zalaska sunca 28. augusta, su radi zavaravanja eventualnog neprijatelja postavili još jedan lažni dimnjak. Tako da je silute ličila na britanske krstarice. Oba broda su ušla u indijski ocean odmah posle ponoći. Lov je mogao početi.
U međuvremenu je i Japan objavio rat Njemačkoj, pa su imali još jednog neprijatelja više.
Kao što smo vidjeli susret sa ugljenarima nije uspio, pa je Emden morao uzimati ugalja sa Markomannie, a taj teret je želio sačuvati što dalje. Zadnja prilika da se snabdije po dobijenim informacijama je bio brod Ulm koji je čekao na najsjevernijem otoku  Simeulueu, uz zapadnu obalu Sumatre. Kapitänleutnant(poručnik bojnog broda) Muche se posvetio izgradnji bolje imitacije dimnjaka, koji je napravio od valjka visine 10 m i diametra 3 m od platna, ovalnog oblika, koji se  dizao kroz koloturnik, montiran na uže rastegnuto od stražnjeg do glavnog jarbola. To je dozvoljavalo dizanje i spuštanje po potrebi.
3.septembra naveče su brodovi stigli do Simeula, i ušavši u zaliv, našli ga praznim. Izgleda da van Muller nije imao sreće, ali to je samo privid, da je došao dan ranije to bi ga dovelo do susreta sa HMS Hampshire, što bi značilo kraj Emdena. Lijepu idiličnu uvalu su iskoristili za prekrcaj uglja.
Prekrcali su 450 t uglja u skladišta i još 200 t u vreće na palubi. Mir im je poremetio nizozemski patrolni brod, koji im je naredio da napuste nizozemske teritorijalne vode.
Emden praćen Markomanniom ušao je dublje u Bengalski zaliv.  Bili su željni plijena, a svježa hrana je ostala samo uspomena, prehrana se svodila na usoljenu govedinu, nedostajala je i svježa voda, pa nisu sapunom mogli da isperu ugljenu prašinu.
9.rujna u srednjoj straži od 12.00-04.00, oko 02.00 stigla je obavjest iz koša svjetlo po pramcu desno. Odmah je uslijedio »Alarm« Emden se trgao iz sna a mornari su pojurili na borbene stanice. Posada daljinara prati cilj do koga se daljina smanjuje, ispaljen je hitac upozorenja, ali brod ne staje već nešto signalizira na Morseu. Posle drugog upozorenja-ispaljene granate, brod staje. To je teretnjak sa jednim dimnjakom.
Poručnik Lauterbach, spušta čamac i odlazi na trgovački brod, da bi koji momenat kasnije Morseovo svjetlo signaliziralo da je brod Pontoporos, Grk.
Oduševljenje na Emdenu je splasnulo, Grčka je bila neutralna, znači trebalo je pustiti brod. Lauterback je tada javio da brod prevozi ugljen za britansku tvrtku, tako da je von Muller mogao zaplijeniti teret koji je bio u vlasti neprijatelja. Posle razgovora sa Grčkim gospodarom, taj  je bio voljan staviti brod i teret na raspolaganje uz izvjesnu naknadu. Lauterbach je ostao na brodu,  a Emden je nastavio sa lovom, u pratnji novog ugljenara i Markomannie.
Nekoliko sati kasnije u 08.45 ujutro primjetili su oblak dima prema sjeveru. U brzo se ispod dima počela ocrtavati silueta broda, a kako su se dalje približavali vidjeli su britansku zastavu. Emden je ispalio granatu upozorenja i podigao signal »Stoj, nemojte koristiti radio vezu« brod se povinovao, pa je sa Emdena spušten čamac sa grupom za ukrcaj i pregled.
Grupu je vodio poručnik Ernst von Levetzow, koji je signalizirao da je brod Inda od 3.413 tona. Brod je prevozio sapun, prehrambene proizvode, alkohol, cigarete, čokoladu i raznu luksuznu robu. Von Muller je naredio Muckeu da u roku šest sati prebaci što god može, a posada je prebačena na Markomanniu.
Na Indusu su otvoreni kingstoni, ispaljeno je i šest granata u vodenu liniju da požure potonuće.
Odluka da se krene na sjever pokazala se dobra jer su 11.septembra u 14.00 opet ugledali dim. Bio je to parobrod Lovat, sa odredištem kao i Ind (Bombay). Brod je prilagođen za prevoz trupa, a dalja sudbina mu se poklopila sa Indom. Od posade brodova su dobili informacije da su još drugi brodovi trebali isploviti iz Calcutte, ploveći više manje istom rutom.
U 22.00 noću zarobili su parobrod Kobing od 4.657 tona. Brod je bio britanski, ali roba na njemu je pripadala američkom vlasniku, znači neutralnoj strani. Brod  se mogao legalno potopiti ali je postojala obaveza naknade štete vlasniku tereta. Muller je odlučio da ga poštedi i koristi kao deponijski brod za zatvorenike.
Tri sata kasnije zarobili su parobrod Killin od 3.544 tone, sa 5.000 tona uglja od Calcutte do Colomba.
13.septembra ujutro Posada sa Killina je prebačena na Kabing sada brod za smještaj zatvorenika, a sam Killin je potopljen.
Nedelja 13.septembra je bila naporna za posadu Emdena. U 15.00 primjećen je dim na horizontu. Emden je podgao brzinu i ubrzo zaustavio brod, čija je posada mislila da se radi o engleskom ratnom brodu. To je bio britanski brod Diplomat od 7.615 t, sa teretom čaja za London. Muller je naredio potapanje eksplozivnim punjenjima, a posadu je prekrcao na Kabinga. Dok  je obavljao ove radnje na horizontu se opet pojavio brod, Talijan Loredano, na putu za Calcuttu. Muller je upitao bili Loredano preuzeo posade brodova, koje je potopio, ali kapetan Loredana Giacopolo je to odbio. Sve što je uspio dobiti od Giacopola je obečanje njegove šutnje o akcijama Emdena.
