PALUBA

Avion Lasta-95 je školski avion namenjen obuci pilota u osnovnom, akrobatskom, instrumentalnom  i noćnom letenju. Projekat je počeo davnih osamdesetih godina, da bi tek ovih dana Lasta raširila krila i ne samo prvi put poletela iz "gnezda" fabrike Utva, nego odletela daleko sve do Iraka gde će leteti još dugi niz godina.


Razvoj aviona Lasta

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka RV i PVO tadašnje SFRJ je imalo veliki broj lovačkih aviona MiG-21, a počelo se i sa uvođenjem jurišnika J-22. Kako bi piloti bili osposobljeni za let ovim avionima, prethodno je bilo potrebno da prođu prelaznu obuku na mlaznim školsko-borbenim avionima G-4 Super Galeb. Problem je bio što je pre ovog koraka trebalo savladati osnovnu obuku na avionu Lol Utva 75 koji nikako nije bio adekvatno rešenje, niti po letnim karakteristikama, niti po opremi, niti po položaju sedišta pilota-studenta i pilota-instruktora koji na ovom avionu sede jedan pored drugog, a pilot borbenog aviona sedi u ravni simetrije aviona, pa je osnovna obuka neadekvatna.
Sve ovo je otežavalo prelaz sa osnovne na prelaznu obuku, te su formirani taktičko tehnički zahtevi (TTZ) za novi školski avion namenjen osnovnoj obuci. Prema ovim zahtevima trebalo je napraviti avion koji je po letnim osobinama bliži avionu G-4 na koji se kasnije tokom školovanja pilota prelazi.

Nakon formiranja TTZ i preliminarnih ispitivanja pristupilo se razvoju i izradi prototipa koji je kompletiran u fabrici Utva 1985. godine, kada je, 2. septembra, imao i prvi uspešan let. Treba napomenuti da su krila izrađivana u fabrici Soko iz Mostara, dok je trup i konačno sklapanje bilo povereno Utvi iz Pančeva.
Nakon uspeha sa prvim prototipom, počeo je rad i na drugom prorotipu Lasta 2, koji je imao pola metra kraći trup, nešto veči razmah krila i površinu, ugrađen nišan Ferranti ISIS-282D identičan onom na G-4 i još niz izmena u odnosu na prvi prototip.

[attachment=2]
Proizvedeno je 10 sklopova predserijskog aviona od kojih je 6 sklopljeno u fabrici aviona Utva. Međutim, početak rata na tlu bivše SFRJ došlo je do dugotrajnog prekida u finansiranju projekta. Tokom bombardovanja pogona Utve 1999. godine 5 od 6 predserijskih aviona Lasta su uništeni a šesti je oštećen. U tom momentu, mnogima je izgledalo da je ovaj projekat i zvanično mrtav, nakon skoro decenije kliničke smrti.
Nakon bombardovanja i tokom političkih dešavanja u SR Jugoslaviji, te SCG i na kraju Srbiji, niko nije pominjao Lastu i većina je bila iznenađena kada su se čule prve vesti da ministarstv odbrane pokušava da ponovo pokrene ovaj projekat u potrazi za avionom za početnu obuku namenjenom V i PVO Srbije. Međutim, ekonomska situacija jednostavno nije išla na ruku Lasti i tokom problema sa finansiranjem 2006. postalo je jasno da država jednostavno nije dovoljno finansijski jaka da samostalno iznese projekat. To je mogla biti treća smrt ovog projekta, ali onda, 2007. godine, dolazi do konačnog preokreta. Pojavljuje se Irak kao inostrani naručioc koji je bio spreman da finansira projekat do kraja i da otkupi određeni broj aviona uz određene izmene. Između ostalih, te izmene su podrazumevale i mogućnost nošenja naoružanja kako bi avion mogao da se bori protiv pobunjenika u Iraku, a avion u konačnoj formi je dobio naziv Lasta-95.

Nakon toliko Hičkokovskih preokreta, ovaj avion se na kraju bukvalno kao Feniks uzdigao iz pepela. Ubrzo po potpisivanju ugovora sa Irakom, prototip Lasta-95 je poleteo 5. februara 2009. godine pod komandom probnog pilota potpukovnika Salka Hadžića. nakon završenih ispitivanja, počela je i serijska proizvodnja, a naručioci su RV Iraka (20 kom.) i V i PVO Srbije (oko 16 kom.). Pored toga u poslednje vreme ima još zainteresovanih za ovaj školski avion, uglavnom iz arapskih zemalja koje su naši tradicionalni kupci.


Opis aviona Lasta-95

Lasta 95 je jednomotorni školski avion niskokrilac, sa dva klasična pilotska sedišta postavljena jedno iza drugog. Uvlačeći stajni trap tipa tricikl obezbeđuje poletanje sa betonskih pps, kao i uređenih travnatih staza.
Avion je projektovan kako bi ispunio akrobatske standarde, te mu stoga njegova konstrukcija dozvoljava opterećenja do +6/-3 g u osnovnoj, odnosno 4.4/-1.8 g u varijanti sa naoružanjem.
Avion je tako projektovan da "oprašta" greške pilota, a zahvaljujući kontrolisanom lokalnom otcepljenju strujnice, pre postizanja kritičnog napadnog ugla dolazi do trešenja aviona koje praktično upozorava pilota na opasnost od prevlačenja.
Stajni trap aviona Lasta-95 ima ugrađen poseban mehanički sistem za izvlačenje stajnog trapa u nuždi (ako otkaže hidroinstalacija). Ovaj mehanički sistem omogućuje pouzdano izvlačenje stajnog trapa i zabravljivanje preklopnih upornica u izvučenom položaju za sve tri noge i pri horizontalnoj brzini aviona do 180 km/h.
Kako bi se smanjila masa aviona, korišćene su savremene metode proračuna čvrstoće bazirane na numeričkim simulacijama, čime je istovremeno, u kombinaciji sa eksperimentalnom verifikacijom na epruvetama, smanjeno vreme eksperimentalne verifikacije čvrstoće letelice.
Avion je u potpunosti metalne strukture, sa integrisanim vertikalcem, a krilo je sa dve ramenjače.
Motorski nosač je rešetkaste konstrukcije, a ugrađen je šestocilindrični bokser motor Lycoming AEIO-540-L1B5D sa direktnim ubrizgavanjem goriva snage 220kW (295KS) pri 2700 min^-1 pri zemlji (H=0m).

[attachment=4]
Ovaj motor u kombinaciji sa dvokrakom elisom omogućava avionu let maksimalnom brzinom većom od 310 km/h pri zemlji, dok je plafon leta 6000m. Dolet aviona je 1000km, a ukoliko se umesto zadnjeg sedišta ubaci dopunski rezervoar goriva dolet se povećava na 1560km.

Kabina je urađena tako da se lako prelazi na G-4. Komande su klasične mehaničke, a instrumenti analogni uz danas nezaobilazni dodatak GPS.

Preglednost iz kabine je jako dobra, a zadnje sedište je izdignuto za 100mm u odnosu na prednje kako bi se omogućila preglednost i sa te pozicije.
Avion nije opremljen katapult sedištima, već se napuštanje aviona u slučaju nužde izvodi pomoću padobrana, a prethodno se aktivira sistem za sečenje kabinskog poklopca detonacionim sečivom.

Naoružanje aviona je opcija koja je nastala po zahtevu iračkog naručioca, a podrazumeva ugradnju dve podvesne tačke za nošenje ubojnih sredstava. Zbog toga je moralo doći do redefinisanja strukture krila kako bi se ojačalo dovoljno za nošenje tereta.
Ova verzija aviona je u mogućnosti da nosi kontejnere sa mitraljezima 7.62mm ili 12.7mm, višecevne lansere nevođenih raketnih zrna kalibra 57mm i avio bombe kalibra do 100kg.


Budućnost Laste

Nakon teškog i dugog porođaja, i nekoliko pokušaja reanimacije, avion Lasta-95 ima ne samo budućnost, nego svetlu budućnost. Perspektiva prodaje na raznim tržištima je velika, i uz odgovarajuće izmene i agresivan marketing, ovaj avion će sigurno postati jedan od najvažnijih izvoznih aduta naše zemlje.
Jedna od bitnih karakteristika Laste je njena niska cena od svega 300.000 eura, kao i niska cena časa leta od oko 300 €/h. Ovako niska cena časa leta će višestruko sniziti cenu obuke pilota u našem vazduhoplovstvu kada avion konačno bude uveden u upotrebu kod nas. Prioritet fabrike Utva jeste da ispuni rokove isporuke aviona Iraku, da bi tek nakon toga pristupila gradnji aviona za naše vazduhoplovstvo.

Pored Iraka, za avion su pokazali interesovanje i Alžir, Libija i još neke zemlje bliskog istoka, a na aeromitingu na Batajnici prošle godine, moglo se primetiti i veliko interesovanje predstavnika kineske vojske koji su dosta vremena proveli fotografišući avion i ispitujući naše pilote o njegovim karakteristikama. Ovo naravno ništa ne znači bez potpisivanja konkretnog ugovora o kupovini, ali oslikava interesovanje koje vlada za ovaj avion.

[attachment=3]

Osnovne karakteristike aviona Lasta-95
Dimenzije
Dužina (m)	7,97
Razmah (m)	9,71
Visina (m)	3,16
Površina krila (m2)	12,9
Masa (kg)	1.160
Performanse:	Osnovna varijanta	Naoružana varijanta
Maksimalna brzina pri zemlji (km/h)	310	280
Maksimalna brzina penjanja (m/s)	8.5	5.5
Plafon leta (m)	6.000	4.500
Vreme penjanja do H=3000m (min)	<7,5	<10
Dužina zaleta (m)	<300	<500
Dužina zustavljanja posle sletanja na betonsku PSS (m)	<300	<500
Istrajnost leta na H=1500m (h)	>2.5	>2

Za Irak je  letno  ispitano i  proizvedeno  3. Laste 95. i  sporučena  jedna. Kako  živim u  Pančevu  na 2. km.  vazdušne linije od  fabrike  aviona "Utva", po  rečima  radnika  koji  rade  na  istom,koje  neke  poznajem, radi se na  ubrzanju  dinamike  proizvodnje  kako  bi  Lasta 95 u što bržem periodu ušla u uperativnu  upotrebu  srpskog  vojnog  vazduhoplovstva,a  što  je  najvažnije po rečima samih  radnika  posle  završetka isporuke ugoverene količine za Iračko  i  naše vojno vazduhoplopvstvo, planira se  kupovina  turboelisnih   motora   čime bi se nivo Laste 95 (letno-tehničkih karakteristika sličnih Epsilonu) digla na znatno  napredniji  nivo i  ugradnje  slične  moderne avionike  u  kokpit kao i  u G4MD standard i da je  modernizacija  G4  ozbiljan-realan, IZVESTAN  a ne  puki  političko-marketinški potez,čime dižemo  nivo  našeg  RV  na meuporedivo napredniji  i savremeniji dugo  očekivani  nivo). Takođe bitno i u direktnoj vezi sa naprednijom  školsko-borbenom  obukom  pilota, komjuterski je provereno  da turbomlazni  motor  Honeywell  (isti koji se ugrađuje na  češki L-159 ALCA)  uz minimalne  promene  zadnjeg zmaja G4-ke,  relativno  ugrađuje lako   čime  dobijamo u odnosu na vremešni Viper sa 17,8 kpnda potiska znatno jaču pogonsku grupu i  dovođenja G4MD na odličnu platformu ne samo za školske  nego i jurišne borbene zadatke). Iznos od 5.miliona  evra  za modernizaciju po  jednom avionu  nikako  nije  mala svota a znam  da sem  ugradnje  naprednije  avionike  u RV-u  postoji jaka želja i  tražnja za  jačim motorom!

                                                 

U  prilogu  crtež  Laste95  za  Irak   u  pustinjskoj  kamuflažnoj  šemi.

Mislimm da  fotografija  Dimirije Ostojića  kokpita  Laste-95  sa GPS-om i ostalom  avionikom  koju  ću  kasnije  pojasniti  zaslužuje da se prikaže. Sigurnost  obuci  pilota  daje  i  uspešno  rešen  ANTIKOVITI padobran  na samom  kraju  aviona. I Alžir  se  pojavio kao ozbilni interesent-kupac, tako da Lasti  vidim sa verovatno još par ino-kupaca  zbog odličnih lertnih perfonsi, malog cenovog časa po letenju i  niskoj  kupovnoj ceni. Turbo elisna varijanta Laste je u ozbiljnom  razmatranju dok se  proizvodnja  aviona  ne zahukta  i  naše vazduhoplopstvo  po rečima  komadanta RV i PVO g-na Ranka Živaka krajem 2010. ne dobije  prve primerke. Postojeći Lycoming AEI-540...sa 300.ks  ima izuzetnu pouzdanost i težine 200.kg.

Lasta  95. je "mali"  ali SIGURAN  zamajac  obnavljanja  i  modernizacije  našeg  vazduhoplovstva ka većim standardima!!!

Dogfight da li imaš informacije o tome koji je tempo proizvodnje Laste postignut, možda neko od radnika koje poznaješ može dati procenu koliko godišnje mogu da proizvedu sadašnjim tempom, i kojoj cifri se teži kada je u pitanju dinamika proizvodnje?

Lasta  95. je USPEŠNO  zadovoljila  letna   ispitivinanja. Poznata plava Lasta na kojoj je potpukovnik Salko Hađič,  pilot VOC-a izvršio prvi  uspešan  let  je bio letni  demonstrator i kao takav ostaje  u satavu našeg RV. Za  iračko vazduhoplovstvo  radi  boljeg upoznavanja sa istom otpremljena je prva sa oznakama YI-160  a uskoro  sledi iporuka  gotovih  YI-161  i  YI-162. Startna dinamika prozvodnje bila je ne zadovoljavojuća zbog uhodovanja prozvodnog  kadra  kao i  tada skromne prozvodne hale.Ali što je  najbitnije  iračani  su više nego zadovoljni kvalitetom izrade  i POŠTOVANJA  zahtevanih  letnih-tt karateristika. U međuvremenu hala je  proširena, a radni  kadar UHODAN! Može se reći  da se sada  u "Utvi"  radi punom parom. Po rečima  nekih radnika koje poznajem još  jedna  arapska  zemlja  je  takođe naručioc. Ne znam tačno o kojoj zemlji  se  radi (proveriću, mada  mislim  da je verovatno Alžir u pitanju a opciono Libija). Ako se  sadašnja dinamika i  uhodanost  radnika nastavi i  očigledno OZBILJAN i ODGOVORAN  pristup radu (već  se radi na novom  kontigentu a u prizvodnoj hali se nalazi odvojeno od 2.aviona koji su u aktivnom procesu proizvodnje još 7. (da kažem možda ne tehnološki ispravno " praznih zmajeva aviona").U VTI-u pa potom VOC-u podvesni mitraljez 12,7 mm u kondoli sa kapacitetom 500.jedinica) je ispunio tražena očekivanja.

Takođe je  usvojena  prozvodnja NLR  sačastog  lansera  raketa  sličnom  koga smo  svojevremeno  videli  na SA-342 Gazeli "Partizan" kalibra 57.mm  namenjena za dva  podvesna  krilna  nosača. Realno je  da u periodu  april-maj  2011.godine polete prve. 4.  Laste 95  za  srpsko vojno vazduhoplovstvo čime  vremešna V-53 ... Utva-75 polako al sigurno  odlazi  u  zasluženu  penziju. Prioritet  je  izvoz i ako se realno do kraja 2010. iračkom vazduhovlopstvu  isporuči 10. aparata (sem neke ne planirane više sile), ozbiljno  je  očekivati  da se  do  kraja 2011. iračanima isporuči ugoverina količina aparata. Ovim de-fakto  Lasta-95  opravdava  naziv "feniksa"  srpske  namenske  avio industrije.
Sa nestrpljenjem i velikom radošću  čekam  15. Lasti 95 na  našoj  stajancii i NEBU!

Znaci, trenutno je isporucena jedna Lasta za Irak, dok su jos dve na putu ka isporuci.Zatim, u Utvi se trenutno radi 9 Lasti (u razlicitim fazama izrade).

Lepo.Samo nek rade.

Prvi  let   Laste 95. i  kasnije  je  propraćen u  mnogim svetskim  medijima. Intersovanje   kineskih  vojnih  stručnjaka  za  Lastu 95. ni malo nije "slučajno"! Sa Kinom je opšte poznato  potpisan  ugovor  o  međudržavnoj  vojnoj  saradnj i  kinezi su  ozbiljan  interesent  u  nabavci  Laste 95. ne samo zbog male kupovne  cene od 300.000.dolara  već i zbog  odlične aerodinamike,letnih  karakteristika već i zbog moguće koopericije u proizvodnji turboelisne Laste 95 sa  naprednijom avionikom.Malo je poznato da je  Kina ponudila  Srbiji  odličan  multirole avion JF-17 ili  J10B CHENGDU  po  izuzetno  povoljnoj ceni po aparatu.Šta će  biti  tržišno  moguće  pokazaće vreme!Kinesku  vojnu  avioindustriju  i  izuzetno  ulaganje, modernizaciju , odličnih samostalnih proizvidnih  linija ... ( L-15 "Soko" ... nadzvučni  školslo  borbeni  avion  identićne  aerodimamike i zmaja sa  uzora Jak-130 i  italijanskog Aermachi M359 ...... svestranom  samostalnom  proizvodnjom i razvojem samonavođenih  raketa V-V, sopstvenih  avio  motora  nakon  licenskih  proizvođenih  ruskih, ubrzanog  razvoja  sopstvenog  stealth aviona ...itd).

Slikovit  prikaz  sistema padobrana za zaustovljanje autorotacije (moguće vanredne neželjenje letne situacije), ANTIKOVITNI padobran  koji  je takođe deo paketa u ponudi Laste 95.  izleda kao u  prilogu:

U  prilogu  deo  ruskog  teksta  iz  novinskog opisa.

Da, da..vrlo je moguce za Kineze.Uzivo sam gledao na Batajnici kako je 4-5 visokih oficira iz Kine sa velikim aparatima svaki detalj Laste snimilo.

Antikovitni padobran na školskom avionu za osnovnu obuku?  :-\ Jel to znači da Lasta još uvek ima tendenciju prevlačenja?

Nemojmo zaboraviti da je prototip br. 3 stare Laste pao zbog prevlačenja tokom demonstrativnog leta pred stranom delegacijom 1997. god. kada je i poginuo probni pilot VOC-a. Ako je najnovijim redizajnom ovaj problem rešen ugradnjom antikovitnog padobrana, onda ... jbg.

Avion koji ima tendenciju pada u kovit. Avion koji nema sedišta za katapultiranje. Ove dve stvari ne priliče baš letelice na kojoj treba da lete neiskusni piloti.

Na kraju - prvi prototip je poleto 1985. 25 godina kasnije, manje više ista letelica ulazi u mini-serijsku proizvodnju. Dobro je to za Irak, oni i tako za bolje neznaju. Možda je i dobro za devastiranu srpsku vazduhoplovnu industriju, kad već nije udaren krst nad Utvom. Ali na otvorenom tržištu, taj avion može da konkuriše jedino niskom cenom. U svemu ostalom ga je vreme odavno pregazilo. A Kinezi? Oni su odavno prerasli takvu igračku.

Primerci serijske Laste za naše vazduhoplovstvo treba da imaju izbacivo sedište dok irački neće imati.

Nisam znao ovo za izbaciva sedišta mislio sam da nema mesta za ugranju, da li je informacija pouzdana?

Antikovitni padobran izgelda nije primenjen na Lastama, barem ja nevidim na slikama koje su do sada objavljene, što znači da je to rešeno redizajnom krila.

Informacija  vezana  za ugradnnju  izbacivih  sedišta  u naše  i  pototom  izvozne  varijante je IZVESNA i  planirana  posle  određenog  broja  isporuke sa postojećim. Takođa  IZVESNO  je i opremanje  naprednijom  avionikom, i  turbolelisnim  motorima jer  se  ozbiljnim  marketinškim prisustvom i na osnovu  odlične  aerodinamike zmaja ...  broj zemalja  naručilaca Laste 95 uvećao: (Alžir,  Libija....... a po zaadnjim  informacijama i Kina je ozbiljan interesent u kupovini većeg broja Lati sa turboelisnim motorima i modernom avionikom) !  Irak već u svom sastavu poseduje T-6 koji iako sa jačom pogonskom grupom ima skromnu avioniku ( postaviću kasnije u prilogu kokpit T-6),manevarske mogućnosti maltene identične Lasti  bez obzira na  jači motor a nabavna cena je višestruko skuplja u odnosu  na Lastu 95. Preglednost iz  zadnjeg  sedišta T-6 je jako loša.

Za fabriku aviona "Utva"  koja  je 2007.bila pred stečajem u odnosu  na današnjost,  proizvodni  program, dalji  planovi proizvodnje iz  tačke  gledišta  na  2007. nije naučna fantastika NEGO REALNOST! Nikada neću zaboraviti prvi dan surovog nato  bomardovanja  kada je  "Utva" bila  prvi cilj nikako "slučajno"!  Bio sam na terasi i  očima  pratio  besan  razaranje   "Utve"  dok se  zgrada  tresla (da ne odem mnogo u off-topic kasnije ću pisati i o tome). Revitalizacija  fabrike aviona  "Utva" je INTENZIVNA u domenu opremanja   novim  mašinama  i  alatima. 

Antikovit  sistem se  nudi  samo  kao opciona  ponuda. U serisjskim varijantama  tačno  ne  vidi  se  isti, al se lako ceo sistem brzo kači  u  zadnji
podrupni deo.  Da  Lasta  opravdava  u  punom  smislu  reči termin  FENIKS  naše  namenske avio  industrije  najbolje  govore  slike  u  prilogu.

@Dogfight

Koji T-6 misliš? T-6 Texan (http://en.wikipedia.org/wiki/T-6_Texan) ili T-6 Texan 2 (http://en.wikipedia.org/wiki/T-6_Texan_II)?


Kokpiti:
Lasta 95
[attachment=1]
T-6 Texan
[attachment=2]
T-6 Texan 2
[attachment=3]

Mislim da su oni uzeli Texan II ali da će im primarna uloga biti borba protiv pobunjenika, dok će lasta biti primarno za obuku jer je jeftinija i čas leta je jeftiniji.

A i Iračani imaju več iskustva sa Pilatusima, pošto si imali 52 komada PC-7, a T6 Texan II je samo varianta Pilatusovog PC-9..

Sad ja ispadoh kao neko ko kvari sliku o krajnjim dostignućima domaće vazduhoplovne industrije, ali moram još jednom skrenuti pažnju - ugradnja turbo-elisnog motora u Lastu nikada nije bila opcija koju su projektanti predvideli. Avion pogonjen Turbo-elisnim motorm je koncepcijski značajno različit u odnosu na konkretno Lastu pogonjenu klipnim Lycomingom. Sam Zmaj aviona nije prilagodljiv ugradnji turbopropa. Aerodinamika Laste samo po sebi ne omogućava puno iskorišćenje takve pogonske grupe. Zmaj Laste bi se pri npr. 600km/h, koliko razvija PC-9 dezintegrisao u vazduhu (njena maksimalna dozvoljena brzina je 340km/h i za te brzine je konstruisana). Prosečan turboprop motor za školsko-trenažni avion razvija snagu reda veličine 800-1000 KW, što je 3-4 puta veća snaga negoli motor koji pogoni Lastu. Ugradnja takve pogonske grupe zahteva projektovanje potpuno nove letelice. Nije nemoguće, ali je potpuno besmisleno tako nešto i pokušavati.

@FF

Max brzina koja se nesme prekoraciti je za Lastu oko 560 km/h.

Naravno sa ovim motorom to avion ne moze postici u horizontalnom letu vec samo eventualno u obrusavanju.

U svakom slucaju to je konstrukciski maksimum Laste,

To ostavlja prostora za ugradnju jaceg motora ali ne mnogo jaceg recimo max do +50% tj do negde oko 450 KS mada onda i cena aviona i casa letenja ide dosta gore.

Uz  dužno poštovanje i uvažavanje  mišljenja kolega sa Palube  nadovezaću se na  prethodni post  kolege  FF  krajnje dobronamerno. Koliko se  prvi put  planski  mislilo  unapred  kod  izrade aviona i gledanja u hrabro u budućnost,  makar to bila i  školsko trenažna Lasta 95 moglo se još videti  na  Partneru 2007. kada je  prizvodnja Laste za mnoge bila "nemoguća misija" a  vreme pokazalo i VIŠE od očekivanog. Ko je iole imao priliku da dobro sasluša inženjera Tonka Mihovilovića ciljano  je pomeren kokpit ka unutrašnjosti zmaja  i  bukvalno  se video samo  "golišav Lycomingov motor bez oplate,vezan za strukturu  letelice) ne samo  centraže  aviona radi   već  i  eventuanlne ugradnje  jačeg motora  sa mogućim  ojačavanjem  najbitnijih spona zmaja  letelice  što  nikako  ne podrazumeva izgradnju  novog  aviona. Gospodin je vodeći  inženjer  u  prizvodnji  Laste  i sigurno zna  šta govori. Setimo se samo ismejavanja  papirne avionike  na  kokpitu  izložene  Laste a na  moju  i nadam se većine  sreću, vreme (maj je  2010.) nas je sve demantovalo  i  Lasta 95 uveliko leti, radi se UHODANO a broj  ino-naročioca  se  posle  Iraka  uvećava (Alžir,Libija  ... još dve arapske i jedna azijska zemlja,jedna država iz bibše SFRJ-SRJ  kao i  Kina kao OZBILJAN  interesent  u  kooperaciji iste)!

