PALUBA

Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, komanda Danske Kraljevske mornarice je tražila pogodnu letelicu za izviđanje i bombardovanje. Istovremeno je u susedstvu imala Švedsku mornaricu koja je sa uspehom koristila celu familiju hidroaviona firme Heinkel, od He-1 do He-5. Danci su saznali za pozitivna iskustva koja su šveđani imali sa ovim letelicama, tako da se odlučuju za nabavku varijante pod oznakom He-8. Od starijih varijanti se razlikovala samo po drugačije izvedenoj repnoj konstrukciji letelice.

[attachment=1]

Heinkel He-8 je bio avion mešovite konstrukcije. Trup aviona je bio izrađen od čeličnih cevi presvučenih delimično platnom, dok je nosni deo bio presvučen metalom. Krila su bila drvene konstrukcije, a bila su presvučena aluminijumom. Hidroavion je kao stajni trap koristio dva aluminijumska plovka. Pogonsku grupu je činio motor Armstrong Siddeley Jaguar sa 450 KS. Posada se sastojala od dva člana, pilota i osmatrača koji su sedeli u tandem rasporedu, a postojalo je i treće sedište koje je služilo da se učenici pilotskih škola upoznaju sa početnim letenjem na ovom tipu letelice. Naoružanje se sastojalo od dva mitraljeza Madsen kalibra 7,92 mm, od kojih je jedan ugrađen u nosu aviona, dok je drugi sužio za odbranu od napada iz zadnje polusfere. Na nosačima ispod krila hidroavion je mogao da ponese do 12 bombi mase 0,5 kg.

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Danci su bili veoma zadovoljni ovom letelicom firme Heinkel, tako da su od fabrike naručili 6 letelica koje su bile isporučene u periodu od 17 avgusta do 6 decembra 1928 godine. Danci ih naoružavaju po dolasku u zemlju kada dobijaju njihovu internu oznaku H.M.II. Posle toga otkupljuju licencu i prave još 13 letelica u njihovom arsenalu u periodu između 27 avgusta 1927 i 30 decembra 1931 godine. Još tri letelice su naručene sredinom 1938 godine, a u jedinicu stižu od 28 jula do 30 avgusta iste godine. Na početku nemačkog napada u sastavu Luftflotte 1 se nalazilo još 13 letelica, koje nemci zarobljavaju ali ih ne koriste. Osvajači letelice rasklapaju i smeštaju u skladište arsenala. Kada su Danske posade potopile svoje brodove 29 avgusta 1943 godine, Nemci počinju da pokazuju interesovanje za ove letelice, međutim pre nego što su uspeli da urade nešto po tom pitanju, jedan mašinista pripravnik spaljuje sve letelice koje su se nalazile u arsenalu 22 novembra iste godine.

[attachment=5]

[attachment=6]

Početkom 30 godina prošlog veka, PV KJRM je tražilo zamenu za već istrošene i zastarele hidroavione  Ikarus ŠM (https://www.paluba.info/smf/mornaricka-avijacija/ikarus-sm-skolsko-mornaricki-'simika'/). U sklopu potrage za naslednikom odlučeno je da se naruči i jedan hidroavion He-8 koji bi bio ispitan pred komisijom. Kako fabrika Heinkel nije imala računa da pravi jednu letelicu, MVM je, 1931 godine, izdejstvovalo licencu za gradnju jedne letelice. Gradnja hidroaviona je poverena fabrici Zmaj u Zemunu, koja uspeva da je dovrši tokom iste godine i predaje PV na ispitivanje.