Kasno popodne 14. septembra napravljene su priprema za Kabingino oslobađanje. Posade sa Inda i Lovatasa prebačene su na brod, a iskrcana njemačka posada za kontrolu. Utom je drugi brod došao u vidokrug. Emden je požurio po njega i vratio se sa britanskim ugljenarom Trabbochom od 4.028 tona. Skladišta su mu bila prazna, pa je pala odluka da ga potope odmah nakon što prekrcaju posadu na Kabinga.
Von Muller nije htio upotrjebiti artiljeriju za potapanje Trabbocha, već je odlučio da ga potopi diskretnije sa eksplozivom. Postavili su eksploziv u skladišta, ali su zanemarili ugljenu prašinu, koja je kod prve eksplozije napunila vazduh prašinom, a kod druge izazvala ogroman bljesak prilikom eksplozije i pretvorila noć u dan.
Uznemiren eksplozijom Muller je odlučio napustiti područje naređujući Kabingi da se odvoji.  Noć je prolomila ovacija zatvorenika  u čast Emdena, priznanje za obziran tretman koji su imali.
Za Emdena sa njegovim ugljenarima Markomanijom i Pontoparosom još nije bilo odmora. Po pramcu desno je opaženo svjetlo, pa se Emden dao u potjeru i ispalivši granatu prisilio britanski parobrod Clan Matheson od 4.775 tona da se zaustavi.  Utvrđeno je da prevozi vrijedan teret parnih lokomotiva, motornih automobila,strojeva, bicikla i druge robe, te se ubrzo pridružio Trabbochu na dnu oceana. Posada je prekrcana na Markomanniu.
Emdenovi  radiooperateri su presreli poruke upozorenja o dejstvima njemačke krstarice. Izgleda je kapetan Giacopolo pregazio obećanje o šutnji.
Muller je naredio novi kurs jugoistočno, prema Andamanskim otocima, gdje se nadao pronaći skrovito mjesto za  popunu ugljem, prije nastavka rada u Andamanskom moru.
Britanske vlasti su saznale za Emdenovu prisutnost u Bengalskom zalivu od SS City of Rangoon, koga je italijanski SS Loredano, upozorio na Emden odmah po odlasku  iz Calcutte. Brod je odmah okrenuo nazad i poslao alarm »Njemački brod Emden sa četiri dimljaka uočen od italijanskog parobroda. Po primitku ove poruke oficir u Calcutti je zaustavio svaku plovidbu i obavijestio obaveštajnog oficira.
Nekako u to doba se pojavila i eskadra von Speea kod njemačke Samoe, pa je trebalo zaštititi novozelandske i australske konvoje, a eskadra kontraadmirala Peirsa (vrhovni komandant Istočne Indije) je dodeljena konvojima trupa iz Bombaya i Karachia.
Tako je palo na viceadmirala Jerrama da formira lovačku eskadru S Hampshireom, Yormouthom i Chikumom. Yormouth je ubrzo završio sa havarijom mašine u Penang-u na popravku.
16.septembra je Muller odlučio da dopunu uglja uradi na moru i tako uštedi vrijeme. More je bilo relativno mirno, postavljeni su bokobrani na desnoj strani Emdena, na koju se vezao ugljenar Pontoporosa, a krstarica je zavezla sa jednim motorom naprjed. Prekrcaj je oštetio šine na krstarici, površinu palube i djelimično oplate, ali je značajno uštedio vrijeme bez potrebe uplovljavanja u mirnu luku. Krstarica je ukrcala 440 tona uglja i odmah se uputila do svog novog lovišta, prelaza na sjeveru od Andamanskih ostrva, na ukrštanje puteva Calcutta - Singapur i Madras -Rangoon.
16.septembra je oko 16.00 primjećen oblak dima desno od broda. Pokazalo se da je to neutralni norveški parobrod Dovre. Kapetan Dovra je bio spreman preuzeti i posadu potopljenog Clan Mathensona i uz nadoknadu od 100(meksičkih)dolara izkrcati ih u Rangoon. To je naravno išlo iz kase Emdena.
 
NAPAD NA MADRAS
Opet je 19. septembra Emden izvršio nadopunu uglja, ovaj put sa Markomannie na moru jer je vrijeme bilo povoljno. Dok su vršili ukrcaj uglja, na radiju su prisluškivali poruke koje je slao HMS Hampshire, na daljini od par desetaka milja, sudeći po glasnoći. HMS Hampshire je pretraživao otoke gdje bi Emden mogao nadopuniti ugalj.
Posle završenog bunkera okrenuli su ravno prema Madrasu. Cilj je bio bombardovati svetionik, vladine zgrade i spremnike nafte u blizini luke.
Ciljevi su se nalazili podalje od stambenih četvrti, čime je smanjena opasnost civilnih žrtava. Napad je planiran 22.septembra, a preostali dani su potrošeni za obuku i pripreme za akciju.
U 17.00 se Markomania odvojila od Emdena, na krstarici je dignut lažni dimnjak i u 20.00 su ugledali svjetla Madrasa. Začudo svjetionik je radio, lučka svjetla su gorjela, a sam Madras je bio more svijetlosti. U 21.30 Emden je bio na 3.000m od obale i Muller je naredio okret u lijevo i da se upale reflektori.
Prvi cilj je bio svjetionik, na kojeg je ispaljeno nekoliko bočnih hitaca, da bi kasnije vatra bila prebačena na spremnike goriva, koji su eksplodirali spajajući nebo i zemlju ogromnim plamenom. Cijelo vrijeme su sva četiri reflektora osvjetljavala obalu. Bombardovanje je trajalo 15 min, a ispaljeno je oko 130 granata, kao odgovor su stigle svega tri granate, bez pogotka.