Irak je papreno  platio kupovinu  20. Usa T-6A sa skromnom avionikom  i  većeg  broja još drastičnije skupljih  AT-6B sa modernim  glaskokpitom i motorom PW-PT6A-68 (skupljim i od Pilatusa 9 na kojima iračani  imaju bogato  letno  iskustvo). Uzgred  podzvučni  aero tunel T-38 a i  nadzvućni u Žarkovu  intenzivno  ispitituje  nove modele a tiču  se i  aviona i raketa V-V ... protivoklopnih  i artiljerijskih.....- VBR-ova  itd...otom-potom biće vremena da se i o tome  priča). Uzgred  ergonomija  aviona Laste  omogućuje   ugradnju   katapult  sedišta  što sve ima REALNU opravdanost  za  dalju  modernizaciju  Laste  uz  ovakav  trend  interesovanja  i naruđbi (sada znatno većih od 20. za Irak i eventualnu kupovinu još 15 aparata za istu  zemlju kao 15. za NAŠE VOJNO VAZDUHOPLOVSTVO i  što je NABITNIJE da se napokon posle blago  rečeno jezivih  20.godina  krene  sa mrtve  i tačke  i  opšteg  kolapsa  NAPRED U MODERNIZACIJU, NOVA KRILA NOVIM PILOTIMA NAŠEG NEBA i  ekonomski RAZVOJ  Srbije ! Ne pišem ovo tek tako puko nadahnut kao RODOLJUB (svesno ne koristim reč patriota jer nije naše gore list već gramatitički rečeno pozajmica ili varvarizam po Vuku Karađiću.) Ne postoje patriotske narodne pesme već RODOLJUBIVE. Moj optimizam  vezan  za modernizaciju  našeg RV  i  namenske vojne  industrije  je  posle dugog, predugog  vremena  čekanja  REALAN!

Ne samo što  sam rođeni zemunac a sada živim u Pančevu na 2.km  vazdušne linije  od fabrike aviona "UTVA" (Zna  se  da su koreni "Utve" u bivšoj fabrici  "Zmaj"- Zemun, pored  RODOLJUBLJA  puno me  ličnih stvari  iz života  vezuje  za "Utvu" i NAŠE  RV i PVO.)Nadam se da nisam nikoga  povredio bilo čime  ovakvim  pisanjem  jer sam  oduvek  vaspitavan  da volim  i  poštujem  ljude plemenitog  kova bez obzira  sa koje su zemljine  tačke. Puno toga se  može  reći  i direktno vezano za ovu temu naročito vezano  za  asfaltiranje  i  produženje  piste  u blizini  aerdroma sa postojećih 1.km utabane na 1,5  asfaltirane za šta postoji  interesovanje  opštine  i  šire.

Tačno je da se  povećanjem  jačine  motora  na  450.KS  brzina Laste 95. nikako  nesme  prekoračiti  brzina brzina od 560/km ( i to je sa postojećim zmajem  preko granice)! U međevremenu se pojavio bitan ZAHTEV  ino-naručioca  za turboelisnu varijantu Laste 95. Naravno da posle ovake  tražnje  stručnjaci VTI ne sede  dokoni i marljivo rade  na jako  sličnom  zmaju sa višestrukim bočnim ojačanjima, ugradnjom sem aluminijuma i delimičnih  kompozitnih  komponenti, i još modernijeg kokpita,osim GPS-a i MFD displeja i sličnog što bi komparativno izgledalo kao Pilatus 7-9. sa izvoznom cenom  manjom  od iste.)Tek se time široko otvara  ino-tržiše  gledajući odnos  ponuđena cena- KVALITET.

Prvo da  postujuća  dinamika  proizvodnje  Laste 95  potraje i  lepeza  izvoza  se širi,  a TRAŽENA  turboelisna  Lasta 95 sa  kontinuitetom OZBILJNOM i ODGOVORNOM razvoju iste došla bi kao šlag na tortu! Da ne pominjem IZVESNU  modernizaciju G4 na G4MD standard.

Koliko je  odlična  aerodinamika Laste  (kao i G4)  komparativno  gledajući sa  sličnim ino proizvoda  najbolje  govori slika(e)  u prilogu.Svesno sam kao treći prilog stavio sliku Pilatusa 7 sa  stilizovanim orlom na crnoj površini zbog asocijacije  na šemu  bojenjaJ-22 ORLA potpukovnika M.Ristića, populanog Rice virtuoza letenja. Produženjem konusa oplate ispred kokpita Laste na čemu se rade  komjuterske simulacije  i slično ako već postoji POTRAŽNJA  moguče je dovođenje na aerodinimačku siluetu poput Pilatusa 7. Nadam se  da će  ovakva Lasta poleteti jer bi bila  ogromna greška  propustiti  takvu izvoznu  šansu  i DOMAĆU  dalju  još  napredniju  modernizaciju.

U prilogu  pod  1. stavljam  aerodinamičnu  koncepciju  sličnoj  Lastinoj  sa  turboelisnim  motorom  PT6A-25  ka kome se razvojno teži, turski Hurka i  pod 2. preskupi sa izuzetno jakim turboelisnim motorima koji je daleko od naših planova Usa AT-6B  sa PT6A-68 nešto slabijijim od Pilatusa Pc-21.

Bez moderne  fabrike, stručnog kadra i prateće  isnfrastrukture (piste) nepojmjmljivo je  prići ozbiljnoj  modernizaciji  i prozvodnji  aviona.Na revitalizaziciji Utve se radi  a pokrenuta  je  inicijativa  iz  opštine Pančevo  kao  i viših vojnih  krugova da se  asfaltira  postojeća  utabana  poletno-sletna  staza  dužine 1.km  na  izvodljivih  1,5 km. Opravdanost je  višestruka.Osim neposrdene  blizine fabrike  nalazi se  i  kasarna Rastko Nemanjić sa  elitnim 72. kobrama.

Nisam siguran da, osim ako se ne ubrizga kapital, ne kupe masine i zaposle ljudi, da ce Utva moci da realizuje dodatne avione. Osim naravno ovih 35 za nas i Irak. Ionako vec kasne, Iraku su isporucena samo 3 aviona a za nas leti jedan. K-dant govori o uvodjenju Laste u VS krajem godine ali do sada se samo puno pricalo a izgleda slabije radilo.

@zixo

Nije problem u masinama vec ljudima, ne mogu brzo da nadju dovoljno kvalifikovanih ljudi, aviolimara i sl. da bi ubrzali proizvodnju, ali ce stici da ispune ugovoreno. Za Irak, koliko znam, ne kasne.

@dogfight da li se zna nesto detaljnije o kupovini Lasti za Alzir i Libiju?

Na gornjoj slici Utve piše da je slikano pre bombardovanja. Slika je urađena posle bombardovanja jer je vidljiv novi krov plave boje, a pojedini delovi fabrike na slici su bez krova. Mislim da je slika od prošle godine, a slikano preletom motornim zmajem.
Takođe još jedna ispravka. Pripadnici nekadašnje 72. spec. brigade nose naziv Sokolovi a ne Kobre.

Mene zanima kako je rešeno pitanje poda u oštećenim halama. Jer poznato je da visokoprecizne mašine zahtevaju izuzetno ravnu podlogu u halama, što je u slučaju Utve narušeno bombardovanjem. Možda to još uvek ne predstavlja problem, ali bi početkom eventualne izrade neke složenije letelice to mogao da bude problem.

Dobro, kada sam rekao masine mislio sam na obnavljanje fabrike uopste. Iraku je jos u martu trebalo biti predato 5 aviona.

Imajuci u vidu ranija obecanja i najave u vezi Laste (prvo poletanje...), ovo i nije toliko veliko odstupanje.Tokom ovog meseca ce gotovo sigurno biti isporucene i sledece dve Laste koje se trenutno ispitivaju na Batajnici.

Slika  fabrike  aviona  Utva  u donjem  postu  je pre rata  dok  je fabrika  bila u  izgradnji.Želeo sam da  slikovito  prikažem  koliko  je  to  prostorno  ni malo ne preterujem ogromna  fabrika.Kasnije ću  navesti  koliko  je to  mernim jedinicama egzaktno. Tačno, slikana  iz motornog zmaja
gde se vidi postavljanje  plavih panela(samo dela)  ogromne krovne  konstrukcije. Fabrika  je  projektovana da zaposli  1300 radnika  a  po aktivnom  puštanju u rad broj  radnika  nije  prelazio  350.Od remonta  G4, turboelisnih Pajpera 525 .....proizvedenih  prvih  6. Lasti 2 a potom zverski  razoreno  nato agresijom.Mogla bi  se postaviti  i tema koja se tiče  same  Utve. Na fotografiji sa  leve  strane  nazire se  i namenski  odvojen  deo fabrike  koji  površinski  zauzima  1/3  viđenog  dela.Srećom  dosta mašina  sa  komjuterkim- numeričkim upravljanjem  posle bomardovanja  je  sačuvano. I danas  su itekako tehn.moderne  a ide se i  nabavku  novih. Broj radnika  se  po  pokretanju  projekta Laste 95. prilično  uvećao kao direktna  neophodnost  pojave  novih   ino-kupaca sem  Iraka a kolika je  traženi broj  Za Alžir, Libiju .... ne znam tačno sem da je sličan brojci 20+15  za  potrebe  RV  Iraka.

Koliko  su  precizno  rađeni  avio sklopovi i  bogato  iskustvo  obrade aluminijuma najbolje  govore  činjenice  da je Utva  radila delove slopova za putničke  avione  Boing, Erbas ....do najveće rakete nosača Ariane kao i  većeg  dela  tela  rakete  za našu Nevu ...itd. Čitava galerija  slika može se postaviti  vezano  za ovo.Koliku  je tada  veliku  proizvodnu  moć i  perspektivu  imala i imaće  Utva  ndlično  govori  i  podatak  da  se sa  Izraelom  ušlo u  kooperaciju turbo mlaznog  biznis-đet  širokotrupnog  aviona  i  da  je  nekoliko  najbitnij  sklopova  ostalo  razrušeno posle bombardovanja. Ratna zbivanja 1990. i raspad  SFRJ,potom   sankcije itd...dovele  su  do  stopiranja tog  projekta  i  što  ja za  našu  namensku proizvodnju  jako bitno  planiranu  serijsku  proizvodnju G4M( gde su ozbiljni  naručioci  bili  Libija i  ista se  ponovo  vraća  kao kupac i značajni novčani  investitor,Alžir  i  Južno afrička republika koja  je  svojevremeno  tražila  i  licencu  za  proizvodnju  G4M i ozbiljno  nam  nudila njihov  jurišni prtivoklopni helikopter sa tandem  sedištima.)

Uglavnom  na  revitalizaciji  Utve  sa  novim alatima i  mašinama   se  intenzivno  radi  kao  baze  za serijsku  proizvodnju  Laste 95 i  G4MD. Let  protipa našeg  nadzvučnog  aviona (NA tehnološki gledano "brata blizanca" Rafalu al jednomotornim Snecmom M88 u kooperaciji sa Francuskom  predvijen  je bio za početak 1991.Savremenom opremom-avionikom... hotas,Hud... i dva  Mfd  displeja  i dan danas  postoje kao funkcionelni model  Žarkovu  kao  model  za  ispitavanje  u  nadzvučnom  tunelu. NA pominjem  jer  je isti  takođe  bio planiran  da  se  proizvodi u Utvi. Uglavnom  posle  startne  sporije   dinamike  proizvodnje  Laste (što je svakako razumljivo  jer je  fabrika  dovedena  pred  katanac  i na svu  sreću  opština  Pančevo  preuzela  celokupan  dug  fabrike  na sebe a  proizvodnja Laste   pogurala  državu  da  ulaže  u  revitalizaciju  fabrike. Tačno je  da  mašine  sa  numeričkim  upravljanjem  zahtevaju  izetnu ravnu radnu  površinu  i  na  nivelisanju  iste  se  radi  pre  svega  radi  remonta  i modernizacije G4MD.( Vrlo mogući investitor  u  Utvu  i  izrade  savermenog  glaskokpita, ergonomski i  elektronski  znatno napredniji  od  rumunskog Soima). Postoje i  interesovanja za  proizvidnju  četvorosede  Utve 96. Na međunarodnom  aeromitingu u Zagrebu 18.06.1989. ista je  bila i statički  model i  letni.Bio sam  na istom i  opitni  pilot Utve  je svojim očima sam  gledao  besprekorno  izveo  luping par oštrih  okreta  što  je omogućeno  ugradnjom  lakših  legura  i  novih  saćastih  konstrukcija  koji  se danas primenjuju na Lasti 95. Zaista  verujem  da se Utvi  i namenskoj avio industriji  i  pored  sadašnjeg  teškog  ekonmskog  stanja  u  zemlji  otvaraju  napokon velika  vrata. Slika Utve od početka 2006. do  danas  je neuporedivo, ponavljam neuporedivo  bolja  a rad na  daljoj  revitalizaciji  fabrike se  nastavlja.

Priča  vojnog vrha zemlje o  serijskoj proizvodnji  Lazara i  sličnim  projektima  u  tako velikoj  fabrici  sa  modernim  mašinama  ima  realnu osnovu. 

U eri  informatike,koja je  u odnosu  na period od pre  20.godina napredovala izuzetno, vreme  od   idejnog  modela  do  funkcionalnog   je  mnogostruko  brže.

Izvinjavam se ! U donjem postu sam uz model Laste za ispitivanje u aero tunelu kao  model eksperimintalni rakete naveo da se radi o R27. Greška! Ovde je prikazan model rakete v-v  K-13M Advanced atol  gde smo usavršili raketni pogon i unapredili glavu za samonavođenje. Remont i osavremenjivanje mnogo naprednije R60 uveliko je usvojen  a  samostalno stručnjaci VTI-a  rade na  modelu rakete R-27 sa aktivnim radarskim samonavođenjem. ( VTI ima  prebogato iskustvo u razvoju raketnih goriva ... setimo se domaćih probnih a opitno proverenih  raketa Z-V "Vulkan", rakete Z-Z "Merker"...) a dugogodišnji razvoj elektrinike i modernizacija glava raketa novom elektronikom ne samo na R-60M, nego i rakatama Z-V  Nevi i Kub ... omogućila nam je da sami  krenemo  u razvoj sopstvene  aktivno navođene rakete V-V  na osnovu aerodinamike R27 primenjivanih kod Mig 29 sa poluaktivnim radarskim navođenjem (sada sa aktivnim), što nas dovodi u nezavisnost i uslovljavanja od ino-kupca.

Drugar, uz dužno poštovanje za veliki optimizam, moram da ti kažem da grešiš po pitanju slike Utve koje si postavio u postu #23. Ista slika se nalazi i na wikipediji, a slikao je verovatno isti čovek koji je postavio slike na sledećem linku u postu #33 http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=600193&page=2
Jasno se vide tragovi razaranja i sanacije fabrike. Druga stvar koju si pomenuo je veličina fabrike i njena uloga u doba SFRJ. Moglo bi se reći da je Utva velika fabrika, ali je u odnosu na nekadašnji SOKO daleko manja. Zna se da je SOKO bio glavni proizvođač mlaznih aviona, a Utva radila samo pojedine delove za mlaznu avijaciju, a u celosti samo klipne avione.

Druže Bandzi, uz dužno poštovanje  pre svega veliko hvala na postavljeni  link  ka gradu  u  kome  trenutno  živim (od maja 97. a prethodno u rodnom Zemunu,pa Bgd-Banjici i  ..... još par gradova  kao dete  penzionisanog iskusnog vojnog lica u pozamašnim godinama  iako mi je lično približno 50.god. života)  i radim  u oblasti-fabrici  koja  je u direktnoj  vezi  date  teme  tako  da poštujući  svaku  sugestiju i  savet  dobro pazim šta i  kako pišem  i veruj  isto  nikako nije puko "trla baba dlan..."!Tačno je jedino  da  je  slika u attachu sa wikipedie (znam ko je autor). Na slici fabričkog  kompleksa  Utve  koju  si  poslao  slanjem  linka   ka  istom razlika je da kažem "nebo i zemlja" a autor  fotografije  je drugo lice pripadnik aero kluba Utva iz perioda novembar 2006. kada se krenulo ka ozbiljnjoj  revitalizaciji fabrike. Moj optiimazam je realan i odgovoran!!!

O samoj Utvi  bi  mi trebalo najozbiljnije da temeljno i  činjenično  pišem minimum dva dana a da ne odvojim oči od Pc-a. Ja  sam pisao za početak o Utvi  samo krajne površno  jer je  primarna  tema Lasta 95. Na slici sam ja postavio  a izvorno je tačno sa wikipedije, panoramski  je  prikazana fabrika aviona Utva, nova, izuzetno  moderna  na  jabučkom  putu i  koliko  god to neko  osporavao  ili ne  minimum duplo veća  od  bivše  fabrike Soko-Mostar  iz perioda  SFRJ  iz najboljih dana( u stu  sam i ulazio) a ako se računa na asfaltiranu  betonsku poletno-sletnu  stazu koju Utva trenutno nema a biće je ...  i  ako ista "čini"  samu fabriku, opet je Utva nemerljivo veća! U periodu  SFRJ postojala je samo  fabrika Utva u Spoljnostarčevačkoj  ulici  bez  predznaka avio  sa  primarnom  ulogom  izgradnji  šasija,cisterni ...itd za  auto indistruju  sa  odvojenim  manjim delom koji  je  bio u funkiciji  namenske  avio industrije i radio nakon  prekida  sa Yurom programa Orao (rumuni  su slali  zadnji deo  aviona koji  je em bio  pretežak od planiranog i svaki  isporučeni  deo bio matematička i strukturna  priča za sebe i početne serije orlova su se improvizacijom i ojačanjima sa prednjim  delom  jedva uklapale).Potom izradu zadnjeg dela trupa  za J-22  i kasnije  G-4 u celosti preuzima Utva,ponavljam  iz Spoljnostarčevačke ulice. Nova  fabrika aviona  na jabučkom  putu je priča za sebe i  kad  je  završena  bila  tehnološki,prostorno  a  pre svega znanjem radnika i avio-inženjera među par najmodernih  fabrika aviona  na prostou Evrope  i šire, sa CNC komjuterizovanim-mašinama( precizno numeričko  uoravljanje) i preciznim  mernim instumentima  koja nisu dozvoljavalja odsupanja od nekoliko mikrona na  dužini 4-6.metara. Ratna zbivanja 1990. a  naročito zversko nato  razanje  prvog dana  bombardovanja  sa  dva  simultana  žestoka udara tomahawka  u  delu  slike  sa  linka koji si  postavio  gde se  vidi  na  ulazu  prvi belo  farbani  Orao  sa KDS-om 101-ca i bočno avio toranj  ispred  asfaltne  stajanke  žestoko  su razorili  fabriku.Krajem  rata  na novu fabriku aviona  Utva  dejstvovalo se i višestrukim pogađanjem Maverika većeg dometa  sa  F-16-ca američkog vojnog vazduhoplovstva. Gledaću,tačnije potrudiću se  da  postavim  slike kako je tada Utva izgledala jezivo a da ne pominjem izled Pančeva nakon dejstva na južnu zonu (Rafinerija, Petrohemija i Utva kada se nebo nad Pančevom crnelo i lizalo krovove kuća!Hičkok je u ovom kontekstu autor dečijih filmova u odnosu na tadašnje jezive prizore.ODGOVORNO tvrdim da je cilj bio da se celo stanovništvo grada i mnogo šire zverski pobije.(Sada neću da ulazim u detalje pogona etilen pri Petrohemiji i slično.)Najslabiji  deo  fabrike  bila  je  krovna  konstrukcija rađena na lakim panelima (kasnije se pristupilo tokom revitalizacije armiranoj plastificiranoj krovnoj oplati) na odlično urađenim armiranim betonskim nosačima.Izgoreli krovni  paneli  i  grede  padali su po fabrici a  ono što su  činili  sami radnici sklanjući  veći deo modernih  mašina u veliki  podrumski  deo koji  je i danas funkcionalan i dejstvo vatrogasaca je herojstvo!!! Kasnije ću detaljnije pisati  o  samoj fabrici aviona Utva,istorijatu  i  mnogobrojnim  projektima i  kooperacijama  koje  su već bile uhodane sa  ino-partnerima.

Svesno stavljam u attach  sliku   gde sam naveo  da se radi o  izgradnji NOVE fabrike aviona  pre rata,preciznije na jabučkom  putu  a  ispod  radi  poređenja  sliku sa linka koga si druže  postavio (još jednom iskreno hvala). Ko želi  neka zumira.Uporedite broj i izgled krovnih panela fabrke u izgradnji  i  donje  slikane novembra 2006. gde su već postavljena  nova 4. armirana  luka  na levom delu fabrike identična sa desnom stranom  fabrike. I na  prvoj gde je fabika u izgradnji  i na  drugoj  gde se  fabrika  obnavlja  nakon  bomardovanja  ne vide  se dejstva i posledice nato bombardovanja. Ako ne dobijem "pecke" postaviću slike fabrike neposredno po bombardovanju (spolja i unutar) a već sam postavio sliku sa neta  demolirane Laste od prvih prdserijskih 6.komada.Slićne se mogu naći i na netu  al  na težini  dobijaju  slikane  one izvorne sa lica  mesta neposredno  po  gašenju. Takođe nisam  slučajno  rekao  da  je proizvodnja  Lazara i  sličnih  namenskih  vojnih projekata u postojećoj i dalje  modernzivovanoj fabrici  u  odvojenom  pogonu  izvesna  i realna. Imao sam nameru da strelicom markiram zgradu  gde živim ali sam svesno sa razlogom  odustao.

Izgled kokpita nase Laste nije konacan tj. jos ce se raditi na njemu.Postoje dve varijante.Jedna je sa GNS-om a ostali uredjaji analogni a druga, glass kokpit.
Videcemo sta ce biti.

Vezano  za odličnu  slikovito, mnogo jasniju, panoramsku sveobuhvatniju drugu fotografiju pre same nato agresije (kad se slika bolje zumira) vidi se dugačka ulica Stevana Šupljikca  i  gore bliže  bari put koji  vodi  ka kasarni 5000. i  krajne desno uz samu fabriku  jabučki put. Na Raskrću ulice Stevana Šupljikca  i putu koji vodi  ka kasarni 5000.  mogao  se golim  okom videti  radar  sistema  Neva  a u  krugu  blizu  današnje Rastko Nemanić sa elitnim  specijalcima takođe  golim okom se mogao videti i  četvorokraki lanser istog sistema sa raketama. Iz Neva  se tokom  nato bombardovanja  prvog dana  nije dejstvovalo a ni posle tokom 90.dana. ( Ne znam razlog i mogu samo da nagađam) !  Dejstvovalo se isključivo trocevcima 3x20. mm  i  strelama.

Razorene Laste u krugu fabrike  aviona Utva u attachu:

To je slika iz 99?

Koliko je bilo do tada prototipa i predserijskih izrađeno?

Hvala
LPB

Tačno  druže Djole Fulcrum u VTI, radi se na novom glass kokpitu Laste  sa gro lcd. displejima  i  približne  unifikacije  sa  budućim G4MD radi  što lakšeg  prelaska  na  isti.

Bitno je napomenuti  vezano  za razvoj  našeg  vazduhovplovstva a ima dodirnih  tačaka sa Lastom  i  nova fabrika sportskih  školskih lakih aviona  u  Kraljevu (Aero ist jurop)  čiji  je vlasnik  Milorad Matić a glavni konstruktor Siniša Mavrak. U pitanju su školske  letelice  "Embera" izvornog italijanskog dizajna  sa izuzetnom jeftinom cenom  letenja po satu od 30.evra a  ovog  proleća  treba  da  poleti  i  komletno  naš avion Ela-450. 5. letelica kraljevačke  fabrike  već lete u inostranstvu  sa  novim poruđbinama. 90% komponenata radi se u zemlji a ono što je najvažnije iz inostranstva u kraljevačku  fabriku  se  vratilo naših 25. vrhunskih  avio  inženjera. 

Da  druže  Božo u  attachu  sam  stavio  razorene  Laste  posle  nato  bombardovanja i u  pitanju je  1999.god.  a  iste godine 6. Lasti završenih predserijskih je  razoreno  u  Utvi.

Znaci, prakticno taj novi kokpit Laste ce biti slican, da ne kazem isti, kao kod buduceg G-4MD.

Tako je bilo i prvobitno planirano kada je projektovana Lasta, kabina je projektovana da bude slična onoj na G-4 radi lakšeg prelaza, tako da je logično da se taj princip i sada ispoštuje imajući u vidu modernizaciju G-4 na MD standard.

Hvala za info, to nisam znao.

LPB

Isti takav princip ce biti primenjen i odradjen i sto se tice novih visenamenskih aviona.

Da ne bude zabune. Oni G-4 uništeni u bombardovanju su avioni zatečeni na remontu u Utvi.

Nisam siguran da je to tacno, imam info da su to ostaci trupova projekta TURGA.

@zixo
Izvini na mojem neznaju, ali šta je projekt TURGA?

TURGA (turski galeb) je naziv za projekat (krajem osamdesetih) naprednog aviona za obuku, na osnovi G-4. Kao zainteresovana strana pojavila se Turska. Iz fabrike SOKO su izdvojena dva primerka G-4 iz tekuće proizvodnje kao budući prototipovi. Međutim, početkom rata fabrika se većim delom seli u Utvu, pa tako i ova dva aviona. Ovaj projekat nije nastavljen po dolasku aviona u Utvu. Verovatno su i oni oštećeni prilikom bombardovanja, ali i jedan broj G-4 na remontu, čak neki i potpuno završeni.

Hvala, kad si rekao Turski galeb, sve mi se složilo.
Čitao sam o tome negde...

LPB

Turska je  nekada imala i  sada   ima  ozbilljna   interosovanja  vezana  za TURGU (turski galeb) a ni  jedna pre  nato  bomardovanja  za tursko tržište  nije  ušla  u  početak  proizvodnje. Sliku turbelisnog  turskog  projekta TURKE  koju  sam postavio  u ranijim  postovima  nije  slučajna. Setimo  se skorašnje  posete  ministra  odbrane  vojske  Srbije g-na  Šutanovca Turskoj  na  visokom  zvaničnom  nivou  gde  je potpisan  ugovor o međunarodnoj  vojnoj  saradnji. Izgled   kokpita  koji  smo  do  sada  videli na  Lasti 95 (sa da kažem ne estetskim  postavljenim GPS-om u isturenom  čeonom  delu  i  donji  kockasti  panel  sa  analognim  avio  instrumentima koji se u celosti vadi  je  samo  prelazno  rešenje) i na  ergonomiji  i  neuporedivo  boljoj  avionici  sa  LCD  displejima  se radi. Uglavnom  radi  se  na   približnoj   unifikaciji  kokpita  Laste 95  sa  super  galebom G4MD  i   zadržava  se  koncept  lakšeg  prelaska  pilota  sa Laste  na  G4MD  koji  je  i  ranije  bio  planiran.