[attachment=7]

[attachment=8]

Komisja PV nije bila zadovoljna rezultatima ispitivanja i performansama letelice, tako da je odustala od daljih narudžbina, a ovaj jedini primerak je ostao u naoružanju u sastavu školske hidroeskadrile sa VE brojem 192. Tokom svoje karijere u PV na ovoj letelici su se školovali mnogi naši letači. Na početku Aprilskog rata ova letelica se još uvek nalazila u upotrebi i uskoro je krenula u svoju poslednju i najveću avanturu. U opštem haosu i preletu letelica i posada PV na Bliski Istok, tri letača se odlučuju da se ovom letelicom pridruže svojim kolegama. Piloti Šišmun Pišpek, Mičetić i Omišl 17 aprila poleću iz Boke sa ovom letelicom i istog dana stižu do luke Patras. Odavde 18 aprila, zajedno sa ostalim letelicama, preleću do mornaričke baze Salamina, ge popunjavaju gorivo i 20 aprila preleću za Krit i sleću u zaliv Suda Bay. Kako se spremao veliki namački desant na ovo ostrvo, Britanci upućuju naše letače na prelet za Abukir. Ovo je ipak bilo previše za naš istrošeni He-8d, stoga ga naši letači, teška srca, spaljuju u Suda Bayu kako ne bi pao neprijatelju u ruke. To je bio konačni kraj ove jedinstvene mašine u naoružanju našeg PV.

[attachment=9]

tip: izviđačko-bombarderski hidroavion trosed
motor: jedan zvezdasti, vazduhom hlađeni, četrnesto cilindrični Armstrong Siddeley Jaguar sa 450 KS
dužina: 11,65 m
razmah: 16,77 m
površina krila: 47 m2
masa: prazan 1675 kg, maksimalna poletna 2650 kg
brzina: 210 km/h
penjanje: 2,8 m/s
plafon leta: 5600 m
autonomija: ?
dolet: 1290 km
naoružanje: 2x7,7 mm Darne, jedan fiksiran u nosu, drugi na tureli za odbranu od napada iz zadnje polusfere, do 12 bombi mase 0,5 kg

Inače ovaj hidroavion kod nas je kasnije dobio drugi broj tj. br. 301.

Šmolik (isto unikatni avion u JKRM) je ranije imao broj 191 a kasnije je dobio broj 300.

Tako da je naš He-8d dobio broj 301.

Evo i fotografija sa brojem 301. U pitanju su negativi koje sam nabavio pre više godina ...

...

U letu ... pred sletanje.

[attachment=1]


Malo uvećani detalj ...


[attachment=2]

Evo snimka i samog sletanja ... U pozadini se vide i torpedno lansirna stanica i hangari.

[attachment=1]


I malo uvećani detalj.

[attachment=2]

Iz arhive fabrike Zmaj
Fabrika Zmaj je 17. marta 1930. g. sklopila ugovor sa firmom Hajnkel kojom je dobila licencu za izradu jednog hidroplana He-8 za šta je platila 7920 RM.
Pozdrav Deligrad

He-8d dok je nosio broj 301

[attachment=1]

[attachment=1]


Izvor: "Razdoblje Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1941" Tomislav Aralica

Epilog: Suda Bay (Krit) maja 1941.

Prvi put vidim ovu fotografiju. Hvala T.G. :D

Da li naš He 8 ima dva dvokraka ili pak jedan četverokraki propeler?
U prvo vrijeme sam bio siguran da se radilo o jednom četverokrakom, ali što više gledam čini mi se da se ipak radi o dva dvokraka.
Volio bi čuti i druga mišljenja.
LP

[attachment=1]

A, meni ovo lici na fotomontazu!?

Fotografija He-8 iz knjige "Kraljevsko vazduhoplovstvo 1918-1944" grupe autora (Dimitrijević, Miladinović, Micevski).

[attachment=1]

Sve napisano vazi ali obratno  ;)

Po dolasku 1937  Do-H (prvih serijskih) He-8 je prenumerisan sa 301 na 192, a Šmolik je sa 300 prenumerisan na 191.

Hvala za info Milane!  :)

Milane znam da je lapsus al za one koji ne prate polemiku na drugom postu budi precizniji prvi serijski Do-H nisu stigli 1937. već krajem 1938. godine.

Radi preciznosti treba da pise: Po narudzbi 12 serijskih Do-H iz 1937. godine i njihovom ocekivanom dolasku prenumerisani su...

[attachment=1]

He-8 tokom izgradnje u fabrici Zmaj.



[attachment=1]

Još jednom iz drugog ugla He-8 tokom izgradnje u fabrici Zmaj.




[attachment=1]

I još jednom izgradnja He-8 u fabrici Zmaj.




[attachment=1]