Po obavljenom poslu je okrenuo prema sjeveroistoku osvjetljen od vatre na obali i upaljenih navigacijskih svjetala, da bi odmah kada se oslobodio pogleda sa obale okrenuo prema jugu pod okriljem mraka. Ovaj manevar je izveo radi zavaravanja neprijatelja o smjeru njegovog povlačenja. Uništeno je 1.900.000 l kerozina, ali veća šteta je bila prekid trgovine i gomilanje zaliha jute, čaja i koža potrebnih vojnoj potrošnji, kao i vreća potrebnih za australsku žetvu pšenice. Loš uticaj je napad imao i na lokalno stanovništvo, a zabrinjavajuća je bila i šteta britanskom prestižu. Činilo se da njemačka krstarica djeluje nekažnjeno. Prilikom napada na Madras, HMS Hampshire je bio 300 NM Sjeverno, a HMS Chikuma 300 NM prema jugu.
Emden se našao sa Markomanniom na dogovorenom mijestu 23.septembra u 05.00.




Rezervari kerozina u Madrasu
NASTAVAK KRSTARENJA
Nakon brzog pohoda uz obalu južno od Madrasa, krenuo je prema jugoistoku prema Britanskom Cejlonu, kako bi zaobišao otok i lovio brodove na ulazu i izlazu glavne luke Colombo. Molili su se da uhvate ugljenara Admiraliteta natovarenog kardifskim ugljenom. Markomannin teret Shatung uglja bio je skoro izcrpljen, a indijski ugalj sa Pontoporosa je bio za ložače noćna mora, slabo je gorio, proizvodio puno dima, čađe, klinkera i pepela.
Obično su koristili šest kotlova, četiri su bila parospremna, a dva na popravku. Rutina je bila svaki peti dan očistiti jedan kotao, a voda se mijenjala svakih deset dana. Remont  je rađen svaku treću ili četvrtu sedmicu.
Rano popodne 25.septembra zaustavili su parobrod King Lud od 3.650 tona. Brod je bio u balastu, ali je imao dobru količinu namirnica. Posle prekrcaja namirnica prekrcana je i posada na Markomanniju, zajedno sa naoružanom stražom.
U 21.00 norveški brod Oceanus je presretnut, ali pušten kao neutralan. Malo prije ponoći presretnut je Tymeric od 3.314 tona, sa teretom šećera, i spremao se na potonuće, kada je Emden uočio još jedan parobrod. Kako je to bio nizozemski poštanski brod Koningin Emma on je pušten, a čim je odmakao Tymeric je imao bliski susret sa morskim dnom.
26.septembra u mrežu im je uletio parobrod Gryfevale, luka upisa London od 4.437 tona. Von Miller ga je zadržao kao zatočenički brod za mornare Kralja Luda i Timerika.
27.septembra u straži od 12.00-04.00 presreli su britanski SS Buresk od 4.337 tona sa 6.000 tona uglja iz Cardiffa, najboljeg uglja na kugli zemaljskoj.
Na brod je prešla ekipa poručnika bojnog broda Kloppera, poručnici Schmidt i Gyssling, neki mornari i jedan inženjer.
U podne su presreli britanski parobrod Ribera od 3.500 tona, posada je skinuta a brod je potopljen rafalnom paljbom.
Iako je bila nedelja nije bilo odmora, zarobljen je britanski SS Foyle, 4.147 tona. Bio je prazan pa je posle prekrcaja posade na SS Gryfevale potopljen.
Uslijedio je nizozemski brod Djoca, koji je odmah pušten.
SS Gryfevale je pušten uz instrukcije za nastavak puta prema Colombu. Prilikom odvajanja bivši zatvorenici su uzvikivali hura za Mullera, oficire i posadu Emdena.
29. i 30. septembra Emden je prekrcao poslednji ugalj sa Markomannie, pa se oprostio od nje, da bi nastavio putovanje u društvu ugljenara SS Buresk.
Emden i ugljenar su nastavili južnim kursom. Muller je htio odmoriti posadu i izvršiti nužne popravke na brodu prije nastavka operacija  u vodama iza Arhipelaga Chagosa, pošto brodski put Australija Suez vode južno od arhipelaga on je vjerovao da Australski vojni transporti koriste ovu rutu (pogrešno).
Emden je krstario na ovom području tri dana, ne primjetivši ni jedan brod.
9.septembra je sa svojim ugljenarom Buresk uplovio u luku Diego Garcia, glavni otok skupine Chagos. Tamo je proveo dan i po krcajući ugalj i čisteći podvodni dio broda, ljevo, desno, naprjed i nazad, naginjući brod plavljenjem suprotnih sekcija broda, što je bilo dovoljno za čiščenje vegetacije na podvodnom dijelu, koja je reducirala brzinu broda.
Iako britanska kolonija, nisu još bili obavješteni o ratu između Britanije i Njemačke, pa su brodove srdačno dočekali.
Von Muller se po završenom poslu zahvalijo domaćinima i okrenuo pramac prema sjeveru imajući namjeru da patrolira na ruti Australia-Aden. Čuvši na radiu poruku da je Aden-Colombo ruta sigurna za plovidbu, htjeo je dokazati suprotno.
HMS Hampshire uz pomoć pomoćne krstarice Empress of Asia završio je neuspješno traženje grupe Emden zapadno od Ceylona, pa je svratio u Colombo prije nego što nastavi traženje u Chagos Arh (sa zakašnjenjem pet dana).
15.oktobra je krcao ugljen sa Bureska, pa uzeo kurs prema ostrvima Minicoy, da bi opet presjekao rutu Colombo-Aden. Osam sati pošto je prošao sjeverne Maldive, ugledao je svetionik Minicoy, da bi odmah nakon pola sata primjetio svjetla parobroda, koga je zaustavio. Provjera je pokazala da je to Clan Grant od 3.948 tona, nakrcan sa raznim dobrotama od sapuna do cigareta, pa čak vatrostalnim ciglama za popravak kotlova. Na brod je prekrcan Lauterbach i straža, koja je vodila britanski brod ko krmi Emdena. Prebacivanje tereta je bilo u toku, kad su opet primjetili dim na horizontu. Emden je požurio da istraži o čemu se radi i ubrzo se vrato sa Ponrabbel, 473 tone, oceanskim kopačem, koji je trebao biti isporučen u Tasmaniju. Sljedio je standardni postupak, posada je prekrcana na Buresk, a kopač je potopljen sa topovskom paljbom. Ista sudbina je zadesila i Clan Grand, malo kasnije. 16.septembar, još nije bio završen, treći brod je potopljen u 21.30, posle prebacivanja posade na Buresk. Zlosretni brod je bio britanski Benmohr, koji je prevozi 6.700 tona generalnog tereta.