Mislim da turci nisu više zainteresovani za TURGA, nigde nisu izrazili to interesovanje.

Par  sačuvanih  trupova G4  danas  je u  operativnom satavu  RV  Srbije.
Konkretna  informacija  o interesu  Turske  za  za  obnavljanje projekta  TURGE  za sada ne postoji. Kad  G4MD  krene  u  proizvodnju  čuće se.

Prilikom posete Šutanovca Turskoj oni su ispoljili interesovanje za projekat motora koji je rađen za Vihor i još neke stvari uključujući i modernizaciju G-4 i nabavku ovog aviona za njihove snage. Ko zna šta je bilo sa svim tim. Pri modernizaciji pretpostavljam da su imali na umu da je vode njihove firme... što se neće desiti.

Mislim da bi o TURGA projektu trebali da produzimo u temi o SuperGasi. Ipak je ovo tema o Lasti-95. ;)

Druge dve Laste odose prosle nedelje za Irak.

Da li neko zna gde se odrzava aeromiting za neke dve nedelje? U Danskoj ili Norveskoj? Tamo treba da predstavimo Lastu.

Uništeni delovi aviona G-4 koji se vide na slikama u Utvi su nekompletirani zmajevi koji su 1992. prebačeni iz fabrike "Soko" iz Mostara u Utvu. Nekoliko nekompletnih zmajeva aviona G-4 i J-22 je na taj način završilo u "Utvi" gde je skupljalo prašinu do 1999. kada su uništeni u bombardovanju. Nikada nije ni pokušano da se ti avioni završe, jer nije ni bilo moguće.

Cetvrta Lasta juce otputovala za Irak.

He he ''otputovala'', kao da je zivo bice :)

Zašto se Lasta 95 sa punim pravom zove feniksom srpske avio industrije najrečitije govori 2.ga slika u prilogu.

Prva cetvrtina isporucena Iraku.

Na kojoj je ovo visini od zemlje? Izgleda dosta nisko.

Verovatno 30-50 metara.

Može li malo više info o vulkanu i merkeru a ovo ovo ostalo mi nekako sasvim nepoznato. izvinite za offtopic

Pozdrav za sve na ovom forumu  :krsta! Evo sada citam neke stvarcice i vidim da su me pojedini clanovi citirali postavljali snimke, slike sa nekog drugog foruma sto mi je jako drago.
 Mogu reci da sam pozitivno isprovociran od strane clana dogfight pa sam resio da postavim jedan isecak (vec sam ga postavljao na drugom forumu) kojim bi potkrepio njegovu pricu o velicini nove fabrike UTVA.

[attachment=1]

Inace je odlomak iz ,, Godisnjaka 2007" o fabrici UTVA.

Dobro nam dosao @BSD. :D

Što se tiče veličine fabrike Utva, podatak da je fabrika SOKO u Mostaru zauzimala površinu od 450.000 metara kvadratnih i zapošljavala 5000 radnika.
Slike obe fabrike sa visine od 1 km.

@Trpe grozni
Pozdrav Trpe i za tebe, ziv mi bio :super!
@Bandzi
Tesko proceniti,  a u ovom dokumentu je rec o novoj fabrici i pokrivenom delu Utve. Po meni bitnije je ovo sto su se ovi ,,nasi" kasno osvestili posle pristanka da se mnoge fabrike iz Srbije premeste u unutrasnjost!

Druže Bandzi, fabrika novo izgrađena fabrika aviona Utva u Pančevu je radnom površinom neuporedivo veća u odnosu na bivši Soko Mostar. A tehnloški mnogo modernija(naravno kad je bila gotova, sa najmodrnijim mašinama na numeričko upravljanje,par tadnih celina koje je imalo samo par fabrika aviona u svetuČlanak je plusfam-perfekt (daleka prošlost) a glupi rat je nažalost razorio žestoko novu fabriku aviona Utva. Utva i neposredno zemljana utabana pista nikada nije u vreme SFRJ,SRJ i sada Srbije imala vojnu funkciju. Živim na 1.km. vazdušne linije od fabrike aviona Utva,odmah preko puta stare,tačnije najstarije pilotske škole ne samo na Balkanu nego i Evropi koja je sada nažalost ruina gde žive izbeglice.
Primenjena je sasvim nova moderna arhitektura sa ogromnom radnom površinom a Soko uz svo poštovanje je urbano-arhitenski rešen zbrda zdola sa more poljana i par zaista velikih radnih hala ali su nebo i zemlja u odnosu na novu izgrađenu Utvu.Ne može se porediti savremena arhitenonski izgražena nova fabrika sa par decenija starijom.Nekada su su se videli do pre rata piloti aero kluba "Utva" kako lete na Utvi 75. i motornim zmajevima.Ne pamtim kada su zadnji put leteli. Često se vide padobranci kako iskaču iz Mi-8 ili skoro AN-26 kako iskaču iznad kasarne Rastko Nemanjić uglavnom kod poseta čelnika države.Ovaj deo se zove severna kapija.Do pre godinu i po dana često su leteli utorkom i sredom G-4, J-22 Orao i davno beše Mig-21 i Mig-29.Nadam se boljim vremenima. Ja nikako ne ponidaštavam Soko Mostar i u srcu mi je najiskrenije.Nedostaju mi ta divna vremena.Možda grešim al nikako namerno.Govorim o modernoj arhitekturi i veličine efektivne radne površine sa mnogo savremenojim tehnologijom i pilotskim žargonom rečeno da kažem ergonmski nova fabrika aviona Utva je "Spejs šatl" za bivši Soko Mostar.Kamo lepe sreće da rata nikada nije bilo i danas gledamo kako obe fabrike punom parom rade! Krajnje dobronamerno dogfiht.

Nema šta da se procenjuje. Činjenica je da je SOKO bila dosta veća fabrika od Utve, u kojoj su se proizvodili mlazni avioni i helikopteri bivše SFRJ. Činjenica je i da je fabrika SOKO nastala preseljenjem fabrike Ikarus iz Zemuna i delova Utve iz Pančeva u Mostar.
Strategija opštenarodne odbrane SFRJ je bila da se svi veći pogoni vojne industrije nalaze u BiH, odakle je i planirana borba protiv eventualnog neprijatelja. Voleo bih i ja da su se fabrike kao što su: SOKO, Pretis, Bratstvo, Rudi Čajavec... nalazile u Srbiji, ali nisu.

@dogfight, pobogu kako je mogla biti veća kad i u onom biltenu piše da je radni prostor bio na površini od 85.000 kvadratnih metara? Za SOKO stoji podatak od 450.000 kvadrata, od toga neka je i pola pokrivenog radnog prostora pa je opet više nego duplo od Utve. Nisam pomenuo da je SOKO imao još i četiri manja pogona po BiH.

Ok.- Bndzi! Apsolutno se slažem da je Soko Mostar neuporedivo radno površinski veći i u to nema dilema.Šta sve nije radio Soko:Od linije za proizvodnju Gazela Sa-341,342 ... na ogromnom prostoru!Jedino sam želeo da kažem da je naprednija tehnoligija proizvodnje vremenom omogućila da
se na manjem prostoru,komjuterski umreženo i urbano-arhitenktonski modernije proizvede više.Isto je kao da porediš npr. Pentim 2. ili 4.otvorku.
Gde bi nam bio kraj da smo apsolutno samostalno radili J-22 Orao a ne sa rumunima(Soim).Danas bi imao sigurno mnogo jače motore ili kako je projektovan izvorno za jednomotoca.Pomeranjem prednje stajne noge u nazad dobio se odličan prostor za radar,flir, još napredniji Head up i Lcd MFD displeje,još lakšu strukturu,duže strejkove u korenima krila ... itd.Otišao sam u of topic.Izvinjavam se svima.Kada se setim koji su delovi dolazili u bivšu,staru Utvu u Spoljnostarčevačkoj ulici i potom slani u Soko Mostar na uklapanje,tuga me uhvati.Svako dobro!

Sa Rumunima se nije zajednički proizvodio IAR-99 Soim, vec IAR-93 Vulturul! IAR-99 je izvorni rumunski projekat. Pozdrav!

Pogrešio sam.Zaboravio sam trenutno kako se zove rumunski aero biro pa ga nazvao Soim !?IAR 99 Soim je izvorni rumunski projekt rađen u startu po uzoru na naš N-62 (G-4) ali neuporedivo lošije aerodinimake i manevarbilnosti.Kasnije je rumunski IAR Soim 99 dobio moderan izraelski LCD kokpit ali i dalje mnogo slabijih letnih perfomansi od našeg G-4. IAR 93 je imao mnogo slabiju avioniku i elektronsku opremu od J-22 Orla.Rumuni odavno ne lete na IAR-93 i šuma njihovih Vultura leži razbacana i zarđala po periferijama aeodroma.Hvala na ispravci.Aero profil J-22 Orla je u celosti naša pamet(VTI - Žarkovo).U početku je radjena kooperacija sa rumunima, ali kada je prekinuta saradnja za jači motor od Vipera bilo je kasno.

@dogfight da li imas informaciju koliko se trenutno sklapa Lasti u Utvi i u kojoj su fazi?

 Preturao sam nešto po starim stvarima i našao neke slike pa da ih postavim.

 jadan članak iz 1995 god o Utvi

Hvala od srca @Kilezr na fotografijama i člancima fabrike aviona Lola Utva iz ranijih boljih vremena. Naročito se na prvoj vidi koliko je to ogromno i tehnološki savremeno postrojenje bilo. Ljudi u fabrici rade udarnički. Ono što znam sigurno je da je proces proizvodnje Laste 95 uhodan i da dinamika proizvodnje ide po planu. Toliko o tome mogu da kažem. Ono što je novo očekuju se nove moderne mašine, investiranje u fabriku ... dolaze novi mladi avio inženjeri i radnici jer se sem Iraka kao kupac javljaju i još dve zemlje. Ergonomija kokpita Laste nije konačna. Pokrenuta je inicijativa da se uz fabriku postavi na postojeću utabanu zemaljsku poletno-sletno betonska, mada je to investicija za bolja vremena. Posle baze Cepotina (Jug), Utva treba da bude naše novo najveće vojno gradiliše infrastrukturno i tehnološki.

[attachment=3]

Tuga me uhvati kada iz Zrenjanina dolazim u Pančevo i vidim šta su uradili od UTVE.Kada sam našao ovaj stari broj časopisa morao sam da postavim članak.

Kilezr, nema razloga za tugu što se tiče Utve i Laste 95. Serijska prozvodnja ide i boljim tempom nego što je očekivano a avion ima još naručioca sem Iraka. O tome kasnije.

Dva korisna linka o TT karakteristikama Laste 95, potom ispitivanja u aero tunelu itd. u pdf. formatu i potom link ka iračkom sajtu. Brojka od devet Lasti 95 u iračkom sastavu je realan. Do kraja godine planira se uvođenje četiri Laste u sastav Ratnog vazduhoplovstva Srbije.

http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2008/1-08/ocko/ocko.pdf

http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?101603-new-iraq-army/page26

@ dogfight
Javi ako ima neceg novog, a evo i malo dokumentacije koga interesuje.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Trebalo bi da ih je 6 u Iraku, mada je moguce da je u poslednje vreme (mesec dana) zavrseno jos njih 3 ali i onda bi pre trebalo da su na Bataji nego u Iraku.

Već sam napomenuo da se serijska prozvodnja Laste 95 uhodala. Ne samo što i Iračani na svom forumu pominju broj od devet Lasti u operativnoj upotrebi (prethodno sam postavio link ka istom), već je ta informacija i de-fakto tačna. Prve Laste za naše vazduhoplovstvo već su u izradi.

http://www.youtube.com/watch?v=aQnecOzsBbY

Informacija koju ja imam je da su 6 u Iraku, dve na testiranju na Batajnici, jedna se finalizira u Utvi i jos sest u raznim fazama izrade (clan P-08 sa Mycity). To i jeste dokaz da je proizvodnja uhodana, avioni vec redovno silaze sa linija i idu na testiranje pre isporuke.
http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/LASTA-95_46.html#967956
Za nas se prvo radi drugi prototip (moderniji) koji je naveo Sreto Malinovic. Ukupan broj 2 prototipa + 15 serijskih. Prati isti link koji si postavio oko Iracana, idi na poslednju stranu i videces da je ista osoba koja je pisala o 9 rekla da ih ima 6 u Iraku.

Pogledao sam donji link ka kolegama sa Mycity foruma. Koliko znam, sada je u vazduhovlovstvu Iraka 9 Lasti 95.

Serijska prozvodnja se uhodala, a kao ozbiljni naručioci su još dve afričke zemlje. Takođe i informacija da će buduće Laste imati delimično opremljen glass kokpit su tačne, al' nikako u opširnijem obimu. Planira se jedan centralni MFD displej al' će većina instrumenata biti analogna.

Slika kokpita na Mycity-ju je iz poslednjeg Jugoimportovog izvestaja - jun mesec.

Iz pomenuog Jugoimportovog kataloga br.29

Koje to naoruzanje ima tezinu 120kg?

Kontejneri sa mitraljezima i lanseri NRZ koji su razvijeni za naoružavanje Utve-75.


EDIT: Ili jednostavno, dvije bombe po 100 kg.

Pod kakvim se radnim uslovima krenulo u proizvodnju Laste 95, zaista se može u punom smislu reči reći da je feniks nikao iz pepela.
Dole navedene planirane modernizicacije Laste su osnova za još napredniju varijantu. Ne želim za sada ništa da prejudiciram. Otom - potom!

Postaviću neke slike Lasti 95, do sada po meni najlepše urađene:

- Sem novog Lycoming AEIO-580-B1A motora od 315.KS, planira se u pojedinim delovoma zmaja ugradnja lakših legura.

@Dogfight mozes li nam reci koje su to jos dve zemlje zainteresovane za Lastu?

Na prototipu laste, je propeler sa tri elise, u serijskoj proizvodnji je sa dvije.

Pošto sam laik za tu problematiku, zanima me, dali je to bolje ili samo jeftinije?
Tu mi nešto ne pije vodu, ako uzmemo u obzir, da su u WW2 lovački avijoni vremenom dobivali sve više elisa.. Da je C130 Hercules u novijim varijantama dobijao sve više elisa (3 elise na D -> 4 na E -> 6 elisa na verziji J)..

LPB

Pričali smo već o tome, to verovatno zavisi od proračuna snage, efikasnosti, zahtevanih letnih karakteristika (koje su drastično različite od Laste 1 na koju verovatno misliš i sadašnjeg plavog prototipa - i kasnijih serijskih) itd. Ima sigurno neko ko bolje može da objasni, ali je to pre svega stvar proračuna i ispitivanja u tunelu. Tražio sam malo po sajtovima i uglavnom se svi slažu da je to stvar onoga sta želis na avionu, koji je motor u pitanju, koliko konjskih snaga, kakve su vibracije, koja veličina propelera je predviđena (lakše je dodati propeler sa još uednim krakom nego produžavati stajni trap) i još dosta toga. U globalu propeleri sa tri kraka mogu da budu bolji od onog sa dva, ali niti je to uvek slučaj niti se bilo šta može smatrati kao pravilo, zavisi koji je avion u pitanju i šta se traži od njega.

Iskreno i ja bih voleo da vidim koje je objašnjenje u konkretnom slučaju, na koje se karakteristike aviona uticalo, ali univerzalni odgovor izgleda da ne postoji..

Interesenatno je videti model Laste sa trokrakrom elisom i dva podvesna kontenjera sa mitraljezima u VTI-u 6. septembra 2001:

Izgleda da je jedan krak elise stradao prilikom brisanja prašine :)

Očigledno je da na fotografiji nedostaje jedna elisa, ali je de-fakto model slikan upravo datuma koga sam naveo i da je sa oznakom 001 bio predviđen za trokraku elisu. Gde je treća elisa zaista neznam, a ako ćemo u satiru, moguće je da tada bio na detaljnom "remontu" u Momi!

Nego da se vratim temi koja direktno doprinosi temi Lasta 95 i odličnom katapult sedištu ruske firme Zvezda jako male težine, idealno za Lastu 95.
Ko zna, možda nekada i ugledamo Lastu 95 sa katapult sedištem Sks 94, a cena iste svakako opravdava dalju modernizaciju.

U daljem tekstu, link ka proizvođaču:     http://www.zvezda-npp.ru/sks94.html

  

Vrlo interesantan i lagan sistem, svega 22-27kg u zavisnosti od varijante, znači ukupno 44-54kg dodatne mase za oba sedišta minus masa sadašnjih sedišta, mislim da bi to bilo prihvatljivo za Lastu.

Evo našao sam jedan stari članak o Lasti iz Aerosveta od Rodoljuba Matovića  a na slikama se jasno vidi Trokraka elisa.Uostalom ,mislim da će biti zanimljivo za čitanje!!!

Lasta je prošla dug, trnovit put od predserijske 001, pa 002, potom više od 20 godina čekanja da bi je ugledali u punom sjaju u serijskoj proizvodnji.
Najbolje se priča o Lasti može prikazati iz dva linka u pdf formatu. Prvi tretira prve korake Laste a drugi današnjost.

http://www.airserbia.com/download/vazduhoplovna_tehnika_i_naoruzanje_Lasta.pdf

http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/arsenal024/arsenal-02-06.pdf

Danas je malo sta kada su u pitanju poslovi političko-ekonomsko prirode slučajno.Prvo se javljaju Iračani niotkud i traže migove za koje znaju da ih Srbija nema,(a i da ih i ima,to su toliko ozbiljne  letelica da ih danas kupuju malo ozbiljniji bizinismeni za potrebe hobija) ne bi li iznudili nešto.To nešto na kraju se prikazuje kao veliki izvozni uspeh,a u stvari radi se o prebijanju dugova.Nisam nešto ubeđen (i to s razlog) da je Lasta toliko prepoznta u inostranstvu kao nešto ispred svog vremena,(jedan kvalitet koji moraš imati u svojoj avliji) što je dovelo do toga da se krene u izvoz i pre nego su obezbeđene vlastite potrebe.Sudeći po nekim prošlim projekatima kao što je recimo J-22,u neka bolja vremena,kvalitet izrade (između ostalog) nam nije bio jača strana.Voleo bi, ako ima neko takav ovde da nam nešto kaže o tehnologiji koja se koristi u proizvodnji Laste.Da li je nabavljeno nesto novo za potrebe obrade rezanjem,deformisanjem,zavarivanjem,montaže i slično,budući da je sve bilo devastirano, znamo kako.

Prebijanje dugova? Prvo smo mi njima otpisali koju milijardu potrazivanja, koliko se secam. Ugovor sa Irakom je placen u kesu, da nije bilo love od Iraka Laste najverovatnije ne bi ni bile skoro zavrsene. Novca za bilo kakvo prebijanje nismo ni imali, proizvodnja bilo cega kosta a kako su nam fabrike pre novih poslova bile svorc nije bilo nikakve realne sanse za takvo "prebijanje" dugova. Niti su se oni prvi javili oko pomenutih Migova, to je doslo kasnije kada je ugovor bio sklopljen i dobrim delom realizovan, koliko se secam mi smo ih i obavestili o postojanju tih Migova a ne oni nas. A i nemaju oni neke vajde od toga, to smo uradili u smislu izgradnje medjusobnog poverenja (kada smo sklapali vec drugi ugovor sa njima), ti avioni za koje su se interesovali VS nikada nije koristila i trebalo bi da su jos uvek na broju ali im je istekao svaki resurs. Sada im se i ne isplati da ih uzmu.

Laste se rade uz pomoc remontovanih i modernizovanih CNC masina i sl, a nabavljen je i znacajan broj novih masina. Ima u novom Jugoimportovom izvestaju detaljnije o tome.

http://erazvoj.wordpress.com/2010/08/02/casopisa-y-report-jugoimport-sdpr-br-29/

Kvalitetom su svi zadovoljni, a Lasta i nije predvidjena niti reklamirana kao nesto ispred svog vremena, ona je pravljena za konkretan posao i da ga obavi sto je moguce bolje. Njen posao je da bude maksimalno efikasna uz sto manji utrosak para a ne da bude avangarda. Krenulo se u izvoz pre zadovoljenja sopstvenih potreba jer je kupac i finansirao zavrsetak projekta.

Cini mi se nase V i PVO nece dobiti 4 aviona krajem ove godine. Mozda cak ni pocetkom sledece. Prototip sa glass-cockpit tek treba da stigne na ispitivanja.

Takodje ne verujem da ce i za Iracane zavrsiti svih 20 aviona.

Za nase se zna vec izvesno vreme da ce stici tek pocetkom iduce, trebalo bi po nekim navodima negde do marta-aprila. Verovatno zbog novog prototipa i svih izmena.

Dve iz Utve ...

[attachment=1]

[attachment=2]

I dve iz (sada već) istorije ...


[attachment=1]

[attachment=2]

Razmatrali smo ovde mogućnost ugradnje izbacivih sedišta na Lastu, ali postoji i drugo rešenje, ugradnja padobrana za ceo avion:

http://en.wikipedia.org/wiki/Ballistic_Recovery_Systems

Cenovnik:

http://www.brsparachutes.com/files/brsparachutes/files/BRS%20Retail%20Price%20List%202010%20PDF.pdf

Last 002 i pilot-legenda Marjan Jelen:
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor: MORS

Dobra vam vecer
da pocnem prvi post sa komentarima o Lasti 95,citajuci Karakteristike i gledajuci slike moram da konstantujem da je Lasta vrlo fin i  interesantan avion samo sa dosta zastarjelim nacinom proizvodnje .Sta hocu da kazem da ni na jednom dijelu sto vidjeh ne vidjeh Kompozitnih materijala koje se koriste narocito  u proizvodnji klipnih aviona radi smanjenja vlastite tezine i poboljsanja letnih perfomansi
Citajuci o tezini aviona ukoliko se ne varam da je negdje oko 1100kg za trenazni avion je prevelika i ugradnjom jos citavim nizom dodatne opreme pravi se avion tipa Cesna
Za motor 580 koji je inace tezak 223kg nisam na protupozarnom limu(Brandschoot) trupa aviona nigdje vidio Cristl sistem koji omogucaje ledjno letenje aviona to jest umjetnicko letenje taj sistem omogucaje snadbjevanje motora potrebnim uljem za podmazivanje,snaga motora je 315ks i potrosnja oko 45-50 litara po satu leta pri 75%opterecenosti motora i samim tim ima vecu potrebu od 540vorke za gorivom
Krilo je fino izabrano to jest aeroprofil, na kormilu visine nisam primjetio rudu za trimovanje ili sam previdio,vidim da se ugradio Edm 800 ili 700 (instrument za pracenje rada motora)moja licna procjena je da ovaj avion ima sansu na dobru prodaju ali se Tezina aviona mora smanjiti za 150kg da bi uspjesno dobili uspjesnu letjelicu i u akrobatici ,koliko sam mogao vidjeti sa video snimka da valjak je nekih 180stepeni po sekundi to znaci moje misljenje je da sva zakrilca, krilca,kormilo pravca i visine se mora praviti iz Kompozitnih materijala,da bi poredili tezine ovih nabrojanih dijelova ja mogu napisati podatke koji nisu Tajna poznatih njemackih avio proizvodjaca klipnih motora
tako da ruda kormila visine kod extre ne prelazi tezinu od 6,00kg kod extrime je negdje oko 5,7kg
ruda kormila pravca otprilike izmedju 4,6-4.9 kg kod oba proizvodjaca
krila ciji je raspon do 8metara ne prelaze tezinu vecu od 95kg
a tezina aviona sa 580 motorom kod ekstre je oko 670 kg kod extrime 620(oba aviona dvosjedi-inace su pravljeni za akrobatske letove)
da zavrsim
drago mi je da se ponovo pocelo sa vazduhoplovnom industrijom i da se napravio fin avion
drugarski pozdrav
d

@danko


Baci pogled ovde:

http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/arsenal024/arsenal-02-06.pdf
Doduse, sa izmenama za nase serijske Laste neki parametri su verovatno promenjeni, posebno zbog jaceg motora.
Ali tabele imas u dokumentu, problem je sto se po netu mesaju podaci za staru (iz 80-ih) i novu Lastu, koji su ipak znacajno drugaciji avioni.

Lasta je opremljena za akrobatsko letenje, izbor materijala je u datom trenutku bio jedini moguci (a i u sustini nije los iako moze bolje), videcemo u buducnosti.

Ima li sta novo u vezi Laste? Kako napreduje proizvodnja, koliko ih je otislo za Irak? Sta se desava sa digitalizacijom za nasu vojsku? :)

Za sada je 6 komada isporučeno Iraku, a oko digitalizacije...bog sveti će ga znati.

Laste se spremaju za Irak, izvor fotografija Balkan Monitor (http://balkanmonitor.wordpress.com/)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

 Slike za 5+ ili  :klap :klap :klap

@dexy

Svaka cast za slike.

Skor:          9 u Iraku
            jos 5 uskoro tamo
Sveukupno: 14 za Irak.


http://www.blic.rs/Vesti/Politika/220866/Sutanovac-Srbija-isporucuje-pet-aviona-za-Irak

Jedna Lasta u procesu montaže u Pančevu.


[attachment=1]


Snimljeno prilikom današnje posete Ministra Šutanovca fabrici Utva.



Izvor: www.mod.gov.rs

Još neke sa današnje posete ...

[attachment=1]

[attachment=2]



Izvor: www.mod.gov.rs

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor: www.mod.gov.rs

Na ovim slikama se vidi i G-4 u montazi. Jel to neki davno zapoceti pa ostavljen u tom stanju? Ili je u pitanju neki remont?

Verovatno preživeli primerak TURGA, dovezen is fabrike SOKO po izbijanju rata.