Emden i Buresk su nastavili prema zapadu do 02.40 17.oktobra.
Muller je tada okrenuo brod i počeo pretraživanje u zig-zaku, bez ikakvog rezultata. Predpostavio je da brodovi iz Colomba plove sjevernije pa je okrenuo prema sjeveru.
Tamo je uspio presresti novi britanski parobrod Trail, 7.562 tone natovaren sa 10.000 tona generalnog tereta.  Na brodu je bilo i osamnaest putnika (uključujući jednu ženu) i šezdesetšest članova posade.  Na Buresku nije više bilo mjesta pa je prinuđen zadržati brod dok ne nađe novi brod za deponiranje zarobljenika.
Od komandanta Trail-a je saznao za instrukcije Vlasti u Colombu, koje su davali brodovima : »prođite 40 NM prema sjeveru Minicoy« Von Muller je tako dobio potvrdu da je na pravom putu. Ubrzo oko 21.00 uhvatio je britanski parobrod St Egbert, koji je nosio teret u američkom vlasništvu, pa nije mogao biti potopljen, međutim poslužio je kao brod za zatvorenike.
Prije ponoći Emden je zarobio još jedan brod, britanski ugljenar Exford od 4.542 tone. On je prevozio 5.500 tona cijenjenog kardifskog uglja. Takav uspjeh je donosio i probleme, trbalo je poslati na brod oficire i mornare koji će preuzeti komandu. Muller je u tom trenutku imao više oficira izvan Emdena nego na njemu. Klopper, Gyssling i Schmidt su bili na Buresku, Lauterbach i von Guerard na Troilusu, Geerdes i Fikentscher bili su na St. Egbertu, a von Levetzow i von Hohenzollern bili su na Exfordu. Von Mucke je bio na Troili gdje je nadgledao plačkanje tereta. Ovo je ostavilo Mullera, Groiusa, Gaedea, Wittha, Zimmermana i Schalla kao jedine pomorske oficire na brodu. To bi moglo biti veoma opasnu u slučaju da nalete na neprijateljski ratni brod.
19.oktobra pala im je u ruke i britanska Chilkana, 5.146 tona, sa 5.000 tona
generalnog tereta, posada je prebačena na St.Egbert, a brod je potopljen u popodnevnim satima. Ubrzo je i Trolius podijelio njenu sudbinu i pridružio joj se na dnu oceana. St. Egbert natrpan sa 343 putnika pušten je nešto kasnije.
Emden je nastavio plovidbu sa ugljenarima Bureskom i Exfordom.
St. Egbert je stao u Cochin, iskrcao bivše zatvorenike i digao uzbunu. HMS Hampshire  sa Empress of Asija je patrolirao uz južnu obalu Cejlona. Grand komandant Hampshira zaključio je da će se Muller radi ukrcaja uglja zaputiti za Maldive. Međutim nemajući još potreba za ugljem Emden je zadržavao kurs dobro istočno od Maldiva, a Grantov i von Mullerov put vodili su blizu jedan kraj drugog, ali se nisu uspjeli vidjeti. Kako se to desilo, Admiralitet je kasnije otkrio: kiša, vjetrovi, koji su nosili morsku prašinu, uglavnom mala njemačka eskadra je prošla samo 5 NM po krmi Emperes of A.
 
NAPAD NA PENANG
Exford se odvojio posle dogovora o ponovnom susretu sa Emdenom oko 7.novembra, a krstarica i Buresk su natstavili put
Put ih je vodio u Penang, gdje su mislili napasti ratne brodove. Usput su izvedene akcijske vježbe sa  bojevim gađanjem mete koju je teglio Buresk. Prije napada su ukrcali ugalj 26.oktobra na sidrištu otoka Noncowry u središnjem dijelu Nicobarsa.







Ruska krstarica Zhemchug se je upravo vratila u Penang, HMS Chikuma je bila kraj Sumatre 350 NM prema jugu, a Yormouth je bio u Colombu.
Odvojivši se od ugljenara Emden je krenuo ka Penangu  Penang je bio problematičan za napad, bilo je to malo više nego zaštićeno sidrište, formirano kanalom koji vodi između otoka Penang i Malajskog poluotoka. Južni dio kanala je bio dubok samo tri hvata (5.4 m) tako da je Emden mogao ući i izaći samo kroz sjeverni dublji prolaz. Muller je tempirao dolazak malo prije zore 28.oktobra.  Digao je radi maskiranja četvrti dimnjak i sa brzinom od 11 čv ulazio u kanal. U 04.50 se krstarica pojavila na ulazu u sidrište, a svijetla, navigacijska svjetla su mu olakšala ulaz. On je prošao pored francuskog torpednog čamca Mousquet, i pilotski brod, ada nije primjećen. U 05.04 prije svanuća primijetio je krmeno svijetlo ratnog broda po pramcu desno na udaljenosti 1.200m. Približivši se na 800m prepoznali su rusku krstaricu Zhemchug, pa su odmah digli ratnu zastavu.
Torpedne cijevi su bile spremne za paljbu, Muller je radi dobijanja potrebnog rastojanja za ispaljivanje torpeda, potrebnog za postizanja položajne dubine, naglo okrenuo brod lijevo pa odmah desno. Udaljenost gađanja je bila 300 do 350m. U 05.18 je stigla naredba za ispaljivanje torpeda, odmah je stiglo i naređenje za otvaranje artiljerijske vatre. Prolomila se eksplozija i ruska krstarica je bila teško oštećena, od torpeda je stradala krmena kotlovnica, krmena strojarnica, krmeni spremnici , ambulanta i komandantova kabina, dva topa su onesposobljena. Na Zhemchugu je zavladala panika, koju je smirio artiljerijski oficir Rybaltovski, pa je posada zauzela oružja, ali nije bilo projektila jer dizala nisu radila. Artiljerijski oficir je sam otvorio vatru iz krmenog topa. Granate iz ruske krstarice su visoko prebacivale tako da na Emdenu nije bilo pogodaka.  Ne rizikujući ništa Muller je naglo okrenuo brod odlučen da Zhemchuga dokrajči torpedom. Dok je artiljerija sa lijevog boka još djelovala. U torpednoj sobi je električni signal pokazao  »Spremni«, povratna informacija je upućena »Sve je spremno«. Nedugo zatim je stigla komanda »Pali« Posle nekoliko sekundi odjeknula je strašna eksplozija, koja je dobro protresla i njemačku krstaricu. Torpedo je udarilo pod komandnim mostom, u municjonu komoru. Sva krstarica je bila uvijena u gusti dim, a kada se je razišao osim jarbola ništa se više od broda nije vidjelo. Zhemchug je otišla i sa sobom ponijela 81 člana posade, a 129 je bilo ranjeno od čega je 7 kasnije umrlo. Komandant Cherkassov je bio na izlazu kod žene ili ljubavnice i samo je iz hotela mogao posmatrati dramu broda.




SMS Emden  se nakon toga našao pod nepreciznom vatrom francuske krstarice D'Iberville i razarača Fronde. Emdenova posada je uočila nešto kao torpedni čamac  kako se brzo približava krstarici, pa se je Emden okrenuo prema novoj pretnji. Na 6.000 jardi je otvorio vatru na brod, za koga se iskazalo da je britanski peljarski brod.
Kapetan Muller da izbjegne opasnost od susreta sa nadmoćnijim savezničkim brodovima, ubrzano se udaljavao od otoka Penang. Prije izlaska iz kanala primjetili su u smjeru sjever-sjeverozapad novi ratni brod.
To je bio francuski razarač Mousquet 298 tona, koji se vraćao iz patrole u George Town na Penangu. Emden je odmah otvorio vatru i trećom salvom pogodio brod koji je počeo ispuštati oblak crnog dima pomiješan sa bijelom parom.  Prema izjavama svjedoka razarač je otvorio vatru prednjim topom 65mm i ispalio dva torpeda koja su promašila. Nakon dvanaeste salve razarač je nestao pod pokrovom žutog dima. Muller je naredio prekid vatre, da vidi je li protivnik digao bijelu zastavu. Pošto nije bilo znakova predaje sa još deset salvi poslao je razarač na dno. Emden je spustio čamce i  podigao brodolomce na brod, 35 mornara i jednog oficira, od kojih su troje podlegli ranama. Poginulo je 47 mornara.
Dok je Emden spašavao francuske mornare, pojavio se francuski razarač Pistolet, koji je izdaleka pratio njemačku krstaricu, koja se u punoj brzini (22 čv)  izgubila u kišnoj oluji.
Emden je te noći pregovarao s Nicobarima, zaustavio se u 08.00 sljedećeg jutra radi sahrane dvojice francuskih mornara, koji su umrli od rana. Drugi francuski mornari na brodu su trebali medicinsku njegu, pa je Muller odlučio da slijedi rutu Singapure-Suez u nadi da će naći brod koji će preuzeti zatvorenike-ranjenike do najbliže luke. On je znao da ga traže i da se izlaže riziku, ali je na to bio spreman da spasi ranjenike sa Mousqueta.
Nijedan brod nije viđen 29.oktobra, pa je treći Francuz umro uveče.
Prvi dim je uočen 30.oktobra oko 06.30. To je  bio britanski parobrod Newburn od 3.000tona. Von Muller ga je mogao pripisati na spisak svojih žrtava, ali ga je poštedio jer se kapetan složio da preuzme preživjele sa Mausqueta i iskrca jih u Kkhota Raju.




Emden je kasnije zaplovio prema zapadu, u 09.00 sahranio francuskog mornara koji  je preminuo uveče prethodnog dana. Čim se Newburn izgubio iz vidika, okrenuo je brod prema jugoistoku  ploveći na mjesto dogovorenog susreta sa Bureskom. Susreli su se 31.oktobra neposredno prije zore, pa je par uzeo kurs prema jugoistoku. Muller je želio nadopuniti zalihe uglja na North Pagaiu, južnim ostrvom zapadne obale Sumatre. Po završenom bunkeru, pokušao je lovačku sražu u Sunda Straitu, ali je odustao ne našavši nijednog broda.
 
NAPAD NA COCOS ISLAND I KRAJ KRSTARICE
5.novemra okrenuo je brod prema Cocos-ovim ostrvima, gdje je imao ugovoren sastanak sa ugljenarom Exford, a plan je bio i napad na kabelsku i radio stanicu na Direction islandu, a nakon izvršenog napada krenuti prema Socotri i krstariti Adenskim zalivom, a zatim na parobrotskoj ruti između Adena i Bombaya.
Sudbina se spremala da se umiješa. Ono što Muller nije znao, australski i novozelandski konvoj sa snažnom pratnjom, trebali su proći Cocosovo otočje u noći 08/09. novembra.
Prvobitno je napad planiran za 8.novembra, ali je prolongiran radi poruka razmjenjivanih sa oklopnim krstašem HMS Minotaurom, koji je predvodio konvoj ANZAC-a. Konvoj je prevozio je Australske imperjalne snage na Bliski istok u dvadesetosam transportera, dok je deset drugih brodova prevozilo new-zelandski kontigent. Konvoj su pratili bojni krstaš Minotaur, australske lake krstarice Melborne i Sydney. Te japanski oklopni krstaš Ibuki.
Poruke su izmjenjivane između radio  stanice na Cocosovim ostrvima i HMS Minotaurom koji je odmah dobio naređenje da se uputi prema južnoj Africi. Minotauer je vođenje konvoja prepustio Melburnu i odplovio prema jugozapadu. Hitno preusmerenje je bila potreba za razmještaj snaga posle za Britance tragične bitke kod Coronela.