Malo snimaka stare Laste 95.
http://www.youtube.com/watch?v=nFzciNdUgws

Ovo su slike od ranije.

Na Batajnici su sada avioni sa brojevima 168-170, kao i 172.

I 173 je danas stigao u Batajnicu.

Malo da osvezimo temu


http://www.youtube.com/watch?v=0Hz-GXHh9jc

http://www.youtube.com/watch?v=y6aEJ7Ke9Us

http://www.youtube.com/watch?v=lNI8Oa3RN4c

Jos par slika iz UTVE.
Slikano prilikom zadnje posete ministra odbrane Utvi.
Slike su sa foruma airserbia - Voja

Naoruzanje za Lastu 95

i jos jedan kontejner.

Koliko se vidi na slikama imaju 3 razlicita kontejenra za streljacno naoruzanje.

Testiranje prototipa na Batajnici

Slike prototipa P2.

Sa početaka prve Laste...

[attachment=1]

Lasta P2 (preuzeto sa MyCity Military foruma)

Druga slika je Photo shop.

Rica u Iraku sa Lastama (preuzeto sa MyCity Military foruma)

Lasta Batajnica (preuzeto sa MyCity Military foruma)

Prve dve fotke su sa Batajnice(preuzeto sa MyCity Military foruma)

Ostale fotke su sa Usca - 2011 (preuzeto sa MyCity Military foruma)

Ове слике сам већ поставио у приказу изложбе нас Ушћу 2011, па да их поставимо и у наменској теми. Види се мало и кокпит.

[attachment=1]
[attachment=2]

  
 Slike kokpita Laste 95 P2 u završnajoj izradi sa jasno vidljivim Garmingom. Izvor - Mycity forum :
 

Projekat Lasta lepo napreduje.
Ako bude srece pa da se proda jos po kojem ino kupcu.

Зависи и од тога како се покаже у Ираку, али и код нас.

 Lasta 95 P2 u završnoj fazi, ispred fabrike aviona Utva Pančevo. Preuzeto od kolega sa Mycity :


 

Prelepo zaista. Ovde se vide i neke novine, dodato je jos stakla sto je i obelezeno strelicom, a koliko vidim i novi nacin otvaranja vetrobranskog stakla...

 
  - Najsvežije fotografije od 22.04.  LASTA-95 P2 :  ( Finalizacija u toku ) !

  

 Link ka proizvođaču centralne MFD konzole Electronics Intenational gde se jasno u donjem delu vidi koje parametre kontroliše pojedinačno :

1. http://www.buy-ei.com/Pages/MVP/MVP-50P_Details.html

Sve je ovo super, neki delovi su domace proizvodnje, postoji li sajt teleoptik ziroskopi sa njihovim proizvodnim programom? Ja ga ne mogu naci, zna li ko....

Primerak drugi
[attachment=1]

Fotografija iz albuma g-dina Banković Živojina alias...

Pozdrav, samo da kazem da to nije moja fotografija.

Sliku je postavio clan MC foruma baki381, ja sam samo dalje prosledio.

Iznad ušća kod Kalemegdana ...


[attachment=1]

  Divan, profesionalno urađen video koji prezenttuje Lastu-95. Od slike, kadriranja, zvuka , perspektive , video koji zaista profesionalno predsavlja ne samo Latu 95 nego i naše vazduhoplovstvo ! Video je nastao povodom sajma Partner 2011.

  http://www.youtube.com/watch?v=v6RUwQjVLco

Kokpit
[attachment=1]

Izvor: http://www.yugoimport.com/

Lepe vesti o Lasti (ponovo :) ) - krajem juna bi trebalo da bude gotov prvi avion nulte serijei za RV VS.

Prva tri aviona ce imati motor od 300 ks a svi ostali verziju od 315 ks.

Sa Partnera 2011, dan otvaranja sajma.


[attachment=1]

[attachment=2]

Još neki detalji ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]

Meni zanimljiva.... ;)

Izvor za sliku www.mod.gov.rs

jel ovaj 'sik' sa turbanom pakistanac?

koliko sam 'interno' upoznat postoji ozbiljno interesovanje sa više strana za Lastu, ali dok se ne uradi serija za nas i dok ona ne uđe u aktivnu upotrebu neće biti i ozbiljnih razgovora - zato je i počela ova predserijsko-serijska proizvodnja  ;)

ukoliko neko nešto ne z..... onako po 'balkanski' ovaj avion (vrlo lako) očekuje prilično svetla budućnost!

Mislim da nema Sika u Pakistanskim oružanim snagama.

Dali neko od clanova foruma ima tehnicki crtez nove laste 95?

 :-\ Sta podrazumevas pod tehnickim crtezom?.....ne mislis valjda da mozes naci tehnicku dokumentaciju za Lastu 95......

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

@ 1159-Hvala na crtezima!
@rotring-nisam mislio na tehnicku dokumentaciju sklopova vec na teh.crteze u tri projekcije sa presecima trupa :)

-  Hvala Bogu postoje i prijatelji kojima postavljanje slika Late 95 2 i prvi demo letovi nad ušćem Beograda ne smetaju. Fotografije poptpukovnika  Miodraga Ristića-Rice.

  

- Novi kolaž Laste  95 P2 sa jednm prilogom, još jedne naše u manevru ogledalo - ( avion u gornjem položaju nije 54011 - plavi već naš predserijijki još bez konačne kamuflažne odore). Trenutno u sastavu 54011-plava, 54012  P2 sa novim glaskokpititom i jačim motorom i još jedna bez završne kamufažlažne odore. Sve Laste namenjenu Iraku su dostavljene. Vrlo je moguć novi kontigent od još 16. Lasti za Irak a kao ozbiljni kupci pojavljuju se i još dve zemlje. U Utvi su pri kraju radovi na još 3. Laste 95 P2 , tako da u skorije vreme na Batajnici možemo videti lepu nisku od prvih 6. Lasti 95 za obuku naših pilota.

  

- Još jedan kolaž LASTI 95 P2 :

   

   

Odlicne slike !

@Pvanja, hvala !

- Posle dobrih slika još bolji Nagoveštaji - Vesti ! I ranije sam nagovestio da je više zemalja zaintresevono za kupovinu Laste 95. U međuvremenu Irak diže tražnju za još 16 aviona, (do kraja godine u sastavu vazduhoplovstva Srbije očekuje se ukuupno 5. Lasti 95), a kao jedan od ozbiljnih interesenata pojavljuje se i Peru za 18 -24 aviona, mada su u konkurenciji neuporedivo skuplji Pilatus PC-21 i Fuji TC 7.

- Lasta se takođe nudi i Španiji nakon što je izražena potražnja, kao i Avganistanu i par zemalja centralne Amerike.

 - LINK: http://www.defensa.com/index.php?option=com_content&view=article&id=4293:la-fuerza-aerea-de-peru-evalua-el-lasta-95&catid=55:latinoamerica&Itemid=163

- Putem Google prevodioca, naročito je interesantan donji tekst koji sam napomenuo :

  - According to UTVA Aircraft Industry, to date, the LAST-95 in service in Serbia 16. and Iraq 20. and being acquired by Afghanistan and is expected to be offered in the coming months the Army of Spanish Air Force, as well as several Central American countries.

The Air Force of Peru has to be renewed, at least in part on its fleet of instructions found on evaluation to determine the most suitable aircraft for its operational requirements, the KAI KT-1C Ungbi, the Pilatus PC- 21 and Fuji T-7. The acquisition - through negotiations between governments and applying the directive on compensation industry -  OFFSET  - would be between 18 and 24 aircraft.

- Posle konkretne zaintresovanosti, logičkim putem sledi ponuda (offered). Vazduhoplopvstvu Perua sledi renoviranje-obnavljanje (renewed) i određuje se najprihvatljiviji avion shodno zahtevima. Vidimo pored Laste 95 još 3. aviona u igri . Za Pilatus PC-21 znamo da je drastično skuplji u odnosu na Lastu kao i Fuji T-7. Međutim ohrabruje zadnji deo rečenice, gde je cilj da se putem pregovora državnog vrha obe strane - primeni cilj-direktiva putem industrijske kompenzacije - OFFSET aranžmana , ... gde Lasta 95 shodno odnosu cena - ponuđeni kvalitet  naročito u OFFSET aranžmanu , itekako ima u pregovorima veliku šansu ! Nadajmo se najboljem ! 

- Još jedna odlična slika LASTE-95 P2 - 54012 i prikaz samo dela značajno obnovljene fabrike aviona Utva - Pančevo na kojoj se sada iz ptičije perspektive na krovnom delu ni nenaziru lučna-krovna oštećenja nastala tokom Nato agresije 1999. Glavni "krivac" za što je moguće brže saniranje posledica bombardovanja je upravo početak proizvodnje Laste 95 za iračko pa potom i  naše vazduhoplovstvo. A počelo se u izuzetno skromnim uslovima, tek delićem fabrike krovno ojačinim, sa skromnim alatom ali uz pomoć prethodnog velikog iskustva kao i informatike, gde je period od nacrta, testiranja u aerotunelu do finalnog proizvoda drastično skraćen u odnosu na prošlost.

- Početkom 2009. godine je pukovnik Salko Hadđić izvršio prvi demo let na Batajnici ( plava 54011). Setimo se samo prvih viđenja zmaja i nagoveštaja budućnosti 2007. kao i silnih nipodaštavanja i "vrtenja glavom", mada je defakto bilo i puno opravdanih optimista. 

- Nešto više od 4. meseca nas deli do isteka 2011. godine i zaista iz krajnnih skromnih uslova u UTVI -Pančevo vremenom, uhodavanjem proizvodnje i radnog tima, praktično je izvezeno svih 16, ugovorenih Lasti 95 za Irak, sam izgled UTVE -Pančevo u odnosu na 2007 do današnjih dana je neuporedivo bolji, da nekažem "nebo i zemlja" bez i malo neracionalnog hiperbolisanja (daleko od cilja, ali u potpuno renoviranim  halama itd.) ... U pravom smislu reči Lasta 95 je feniks "ponikao maltene iz pepela" . Pogotovo raduje činjenica da ćemo već tokom ove godine ugledati prvih 5. naših Lasti 95 u sastavu avijacije Srbije pri čemu je više zmajejeva u rarzličitim fazama izrade.

- Neka zvučim vezano za Lastu kao "optimista" ali kao i pre moj je optimizam bio opravdan i vremenom dokazan.

 

 
 

Ovo su lepe vesti...videcemo sta ce biti od toga. Ne shvatam sto se Lasta gura zajedno sa gore pominutim "konkurentima" jer Lasta nije nikako na nivou ostala dva. Lasta je avion za pocetnu obuku, selekciju, prve korake dok su "konkurenti" turbo prop avioni daleko vecih performansi.

... i daleko veće cene.

@Rotring, nebih rekao da se Lasta 95 tek tako kao što navodiš gura među konkurentima ! Iz celog konteksta koga sam napisao izvučiću :

 " The acquisition - through negotiations between governments and applying the directive on compensation industry -  OFFSET  - would be between 18 and 24 aircraft " ! ( Cilj peruanaca je da putem međudržavnih pregovoranja ( gde je već u igri i Srbija) postignu smernice u kooperaciji - (compensation indystry) sa akcentom na OFFSET koja bi se odnosila na između 18 i 24. aviona.

- Lasta nije samo avion za početnu osnovnu obuku letenja i selekciju pilota, već i za naprednu akrobatsku ulogu ( koja nikako nije zanemarljiva kod savremenih multirol aviona). Niivo obuke koji ti navidiš nudi UTVA-75 ali LASTA-95, nikako ! ... isključivo naprednu. Na primeru pukovnika Salka Hađića još na prvom 54011 sa slabijim motorom,  Lasta izvodi čitavu lepezu manevara modernog akrobatskog letenja i to pri solidnim brzinama, što je za obuku pilota jako važno. Isto je za UTVU-75 mislena imenica.

- Drugo, ako krenemo od zaista odličog turrbo-prop Pilatusa PC-21, njegova je cena egzaktno 9.miliona dolara, a preostala dva aviona koji se pominju KT1-C i T-7 oko 5-6.miliona dolara. Zato i osim termina, odnosa cene ponuđeni kvalitet, naglašavam  i traženi zahtev putem kooperacije - offseta , gde Lasta defakto ima puno prednosti a kvalitet ugrađene opreme kao i sama završna izrada na Lasti 95 P2 je bez i malo subjektivizma odlična. Uzgred Lastu 95 PA pogoni Lycoming AEIO-580-B1A snage 315. Ks koji avionu daje sasvim dovoljno snage. Kod Laste je pomeranjem težišta u nazad ostavljena opcija za ugradnju i jačeg motora, na postojećem zmaju i Lycominga snage 400.Ks. No o tome otom potom.
- Meni je lično primarno da što pre ugledam Laste na našem nebu a svaki izvoz je i tako dobro došao i gura druge namenske avio proizvode .
- Treba pogledati samo cenu koštanja jednog PC-21!

- LINK: http://www.aircraftcompare.com/helicopter-airplane/Pilatus-PC-21/312

 - Neosporno avion je vrhunski, ali i cena! Uzgred od nastanka uprkos jakom marketingu u svom ga sastavu ima normarlno Švajcarska i to ne u velikom broju i Singapur (Mislim da potražuje imućna Saudijska Arabija ).
- Neuporedivo jačim motorom od 1600. Ks dobija veću brzinu uzdizanja, samu brzinu... ali uz osnovni pokušaj da "jedan avion izvršava 3. namene", bio i ostao prevashodno za naprednu obuku pilota, ali nikako u sferama mlazne avijacije što su švajcarci želeli.

- Što se tiće Španije, ona je pokazala interesovanje i tražnju a mi smo uputili prirodo ponudu. Afganistan ima otvorenu potražnju za Lastom i još nekoliko zemalja ( no, prvo skoći pa kaži hop ) . Verujem da se na produkcijskom polju kao i  razvojnom, naravno i postignutim marketinškim neće ništa bitnije promeniti što bi Lasti porremetilo obećavajujuću budućnost.

- U prilogu slika naravno pre svega naše Laste 95 P2 a potom odličnog turpobrop ali preskupog PC-21 ( imao sam nameru da otvorim temu o PC-21 jer je aerodizanom zaista izuzetan , ali sam odustao jer se njegova upotreba svodi na vazduhoplovstvo Švajcarske i Sibgapura i  sem osnovnih baznih, letnih, tt... nikakvih drugih podataka koji prate razvoj, dešavanja i istoriju aviona ).

- Manje više za PC-21. Držimo pesnice našoj Lasti 95 !

    

Prvo Iraku je isporuceno 20 a ne 16 aviona.

Drugo, da nije bilo upravo Iraka pitanje je da li bi se uopste realizovala Lasta-95. Oni su dali lovu a mi smo jos i kasnili.

Trece. Moze vrlo lako da se desi da Lasta-95 za nase V i PVO opet kasni, prva serijska je trebala da bude isporucena u julu, ali ce izgleda biti jos nekih izmena na nasim avionima.

Druze dogfight....
Ima vise grmova gde lezi, negde zec a negde i nilski konj....Svako poredjenje mlaznih aviona i propelerasa je u najmanju ruku...nezahvalna. Iako je prica o turbo prop avionima, prica je paa gotovo ista.
Nikako ne bih voleo da se nadjem u ulozi da izjednacavam karakteristike Laste sa ostalim navedenim avionima. Lasta ima svoje prednosti u svojoj klasi (vec sam naveo koje) dok ostali avioni iako nude ono sto moze i nasa Lasta daju jos mnogo toga ostalog sto nas pulen ne moze i da hoce. Koriscenje turbo prop aviona za pocetnu obuku, nastavu, selekciju je (po mom shvatanju) nezahvalna i skupa....samo treba krenuti od cene golog aviona.Ti avioni su namenjeni  prevashodno za naprednu obuku i u akrobatskom smislu a sto je najvaznije u fight modu ( vazduh-zemlja, vazduh-vazduh). Lasta nema izrazene osobine u tom polju cak i ako su mu nakacili kontejnere sa mitraljezima.....samo to smo videli iako po nekim prezentacijama se hvale sa raketnim kontejnerima. Dakle...ako neko zeli da svoje pitomce pilote obucava odmah na mlaznim odnosno turbo prop motorima/avionima....moram reci da nije cist u glavu.
Lasta ima snaznu konkurenciju i u svojoj klasi a kamoli u klasi prethodno navedenih aviona....zato sam i potencirao "guranje" Laste u ring sa t.p. konkurencijom u koju fakticki ne spada.
Lasta sa novim motorom, ne mora to biti P.W. 1600KS vec manji 800-900KS turbo prop motorom....e tad mozemo pricati o konkurentnosti sa navedenim avionima a i sa ostalim u toj klasi.
To zahtela radikalnu izmenu trupa......a i ocigledno nekog zainteresovanog ino kupca koji bi platio unapred takvu rabotu.
Tacno je da nije bilo Iraka ne bi bilo ni Laste.....jos uvek ne mogu da poverujem da je neko spreman da kupi "papirnati" avion....
Kasnjenje koje vidimo u proizvodnji Laste.....pre bih rekao odugovlacenje nego namerno kasnjenje je rezultat izmena koje ce serijski P2 trpeti.....a i nedostatak novih narudzbi, pre svega.
Ukoliko se budu realizovale nove narudzbe bilo nove, bilo ove koje se "najavljuju" videce se dodavanje gasa u proizvodnji.

@Rotring, ja ti u izlaganju apsolutno ničim ne protivrečim a sa gro tvog izlaganja se apsolutno slažem. Međutim ponoviću još jednom, interesenata - eventualnih budućih kupaca za Lastu 95 ima ( ali svesno govorim prvo skoči pa kaži hop).

- Međutim nemogu se složiti sa tvojom rečenicom da je neko spreman da kupi "papirnati" avion ! Sva bitna letna ispitivanja na 54011 odavno su izvršena u TOC-u. Lasta 95 P2 je apsolutno isti aerodinimački avion, sa istim komandama leta a jača pogonska grupa Lycoming AEIO-580 od 315 Ks i neuporedivo modernijom opremom ugrađenom u kokpit su mu samo plus. Apsolutno  se slažem da se što se tiče napredne obuke, niko netreba mešati elisnu pa i turpo-prop avijaciju sa mlaznom. Ono što Lasta 95 omogućava pilotu u početnoj fazi obuke, je ne samo osnovno školsko letenje već i u ulazak ozbiljnih manevara ( naravno nemaju nikako istu težinu kad je u pitanju mlazna avijacija , - konkretno G4), al bar značajno pilota uvode u vode zvane luping, raversman, valjak, borbeni okret, kontrolisani vezani valjak, leđni let, izlazak iz kovita rutinski bez velike presije na pilota koji izvodi obuku ... itd, naravno sve to pri znatno manjim brzinama i napadnim uglovima u odnosu na mlaznu avijaciju, ali iskustveno mnogo znači.

- Sa Zixom se apsolutno slažem. Tačno, izvezeno je za Irak 20. a ne 16. aviona - ( moj potpuni previd u trenutnom kucanju). Lastu 95 pratim još dok je nicala iz pepela - (svaki ev. fabrički broj koi je izašao iz Utve - Pančevo posedujem, no to je manje važno).

- Tačno, prvi serijska Lasta 95 je planom bila predviđena da se uvede još u julu kao što je i tačno da če i Lasta 95 P2 , koju smo videli sa evidencijskim brojem 54012 u daljim izvedbama dobiti izmene - tačnije pobolšanja (neželim da istrčavam pre vremena) - videće se.

- Isto neznači da se Lasta ili prve Laste neće naći u sastavu vazduhoplovstva Srbije tokom ove godine, mada defakto planski kasni. Jedan od razloga i je i malo pre pominjani.

- Takođe i sam u temi: naslednik Migova u našem vazduhoplovstvu, naglašavam da nije bilo iračkog novčanog startnog inputa, nebi ni bilo Laste 95 koju vidimo u današnjem izdanju i proizvodnji.

Која је оквирна цена "Ласте"?

Da se pojasnim onda....."papirnati" avion.....onog trenutka kada je Irak narucio Lastu a to je negde krajem 2009 godine postojala je samo Lasta 54011 prototip. Niko i ponavljam niko ne kupuje avion koji postoji samo u prototipskoj verziji, mozda samo izrazi zainteresovanost. Nije postojala posteno ni fabrika koji ce taj avion da napravi u nekoj seriji a kamoli nesto vise. Retko ali veoma retko se ino kupac odluci za kupovinu bilo koje tehnike iz oblasti NVO a da proizvodjac sam nije za sebe napravio tu tehniku, testirao, pripremio svu dokumentaciju koju ta tehnika prati....i jos mnogo toga, da ne nabrajam.
Samo tada je ta "uvedenost u naoruzanje" referenca dovoljno dobra da se udje u pricu oko nabavke tih sredstava.
Sada je ceo projekat Lasta 95 doveden do svoje tehnicke zavrsenosti....gotovo ceo, da se ogradim. P2 koji vidimo na nebu.....odnosno, avione koje treba da primi vazduhoplovstvo Srbije ce se razlikovati od P2.
Da se nadovezem na prethodno, oko tih meni cudnih nabavki "na nevidjeno" kako volim da kazem......svedoci smo da danas ima sve vise takvih cudnih poteza i narudzbi sa svih strana i u svim vidovima vojne tehnike, toliko da polako postaje gotovo normalno da se naruci Nora b52 koja nije uvedena u naoruzanje zemlje proizvodjaca, zatim slican put je imala i M21, M93....pa jos dugi niz tehnike, maljutki 2.....itd itd.
Za Lastu XYZ ocekujem lep uspeh u poslovima sa ino partnerima i to ne samo zbog cene vec zbog dugog niza pluseva koje nasa Lasta nosi sa sobom. Deo koji se tice ovoga najbolje sam prezentovao u temi o indijskom LCA projektu.

Druze dogfight mi uopste nemamo sukob misljenja vec samo malo drugacije gledamo na istu stvar. Moram da te pohvalim na tvom velikom trudu da nama prezentujes dosta materijala iz svetskih avio oblasti.

@dzumba
Sto se tice cene...mozemo samo da licitiramo....zavisno od paketa "opreme". Ta oprema moze cenom da premasi cenu samog aviona. Bitan po meni je sekundarni efekat, dugogodisnja vezanost kupca za dobavljaca, obuka, remont, modernizacija je trazen efekat koji donosi lovu na duge staze.....ili cak i tercijalni profit koji se ostvaruje transverom znanja, tehnologija, licence....sto je najcistiji profit.

За ецну питам због тога што помињете цену других авиона и тврдите како је велика разлика, па ко велим да чујем колика је то разлика. Нисам ни очекивао неку прецизну цену, али ...

А што се тиче набавке на "невиђено" било је тога и раније. На пример "Оркан". Као и сада развој платили Ирачани. То је ствар договора и услова који се прецизирају уговорима. Такође, колико знам Швајцарска, Финска и још неке земље су велики произвођачи наоружања а нека средства која производе за друге немају у свом наоружању. Дакле, ту се ради о комерцијалним договорима у којима свако нешто добије. То не само  ме не брине (када је у питању наша војна индустрија), већ камо лепе среће да је још тога.

Evo ga "onaj" zbun u kom cuci nilski konj koji sam ranije pominjao  ;) Postoji razlika, naime Orkan je narucena roba, dakle platili razvoj i ocekuju efikasan sistem koji im je bio potreban. Tako nesto su radili i grci kod nemaca, do skoro, doduse za sve i svasta. Lasta je potekla bez icije ino narudzbe, dakle radi se o robi koju je narucila sama zemlja proizvodjac za svoje potrebe i prema svojim TT zahtevima. Za ogroman deo tehnike koji se nalazi po armijama sveta a koje nema u vojskama zemalja proizvodjaca upravo je narucena od ino kupaca, prethodnim ugovorima sa rokovima isporuke i sl.
Tu treba traziti razliku izmedju onoga sto VTI radi a sta radi ZDPR.

Не видим разлику. Код "Ласте" је потенцијалном купцу презентовано докле смо дошли, приказано шта се може и он је рекао ОК, али... и то "али" је уписано у  уговор. Код "Оркана" је било слично. Ирачани имали идеју, а имали смо је и ми, па смо се сложили да они плате развој а да и ми касније користимо и то уписали у уговор. Све је то комерцијала. Вероватно је Ирачанима и у једном и у другом случају одговарала цена, произвођач, политички и други услови, као и нама и уз мало посредовања  ;D - то је то.

Неће бити да се увек, код највећих светских војних фабрика ради о развоју по класичној наруџбини. Увек има неке иницијативе са стране тих фабрика. Што би неко део "Круп-у" да прави топ који је смислила војска, на пример Перуа. Не, него "Круп" има идеју, има пројекат и тражи потенцијалне купце. Презентује, овима се то допадне, али кажу, да буде овако и овако... и тада "Круп" направи топ баш по захтевима Перуа. Дакле, многе фабрике НВО самостално покрену развој, доведу до неког стпена, понуде заинтересованима, па кад нађу купца дефинишу се прецизнији захтев и склопи се уговор. Наравно, има и случајева где цели пројекта изнесе сама фабрика па онда готов производ нуду тржишту.

На тендерима ОС САД за велике оружне и друге системе више фирми нуди своје идејне пројекте. Комисија војске прихвати два, понекад три најинтересантнија, па им да задатак (ТТЗ) а они доведу до неког степена (функционалног модела, понекад прототипа). Тада, опет, војна комисија оцењује и изабере победника. Тај прави серију. Остали имају неку накнаду за труд, али кајмак купи победник.

У своје време (у СФРЈ) су војне фабрике биле специјализоване и практично без конкуренције. ВТИ је био задужен да смишља, они да реализују, а потом се то нудило за продају. У суштини ту лежи један од проблема српске војне индустрије - недостатак самоиницијативе и спремности на ризике. Мало се ко угледа на "Први партизан" који се први ослободио искључиве везаности за војску. Мислим да зато нама изгледа мало чудно то што је "Ласта" нашла купца а да је де факто била незваршен пројекта за нашу војску.