Emdenovi radiooperateri su pratili komunikaciju Minotaura i radio stanice na Cocosovim ostrvima. Signal se smanjio oko podneva, 8.novembra, procjenjeno je da je brod sada udaljen 200 milja. Rano ujutru se njemačkoj krstarici pridružio i Exford. Pripreme za napad su nastavljene. Exford je opet odvojen sa naredbom da čeka Emden nekih 900 milja u smjeru Socotre. Buresk je isto odvojen nekoliko sati kasnije, sa naređenjem da se zadržava na sjeveru Cocosa do poziva, pa ako bude situacija povoljna ujutro Von Muller je namjeravao krcati ugalj kod otoka Direction.
Cijelu noć su na krstarici proveli u potrazi za neprijateljskim brodovima, u 06.00 potvrđeno je da nema neprijateljskih ratnih brodova u Port refuge na Direction Islandu.
Emden je zaplovio direktno na sidrište spuštajući parnu barkasu i dva kutera za desant na otok. Brodska iskrcajna grupa je imala tri oficira, sedam podoficira i četrdeset mornara. Iskrcajnu grupu je vodio Von Mucke, a imao je zadatak da uništi telegraf i bežične stanice, zaplijeniti sve šifrarne knjige i zapise poruka, kao i presjeći podvodne kablove.  Imao je tri sata da dovrši posao. Ako bi na otoku bio pronađen garnizon, napadačka skupina se imala povući, a Emden bi bombardovao bežičnu mrežu i telegrafska postrojenja.
Parna barkasa je uzela u tegalj kutere i počela ih vući prema 3.000m udaljenom cilju. Otok je bio ravan, a nad krošnjama visokih palmi nazirao se krov europske kuće i visoki toranj bežične stanice.
Posada na  Direction Islandu primjetila je da četvrti dimnjak Emdena nije pravi, pa su brzo intervenisali, radiotelgrafista La Nauze je poslao cirkularnu obavjest da se strani ratni brod nalazi u zalivu. Negdje u isto vrijeme La Nouze je snažan zvuk u svoje slušalice »Kativ Battav« Poruka je bila veoma glasna, vrlo čista i imala je prepoznatljivu visoku notu njemačkog Telefunken radijskog uređaja. To je bio dogovoreni signal za Buresk, da se pridruži Emdenu, odnosno da je sigurno za prekrcaj uglja.
Emden je spustio četvrti dimnjak-maketu i pripremio se za ukrcaj uglja.
To je bila fatalna odluka. Emdenova radio poruka i La Nauzesov odgovor i obavještenje, uzbunilo je sve brodove konvoja koji se sada nalazio 50NM sjevernozapdno.
La Nauze je emitovao sve dok nisu ušli njemački mornari i prekinuli ga. Zauzeli su sve zgrade, a ljude iz stanice su skupili vani pod oružanom stražom. Razbili su kancelarie  i mašinski kompleks, telegrafsku kancelariju, prisilno su otvorili sef da potraže tajne papire, ali su našli samo 40 američkih dolara, koje su vratili. Muche je obavijestio službenike stanice da će sva kabelska i radio oprema biti uništena, ali će privatno vlasništvo biti poštovano.
Tri punjenja dinamita su utrošena za uništenje jarbola radio stanice, uz svu predostrožnost da ne dođe do ranjavanja ljudstva.
Praktično su svi britanski brodovi bili uzbunjeni, ali se najbliže nalazila pratnja AZAC konvoja. Melburn koji je zamijenio Minotaura istupio je iz stroja i zaplovio prema Cocos ostrvima. Međutim kada se kapetan Melbura prisjetio da je odgovoran pre svega za konvoj, pa je naredio krstarici Sydney koja se nalazila najbliže Cocosovim ostrvima da izvidi šta se dešava  na sidrištu ostrva Direction.
Emdenovi osmatrači su primjetili dim oko 09.00, mislili su da je ugljenar Buresk, ali su zbog količine dima počeli sumnjati. Međutim nekako su i dalje pogrešno razmišljali da je to Buresk.
Von Muller je u međuvremenu postao nestrpljiv jer se desant još nije vraćao na brod, pa je naredio Von Muckeu u 09.15 da ubrza rad. Njegovi ljudi su baš završavali sa rezanjem drugog kabla. Preostao je još jedan, trebalo ga je što dalje izvući iz mora pa presjeći sjekirama.





Pravi Buresk je bio  iza horizonta oko 20NM sjeverno od  Emdena. Poručnik Klopper koji se nalazio na Buresku, takođe je primjetio dim, koji je radi jarbola  identificirao kao ratni brod, ali nije telegrafski obavijestio Emdena da ga ne otkriva, a činilo mu se da će ratni brod proći pored ostrva. Von Muller je primjetio isto i činilo mu se da ratni brod ne vozi prema sidrištu Port Refuge, nego da ima namjeru da prođe istočno od ostrva.
Dalji događaji su se odvijali ekstremno brzo. Neprijateljski brod je plovio sa brzinom 20-25 čvorova. Na Emdenu je naređeno dizanje sidra, i podizanje pritiska pare, a posada je zauzela borbene stanice. Signalista je javio da dim dolazi iz četiri dimnjaka, a svima je postalo jasno da se radi o neprijateljskoj krstarici, pa je Emden sirenom dao znak desantnoj grupi za povratak. Vođa desantne grupe Von Much nije mogao vidjeti dim, pa nije vidio nekog razloga za žurbu. Doduše vidio je sidrenu zastavu na pola koplja, što mu je govorilo da brod diže sidro. Desantna grupa je bila na pola puta do Emdena kada je on isplovio sa sidrišta. Kašnjenje je ostavilo Emden bez osnovnog osoblja.
09.30 je brod bio spreman za akciju. Komanda broda je bila na mostu, artiljerijski oficiri na prednjem (poručnik Geerdes) i krmenom dijelu (poručnik Von Levetzow), kraj baterija. Oficir von Guerard se nalazio u košu prednjeg jarbola, odakle je imao zadatak osmatrati vatru i prenositi korekcije na svaki top. Korekcije su se prenosile električnom transmisijom, a bila je namještena i doglasna cijev u slučaju kvara instrumenata
Čim je sidro bilo dignuto Muller je naredio svom snagom naprijed, da prije početka bitke zauzme povoljnu poziciju. Cilj mu je bio pogocima smanjiti brzinu neprijatelja, kako bi dobio šansu za ispaljenje torpeda, sa nekom nadom na uspjeh. Komandant Emdena je mislio da se radi o krstarici Newcastle, naoružanoj sa 2 topa od 6 inch  i 10 topova od 4 inch. Ako bi mu smanjio brznu i izbacio bar jedan 6 inc. top, mogao se nadati više manje ravnopravnijoj borbi.




Šema bitke sa vremenima




Šema bitke, isti brojevi pokazuju pozicije brodova u istom trenutku
Kada je glavni inženjer primio naređenje svom snagom naprijed imao je otvorene ventile za menevrisanje na oba motora, što je dozvoljavalo ulaz pune količine pare u cilindre, ali je trebalo vremena da Emden postigne neku brzinu jer je pritisak pare bio nizak. Zatvoreni su svi potrošači pare iznad oklopne palube, okretaji su polako rasli do 130 okretaja u minuti, što je značilo oko 20 čv.
Iako je Sydney imao dva sata da se pripremi na bitku on još nije bio spreman. Njegov komandant Glossop je bio čovjek od rutine, pa je posada u 09.00 okupljena na krmenoj palubi, gdje joj je održao prigodan govor, pozivajući posadu na postojanost u borbi, tražio od starijih da budu primjer mlađima... Nakon toga je kapelan Vivien Little održao molitvu, pa je komandant morao da smanji režim rada motora na polagano naprjed (oko 13 čvorova) Ostrvo Direction je došlo u vidokrug u 09.15 ujutro, i odmah su vidjeli brod, krstaricu sa tri dimnjaka.
Von Miller je pažljivo posmatrao britansku krstaricu, koja se sada okrenula i plovila ravno prema njemu. Stalno je tražio izvještaje operatera daljinomera. Maksimalni domet Emdenovih topova od 105 mm bio je 12.200m (13.340 yds). Iznenađenje i rani pogoci bili su ključni. Daljina je bila 10.000m,  Muller je i dalje čekao i nije razumio zašto britanska krstarica nije otvorila vatru, jer je Emden već odavno bio u njenom dometu. Kritični momenat je nastupio u 09.38 kada je operator daljinomera javio daljinu 9.000 m (9.840 yds), kada je dao dozvolu da se otvori vatra, a prije je na 9.400m naredio da se ispali jedan rangirni hitac.
Razlika između topova je bila velika što u dometu, što u težini granate, njemački kalibar 105mm je imao domet 12.000m, a granata je težila 17kg, naprema 13.800m i granate od 45 kg australca.
Gađanje je bilo briljantno od prve. Emden je brzo urakljio Sydneya, iako su granate pljuštale oko britanske krstarice, Emdenovi topovi od 4inch na tom krajnjem dometu su  onesposobili oba daljinomera, jedna granata je pogodila komandni most ali nije eksplodirala, što je  spasilo Glossop-a koji je stajao kraj doglasne cijevi, a ostala šteta nije vrijedna pomena. Na Sydneyu su imali probleme sa gađanjem, bez oba daljinomera, sa brodom koji je povećavao brzinu maskiran dimom, pa je njegova prva salva ispaljena nekoliko minuta kasnije, otišla daleko iznad Emdena. Glossop je otkrio  istinu von Moltkea, aksiom, da nijedan plan borbe ne preživi prvi kontakt sa neprijateljem. Umesto da stoji podalje od neprijatelja, doveo je svoj brod preblizu.  Njemački topovi su imali veći  domet nego što su mislili Australci, procena Admiraliteta je bila da topovi 105mm mogu doseći najviše 9.000m, međutim Emden je mogao podići topove na 30 stepeni, naspram britanskim topovima, koji su imali maksimalnu elevaciju 18 stepeni. Na dalje je Sydney zadobio pogodak u top broj 2 desno, jedna granata je okrzla jarbol, a jedna eksplodirala u menzi posade. 15 granata sa njemačke krstarice je pogodilo, ali je samo 5 eksplodiralo.
Kapetan Sydney-a Glossop je imao prednost u brzini iako trenutno 1 čv, britanska krstarica je bila stvarno brža 4 čv. Tako je mogao držati razdaljinu kakvu je htio. Održavajući brzinu, brzo se provukao naprijed.
Emden je pokušao zatvoriti raspon, von Muller se nadao da će doći na daljinu da lansira torpedo, što bi moglo osakatiti protivnika.
Sa daljinarima izvan pogona Sydney je pucao pod lokalnom
kontrolom, što znači da je svaki artiljerac sam procjenjivao elemente i samostalno gađao, što je bilo sporo ali na kraju učinkovito.
Prvi pogotci su bili u radio kabinu, pogođen je i top broj 1 na pramcu, koga je pogodak uništio sa svom posadom. Strašan efekat 6 inch topova je postajao sve više vidan, topove i kompletne topovske posade je pomelo sa palube, sada je postalo očito koliko je na Emdenu nedostajala posada koja je ostala na Cocosu.
Emden je sada bio teško ranjen, ali su ljudi uz izvanrednu hrabrost još  uvijek sa svojim oružjem održavali žestoku vatru. Bilo je 10.10. U želji da izvrše torpedni napad  pripremili su desnu torpednu cijev. Tada je kormilarski stroj potpuno otkazao. Ni pomoćni način kormilarenja nije bio u funkciji, jer je i on bio čvrsto zaglavljen. Mogao je kormilariti jedino motorima, ali i to je bilo otežano jer je komunikacija između mašinskog prostora i mosta bila prekinuta, uključujući i doglasnu cijev. Naredbe su se prenosile preko vidnika mašinskog prostora.
Negdje u to vrijeme kada je Emden otvorio cijeli ljevi bok, kapetan Glossop , napravio okret u lijevo i ispalio torpedo, koji je nakon kraćeg vremena potonulo, bez eksplozije.