Sto se tice Orkana.....Iraku su ponudjena dva modela....jedan ovakav kakav znamo a drugi je bio (ako me secanje dobro sluzi) dvocevna ili cetvorocevna verzija sa daleko vecim dometom raketa i vecim "kalibrom"....dakle oni su izabrali a ne mi. Oni su bili ti koji se za sve pitaju jer su direktni narucilac, dok smo mi bili samo proizvodjac i isporucilac. Moje misljenje je da su nasi naginjali ka ovom drugom tipu/verziji koja nije prosla.....tad....jeste kasnije.
Sto se tice dela prezentovanja mogucnosti privrede u domenu proizvodnje NVO (naslanjam se na deo oko Krupp-a), naravno da je potrebno i da firma samostalno prezentuje svoje mogucnosti i kapacitete, tu nema nikakve dileme. Ukoliko se nekom ino kupcu dopadne taj vid inicijative....niko nema nista protiv, ni proizvodjac, ni kupac, ni zemlja isporucioc, ali to je samo jedan od nacina prodaje NVO robe.
Sto se tice kako to rade ameri.....ne mozemo bas da se poredimo sa velikom zemljom koja ima vise potencijalnih proizvodjaca za istu robu. Mi imamo samo jedan VTI, oni u svakom preduzecu imaju po jedan usko strucan, naravno. Postoji ogromna razlika u TT zahtevima koje ispostavlja vojska VTI-u u odnosu na iste koje postavlja ino kupac za projektovanje iste stvari. Naravno postoji nesto sto je i univerzalno.
Sto se tice polozaja vojnih fabrika u SFRJ.....jedini je i moguci.....na celu sa VTI kao bazom i cuvarem tehnike i tehnologija. Nikad fabrike namenske industrije nisu prepustene same sebi, mogu same da razvijaju i proizvode i tehnologije, da se razumemo, ali ne vlasnici iste jer to su drzavne firme i drzava je vlasnik kako proizvodnje vec i tehnologije. Uloga ZDPR-a u prici jeste da istrazi potrebe ino kupaca, da prepozna potrebe i jaz izmedju onoga sto je potrebno vojsci i ino trzistu smanji kako bi se ulagalo i u nesto sto je potrebno nama, a ne samo za izvoz. Primer za tako nesto jeste sto je i VTI i ZDPR uporedo radili na mobilnoj verziji haubice 122mm pa su kasnije udruzili snage. Naravno a to i vidimo, da se kod njih javljaju neki "proizvodi" koji nemaju pojma sa aspekta potrebe domace vojske.....jer su upravo "projektovani" po tim ino potrebama a ne po domacim zahtevima.

Da sumiram, postoje tri nacina ugovaranja isporuke iz oblasto NVO:
-Po zahtevima drzave, od svoje firme zatrazi i napravi neko sredstvo koje posle nadje kupca kome takvo sredstvo treba ili bar je blizu potrebnim zahtevima,
-Po zahtevu direktno od kupca bez ili sa kasnijim uvodjenjem u sopstvene oruzane snage,
-Zajednickim radom, kompromisom performansi, za oba narucioca (joint venture).

Dakle, Lasta spada u prvu kategoriju, Orkan u drugu, J22 Orao u trecu.
dzumba druze, nadam se da sam bio dovoljno konkretan i jasan.....ako nesto ne stima u objasnjenju reci pa da "doktoriram"  ;D

Irak je narucio avion jos 2007. A mi smo kasnili sa isporukom jer smo sve avione trebali da isporucimo 2009-10.

- Za kratko vreme tema o Lasti-95, primer je prave konstruktivne svestrane diskusije.

- Mada i ponovio neke detalje, svesno ću izneti osnovne promene koje su učinjene na Lasti 95 u odnosu na surovo razorene Nato bobardovanjem 1999 :

 - Dipl. Inženjener Tonko Mihovilović je još na sajmu Partner 29. juna 2007. govorio o bitnim promenama koje razlikuju Lastu 95 od prototipa i Laste 75.
 
- Urađeno je pomeranje centraže aviona ka unutrašnjosti. Potom, redizajn krila ( Wing span, od prototipa - u (m) od 8,34 ... 8,92, do sadašnjih 9,71), takođe ( Wing area u (m²) OD 11 do sadašnjiš 12,9 ). Iako je dobijeno na površini i veličini krila, saćastom konstrukcijom avion je lakši od prethodnika.
Umesto prvobitne trokrake elise - 3-bladed Hofman HO-V-123-K-V , ugrađena je tehnološki novija, dvokraka elisa Hartzell tipa HC-C2YR-4CF/FC8475-6, sa odgovarajućim regulatorom broja obrtaja. Iako dvokrakaka, primenjena su nova aerodinimačka rešenja koja obezbeđuju odgovarajuću vučnu moć, lakše konstrukcije i brže servirisiranje. Potom vertikalac i repne površine su aerodinamički bolje što je više puta proveravano u aerotunelu. Dobijeno je kako na stabilnosti ali i pokretljivosti aviona. Pomeranjem centaže ka unutrašnjosti omogućuje se i primena jače pogonske grupe. Od prvobitnog Lycoming - AEIO-540 L1B5D od okvirno 300.Ks do sadašnjeg - Lycoming AEIO-580-B1A od 315.Ks. Konstrukcijski sadašnja Lasta 95 P2 moše da izdrži i pogonsku grupu od 400.Ks - Npr. umesto šestocilindričnog , osmocilindindrični - AEIO-720, ( umesto težine motora od 200+ Kg dobio bi se nešto teži ali sa 85.Ks u plusu), mada se o ovoj ili sličnoj jačoj pogonskoj grupi još ne razmišlja jer za tim za sada nema potebe.

- Na drugoj slici u prilogu ing. Tonko Mihovilović upravo objašnjava pomeranje težišta aviona unazad. Kada bi potpuno skinuli motor došli bi do "zida" do samog kokpita sa fire - blanket ( bukvalno- pokrivač koji štiti od daljeg požara). Upravo od tog "zida" pa napred ostavljeno je zahvaljujujući pomeranjem centraže više prostora za pogonsku grupu, a novim aerodizajnom repnih površina i profilom krila dobijeno na stabilnosti, ne gubeći na manevarbilnosti).

- Najvažniji je faktor uhodanosti proizvodnje i pouzdanost u operativnoj upotrebi kao jedini validan sud. Lasta 95 je za sada i više nego zadovoljila očekivanja a naše vazduhiplovstvo dobija odličan školski elisni avion za obuku kadeta kako u osnovnom, instrumentalnom i akro letenju.
 
- Realno od poletanja prototipa 54011 -  5. februara 2009 do Laste 95-P2 ev.oznake 54012 učinjeno je zaista mnogo.

 - Postaviću dva linka u PDF formatu . Jedan tretira aktelnu pogonsku grupu Lycoming AEIO-580 od 315. Ks i drugi istog proizvođača - AEIO-720 od 400. Ks :

 LINK : http://www.easa.eu.int/certification/type-certific.....052008.pdf

 LINK : http://www.lycoming.textron.com/engines/series/720-series-engines.html

 - Na trečoj slici vidi se mašina sa numeričkim upravljanjem, starije generacije - pre bombardovanja ali osposobljena za normalan rad.

- I u sledećim Lastama koje izlaze iz pogona Utve treba očekivati poboljšanja.

  

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Rotring@, друже, све штима. Не видим разлику између онога што сам написао и онога што су и ти написао. Једино ја баш и нисам милостив према тзв. наменској индустрији. Ако жели своје место под Сунцем мораће мало више да упрегну сопствено знање и труд а не да чека да све добију на готово.

Ako cemo posteno....daleko da sam i ja milostiv prema namenskoj. Zelje su jedno.....a stvarnost drugo. U tim preduzecima jos vlada socijalizam. Moj pogled je vise okrenut ka privatnoj inicijativi, dok ostatak samo pratim. Videli smo da je Pegaz nastao u privatnoj firmi, cevi za VBR takodje.....



Ono sto je sigurno i bice spolja vidljivo jeste "nestanak" ovog malog prozorceta, naime bice produzen stakleni deo kabine. Sigurno ce biti jos izmana....kakvih videce se.

[attachment=1]

U PPU vlada kapitalizam i to onaj najgori. RAdnici rade preko studenske zadruge, bez prava na odmor i druge beneficije. Plata mizerija.
Za to vreme ima tu zaposlenih koji ne znaju sta ce sa novcem.

@BrRista....koncipiraj post malo bolje...da ga ne lovimo po Quote.

Sto se tice plata po namenskoj.....sta mislis kolika je plata diplomiranom masinskom inzenjeru u Fiat-Srbija a civilna firma....bolje ne pitaj. Javno ti reci necu.

Kolika je plata u Fiatu?

Како год било, ти што раде у ППУ преко омладинске задруге боље зарађују него војник по уговору, а инжењери, стално запослени него виши официри у Војсци. О директорима да не причам. Ни сада њима није тако лоше. Да јесте не би се "тукли" за посао код њих. Понуда и потражња. Кад не буде довољно радне снаге цена ће јој скочити.

Da li je moguc sledeci scenario? Turci su nama pomogli oko projekta turbo prop Laste (vidim da oni rade na Hurkusu) i mi sada nastupamo sa tim projektom u Spaniji, Avganistanu..., a novinari nisu upuceni i to poistovecuju sa Lastom 95. Da li je realno da UTVA i VTI izrade prototip turpo prop aviona na bazi Laste u nekom kratkom vrtemenskom intervalu u slucaju da narucilac da novac odmah? Hvala!

@BSD, vezano za prvi deo rečenice kao "Eventualno mogućeg sceranija", neverujem i siguran sam da mi "nastupamo sa turskim projektom Hurkus, u Španiji, Avganistanu... itd". Prvo Hurkus se može videti jedino u izgledu Mokup-a, a prvo poletanje prototipa najavljeno je za august 2012. godine. Turci rade na tom projektu još od 2006. godine. Međutim u zadnje vreme su intenzivno požurili ka potpunom "osamostaljivanju", što vidimo kroz licencnu proizvodnju F-16 - TAI ranga bloka 50 i prezentacijom  istog na više aeromitinga. Licencu su papreno platili od Lockheed Martin ali je to daleko od "samostalnog izvornog projekta". Hurkus je u kontestu ranijih pominjanih termina u punom smislu reči još Projekat na papiru, sa nekim od znanih zadnjih zadatih ciljeva - perfomansi ( izbaciva sedišta - 0-0, maksimalna brzina oko 460.Km sa turboprop motorom - što verovatno od čitave lepeze ( 65. vrsta turboprop motota Pratt Whitney PT-6A, uključujene u niski ponude, onu sa najslabijom pogonskom grupom od 500-550 Ks- (Hp) firme P&W što opet nemora da znači da se eventulno kasnije ne ugradi i jača, što je veliki znak pitanja ? Uglavnom interesenti - eventualni budući kupci sa datim upitima za Lastu-95 postoje.

- Moguće je videti i slike KT-1T kao budućeg novog naprednog turboprop školskog aviona Turske. Međutim, koliko znam još nikakav međudržavni ugovor nije zvanično sklopljen a Turska ne odustaje od projekta Hurkus i traži kooperanta.

 - Link ka paleti ponude firme P&W sa  (65. modela od 500.Ks potiska do čitavih 2000.Ks u zavisnosti od namere ). Takođe sem P&W u ponudi turbobrop motora nalaze se i Honeywell, General Electric, Turbomeca ... :

 LINK: http://www.pwc.ca/en/engines/pt6a

 LINK : http://www.tulsapropulsion.com/?gclid=CMu8qJ7O5KoCFSN0mAodKnlChg

- Činjenica je da turska ( TAI ) žuri u modernizaciji flote koja i uključuje napredni turboprom trenažer. U zadnje vreme vreme pominje i nabavka  južnokorejskog  KT-1T maltene iste pogonske grupe koju pogoni i Pilatus 7 od 55o. Ks. Uzgred i platežno moćna Indija se opredelila za nabavku Pilatus PC-7 ( 65. aviona) turboprop, ali znatno jeftinijih i od KT-1, PC-9, a da ne pominjem PC-21 sa prodajnom cenom od 9. miliona USD ili Tucana/ Super Tucana sa drastično jačim 1600. Ks. Primarni zahtevi su Napredna obuka pilota i tek potom prelazak na mlaznu avijaciju gde je prednost jačih turpoprop motora u većim brzinama, oštrijom napadnim uglovima kod envelope akrobatskog letenja, ali je primarni cilj - napredna obuka pilota - kadeta i sa PC-7 postignuta. Uzimajući u obzir brojnost i šarolikost indijske mlazne flote sa relativno  skorim prispećem novih multirola po tenderu MMRCA i već postojećim HAWK u naoružanju i ekonomsko moćmoj Indiji  nije svejedno koliki je iznos potrošen tokom 1. sata napredne obuke.

- Jedino što se kokretno može naći na netu i literaturi za Hurkus, još od davno zacrtanih zadataka za TAI od 2006. godine je :

 LINK: http://www.flightglobal.com/articles/2011/05/17/356712/turkeys-hurkus-trainer-to-fly-next-year.html

 ... i samo dat animiran - PC - (virtuelan) prikaz leta istog.

- Po iračkom inputu novca 2007, sobzirom da smo krenuli maltene od nule u više nego skromnim uslovima izbombardovane Utve Pančevo do poletanja prototipa Laste 95 (54011) februara 2009. je REALNO više nego uspeh! ... (bez obzira na kašnjenje  u isporuci iračkom vazduhoplovstvu i umesto jula ove godine nešto prolongiranom uvođenju Lasti 95 u sastav vazduhoplovstva Srbije - Lasta 95 dobija određene izmene u samom zmaju, ojačanja, pregledniji kapljasti kokpit ... itd. - otom potom).

- Nameće se jednostavno pitanje: Postoji li VEĆA REFERENCA-PREPORUKA za bilo kog avio prozvođača, da u toku 2. godine, bez i elementarnih alata, bukvalno iz pepela proizvede u potpunosti operativan napredni školski avion za naprednu obuku pilota i još pritom prošao kroz svestrana letna ispitavanja TOC-a. Po meni bolja referenca nepostoji, bez i malo hiperbolisanja i nekog kvazi nerealnog patriotizma ! ( Dokaz da bez obzira što se radi o investiciji Iraka i zadatim parametrima možemo itekako izgurati znanjem VTI-a itd. nesamo još napredniju Lastu 95, sa turboprop motorom i nužnim ojačanjima zmaja, što je itekako izvodljivo, pod uslovom gore pomenutog SCENARIA da Turska, putem moguće kooperacije da bi dobila na vremenu i tapkanju u mestu od 2006. ili neki drugi ino-potražilac neuloži startni kapital sa datim zahtevima TT letelice, pa i ozbilnijnijeg borbenog naprednog mlaznog školsko-borbenog aviona tipa G4 na viši standard).

- Verovatno ću u startu naići na negiranja vezano za gore pomenuti stav, ali kud ćete veću motivisanost i sam interes države u slučaju takvog u današnjim ekonomskim svetkim zbivanjima, vrlo mogućeg "Scenaria". Napomenuću da Turska intenzivno ulaže u već vidljivu konverziju aerodroma Lađevci - (aerodrom - Morava) u cilju civilno-vojnog aerodroma sa modernim aviotornjem, poletnom-sletnom stazom itd... (neki VALIDAN interes od strane turske itekako postoji !

- Prethodno sam naveo da je kod Laste 95, svesno izvršeno pomeranje centraže ka unutrašnjosti zmaja u odnosu na Laste uništene Nato bombardobanjem i tada osuđenim da nikada u toj aerodinimačkij izvedbi nikada ne polete. Najvidljivije su razlike u aeroprofilu krila ( u samoj temi vidimo izlaganje bivšeg pilota VOC-a - Lasta kao čigra , ... gde je brzina sletanja znatno veća i kao i sam take-off.
 
- Na Lasti 95P2 od "zida" ispred kokpita i Fire blanket pomeranjem centraže unazad dobijeno je okvirno 45.Cm u plusu. ( Unapred se mislilo na eventualnu jaču pogonsku grupu). Na protototipu 54011 - AEIO-540 sa 300.Ks kao izvoznim iračkim a potom AEIO-580 sa 315 Ks i mogučnošču da postoječi zmaj primi i Lycoming AEIO-720 od 400.Ks - Piston - elisnog motora. Na krajevima krila Laste 95P2 vidimo i zakrivljenja u funkciji VORTEX - odvođenja vazdušnih strujanja van ose kretanja aviona.

- Ukoliko bi po pomenutom Scenariju eventualni kupac izrazio želju i ulaganjem kapitala za ugradnju turboprop pogonske grupe, isto je apsolutno TT. izvodljivo uz nužna ojačanja zmaja. Treba napomenuti da su turpobrop motori značajno lakši od elisnih - piston, bez obzira na znatno veću efektivnu snagu. Može se otvoriti i tema o principu rada turbobrop motora.

- Neki bitni linkovi vezano za TURBOPROM motore i njihove značanje prednosti u odnosu na klasične elisne. Mada su navanom cenom skuplji od klasičnih elisnih, vremenom se brzo isplati njihova ugradnja kroz odnos jeftinigeg letnog časa obuke.

LINK : http://www.cast-safety.org/pdf/2_engine_types.pdf

- Razlikujemo dve vrste turboprop motora: SINGLE SHAFT i  FREE TURBINE. U gornjem linku je lepo i jasno opisana razlika. Ispred same elise vidimo GEARBOX - bukvalno prevedono- menjač, a suštinski - reduktor broja obrtaja elise, što možemo videti i na piston-klasićnim elisnim motorima, potom se uvode elementi koji drastično razlikuju piston od  turboprop motora :
KOMPRESOR, potom Combustion Chamber - komora za sagorevanje, potom se vrši usmeravanje direktno ka TURBINI i na kraju vidimo EXHAUST - izduvnu granu.

- Kasnije slikovit prikaz. Kod Single shaft - ( zasebnog-pojedinačnog vratila ili osovine), vratilo je u direktnoj sprezi sa komresorom -elisa mora da rotira u režimu manjeg broja obrtaja nego turbina i tu je prisutna  aktivna uloga reduktora broja obtaja elise.

- Kod Free turbine -  elisa i režim obrtaja - rada je u direktnoj vezi sa turbinom. Turbina pokreće kompresor, gde turbina i prateći kompresor rade na maltene konstantnom broju obrtaja. Ipak mora da postoji razlika u broju obrtaja, jer sama elisa tehnički mora da rotira pri manjem broju obrtaja nego turbina!

- Odlično prikazana animacija rada turpoprop motora :

LINK : http://www.pw.utc.com/about_us/engine_education/turboprop_engine.asp

 - U produžetku su slikovito prikazana i 3. osnovna tipa propulzije u savremenim vazduhoplovima, a u gornjim linkovima i pretnodsti, tačnije uštede i sama efektivna , dobijena izvršna snaga kao finalni rezultat, koja gledajuči motor kao zasebu jedinicu ide u korist turpoprop motora.

- Ličnog sam mišljenja, da bi po gornjem Scenariju, za relativno kratko vreme i inputu kapitala, mogli da vidimo Lastu-95 sličnu PC-7 sa P&W motorom od 550 Ks. ( uz nužna ojačanja zmaja, što je itekako izvodljivo). Svesno stavljam u prilogu fotografije KT-1 i Pilatusa PC-7 za koje smatram, da kada bi postojao input kapitala i isto zahtevao kupac, mogla dovesti i naša Lasta 95.

Kolika je izvršna  snaga turpoprop motora, najbolje možemo videti u prilogu. Naravno ovde umesto kokpita, vidimo funkcionalnu kabinu, odmah iza same pogonske grupe.

 http://www.youtube.com/watch?v=g8bHm-slam8

 

Odakle sad ispade turbo prop Lasta!? I to jos u saradnji da Turskom!?
Sa turcima treba videti da li moze saradnja u vezi G4 i.....i Brazilom mozda.

@dogfigft  :klap :klap :klap

@Rotring, neznam najiskrenije koga citiraš ? Ja odgovaram konkretno na pitanje kolege @BSD o mogućem , ... podvlačim kako je i sam BSD formulisao u pitanju MOGUĆEM, ... SCENARIJU ! ... Potom odgovaram da je isto moguće, nadograđujem  temu sa mogućnošću turboprop motora. Pročitaj pažljivo postavljeno pitanje BSD ! još jednom podvlačim, radi se o SCENARIJU a ne radnjama koje su u toku !

Nadovezao sam se na post druga BSD.

Radnje koje su u toku, koliko ja znam, ne podrazumevaju ugradnju T.P. motora.
Sto se tice scenarija....ima ih puno....necemo valjda svaki da analiziramo....

Odlican prikaz si napravio u vezi motora i njihove osobenosti, na to se odnosio moj  :klap :klap :klap

@dogfight
Hvala ti puno na odgovoru :super i moram reci da mi je Lasta sada postala nekako interesantnija, a vidim i strancima. Verovatno u VTI-u imaju uradjenu turboprop varijantu ali nema se parica. Da dobije UTVA jos jedno dva poslica za Lastu 95 i obnovi se fabrika u potpunosti, pa onda da krenemo napred  :krsta!

- Lasti 95 lično sa nastavljenim marketingom vidim lepu perspektivu. Sada bih se vratio svesno neposredno posle Nato agresije 1999. gde kao najgori primer - PRIMITIVIZMA i nepoštavanja ičeg, već radi ličnog mizernog eksponiranja vidimo prvu od predserijskih 54151 ... ( dole  se vidi 54155 razorenoj u izbomardovanoj Utvi -Pančevo), ...  kako stoji u ataru sela Ivanovo - u blizini Pančeva.

- Takođe što je posebna tema klasičnog PRIMITIVIZMA, nekulture i nepoštovanja ičega vezano za domovinu, mogu se navesti i primeri - video zapisi, korpus-delihti skidanja pojedinih delova eksponata u vazduhoplovnom muzeju Surčin. Siguran sam da bi eventulanim a  MOGUĆIM  aploudovanjem istih zapisa, mnogi pocrveneli (ako uopšte imaju obraz) i zatvorili usta od bruke a ne se eksponirali kao znalci vazduhoplovstva.

 http://www.youtube.com/watch?v=4pPtVfRdito
 

Nikakva turbo prop Lasta ne postoji u VTI!!!!  :udri
Ta Lasta postoji samo po forumima kao zelja avio entuzijasta...

@dogfigft
Laste koje su unistene u fabrici tokom 1999 godine vojska nije htela da primi na stanje.....odbacene su kao nepouzdane itd. Iz tog razloga su i ostale u fabrici...nikom nisu trebale.
Avioni koji nikom ne trebaju kanibalizuju se, sta drugo. BojanSDK je sagovornik sto se tice tih detalja, verujem da bi pomenuti dao najpotpunije objasnjenje ove teme.

Lasta (ustvari ostaci) 54151 je 2004. je prodata radniku Utve za 100 000 din (kao kompenzacija za dug) u viđenom stanju i on je tu lastu prebacio u selo Ivanovo.
Inače, u Utvi razmišljaju da lastu 54157 koja je ostala nezavršena i neoštećena, u saradnji sa Muzejom dokompletiraju i izlože je.

@Rotring, molim te pažljivo pročitaj ceo moj post! Nigde ni slovom a kamoli rečju ne pominjem bilo kakvu postojeću turpoprop Lastu, vać se nadovezezujem na temu i mogućem SCENARIJU a ne radnji koja ja u toku !

- Kasnije samo NADOVEZUJEM -PROŠIRUJEM temu sa osnovnim principipom rada turpobrop motora u u dve izvedbe !

- Takođe ODLIČNO znam da avioni koji nikom netrebaju se kaninibalizuju. Doslovce posedujem svaki fabrički-evidencijski broj Laste koji je izašao iz proizvodne hale Utve - Pančevo. Takođe znam da je u planu da se jedan primerak Laste u saradnji sa muzejom u Surčnu završi i izloži kao eksponat. Takođe  dva primerka Laste su odvojena za tu namenu,  Do samih izvornih informacija mogu doći i izložiti u granicama dozvoljenog u samoj fabrici Utva - Pančevo. To da je primerak 54151 prodat privatniku radnika iz Utve zaista neznam ! Ono što se pitam gde je ekonomski rezon dotičnom radniku da na ime kompenzacije - izmirenja duga, postavi bukvalno razorenu Lastu koja nema nikakvu funkciju, do puki eksponat i sećanja na crne, nikad se neponovilo dane !

Zasto tako bukvalno razmisljanje  :krsta? Mislio sam da su uradili tehnicku dokumentaciju za turbo prop Lastu na osnovu dokumentacije za Lastu 95 i da to stoji negde u ,,fioci" zbog besparice, a ne na gotov prototip koji se ispituje.

Krstio se ili ne...stvar je upravo takva, bukvalna. Tehnicka dokumentacija se ne pravi tek tako, za nesto sto mozda hoce, mozda nece. Da bi se doslo do tehnicke dokumentacije, pa i da se poslo do dokumentacije za Lastu nije nimalo jednostavan niti brz proces. Moze se samo poci od toga, ali u praksi je to najcesce projektovanje novog aviona koji ce imati, sto je moguce veci procenat istih komponenti sa prethodnim od koga se zapocinje.

Probaj u Yuga da stavis dizel motor ili motor znatno vece snage....nece da moze  :jok
bez radikalne izmene.....gotovo svega, da bi mozda samo izgled ostao isti......pa cak bi i karoserija morala da se ojacava.
BSD ja bih bio veoma zadovoljan da postoji TP Lasta....pa cak i samo u najavi. Da se razumemo, ja navijam za takvo nesto ali na zalost do sada nismo mogli da vidimo ni najavu da se razmislja u tom pravcu od ljudi koji su direktno ukljuceni u projekat Lasta.
Dozvolicu sebi da me vreme demantuje.....i voleo bih da se to dogodi.

pozdrav

Pa sta rade onda u tom VTI-u? Ako drzava nema novca da im da za neke projekte onda neka zatvore to  komplet sa MO!
Pozdrav!