Emden, oficiri i mornari, sada su ubijani u strašnom nizu, pojedinačno i u grupama. Pogođene su municione komore, tako da su krmenu municionu komoru morali poplaviti da bi spriječili eksploziju. Krv je tekla u potocima po palubi, a strašno unakaženi leševi su ležali na sve strane. Brod je gorio na nekoliko mjesta, granate na palubi su mjestimično eksplodirale. Kako je municija bila pri kraju, a šrapneli su uzimali smrtni danak,  Ernst Gaede je kompletirao jedan top koji  je ostao aktivan do skorog pogotka. U 10.45 hitac je pogodio pramčani jarbol, koji se zaljuljao i pukao odnevši u more posadu koša.
Ispod palube, veći dio rasvjete je nestao, a voda je nadirala kroz odjeljke, a iscrpljeni ljudi su se opsjednuto borili za brod i svoje živote. Posada ispod palube nema nikakve predodžbe šta se dešava vani, nemaju nikakve naznake njihove sudbine. Brod se trese od udara granata, izmiče im se ispod noga svakom promenom kursa, savijaju se čelične ploče, pucaju zakovice, a u glavi im je jedna misao da sljedeća granata ili torpedo može biti kobno.
Bez jednog dimnjaka i sa pokvarenom ventilacijom, motorni prostor je bio ispunjen plinovima, sa temperaturama većim od 50 stepeni, posebno u paklu gorečih peći i gromoglasnih motora. Kada se srušio i drugi dimnjak postalo je još gore. Poplavilo je torpedni prostor...
Glossop je povećao brzinu i napravio oštar zaokret na desnu stranu, prvi put stavljajući desne topove u akciju. Emden je polako klackao, odgovarajući jedinim topom koji je ostao u funkciji. Polako je umirao. I posljednji top se utišao, torpedni prostor poplavljen, nije ostalo oružja za borbu.
Gornja paluba je bila puna leševa i savijenog čelika, vatre i oblaka dima, a isto je bilo i u potpalublju. Svi čamci su bili razbijeni pa nije imalo smisla napuštati brod.
Muller je donio jedinu moguću odluku, odlučio se nasukati brod na obližnji North Keeling temeljito ga uništiti, spašavajući živote preživjelih. Prenesena je komanda u mašinski prostor, za maksimalni broj okretaja i u grčevitom naporu krstarica, je ubrzala, iz duboke smaragdne vode u tirkiznoplavu plićinu. Uz škripanje, paranje i bolno krckanje, mali se kruzer nasukao između dva grebana.
Von Muller je naredio da se otvore ventili i da posada mašinskog prostora izađe na palubu.
Kapetan Glossop koji je u prvo vrijeme bio zbunjen, mislio je da emden pokušava umaknuti na sjeverozapadnu stranu ostrva, pa je shvatio da se  nasukao. Dok je njemačka krstarica bespomoćno ležala na grebenu ispalio je u nju još dvije salve i javio na Melburne: »Emden nasukan i gotov«
Zatim se Sydney okrenuo da bi se pozabavio problemom ugljenara Bureska koji je dimio u blizini. Poručnik Klopper koji je komandovao brodom, primio je poziv od Emdena i uputio se na jug maksimalnom brzinom od 10 čv. Upavši u bitku povukao se malo dalje i čekao šta će se dogoditi. Glossop ga je zaustavio hicem preko pramca i poslao čamac na Bureska, tek da bi ustanovio de je Klopper već odbacio šifre i dnevnike i da brod tone jer su otvoreni kingstoni. Sa Bureskom je tonuo i teret admiralskog uglja. Kapetan  Glossop je tada naredio da se čamac vrati, a posadi i nijemcima da se iskrcaju u dva čamca. Agoniju broda je skratio sa salvom od četiri granate od 6 incha.
Oko 16.00 Sydney se vratio do Emdena i pošto je ugledao dignutu zastavu, ponudio mu je predaju, pošto nije stigao potvrdni odgovor kapetan Glossop je otvori vatru na nemoćni brod. Nešto prije 17.00 njemački brod je spustio zastavu i digao bijelu zastavu. Von Muller je naredio da se zastava spali da ne bi pala u ruke neprijatelja.
Bilo je već 18.00 kada je Sydney stigao do Emdena. Poslao je Bureskov čamac sa hranom i vodom na Emdena, a on je uz obećanje da će se sutra vratiti po preživjele, otišao do Cocos islanda da eliminiše naoružanu desantnu skupinu sa Emdena. Glosssop je mislio ujutru poslati dva čamca sa bijelim zastavama, da nagovore Nijemce na predaju.
Ali von Mucke (I oficir Emdena i komandant iskrcajne grupe) je već sa grupom napustio otok na škunu Ayesha koji se nalazio na sidrištu. Na škunu su se uspjeli probiti na Bliski istok i natrag u Njemačku.




Desantna grupa odlazi sa Direction Islanda, u pozadini škuner Ayesha.
Sledećeg dana u 11.40 Sydney se vratio kod Emdena i započeo ukrcavanje preživjelih. Preko noči je mnogo ljudi na njemačkoj krstarici i na sjeveru Otoka Keelinga umrlo. Ranjeni su iskrcani u Colombo, gdje su prebačani u bolnice. Kasnije su ranjeni zatvoreni u Australiji, dok su neozleđene odveli u zarobljenički logor na Malti i vraćeni su u domovinu tek 19.20 godine. Olupina Emdena je ostala na grebenu  u North Keelingu. Djelomično je izrezan tek 1950, dok mnogi dijelovi olupine još danas stoje na grebenu. Von Muller je takođe zaobljen i sproveden u logor na Malti.










Vasilij Masleša

Literatura:
-THE LAST CRUISE OF A GERMAN   RAIDER The Destruction of SMS Emden, by Wes Olson
- Battle on the Seven Seas: German Cruiser Battles, 1914–1918, by Gary Staff
- First Victory - The Hunt For The German Raider Emden, by Mike Carlton
- The Hunters and the Hunted: The Elimination of German Surface Warships around the World 1914-15 By Bryan Perrett.
- Vojna enciklopedija, Beograd 1959.