U potpunosti razumem "emotivan"  ;)  stav koji imas, ali i sam znas da Laste ne bi ni bilo da nije bilo ino traznje.
Ako se pojavi neko ko hoce Lastu sa dva mlazna motora.....isporucicemo ;D

Ротринг, одлично си ово објаснио око документације  и "надоградњи" на примеру уградње дизел мотора у "Југо". Да се други не наљуте, да би се постављали тактичких захтева потребно је имати и техничког образовања, па чак и "административног", када су у питању упутства како корисничка, тако и техничка. Неки мисле да је то "очас посла". А није и далеко је од тога. Захтева ем стручност, ем вештину разумљивог и јасног писања и изражавања.

Hvala dzumba...i sluzimo narodu  ;D

- Vraćam se primarnoj temi!

- Zar neko misli da naše prostore nije zadesio nesrećni, blago rečeno građanski rat 1990. a naročito u kontestu Laste bobmardovanje UTVE - Pančevo 1. dana Nato agresije gde sam bukvakno bio udaljen na oko stotinu metara od mesta gde se danas nalazi beli J-22 Orao - 101, kao eksponat (na kome je Marjan Jelen bivši pilot VOC-a u rejonu Pančeva u obrušavanju probio zvučni zid), ... da nesuđene razorone predserijske Laste -2 nebi kad-tad poletele i vremenom dobila izvesna poboljšanja pa i jaču pogonsku grupu ? I Lasta 2 u vidu prvih 6. predserijskih je imala razvojni put  sa Lastom 1.

- Nepada mi na pamet da poredim eventualnu dalju modernizaciju Laste 95P2 - nekim primerom "Ugradnje dizel motora u Jugo", već sa avioaspekta i primenjenog avionženjeringa svojevremeno u temi naglašavam primer gde je urađen redizajn starog zmaja, sa novim aerodinimačkim pristupom, zadacima i rešenjima i gde je svesno pomerena centraža - težište aviona ka unutra - ( Inženjer Tonko Mihovilović još na sajmu 2007. gde vidimo samo konture - zmaja, pokazuje na izloženom eksponatu i potpuno otvorenoj pogonskjoj grupi, tada AEIO-540 Lycoming, kako je pomeranjem od "zida" sa FIRE BLANKET od kokpita ka unutra (težište i u direktnoj sprezi centraža aviona) dobijeno 40-45. Cm u plusu.

- Takođe stojim iza svoga iznetog stava: "Postoji li veća referenca -preporuka- reklama ... za bilo kog avioprouzvođača, da bukvalno iz pepela sa "par čekića i nekoliko sprega", tačno po inputu - ulaganju iračkog kapitala, dovede za 2. godine avio projekat, bez obzira što se radi o klipnoj-elisnoj Lasti namenjenoj za naprednu obuku pilota od koncepcijske laboratijske ideje - zamisli, do realnog poletanja prvog prototipa početkom 2009 ?

- Pogledajmo primer Poljske i njihovog naprednog elisnog-klipnog PZL-130, pa daljom evolucijom i ojačanjem zmaja ugrradnju turboprop pogonske grupe. Izvorni je imao ugrađeni ruski  sa 7. cilindara , pa 9. cilindara - klasičan elisni ruski motor -Vedeneyev M14P  od 360.Ks pa M14PF od 400.Ks, pa je kasnije ojačanjem zmaja i ugradnjom lakših legura -  (Poljska nije prošla nemila ratna razranja i uništenje maltene iz temelja cele ekonomije kao mi...), uhradnje maltene iz korena kokpita tuoprop pogonskih grupa - WALTER- M601E i potom Pratt&Whitney P&W  PT-6A-25P,  snage od 700.Ks sa daljom najavom PZL-TC-130 III - ORLIK i još jačom pogonskom grupom.

- Dobijen je razvojem -step-by step odličan turpoprop napredni školsko-trenažni avion. Isti nije izvožen nigde i ostao i dalje u granivama Poljske.

- Pogledajmo bočno aerodinimačke linije npr. PC-7-9, sa turpopprom Orlikom. Kod Pilatusa PC-7-9 vidimo aerodinimački blaz kapljasti prrelaz, gde je turpoprop pogonska grupa u aerodinimalkoj harmoniji - liniji sa celim zmajem. Uopšte ne negirajući odličan poljski avion, kod Orlika se jasno vidi, od kako navodim samog "zida" i " Fire blanket" od izlazne granice kokpita, maltene "odsečena" cela prvobitna klipno-elisna pogonsna grupa (piston) i grubim rečnikom "nakalemljen" - dodat turpobrop motor uz nužna ojaćanja, pomeranje centraže. Isto se i TT crtežom može lako dokazati, ali je isto odavno poznato u aviovodama. Nužno dolazi do "pada" nosa aviona na stajanci, sa pogonskom grupom na dole. I sam poklopac kabine - vetrobran dobije izmene u vidu kapljastog izgleda i igrađuju se izbaciva sedišta Martim Baker MK-11 (0-0) i neminovna digitalizacija kokpita. Ništa nije urađeno preko noći, već studioznim razvojem iz relanih, namenskih sredstava - step by step.

- Uzgred i naša Lasta 95 je predviđena da dobije još pregledniju kabinu, pretrepeće još izmena u ojačanju ali i olakšanju zmaja putem ugradnje kompozita  u pojedinim sekcijama ... što je planirano ...itd. Za sada nijedan interesent nije izrazio potražnju i interesovanje za turpoproom izveddbom, mada ponovo naglašavam ino - interesovanja za Lastu 95 postoje. ( Otom potom - ili bolje "prvo skoči pa kaži hop" ) !

- Takođe stojim iza stava, da ukoliko ino-potražilac uloži kapital i zahteva Lastu 95 sa turpoprop motorom, isto je TT moguće izvesti - ojačanjima zmaja i ugradnjom najskromnije po snazi turpoprop grupe koju nudi Pratt Whittney - PT-6a-11 AG od 550. Ks.

LINK : http://www.pwc.ca/en/engines/pt6a-11ag

- Daleko od toga da je to "lako", ali je u slučaju Laste 95 izvodljivo ! (Ponavljam ne govorim o ugradnji "Porše  motora u Jugo"), već primenjenom - realnom avionženjeringu sa POČETNIM BAZNIM STARTNIM KAPITALOM. Takože turpoprom motori su odnosu na klipno-elisne iste snage, neuporodivo lakši i po jedinici pogonske grupe procentualno daju - emituju neuoperodivo više efektivne izlazne moći -snage.
 
  - Varijante  - razvojni put PZL-130 ORLIK – Polljska :

-PZL-130 Orlik -( pogoni M14P ili M14PF 360Ks do 400.Ks – izvorno , cilindični- piston -elisni ruski motor),
-Ojačan zmaj I ugrafnja P&W turporprop motora:

-PZL-130T Turbo Orlik -  Pratt&Whitney - PT6A-25P,
-PZL-130TM Orlik – Turbohelic – Walter M601E motor,
-PZL-130TB Orlik – ( Takođe –Walter M601E motor . nešto jača turboprop pogonska grupa),
-PZL-130TC I Orlik – ( M601T) – Ugrađena sedišta Marin Baker Mk.11 , 0-0.
-PZL-130TC II Orlik – Modernizacija avionike I digitalizacija kokpita.
-PZL-130TC III Orlik – ( U najavi sa jaćom P&W) turboprop pogonskom grupom.

 LINK : http://www.sp.mil.pl/en/pl-af-equipment/airplanes

 LINK : http://mlp.h2.pl/zbiory_sz.php?ido=37&w=a  

 LINK : http://1000aircraftphotos.com/Contributions/DelfiniClaudio/10351.htm

 - U prilogu detaljan prikaz Lycoming pogonskih grupa AEIO-540, (ugrađenom na prvom 54011 - plavom i iračkim - 20. izvezenim sa daljom tražnjom u plusu još 16. sa AEIO-580 od 315. Ks, viđenim na Lasti 95P2 i modernijim digitalnim kokpitom - Garming ) ali i AEIO-720 snage 400.Ks.

- Konverzijom 1.M u inče dobija se 39.37008. inči radi komparacije - poređenja u donjem detaljnom prikazu.

- Napominjem, da sam TEORIJSKI uzeo za primer Poljki PZL- 130 ORLIK, radi primera moguće TT ugradnje po eventualnoj tražnji ino-lkupca i uloženim kapitalom turpoprop motora od 550.Ks u našu LASTU-95.

 - Nikako mi nije namera da ikoga nipodaštavam, već krajnje dobronamerno iznosim svoja mišljenja i stavove.

  

Da vam pomognem da zavrsite diskusiju oko turbo Laste,  PT6A , bez elise i ostalih agregata , kosta 445 000 US$.
To je za samo sitnih 20 000 dolara vise nego sto trenutno kosta cela Lasta .

NI RV Srbije ni Irak nemaju ni para ni zelje da u to uloze novac.
A i zasto bi, Lasta je avion za pocetnu i naprednu obuku.
Nama ne treba COIN avion, imamo G4 i Orla, nama treba avion da zameni Utvu 75 u osnovnoj i podigne nivo u naprednoj obuci , za iste pare.

Turbo Lasta bi upala u grupu sa PC 7/9 i Tucanom, tu nema sta da trazi, oni su odavno podelili trziste i suvereno vladaju.

Poljaci od 1984 razvijaju Orlika i nisu uspeli da ga prodaju nikome, osim sebi samima, 50 kom plus 9 prototipskih-predserijskih.

Francuzi svog Epsilona nisu uspeli da uvale skoro nikome, 46 leti u Francuskoj, 16 otislo u Portugal, dva u Senegal, tri u Togo.

Od Omege , Turbo Epsilona su odustali, nema trzista za nju.

SDPR i Utva treba da budu srecni da zavrse isporuke za RV Srbije i tu dodatnu seriju za Irak, a ako jos nesto uleti, super.

Jedno su zelje a drugo je realno stanje stvari i kod nas i u svetu, svi gledaju da ustede i preguraju sa starim letelicama do boljih vremena.

Odavno pricam ljudima da je trziste skolskih i skolsko-borbenih aviona zasiceno i da sa Turbo Lastom i G-4 nemamo sta da trazimo.

Bogate zemlje kupuju T-6 Texan II, PC-9, PC-21, M-346, Jak-130, Hawk, T-50, siromasne zemlje kupuju T-35, ultralake letelice, polovne PC-7 i Tukano, K-8 Karakorum, polovne L-39 itd.

One zemlje koje kupuju jeftinije mlazne školsko-borbene avione, imaju potrebu za avionom za osnovnu obuku koji je jeftin i čiji sat leta ne košta mnogo. Kod turboprop aviona je upravo problem visina cene samog aviona i sata naleta, a Lasta je upravo tu povoljna i ima mogućnosti da uspe na tržištu uz dobar marketing.
Problem je što su neke zemlje uzele Texana kako bi imale jedan avion i za osnovnu i za prelaznu obuku, a onda uvidele da to nije zadovoljavajuće rešenje, pa su morali da uzmu još i mlazni avion za prelaznu obuku. Ovo može biti jak argument Laste u nastupu na tržištu.

Da dodam jos jedan razlog zasto od Laste ne mozemo napraviti turbo Lastu cistim dodavanjem turbo motora.

Lasta u piston varijanti nosi 180 litara goriva za dolet od 1060 km i takticki radijus od 400 km.

U Turbo varijanti , sa PT6A, zahtev je za isti dolet bar 500-600 litara goriva.
Gde smestriti to gorivo, bez ozbiljnih zahvata na samoj konstrukciji , zbog zapremine i zbog tezine istog?

Jeste ali samo kao klipni skolski avion.

Naravno, to joj je i namena. Kao i mnogo skupljim turbo-prop avionima koje si pobrojao. Retko ko ih koristi u COIN ulozi, tako da nemogućnost obavljanja takvih zadataka i nije neki minus.

- Lasta 95P2 nad Beogradom :

 

- Dve odlične fotografije Laste 95P2 :

   

Ode ova zadnja slicica na desktop background...Milina!!! 8) Hvala DOGFIGHT :)

- Lasta 95 - snimak iz ptičije perpektive u letu:

jedno pitanje: koliko kosta sat leta turboprop aviona ucijoj bi klasi bila "turbo lasta"? bez obzira na g4, mislim da bi nam dve ekadrile toga dobro sele. znam da od toga nema nista (bar ne u doglednoj buducnosti), samo naglas razmisljam...

Hvala Bogu što smo mi ovde upravo da razmišljamo. Čučnule bi dobro, ali za time trenutno stvarno nema potrebe. A i skupo bi bilo. Turbo Laste bile bi dobre 1997-1999. kao COIN avioni, dok su danas stvarno bespredmetni. Možda, jednog dana.

Turbo prop verzija Laste nije bespredmetna. Po nekim racunicama cak i do 30% obuke sa G4 se moze predati T.P. Lasti.
Time se usteda meri u znacajnim procentima koji se nikako ne mogu zanemariti.
Ovo sto sam napisao jeste tacno, ali samo pod uslovom da podatak kojim raspolazem jeste tacan, a to ne mogu proveriti i dokazati.

ja je ipak gledam kao coin. mislim da bi nam dobro dosla, a to sto kumbor kaze da je bespredmetna ne bi se slozio. znamo da su pare u ptanju.

U ovom delu se slazem sa kolegom kumborom. G4 modernizovan je avion koji ce mnogo bolje taj posao obaviti.

skuplje, sa manjim brojem primeraka , i mnogo vise "upada u oci"...

- Link od 16.9.2011 ka janes.com :

-Link : http://jdw.janes.com/public/jdw/index.shtml

 - Deo teksta, koji tretira Lastu 95 :

 - Yugoimport expects to announce a major new order for the Utva Lasta 95 turboprop trainer and light attack aircraft "very soon". -  ( Jugoimport očekuje značajna nove naruđbine Utva - Laste 95 turpoboprop veoma brzo - ili u kratkom periodu ... etc.- itd).

Na isti link koji je DOGFIGHT prilozio stoi naslov da je Indonezija potpisala dogovor o saradnji i razumevanju u oblasti odbrane sa Srbijom, jedan dan pred Yugoimport da objavi vest za jos jedan 'contract'. Mozda su dve vesti ustvari povezani?

"Србија је у току протекле године имала око пет милиона долара извоза у Индонезију, а уверени смо да су потребе те земље и могућности српске, пре свега, одбрамбене индустрије вишеструко веће", рекао је министар Шутановац Танјугу.

Он је објаснио да су представницима одбрамбених индустрија у Индонезији представљене могућности наше војне индустрије, али да је разговарано и о заједничком наступању на треће тржиште.

Sa sajta MO.

Jel nama stalno nesto promice ispod radara, opet turboprop Lasta...!?

Не постоји у Србији предузеће "Jugoimport", то је било у СФРЈ и СРЈ.
Сада је то "Jugoimport – SDPR"
[attachment=1]

"odlukom Vlade Republike Srbije od 8. juna 2006. Jugoimport – SDPR J.P. posluje kao javno preduzeće u apsolutnom državnom vlasništvu"

Иначе основано је на следећи начин:

"Istorija kompanije počinje 18. juna 1949. godine kada je Rešenjem predsednika Vlade FNRJ i Ministra narodne odbrane maršala Josipa Broza Tita, osnovano preduzeće za međunarodnu trgovinu “Jugoimport” sa primarnim ciljem da uvozi delove i repromaterijal za potrebe domaće vojne industrije."

Више о њима и њему:
http://www.yugoimport.com/

Vidim da ima dosta rasprave na temu Turboprop da ili ne i da li se isplati proizvodnja
davne 1997 kad smo napravili prvu Extru 400 sa continentalovim klipnim motorom ostavili smo mogucnost daljne nadogradnje za Turboprop koji vec evo petu masinu uspjesno zavrsavamo ,izabrali smo Rojsovu turbinu sa 450 Ks i sa vrlo malim prepravkama i doradama smo sve uspjesno odradili ,turbina je teska oko 90kg pa razliku u tezini izmedju dva motora smo iskoristili za spremnike goriva,extra500 je putnicki avion sa sest sjedista i moje misljenje je da prodaja u ovom trenutku nije najpovoljnija ,firma extra zivi od aviona za umjetno letenje i dodatnim ugovorima oko  extre 500 poboljsajemo samo nasu financisku situaciju,sta hocu da kazem ako pogledate Cirius koji je napravio Bum u aviosvijetu sa najoobicnijim klipnim motorom,tamo neke 97 mi smo bili na izlozbi u Parizu sa extrom 400 a oni sa ciriusom serijskog broja 3,mi napravili tridesetak aviona a oni preko dvije hiljade,nasa cijena bila 1,9miliona maraka njihova 450000dm ,treba naci rijesenje pa Lastu 95 napraviti za normalnog kupca,bez opreme za ratna dejstva i izaci sa njim na sajmove civilnih aviona,avion je dozvoljen za umjetno letenje i siguran sam da bi se tu naslo dosta privatnih pojedinaca da tu Letjelicu kupe ,extra 330lx u ovom trenutku kosta 300000eura,extra330lt oko 310000eura itd,itd sa porezom ,u ovom trenutku su samo dva proizvodjaca aviona za umjetno letenje u svijetu sa klipnim motorima
malo vise o firmi
www.extraaircraft.com
ni u kakvom  slucaju  ne pravim Reklamu svoje firme u kojoj radim vec hocu da pogledate da se u civilnom vazduhoplovstvu moze zaraditi za prezivjeti i opstati,unaprijed se izvinjavam pravopisnim greskama dugo je vremena proslo  u kojem ne koristim nas maternji jezik
pozdrav
d

Stigla prva Lasta za V. Srbije.

Ajde nek se mnoze i nek je sa srecom. :super :super

eto ti, kod nas sve obrnuto. kod drugih laste stizu u prolece, a kod nas ujesen  ;) nek bar nagovesti prolece srpskog RATNOG vazduhoplovstva  i PVO (ovo ratno treba da stoji, ne prizivam rat, daleko ga bilo...)

ViPVO. Atribut "Ratno" je odavno izbačeno iz zvanične nomenklature. I PVO je: ProtivVazduhoplovna Odbrana (a ne protiv-vazdušna). Još 2007. smo morali da dnevne zapovesti na Batjanici čitamo ovako.

znam, zato i kazem. vazduhoplovstvo su i poljoprivredni avioni, i jedrilice, i motorni zmajevi, a RATNO vazduhoplovstvo se zna sta je i cemu sluzi. nego da ne idemo u off.

Prva operativna Lasta 95-2 dopremljena je na Batajnicu. Zvanična premijera i primopredaja trebala bi da se dogodi uskoro i stručna javnost će tada prvi put imati priliku da vidi standardnu šemu bojenja našeg najnovijeg vojnog trejnera.

Ето нам лепе вести!

Otkuda oznaka Lasta-95-2?

Igrala se "deca".  :super

Zvanicna oznaka je Lasta 95. Dvojka je dodata cisto iz komunikacionih razloga, da bi se razlikovala od prvih Lasti 95 kao sto se stvarno i razlikuje.
Da budem konkretan, dvojka je izvedena iz "prototip 2" tj P2. Kome sad nije jasno neka mu ostane rupa u znanju.

Tekst u Politici sa slikom.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Uskoro-prve-laste-u-Vojsci-Srbije.sr.html

23.10.2011.
politika.rs

Nakon što je 20 aviona isporučeno Iraku, kompletira se 15 aviona za domaće potrebe. – Jedina nit koja povezuje sadašnjost sa bogatom istorijom domaće avioindustrije


[attachment=1]

U jednoj od hala pančevačke fabrike „Utva”  tri aviona sklapanjem komponenti, kao što su trup, krila, elektrika i niz drugih sistema, dobijaju konačan izgled. Reč je o „lastama”, dvosedim klipnim vazduhoplovima za obuku, koje će uskoro biti isporučene Vojsci Srbije. Hale podsećaju na apotekarski čistu radionicu, posetioce sa strane iznenadi koliko se ručnog rada ulaže u stvaranje aviona. Čak i veći delovi od aluminujuma su iznenađujuće laki. Stručnjaci fabrike su posebno ponosni na izradu krila specifične aerodinamike, kakvo se ranije ovde nije pravilo.

Direktor D.O.O. „Utva avio-industrija” Tomislav Bjelogrlić, pokazujući reporterskoj ekipi „Politike” fabriku, kaže da je projekat „Lasta” spasao ovu kompaniju koja je 2008. godine bila pred stečajem. Tada je sklopljen ugovor sa Irakom o proizvodnji 20 „lasta 95N” koje su kamionima prevožene u Niš a odatle, rasklopljene, transportnim avionom na odredište.

– U međuvremenu je Vojska Srbije naručila 15 „lasta” koje se upravo proizvode. Verujemo da će se pojaviti i drugi kupci. Fabrika će uskoro biti 99 odsto u državnom vlasništvu. Ako bude razumevanja, u smislu da se obnovi tehnologija, mogli bismo se boriti da kao kooperanti sarađujemo sa vodećim firmama iz ove oblasti – kaže Bjelogrlić.

On podseća na iskustvo „Utve” u proizvodnji komponenti za „erbas”, kargo vrata za izraelske „boinge 747”, pa i jednog dela (takozvani prsten) za francuski svemirski program – raketu „Arijana”.

Malo je država u svetu koje samostalno konstruišu i proizvode avione, a uspeh je utoliko veći ako se zna da Srbija, generalno gledano, ima problem sa malom proizvodnjom. Zbog pokretanja proizvodnje „laste” u „Utvi” posao je dobilo 180 radnika, tako da ih je danas ukupno oko 350.

Ali, osim što je „lasta” od vitalnog značaja za ovu fabriku, ona je danas jedina nit koja povezuje sadašnjost sa bogatom istorijom domaće avioindustrije. Osim toga, pružena je prilika domaćim inženjerima da, sučeni sa izazovom konstruisanja aviona i usavršavanja njegovih verzija, oprobaju svoje sposobnosti.

Vojislav Dević, rukovodilac projekta „Lasta” i načelnik Odeljenja proračuna aerodinamike u Vojnotehničkom institutu, ističe da je projektovanje aviona obiman posao u kojem učestvuje niz eksperata za razne oblasti. Projektu „Lasta 95” prethodio je projekat „Lasta 1” koji seže još u vreme SFRJ, tačnije 1984. godinu. Napravljen je prototip „lasta 1”, ali je sve stalo zbog ratova na prostorima bivše Jugoslavije i sankcija. U međuvremenu su menjani taktičko-tehnički zahtevi, izrađena je dokumentacija i model „laste 2”, pa se na kraju pojavila „lasta 95” kao, praktično, novi avion. Sklopljeno je nekoliko aviona „lasta 1” nulte serije, ali su neki od njih uništeni kada je NATO bombardovao fabriku 24. marta 1999. godine, prve ratne noći. Projekat je intenziviran 2004. godinesklapanjem konačnog ugovora sa DOO „Utva AI” i „Prve petoletke Trstenik – Namenska”. U usavršenom izdanju „lasta 95 N” prodata je Iračanima, a naziv aviona koji će dobiti VS je jednostavno – „lasta”.

– Avion je namenjen za selekciju, početnu i deo osnovne obuke kadeta VS sa elementima figurnog, noćnog, navigacijskog, grupnog i instrumentalnog letenja. Tehnički smo predvideli i omogućili ugradnju naoružanja i to mitraljeza, avio bombi i raketnih zrna. Urađen je niz poboljšanja vezanih za tehnologiju gradnje, eksploatacione i finkcionalne mogućnosti, kao i estetske prirode. Pilot ključne podatke očitava sa dva ekrana, ali na raspolaganju ima i klasične instrumente za, kako se to kaže „povratak kući”, u slučaju da drugi otkažu – objašnjava Dević.

„Lastu” pokreće američki motor „lajkoming”, i to u dve verzije koje avionu daju 300 i 315 KS što je dovoljno za akrobatsko letenje vazduhoplova koji može da izdrži odgovarajuća opterećenja strukture. Maksimalna brzina aviona u horizontalnom letu je 320, a najveća dozvoljena 390 kilometara na čas, plafon leta je 6.000 metara a u vazduhu može da ostane dva i po sata. „Lasta” može da poleće i sa travnate piste, dovoljno joj je manje od 300 metara.

– Sve u svemu, verujemo da će pomenute osobine i pristupačna cena u odnosu na konkurenciju, kao i pozitivna iskustva iz Iraka, obezbediti nove narudžbine i tako sačuvati tradiciju konstruisanja i proizvodnje aviona u Srbiji – kaže Dević.
Milan Galović

Dobra vijest, sretno Lasta! :super :pilot :super

Jesta vala, nacekasmo se.
Vest je vec objavljena na temi Lasta 95.

Moracu ovako....povece su.

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

Svesno ću postaviti hronologiju uvođenja od analognihih do digitalnih instrumenata u Lastu 95.

Setimo se samo prve javne prezentacije Laste 95 u fazi razvoja u polu razorenoj UTVI i podsmesima sa tada nužnim "papirnim instrumentima" u kokpitu. Činjenica je da Lasta 95 kasni sa uvođenjem u sastav vazduhoplovstva Srbije. Mežutim isto je ogroman uspeh koji će se tek kasnije pokazati. Otom - potom.

Obratite pažnju na 4. sliku u nizu, kako na sam frontalni izgled aviona i način finalne izrade Laste 95 P2 pre isporuke TOC-u na završna letna ispitivanja, ali na desni deo slike ( u toku obimno zastakljivanje donjeg dela pogona, obnova krovnih panela, ...  značajna tehnološka  obnova fabrike  UTVA - Pančevo, koja u mnogo čemu nagoveštava dalje tokove). Uslovi u kojima je proizvedena prva predserijska Lasta 95 - plava, evidencijske ozake 54011 je više nego poduhvat.

[attachment=1]

Uvođenje modernog glaskokpita, savremene navigacije, integracijom dva centralna MFD sa opcijom više modovova - režima, kao i odvojeni desni. Meni na na samim displejima govori mnogo i ta se tendencija nastavlja . Aerozijan krila i sama izvedba zmaja je na vrhunskom novou. Sledeći korak je jednodelni vetrobran ... itd.  

[attachment=2]

[attachment=3]

Obnova fabrike UTVA  u odmakloj fazi :

[attachment=4]

Finalna izrada na zavidnom nivou kao osnov ka daljim potezima.


[attachment=2]

Hronološki presek od prezentacije Laste na sajmu Partner, startnih uslova rada do današnjih dana. Kao što je i rečeno mali bočni prozori u zadnem kokpitu nestaju, šire se dalje proizvodni kapaciteti a uslovi rada dovedeni na mnogo veći tehnološki nivo sa daljom modernizacojom fabrike :

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Лепо си нам ово презентирао :klap

Љуба

Da se ne zaboravi ! Uslovi početka serijske proizvodnje Laste-95. Rotacioni radni pult i sl... :

Rotacioni radni pult :

[attachment=1]

[attachment=2]

Pripremljen deo za integraciju repnih površina i kormila pravca:

[attachment=3]

Lasta na Batajnici
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Ranko Živak o Lasti:

 


Izvor: Sajt Ministarstva odbrane Republike Srbije (http://mod.gov.rs/)

http://www.youtube.com/watch?v=DS5MrTAx7h0

Evo dva zanimljiva klipa iz kabine cini mi se irackih Lasti za vreme opitovanja na Bataji...

http://www.youtube.com/watch?v=lNI8Oa3RN4c

http://www.youtube.com/watch?v=y6aEJ7Ke9Us

08. februar 2012.

Izvor: Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:365595-Iracani-se-obucavaju-na-srpskim-avionima)

Iračani se obučavaju na srpskim avionima

Marko LOPUŠINA

Na avionima pančevačke „Utve“ u vojnoj bazi Tikrit počela obuka 200 kadeta. Zadovoljni Iračani planiraju da kupe još 16 naših letelica

[attachment=1]
Posle četiri meseca probnih letova na našim „lastama“ u iračkoj vojnoj bazi Tikrit, nastavnici Vojne akademije započeli su obuku 200 budućih pilota Ratnog vazduhoplovstva Iraka.

U Avio-industriji „Utva“ u Pančevu, čiji su stručnjaci pune dve i po godine radili na izradi 20 aviona tipa „lasta 95“ za iračku armiju, kažu da su tamošnji instruktori veoma zadovoljni prikazanim i da će, najverovatnije, da kupe još 16 letelica.

- Preneto nam je da se „lasta“, koja je laka, brza i stabilna, pokazala kao idealan školski avion za obuku mladih pilota. Tim pre što je opremljen i za noćno pojedinačno i formacijsko letenje, kao i za avionske akrobacije - kaže direktor fabrike Tomislav Bjelogrlić.

Avione čiju je proizvodnju i finansirao, Iraku je isporučio „Jugoimport - SDPR“ u sedam tura. Po tri „laste“ su rastavljene i složene u transportni avion „iljušin“, a onda su ih na bagdadskom aerodromu sastavljala sedmorica srpskih tehničara i mehaničara.

[attachment=2]
- Za to im je bilo potrebno po sedam dana - prenosi iskustvo iz Iraka Siniša Stanovčić, vodeći projektant „Utve“. - Naše male „laste“ su u Bagdadu bile smeštene u bazi Al Mutana, gde su bile parkirane pored velikih američkih „herkulesa“. Procedura predaje aviona bila je dosta složena, jer aerodrom drže američke i koalicione snage, pa su mere bezbednosti rigorozne. Uz to, vojni protokol je nalagao da naši opitni piloti obave probne letove 30 kilometara izvan Bagdada, da potom irački piloti lete sa našima i, na kraju, da Iračani samo preuzmu „laste“.

Te letove je, uz to, trebalo usklađivati s planovima i dozvolama letenja na aerodromu u Bagdadu, na temperaturi od 50 stepeni, i ponoviti celu proceduru 70 puta. Pored letelica, Iračanima su u Bagdadu isporučeni kompletna dokumentacija, oprema, alati i rezervni delovi. Uz avione su ostali naši tehničari i mehaničari, da brinu o njihovom održavanju.

- Sada su „laste“ stacionirane u hangarima vojne baze Tikrit, za koje smo čuli da su ih svojevremeno gradili srpski građevinci - kaže Siniša Stanovčić.

SPAS ZA FABRIKU

Za Avio-industriju „Utva“ proizvodnja „laste 95“ je gotovo istorijski poduhvat, jer je fabrika, zahvaljujući strateškom partneru „Jugoimportu - SDPR“, zaustavila bankrotstvo, ušla u proces restrukturiranja, uposlila kapacitete, zaposlila 200 novih radnika i izašla na svetsko tržište.

Sav materijal vezan za novi Utvin projekat Kobac, je prebačen u novu temu:

Kobac (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=18245.0)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

http://www.youtube.com/watch?v=nDuFTPJLass

Ovaj avion je pun pogodak zbog toga sto je jeftiniji dosta od konkurencije,trosi manje i cena odrzavanja je niza.Pogodotak je i zbog toga sto su se svi vodili idejom turbopropa koji moze da zameni pocetnu i naprednu obuku,a praksa je pokazala da je to tesko izvodljivo i sada porede skupih turbopropova opet moraju da imaju napredan trenazni avion:) dalju doradu sto se tice mene video bi u mozda u sistemima za simulaciju nekih vodjenih oruzija(kontejneri koji simuliraju vodjeno oruzije),ugradnju HUD-a sa rezimom i za V-V i mozda integracijom laserkih vodjenih raketnih zrna i raketa tipa strela,igla ili ako dozvoljava konstrukcija vezbovne rakete r-60.Time bi se dodatno poboljsao trening,podigao na znatno veci nivo i pilot aviona uputio u gadjanje vodjenim oruzijem.

Lasta je avion konstruiran za potrebe osnovne letačke obuke.Ne posjeduje performanse za vršenje napredne obuke niti se isplati ugrađivati ikakve simulatore oružnih sistema.U gornjem postu sve lijepo piše.Nema tu previše filozofije.Jedino pitanje je, da li izabrati turboprop ili mlazni za naprednu (prijelaznu) obuku.

Da je tako kao sto ste napisali kolega,ja mislim da nije bitno bilo potrebno ugradjivati uopste hud za gadjanje ciljeva na zemlji nevodjenim bombama,mitraljezima kao ni dve podvesne linije nosivosti po 150 kg :)(ako gadjanje spada u osnovnu letacku obuku ,a ne naprednu slobodno me ispravite) sama prezentacija kaze da ce da se najveci deo obuke izvrsavati na upravo na avionima lasta...sto se tice nabavke turbopropa pored laste ne vidim neku logiku,jer imamo G-4 za napredniju.Jedino ako su nasi mislili da naruce Kopca pa da se taj deo obuke vrsi na njemu(jel prema najavama on nosi vodjeno oruzije) onda je to ok.E sada sta moze PC-9 recimo da nauci pilota sto ne moze Lasta?Nisam poznavalac vojne obuke pilotiranja pa bih voleo da mi objasnite.Hvala :)

Pa u pravu ste, nije bilo potrebno ugrađivati oružne sisteme u Lastu iako upotreba istih spada pred kraj osnovne obuke.Turboprop sam spomenuo kao jeftiniju alternativu za prijelazni (intermediate) tip odnosno G4.PC-9 ili njegov nasljednik PC-21, bespredmetno je uspoređivati sa Lastom što se tiče performansi te mogućnosti provođenja obuke.Sličniji su bazičnim mlaznim školskim avionima poput G4.U postovima Boze13 su skenovi gdje sve piše.

Podvesne tačke za naoružanje su na Lastu ugrađene na zahtev iračana, mislim da domaće Laste nemaju tu opciju. Koncept koji je predstavljen kao Kobac ima prvenstveno borbenu namenu, mada možda bi mogao da posluži i u borbenoj obuci, ali mislim da će za borbenu obuku pilota mlaznih borbenih aviona ipak primat imati G-4.

Eh, kad bi ga još modernizirali kao što su englezi Hawka bio bi respektabilan i za strana tržišta.
Usput, da li netko zna brojku koliko košta sat leta G4?

Mislim da je bilo potreno i te kako,jer lasta je mnogo blizi turbopropu,nego sto je turboprop blizu G-4 ako cemo gledati perfomanse i mogucnosti,zato sam vas pitao sta moze recimo PC-9 da nauci vise od laste:) .Velika je recimo razlika izmedju zlin 242 i pc-9,ali cemo se sloziti da je velika razlika i izmedju zlin242 i laste.Kod pc-9 perfomanse su bolje ,ali one mogu doci do izrazaja samo u akrobatskom letenju u prezentaciji tih vazduhoplova,niko na obuci nece goniti avion do njegovih krajnih granica,(da razvija maksimalnu brzinu,visinu ...) i nece da koristi preterano slozene manevre.kod trenaznih aviona dolaze neke druge karakteristike vise u obzir(preglednost kabine,funkcionalnost,pouzdanost,bezbednost...) Turboprop su zamisljali u pocetku da moze da zameni mlazni trenazni avion i na kraju su shvatili da to ne moze da pije vodu.Primeri su svuda u svakom vazduhoplostvuLasta je zamisljena kao klipni avion koji se znacajno priblizava turboprop-u.Ne znaci da moze u potpunosti da zamni turboprop,ali da moze po dosta tome da mu parira isto kao sto ne moze turboprop da zameni mlazne trenazere.

uporedicemo karakteristike laste,pc-9(kao najsireg predstavnika turbopropa) i G-4

	Lasta	PC-9	G-4
Max brzina(km/h)	345	593	920
Domet(km):	1160	1537	2500
Max visina leta(m):	6000	11000	12850
G ograničenja:	3	3,5	3,8
Naoružanje(kg):	2x150kg	2x250,4x100	2x350,2x250,1x400
Cena($):	oko 300.000	oko 5.000.000	oko 8.000.000

To su tehnicke perfomanse prema lakse je reci da lasta moze da zameni turboprop nego sto moze turboprop da zameni G-4,a kamoli neki drugi jaci mlazni trenazer tipa alpha jet,jak-130,hawk...sa obzirom da cena G-4 ne premasuje mnogo turbopropove ili mozes uzetu cenu K-8(koji je jeftiniji),a po letnim karakteristikama moze da pruzi mnogo,mnogo vise neko turboprop...e sada dolazi kazu racunica da je to iz ekonomskih razloga.to moze da pije vodu samo kod velikih vazduhoplostvava,ali ne i kod zemalja sa balkana,koji bi imali jednu eksadrilu visenamenskih aviona.Ajde da stavimo na papir i to
lasta 12x300 000 +12 x 8 000 000=99 600 000
kad bi dodali jos 12 Pc-9 suma bi se povecala za 72 miliona + cena obuka, da remont se vrsi u stranoj zemlji ,dodatni troskovi odrzavanja,logistika...a sve sto bi dobili jeste malo kvalitetnija obuka i usteda na resursima aviona G-4.A to sto lasta ima mogunost za osnovnu obuku gadjanja je samo plus,jer ce ona tu postedeti G-4 za tu ulogu.To je i moje vidjenje turbopropa kao jeftinije resenje kada bi se uporedilo sa recimo PC-9,da ne govorimo o njegovom nasledniku PC-21 koji kosta mnogo vise.Evo jednog od poslednjih primera :skoro je Saudijska Arabija kupila i Hawk i pc-21 ...da je mogao PC-21 da obavlja tu funkciju Hawk im ne bi bio potreban.izvor http://www.reuters.com/article/2012/05/23/us-saudi-britain-defence-idUSBRE84M0JL20120523
dexy odslusajmo video na prethodnoj strani koji si postavio gde nas strucnjak Zeljko prica o njemu ,kakva se obuka vrsi na njemu...ja mislim da pominje i osnovnu obuku gadjanja.A kobac je zamisljen kao Coin avion sa mogucnoscu da se koristi kao trenazni(kao sto se koriste i ostali COIN avioni)nije zamisljen kao samo borbeni turboprop

U startu si pobrkao.Turboprop se leti i ponaša kao čisti mlazni avion.Na njemu možeš raditi sve energetske figure.Letne karakteristike i reagiranje komandi kod nekih se može i na razne načine približiti u potpunosti  ciljanom avionu za koji se školuje.Lasta je avion za osnovnu obuku.Znači:selekcijsko letenje,osnovne figure, grupno letenje, navigacijsko i sl.Zaboravi podvjesne točke, ne koriste ni čemu.Veću korist u GRB obuci daju poluprofesionalni simulatori.Kod troškova je cijena aviona relativno važna.Gleda se CPFH (cost per flight hour, cijena po satu leta).Tu su jeftiniji od mlaznih (mada se razlika smanjuje).Dalje resursi, MBO(mean time between overhaul) i MTBF (mean time between failure,srednje vrijeme otkaza) kod Laste , pa i G4 (kod njega zbog djelomično zastarjele tehnologije i drugačijeg sustava održavanja),što se tiče komponenti, zmaja i motora su za red veličina kraći nego kod recimo PC-9.Sve to ulazi u troškovei utječe na raspoloživost aviona.
Primjer iračkog zrakoplovstva koje je jedino kupilo Laste, ti također govori.Obuka se vrši Lasta- T-6 - F-16.Nadaju se nabavci i L-159ALCA.Zemlje kao spomenuta SA kojei maju novaca mogu si priuštiti i PC-21 i Hawka, ko ne može, jednog izbaci iz jednadžbe.Kao u RH npr. Zlin-PC-9 MiG-21.Ali guranje Laste u klasu iznad je suvišno, pošto u startu nije bila zamišljena kao avion za naprednu odnosno prijelaznu obuku.

Nisam baš domač sa avionima, ali u čemu je to Lasta toliko bolja od Zlina 242?


@Lemi_O2
Malo skretanje sa teme. Ako PC-21 ima FBW, dali se taj FBW može podestiti tako, da se taj avion ponaša kao koji drugi?

Recimo trenutno HRV koristi Zlin ->PC-9 ->MiG-21, dali bi se u kombinaciji  Zlin ->PC-21 (FBW da se ponaša kao MIg 21) ->MiG-21 olakšao prelazak na Mig, u obziru da je moguče konfigurirati FWB na PC-21.


Hvala
LPB

Leti i ponasa?:) perfomanse ne kazu tako.Ja sam ti dao cist podatak kupovina Saudijske arabije...znaci i hawk i pc-21(za koji kazu da je najboljji turboprop za sada)...ne samo pc-21.da moze tako da se izvede obuka kao sto ti pricas hawk ne bi bio potreban zar ne...sledeci primer V.Britanija tucano,pa hawk...Franucka tucano pa alpha jet...Juzna Koreja i njihov KT-1 pa onda t-50,primera imas koliko hoces i gde hoces.Irak trenutno ima lasta avione  koje koristi za obuku i at-6 koje koristi u coin misijama.Za sada su je to tako ,kako ce se dalje razvijati vreme ce pokazati...da li ce odmah na f-16 ili ce uzeti L-159b...ne guram ja nista u klasu iznad koje ne pripada,vec ti...ja kazem da je prvobitna zamisao bila da turboprop da zameni mlazne trenazere,ali su se zeznuli .Znaci pored tog tubropropa moraces da kupis i mlazni ako mislis da imas kvalitetniju obuku...jer praksa je pokazala da je to lose.Sto se tice trenazera ja ne znam zasto vrse ljudi bojeva gadjanja koja su sastavni deo obuke. a i podvesne tacke zasto ih ima i taj pc-21(ima ih 5,pc-9 ima 6,pc-7 ima 4) zasto gadjati i pocinjati sa G-4 kad moze sa laste kad moze da se ustedi.Mozes da konfigurises PC-21 da se ponasa kao mig-21 ali samo dok taksira po pisti =D mig-21 je supersonican lovac koji se krece i 4 puta vecom brzinom od pomenutog aviona,a pri takvim brzinama vaze i druga pravila.Piloti ce imati dosta poteskoca da se naviknu na Mig-21.To sto HRV zlin242>pc-9>mig-21 jeste zato sto nemaju para za mlazni trenazer..razlika izmedju zlina 242 i laste jeste sto se lasta vodi kao AKROBATSKI avion(toliko o tome da ne moze da pravi figure),sa duplo boljim perfomansama koji ima u odnosu na zlin242, moderniju kabinu i pokriva veci deo obuke od pomenutog.Sto se tice turbopropova,turboprop moze da pruzi bolju obuku od Laste jer je klasu iznad,ali po kojoj ceni?turboprop ostaje i dalje osnovni trenazer(basic bar ih tako vode ) osim PC-21 za koji kazu da je advanced koji ga jedino za sada koristi Svajcarska kao napredni...naravno koliko para toliko i muzike Lasta 300 000 pc-21 oko 10 000 000(za te pare dobijes i lastu i modernizovani K-8)...sto se tice HRV bolje umesto pc-21  da nabavi k-8,m-346,jak-130,hawk,t-50 posto pc-9 imaju...time bi vise poboljsali obuku.Da pomenem na kraju ja nisam rekao da je lasta za naprednu obuku,vec napredniju od osnovne(znaci mozes na njemu vezbati i osnove gadjanja)

 [attachment=1]
 [attachment=2]

Kilezr hvala na demonstraciji :) valjda ce im sada biti sve jasno ..lasta je projektovana da ide na primary i da u nekim segmentima Basic odmeni G-4...ako cemo gledati po tabeli koju je postavio Kilezr.Ostali turbopropovi sluze za Basic obuku,dok se smatra da PC-21 moze pokriti i advanced(jedino za njega) znaci tucano,pc-7,pc-9,kt-1 spadaju basic trenazne avione(tako ih svi vode,pa zasto ne bi smo i mi...glupo je uporedjivati pc-9 sa G-4,a kamo li sa modernim mlaznim trenazerima danasnjice...

Ne znam za kombinaciju sa MiG-om, ali švicarci su ga podesili na karakteristike F/A-18.
Koliko sam pričao sa dečkima koji lete ili su letjeli 21-icu, sa čega kod da su došli, avion ih je isprepadao. ;D

 Molim. Ako sam pomogao, drago mi je. Izvukao sam tabele iz brošure o Super Galebu.

 [attachment=1]

Koje performanse?Da li ti uopće razumiješ koje su kritične brzine i što se najviše uvježbava kod letenja?Simulira se Vfe,Vle,Vmin,pad u kovit, izvlačenja,donekle Vs, roll rate i milijun drugih stvari.To što se lasta vodi kao akrobatski, ne govori baš puno o high energy manevrima koje ne može izvesti (pogledaj definiciju akrobatske kategorije aviona po ICAO ili EASA).Zašto HRZ  i ostale siromašne zemlje ne koriste mlazni trenažer sam napisao par postova iznad.To što Lasta može vršiti vježbe gađanja ne pomaže baš nešto.Da li ima mission computer, weapons management system,simulaciju senzora, da li je NVG kompatibilna itd.
Da je po tvome, ne bilo uopće turboprop trainera u nijednom RZ.A vidi vraga, koriste ih najobučenija RZ i oparene zemlje.
Kilezr tablice upravo pokazuju što sam napisao u gornjim postovima.Ko nema para, radi prečicu koja mu najviše odgovara i izbacuje jednu fazu, odnosno djelomično ju dijeli prema gore i dolje.
 EDIT:upravo sam vidio post od Kilezr.Sad mi je jasno zašto se navodi Fouga Magister u primjeru.Dobra su to vremena bila  :)

 Ovo sam spremio za Utvu 75 ali neka ide ovde kao ilustracija, ako ne smeta!?

 [attachment=1]

Ja sam napisao zasto oparene drzave koriste,vi niste procitali moje postove u potpunosti,znam da pisem previse dugacko i da je mozda naporno za citanje(ekonomicnost koji se kod vecih vazduhoplostvava oseti,ne i kod malih)...pogledajte vi malo strukturu vazduhoplostvava sirmosnih zemaljai videcete da je mlazni trenazni avion i osnovni borbeni avion ako imaju mlaznu avijaciju...vecina siromasnih zemalja koristi L-39,K-8,alpha jet,hawk avione kao osnovni mlazni borbeni avion,vi ste u sustini jedna od retkih siromasnih zemalja koja u stvari ne poseduje mlazni trenazer u svojoj mlaznoj avijaciji...za te perfomasne o kojima ti pricas mi imamo G-4 na kojima ce moci mnogo bolje sve to da se izvede nego na bilo kom turbopropu...sam si pomenuo cas leta,jel jeftinije da prvo gadjanje i mitraljiranje ciljeva vrsis na G-4 ili na Lasta?Da li ima za gadjanje?pa verovatno ima jer ne bi mogao da gadja uopste,ne bi ni mogao da nisani zar ne?Da li vas Mig-21 ima mision computer?Da li je isto igrati video igricu i gadjati na simulaturu ili je bolje kad pilot krece u zahvat cilja,pa oseti G silu na sebi,kad treba da se izvuce itd?da li je isto trkati se na kompu sa volanom ili voziti pravi auto??? sada treba da shvatite prava namena turbopropa je jedina da se odmeni u nekim segmentima obuke skuplji mlazni trenazer,ne i u potpunosti da ga zameni(jer ne nije pozeljno,primeri su svuda gde god pogledas).

Slažem se sa napisanim.
Razumije se da se i mi i vi krpamo sa onim što imamo.Iskreno, svrsishodnije bi bilo da imamo eskadrilu, dvije  G-4, nego sve modernizirane 21-inice ovog svijeta i Pilatuse.
Jedino ti nije točno što se tiče simulatora.Opterećenje zadaćama lovačkog pilota se eksponencijalno povećalo u odnosu na prošlost (ne mislim na naše  smiješne 21-ice i vaše 29-ke) korištenjem svih mogućih čuda i to u svim mogućim uvjetima.Oni su postali menađeri sistema.Tako da se sve više povećavaju sati obuke na FF simulatorima u odnosu na pravo letenje, koje pak naravno da nema zamjene.

E to je prava rec,krpimo se sa onim sto imamo...mi pokusavamo ustedeti troskove obuke nisam ja rekao da se simulatori nece koristiti uopste.Pogresno ste me razumeli,slazem da ce se vise koristiti.Ja sam mislio na to kada bude doslo dovoljno sati na simulatoru i treba da se izvrsi prvo osnovno bojevo gadjanje(zbog smanjenja troskova obuke) jeftinije bi bilo da se ono izvrsi na sa platforme kao sto je Lasta nego na G-4.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/45/Lasta_95_P2_54012_V_i_PVO_VS,_Partner_2011.jpg evo i odgovora da je za srpsku lastu predvidjeno dve linije naoruzanja, ne samo za iracke Laste.Doduse sada vidim da si ti isto bio u pravu sto se tice instalacije sistema vodjeno oruzije na Lasti da je to nepotrebno iz vise razloga,a najveci je taj sto niko od moguce grupe kupaca na koje se cilja,ne poseduje avion sa savremenim vodjenim naoruzanjem,samim tim bi se samo digla cena aviona

Sve je to stvar krpljenja. Hr je nabavila PC-9 i njoj je to bila jeftinija varijanata ali na racun gubljenja borbenih i naprednih skolskih sposobnosti koje bi imala sa avioniama tipa G-4 i slicnim.

Srbija je vec imala G-4 i njoj je trebala zamena za UTVU-75 koja nije bas bila adekvatna.
Ovako Srb dobija kvalitetniji avion za osnovnu obuku koju moze da produzi i u neke segmenete koji su radjeni na G-4.

Sto se tice prelaska na Mig-21 to je veliki korak i sa g-4 i sa pc-9. Mislim da su jedno vreme bili korisceni dvosedi Orla kao medjukorak ka prelasku na 21-dinice.

Obzirom na broj pilota koji se sada obucava u hr i srb a imajuci u vidu da vecina njih ide na helikoptere potrebniji je kvalitetan avion za osnovnu obuku.
Ovo je pogotovu izrazeno za Hr jer Srb ima ipak veci broj kakve takve borbene avijacije za sad (kada se nakupe svi tipvi G-4,J-22, Mig-21,29)

Posve točno, e sad zašto RH ima Pc 9, a RS ulazi u Tč.11. tako da ne bi bilo om tome uputno raspravljati.. ;D BTW nekad je VVA iz Zadra pokrivala cijelu ex SFRJ i nešto nesvrstanih, s obzirom na razumljivost jezika i obvezu znanja engleskog mislim da ne bi bilo zapreke uspostavi regionalnog obučnog centra barem ne s tehničkog stručnog pogleda, e sad naravno nastupa ono loše politika i "regionalno liderstvo" i naravno da nitko nema ništa nego samo pljucka susjedu preko ograde......

U VJ se 90-tih islo sa Utve75 na G-2 pa na G-4 pa na NJ-22, naravno zavisno od selekcije pilota za odredjen tip aviona.

`99 su unisteni svi G-2 (u Podgorici) osim jednog koji je sad u VOC-u.

Ovo je samo pretpostavka, ali…….

koliko bi realna mogla biti regionalna suradnja oko recimo izgradnje manje serije od cca 40-tak aviona tipa G-4, naime ne vjerujem da je baš sva dokumentacija uništena, danas nije problem ono što je prije 30-tak godina bio. Motora ima na tržištu i to u velikom rasponu cijena i karakteristika, avionika bilo ruska ili zapadna je za tu namjenu i više nego dostupna (čak se može i koristiti i komercijalna), a trup sam kao takav i nije neki problem. Ukoliko bi pokretanje proizvodnje u već postojećim kapacitetima (koliko kužim UTVA još uvijek radi avione) bilo neisplativo mislim da najam ruskih (poprilično bezposlenih) ili kineskih pogona nije baš skup. Rezultat bi bio dobar školski avion već poznat na ovim prostorima i s obzirom da je već odavno razvijen uz korištenje gotovih komponenti po mom mišljenju značajno niže nabavne cijene nego ono što je sad dostupno na tržištu. Naravno da bi cijena bila tolika da pokrije troškove izrade…….. 

 ??? :-\

E proxy, to bi bilo predobro da bi se obistinilo.I dalje ima na ovim prostorima firmi koje su u doticaju sa potrebnom tehnologijom.Osnuje se kluster,kao finalizatora ja jedino vidim Utvu.Što se pak tiče motora i avionike, sve već postoji off the shelf.Da se priča zaokruži, aktivira se opet Zemunik kao Akademija za cijelu regiju i šire.Ponudi se kompletno školovanje novonastalim arapskim demokracijama, na konto starog nesvrstanog prijateljstva......da im se opet malo uzme lova.
Tehnički, logistički i ekonomski je izvedivo, ali nema tog faktora koji bi pomirio sve ove naše političke veleumove.
Kao što si rekao, moglo bi se svašta, ali neće se nažalost ništa.
ŠBBKBB (Što bi bilo kad bi bilo)

Elbit avionika, kao na IAR-99
[attachment=1]
Motor Turbomeca Adour u slabijoj verziji, npr.851
[attachment=2]
Ah, pusti snovi  :)

teba da prebacimo razgovor mozda u temu G-4 :) ovo je tema o lasti ipak da ne idemo previse u off :)

Da, to je točno , bilo je više kao nastavak nekoliko postova ranije, u stvari mogu ovo moderatori i staviti pod novu temu recimo: Povratak zajedničkoj proizvodnji aviona jer je očito da ih bar tri države ex SFRJ trebaju, a nemaju love za kupnju novih modernih školskih mlažnjaka, vuk sit i ovce na broju, ali ........

e moj proxy, kad ne bi bilo: a zasto bas da se sklapaju u utvi, zaradice srbija? a zasto bas da akademija bude u zemuniku, zaradice hrvatska? a sto mora francuski motor a ne americki? itd... nasa posla

Evo par slika,ne baš high quality ali objekat je bitan.Prvobitno nisam video šta leti,zvuk mi nije bio poznat te sam više iz radoznalosti izašao napolje i ugledao pet(5)naših lepih Lastavica u savršenom klinastom rasporedu kako tutnje iznad mene.Dok sam se vratio po digitalac,formacija je napravila krug i vratila se ali na nešto većoj visini tako da se na fotosima ne vide dobro(ima tu uticaja i moj prepotopni digitalac).Iz tog kruga se više nisu vraćale.Mislim da je to uvežbavanje za aeromiting na Batajnici 2.septembra.
Belo-plava šema vrlo lepo joj stoji a i Lycoming ljutito zvuči :klap
Zaista ih je bilo milina videti i čuti :klap

eh, kao u zlatno doba aero mitinga, tokom 1930tih  :)

Jesi siguran da su Laste, ne znam da li ih je isporučeno toliko do sada, da nisu možda Utve 75?

Ja sam siguran da su Laste  :klap

479%sam siguran da su Laste 95.Moje poznavanje avijacije bar toliko seže da razlikujem Utvu75 od nove Laste. :super
Kao što je poznato,Utva 75 ima neuvlačeći stajni trap,dok se ovde i pored loših fotosa ne vide stajni trapovi na avionima.Takođe se vidi elegantan oblik,jasno različit u odnosu na oblik 75-ice koja liči na leteći balvan.

ovo nema veze saa utvom75, sem sto je ista firma proizvodi. pogledaj nos i krila, babe i zabe.

Dobro nemo' se ljutite, nisam lepo pogledao slike, samo pitam. U svakom slučaju svaka čast na brzoj reakciji fotografa :klap

za 10 dana je miting aero u Batajnici, moraju valjda malo uvjezbati program ... a da bas svatko ne vidi sve.. ko Savke, odma stavi snimku iz kabine u HD pa ni natrebam ici gledati.. isti program vec 25 godina ali grupa Lasta, nevidjeno :-)

Komandant Vazduhoplovstva i PVO VS general-major Ranko Živak ispred jedne Laste ovih dana na Batajnici.


[attachment=1]

Kobac na aeromitingu Batajnica 2012 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=18002.0).


[attachment=1]

[attachment=2]

nisam jos prebacio slike u komp, ali moram da kazem da me je nastup laste danas odusevio. vrlo elegantno letenje, prilicno sposobno avionce za svoju snagu :-*

Sto je sada s Lastama nakon tragedije? Da li ponovno lete ili su prizemljene?

Lasta na ljubljanskom aerodromu.

Ovaj prvi prototip se veoma razlikuje od današnje Laste. Prema prvom projektu Lasta je bila prilično nezgodna za letenje.

Koliko ja vidim ovaj gore "Kobac" je zapravo maketa (1:1) sastavljena od ovog ili sličnog prototipa "Laste" s nadodanim NN turboprop pogonom i tip tankovima od Jastreba/Galeba s nešto čičkarija zavidanim pod krilima, bez funkcionalnosti kako samog aviona tako i avionike i oružja, predstava za narod po zadanoj temi......

P.S. ne mislim ništa loše, naprotiv nemam ništa protiv "Utve", ali tako se ne prave avioni.......

Кобац је на бази Ласте 2 и има мотор Прет енд Витни ПТ-6. Тип танкови нису са Г-2/Јастреб. То је тзв. атрапа тј. макета 1:1.

Модел који ће полетети ће се доста разликовати од ове макете.

Nekada davno, prototip P-51 mustang je isprojektovan za par nedelja i ubrzo je napravljen i avion koji je mogao da obavi letna ispitivanja. Ima tome 70 godina, a valjda je i Srbija za to vreme nešto napredovala. Atrapa može biti pravljena od bilo čega - špera, plastike, gline, silikona i služi za utvrđivanje osnovnih dimenzija i gabarita.

Lasta 54151, slikana juče u privatnom dvorištu u Pančevu.
Stanje neću da komentarišem... :zid

Ја мислим да је ово добра вест. Ипак је макар један од шест направљених змајева Ласте1 сачуван! Ово је за Музеј ЈРВ, а не за "другу авлију", ону што је близу свињца. Добро је што свиње ипак кидишу само на "трабантову" пластику, а не на дуралуминијум.
"Али Ласта није као Трабант труба, због ње свиње могу остати без зуба."

Нек` момци из Музеја дају човеку неки половни аутић, онако за пар сома, - а Ласту на приколицу и правац Сурчин. Е, кад би се тако радило! Не знам колико Музеј дугује за комуналије и струју, али не би ме чудило да дугује милионске суме.

што реко прљави инспектор блажа, "еј, људи, па ово је добро!"

чини се доста је оштећена, десно крило, нос и кабина. али је кумбор у праву - ово под хитно треба на сурчин. није немогуће напаковати је. и штета да пропадне.

профо, у ком делу града је ово? (може и на пп)

Lasta je u privatnom vlasništvu, kupljena za prave pare - i to je nabavljena da bi se sredila i da bi se sačuvala od 'otpada', i možda dovela u letno stanje (kažu da bi bilo moguće). Nije nabavljena kao što je bilo slučajeva da bi se preprodala nekom trećem licu.
Na žalost kupcu nije prodato i nešto preživelih delova sa onih drugih sa kojima bi se ova lakše sastavila. Takav je bio nekakav dogovor svojevremeno koliko se sećam.

Интересантно да на списку авиона у МЈРВ стоји и Утва Ласта 54153.

@ssekir75: naselje "Kotež-Miloradović". BTW, na Googletu se nekad videla, a sad je nema.

МЈРВ, новембар 2004, фото by Сивчев.
[attachment=1]

Хвала на фотографији.

Нови број часописа АФМ нам доноси лошу вест да ирачке Ласте не лете већ годину дана због проблема са моторима.

a kako nase stoje sa motorima?

Ja bih dodao još jedno pitanje: Koliko je u upotrebi u VS?

ВС је испоручено 8 серијских авиона и два прототипа. Не лете од удеса 26.9.2012.

Комисија: Узрок пада авиона заглављивање команди

Авион Ласта (В-54) Војске Србије, у чијем је удесу пре више од седам месеци погинуо мајор Горан Савић, срушио се због заглављивања команди које су летелицу учиниле неуправљивом, због чега су наложене контрукционе измене на свим до сада произведеним авионима, као и на онима чија је израда у току, сазнаје агенција Бета.

Према изводима из закључака комисије за истрагу узрока несреће која се догодила 26. септембра 2012. године, у које је агенција Бета имала увид, авион је пре полетања био технички исправан, припремљен у складу са прописима док су пилоти мајор Горан Савић и потпуковник Томислав Бећаговић били здрави и способни за извршавање техничке пробе.

У току лета на којем је испитиван авион након замене пумпе за гориво, осовина леве педале заглавила се за централни пулт између две кабине па је дошло до ротације авиона.

"Посада је донела одлуку о напуштању авиона... Оба пилота су успела да напусте авион, међутим због мале висине није било довољно времена да се формира купола падобрана који је био правилно активиран од пилота, потпуно извучен и функционално исправан", наводи се у извештају.

У несрећи која се догодила код Нове Пазове погинуо је мајор Техничко-опитног центра Горан Савић док је потпуковник Томислав Бећаговић повређен. Председник Србије двојицу пилота Војске Србије одликовао је златном медаљом за храброст "Милош Обилић" због тога што су ризиковали своје животе да би спасили људе на земљи.

"Захваљујући одлуци Савића да, тражећи најбезбедније место за слетање, до последњег момента остане у авиону и прекасно се катапултира, није повређен нико од мештана Нове Пазове, те ни деца из оближње школе и вртића", наводено је тада у саопштењу председника.

Према налазу комисије, узрок заглављивања команде правца је техничке природе и вероватно лежи у еластичности командног кола правца, мањим зазорима између покретних делова на конкретном авиону и дејства сила у току маневарског лета.

Комисију коју је формирао командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране (В и ПВО) у свом саставу имала је представнике Војнотехничког института, фабрике Утва из Панчева, Техничко опитног центра, пилоте, лекаре, опитне падобранаце, пилоте експерте за безбедност летања В и ПВО и стручњаке Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

"Комсија је предложила предузимање мера на отклањању узрока настанка удеса и мере су већ почеле да се реализују. Приступило се доради конструкционе документације, техничким изменама, ојачањем појединих делова команде правца које ће онемогућити да дође до контакта покретних делова команди лета са било којим делом конструкције авиона у свим условима експлоатације", наводи се у извештају.

Те измене биће обављене прво на прототипу авиона Ласта, након чега ће уследити додатно испитивање. Такође ће бити обављена анализа могућности уградње лаког избацивог седишта и уређаја за снимање параметара лета који ће бити коришћен у обуци али и у случајевима евентуалних угрожавања безбедности лета.

"Овај трагичан догађај је сигурно успорио процес увођења авиона у јединице В и ПВО, али га није прекинуо. Након извршених техничких корекција наставиће се летење у техничком опитном центру, а испоруку преосталих авиона извршиће фабрика Утва Панчево у току 2013. године", наводи се.

Школски авион Ласта (В-54) из панчевачке Утве први је домаћи авион произведен након распада СФРЈ и први нови авион уведен у наоружање од 1992. године.

Војска Србије наручила је 15 авиона, а поседује и два прототипа који су коришћени за испитивање. За армију Ирака произведено је и испоручено 20 авиона Ласта.

Ласта је једномоторни нискокрилац металне конструкције, са два седишта за пилоте постављена једно иза другог. Увлачећи стајни трап омогућава полетање и слетање с бетонских и уређених травнатих полетно-слетних стаза. Авион је развијен за основно школовање пилота.

Ласта је опремљена са два спољна поткрилна носача наоружања носивости по 120 килограма који могу да носе контејнере са митраљезима, вишецевне лансере невођених ракетних зрна калибра 57 милиметара или две бомбе тежине по 100 килограма.

Максимална брзина лета је 340 километара на сат, долет износи 1.060 километара, тактички радијус оптерећеног авиона је 400 километара, док је плафон лета 5.200 метара.

Izvor:Politika (Beta)

Пробни лет „Ласте“

Након реализованих модификација на прототипу авиона ''Ласта'', данас је извршена техничка проба авиона у лету на аеродрому Батајница. Лет је трајао око 45 минута и том приликом задовољени су сви проверавани параметри.

Након успешно реализоване техничке пробе, у наредном периоду ће бити настављена летна испитивања и реализација програма опремања Војске Србије овим авионом.

Извор: www.vs.rs

Обрукали смо се са оном катастрофом, али изгледа макар умемо да поправимо ако нешто није ваљало.

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Srbijanske "Laste" zbog tehničkih problema prizemljene u Iraku već duže vrijeme
 
Foto: Ministarstvo obrane Srbije

Datum objave:
21.05.2013

Ekipe inženjera i tehničara Vojnotehničkog instituta Vojske Srbije i tvornice aviona Utva iz Pančeva stigli su u utorak u Irak radi radova na modifikaciji školskih aviona Lasta koje su u sastavu ratnog zrakoplovstva ove zemlje. Danas otpočinju pripremni radovi na primjeni novih rješenja u vezi upravljanja avionom, rješavanja problema u vezi motora i tome slično, donosi Tango Six.

Kako Tango Six saznaje, prioritet radova na iračkim letjelicama koje nisu letjele duže vrijeme biti će modifikacija komandi leta koje su se počele obavljati u Srbiji kao rezultat zaključaka istrage fatalne nesreće ovog aviona prošlog rujna. Ekipa inženjera i tehničara VTI i Utve stigla je u bazu iračkog ratnog zrakoplovstva blizu grada Tikrita. U Tikritu se nalazi pilotska akademija (Iraqi Air Force College) u kojoj se pored 15 američkih turboprop aviona za obuku Texan T-6 II nalazi i 20 klipnih Lasti 95N.

Poslije isporuke posljednjih primjeraka “iračkih” Lasti u srpnju 2011. godine ova flota je u Tikritu naletjela, prema nekim izvorima, oko 600 sati. Prednost Lasti u Tikritu od samog početka bila je u jednostavnosti upotrebe. Avion je mogao više letjeti u odnosu na logistički i operativno nešto kompliciraniji Texan. Međututim, od ožujka 2012. godine zbog tehničkih problema sa motorom sve Laste su prizemljene.

па мотор није наш производ. шта је проблем са моторима?

Подмазивање мотора приликом стартовања. Али то само на јачим моторима АЕИО-580.

Današnja Politika javlja da će se Lasta naći na izložbi MAKS-2013, što će biti prvo pojoavljivanje na nekoj svetskoj, stranoj, izložbi.

2708.2013 - MAKS:

[attachment=1]

Ima dosta naših na MAKS-u, mogu se videti i uniformama Vojske Srbije - ja sam ih susretao više puta u toku dana. I Jugoimport SDPR ima svoj štand u jednom u paviljona. Zastava Srbije je staknta  na više mesta za Zhukovskom.

Zna li neko pravu informaciju o Iračkim Lastama.

Jesu li nedostaci popravljeni i da li je izloženi ekspont doteran da nema više falinki?

Hoće li imati pokazni let?

Hvala na informacijama FF, lično bi mi mnogo značila fotka naše zastave na jarbolu na ulazu u Žukovski ako je istaknuta među ostalim zastavama učesnika, a verujem da jeste.

Evo lepe Laste na MAKS-u:

[attachment=1]

је л оно иза беријев?

Lasta je ušuškana između T-144 i Be-200.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Inače, Lasta neće leteti na MAKS-u. Predviđeno je samo da bude deo statičke izložbe. U Rusiju je došla na kamionu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Da li se zna zasto nece leteti ?

Neznam, nisam pitao za razlog.

Lasta je bila predstavljena i na štandu Jugoimporta.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]

Verovatno zbog ovih pitanja na koja niko još ne zna odgovor (ili ne sme da odgovori) a i nakon domaće vesti da su uklonjeni nedostaci koji su uzrokovali pad i pogibiju probnog pilota rečeno je da slede dalja opitovanja, ne znamo da li su završena i avion konačno dobio dozvolu da leti?

Uporno se ćuti i dalje ali važno je da smo nešto što je ili odavno trebalo da bude u operativnoj upotrebi ili da se odbaci, na prestižnom salonu izložili kao nekretninu, što ne bi bilo sporno da se radi o modelu-prototipu pokazanom kao koncept u razvoju a ne letelici koja se uveliko proizvodi i nudi na prodaju.

Možda je i ovde reč o pristupu reklamiranju, eto i ovo bi smo mogli da pravimo samo nam treba neko da dođe i uloži u to.  :zid

Hvala!!! :super :super :super

FF@, хвала на добрим фотографијама.

Чисто сумњам да се на тако престижним сајмовима може добити тек онако термин за летење. Има то и неку цену. Као и код певача на естради. Некима плаћају за наступ, а неки богами сами плате свој наступ. Ко нема он гледа.

Него, видим камион-цистерну "Гаспром"-а. Шта су они, неки спонзор сајма или "Ласте". За неупућене "Гаспром" је већински власник НИС-а, српске нафтне компаније.

ван теме: зар ту 144 још лети? ???

Ne leti i uopšte mi nije jasno šta radi tu. ???
Za ukras možda...

U natpisu ispred izloženog aviona stoji:

Tu-144D number 77115 - one of the surviving Soviet supersonic passenger aircraft.
Saved from recycling in 2006. due to personal initiative of a group of employees of the company Tupolev, the support of the Club of heroes of Zhukovsky, astrounauts, Administration of Zhukovksy, and with the support of the governer of the Moscow region.
At the initiative of the Administration of Zhukovsky decided to keep the plane as a historical instance and subsequently transmit it to the collection of the national aviation museum.

Tako se čuva komad istorije.

Do Tupoleva, bio je izložen još jedan zanimljiv eksponat sovjetske avijacije:

Citat iz Vecernjih novost, ako je samo papirologija kriva onda stvarno sramota.

„Lasta“ je predstavljena na stajanki među sovjetskim grdosijama, sada muzejskim eksponatima, jer u Srbiji nije bila sređena papirologija bez koje se ne može dobiti dozvola za letenje na međunarodnoj izložbi.

 :zid :zid :zid

сачувај ме боже енглеског ваздухопловства и српског књиговодства :zid :zid :zid

Шта нас брига... Мени је драже да је у ''друштву'' Ту-144 него Ф-16. Руски Конкорд је најјачи. :)

Dok je Konkord imao relativno dugu karijeru putničkog vazduhoplova, služba Tu-144 bila je prilično kraća.  Ipak, dobro je što je makar jedan "bort" sačuvan za muzej. Krajem 70-ih let od Taškenta do Moskve koštao je 30 rubalja, tj skoro 8 boca votke, ili oko petine prosečne plate. Bilo je slučajeva da putnici prevoze jata kokošaka za prodaju na moskovskim pijacama. Supersoničnom "Tuškom". To je bio sovjetski pogled na ulogu civilne avijacije u toj ogromnoj zemlji. Ipak, takav odnos bio je neisplativo preskup čak i za sovjetsku računicu.

Nisam nasao bolju temu od ove, ali ako postoji neka odgovorni premeste. Dinkic govori o Utvi, nekoj novoj fabrici u Nisu i o fabrici aviona u Kraljevu (o kojoj sam se dogovorio sa moderatorom da cu otvoriti temu  ;D), pa rece da postoji sansa za dalja ulaganja, da su razgovarali sa zainteresovanima.

http://www.tanjug.rs/videodet.aspx?galID=111354&videoID=642954

дај бре, ко још њему верује... ::)

Morao sam da ukradem ovo sa MC foruma... :D

Нека ти је опрошетено  :angel:


Љуба

Maločas sam pročitao u časopisu Tehnika i vooruženije za januar 2014. godine da je tim ruskih stručnjaka tokom 2013. godine izučavao avion Lasta-95 na Batajnici, a da je avion, nažalost u statičnom delu izložbe, prikazan na MAKSu 2013. (što je već poznato) i da je baš tom prilikom predstavljen Glavnokomandujućem VVS RF (što sam tek maločas saznao).

Posle ove dve rečenice nije dat nikakav zaključak, mada je potom dodato da Lasta koristi klipni motor, a da se razvija verzija sa turbopropom, što može predstavljati određeni dalji interes za letelicu.

Ih, kad bi.... ;D

Jakako, i tata bi sine, ali malo verovatno ;D.

Да ли је била ова? [attachment=1]

Danas su na OTEH-u bile prezentovane dve studije izvodljivosti modernizacije Laste kroz ugradnju turboelisne pogonske grupe.

Jedna je bila SDPR-ovog tima i oni su pominjali ukrajinski motor, vinglete na krajevima krila (jer je to hit u svetu  ::) ) i kako bi ta Lasta nosila četiri aviobombe FAB-100 M80 na četiri potkrilna nosača.

Drugu studiju - VTI-evu je prezentovao Vuk Antonić i ona je bila dosta detaljnija i meni zanimljivija. U analizi se krenulo od 4 različite pogonske grupe, pri čemu je ukrajinski Ivčenko-Progres (iz SDPR-ove studije o unapređenoj Lasti i sa SDPR-ovog sajta za Kopca) odbačen jer nije sertifikovan. Prema analizi najbolje rešenje je Rols-Rojsov 250-B17F (nisam siguran za oznaku, proveriću). Pored toga, obrađene su tri solucije za napuštanje aviona - postojeće rešenje, padobran za celi avion (dva modela) i izbacivo sedište (rusko i mislim MB). Ako bi se ostalo na postojećem rešenju mogla bi se izvršiti i modifikacija postojećih Lasti tj. zamena motora na njima. Obrađene su i borbene sposobnosti unapređene Laste i poređenje sa drugim avionima u kategoriji. Ukratko, Lasta sa turboelisnim motorom bi bila veoma konkurentan avion čak i u odnosu na PC-7Mk II.

Da ponovim - to NISU projekti neke buduće turboelisne Laste već samo studije izvodljivosti šta bi moglo da se uradi.

U okviru drugih izlaganja na sekciji aviona, predstavljena su i ispitivanja napuštanja aviona. Ukratko, sve u redu.

Ppuk Vlačić iz CLI je imao uporednu analizu analognih i digitalnih instrumenata na Lasti. Digitalno bolje. Ipak, ukazao je na problem korišćenja digitalnih instrumenata (HDD) u akrobatskom letenju zbog čega naše Laste imaju i analogne osnovne letne instrumente kao "rezervu". Takođe, reče i da je ispalo da je Lasta ipak ozbiljniji avion nego što je planirano tako da je manje pogodna za početnu i selektivnu obuku a više za osnovnu letačku obuku.

Znači, Lasta nije prava zamena za Utvu 75, trebalo bi da se prva letenja obavljaju na nekoj primerenijoj letelici?

Vlačić reče da bi se donekle to moglo rešiti promenom metodičkih i VT uputstava za Lastu i plana i programa početne i selektivne obuke.

Да Ласта није права замена за Утву-75. Можда би војска могла да размисли да набави нпр. авион Сила 450. :)

To bi zaista bilo lepo.

@ Adler
Imam par pitanja
1. Da li je moguca upotreba sadasnjih trupova proizvedenih Lasti za stavljanje izbacujuceg sedista uz modifikovanje ili bi moralo ispocetka da se rade trupovi?
2. Znas li mozda da li je uz TLastu (na VTI-ovu mislim) predvidjeno nosenje naoruzanja i ako jeste koliko tacaka?
3. Bilo je jos i jedno predavanje vezano za Lastu, tacnije njen rep. Ima li ovo veze sa turboprop varijantama?

Zixo slazem se sa tobom uz uslov da nakon SILA 450 dodje TLasta koja nosi i naoruzanje i koja bi zamenila G4 u jos vecoj meri nego sadasnja Lasta.

Inace cisto radi nekog okvirnog poredjenja uloga koje bi imala ta hipoteticka SILA 450 kod Hrvata i Slovenaca radi Zlin 242 koji je neuporedivo skuplji u potrosnji (12<>36 litara) a u nabavnoj ceni i nekoliko puta skuplji (Sila je oko 55k evra)

1. Ne.
2. Da, četiri.
3. Nisam siguran na šta misliš.

Slovenija ima svog svetsko renomiranog proizvođača UL aviona... Ušao je i uži izbor za novi UL avion Indiske vojske link (http://www.delo.si/gospodarstvo/podjetja/pipistrel-v-boju-za-prodajo-ultra-lahkih-letal-indijski-vojski_2.html) (nemam info kako je prošao na kraju).

Bili su i pobednik NASA Challenge link (http://www.pipistrel.si/news/pipistrel-big-winner-of-nasa-challenge)

http://www.pipistrel.si/

Ja, ampak Letalska šola 15. polka vojaškega letalstva Slovenske vojske uporablja češka letala Zlin 242L.  ;)

I makedonsko VV je imalo nekoliko Zlinova što 242 što 143.

Mogao bi neko da se seti i da konačno završi i prototipove UTVA-96, ako su idalje čitavi.

Ja mislim, da je ova Lasta na fotografiji ona prva još iz Juge.

Znam, priča je bila oko upotrebe ili bolje rečeno ako bi došlo do uvođenja UL aviona da imamo domačeg proizvođača.

;)

@ mandalina

Nije. Ovo je drugi prototip 54002 koji je izgubljen u katastrofi 1997. Poginuo puk Vidić.

Adlere druze,Vidic je poginuo 10.03.1997. na 54152.

Umor radi svoje.  ::)  002 je onda uništen 1999. Jel tako?

Јесте уништена 1999. у Утви.

https://www.youtube.com/watch?v=F0l7vcMKcqU#t=220

3:35

Авион се види на кратко. Несумњиво је у питању Ласта јер ирачки Т-6 Тексан 2 нису опремљени за пружање непосредне ватрене подршке.


Док нису стигли Сухоји, Ирачани су се борили уз хит "Издали ме пријатељи, издао ме брат"...

А и Ласте су беле, а Тексани сиви.

Оd kada su ovi snimci? Rekao bih i da su oni minobacači 120 mm naše proizvodnje.

20.07.2014. Министарство одбране Ирака.

Mislim da je na slici Izraelski/finski MB 120 mm Soltam K6/120mm MN-9 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21384.0.html)/M120 (isti MB, jedino razlika u nazivu u odnosu na to, tko ga koristi), koga koristi SV, a i US Army i verovatno ostali/prodali jih Iraku.

Svejedno, i Soltam i Tampella su dobre preporuke, mada značajnih prednosti u odnosu na YU MB kojim je zamenjen, nema.

Sudeći po podacima na internetu iračka vojska ima i naše i te K6/M120.

A sad se vraćamo na Lastu.

Кнежевићев текст из Новог гласника 2/2014 о ВУбС мањег калибра за примену на лаким борбеним авионима, па у том контексту помиње и могућности примене таквих ВУбС на Ласти, као један од могућих праваца даљег унапређења тог авиона.

[attachment=1]

Гашић понудио Бин Заједу заједничку производњу авиона „ласта” и „кобац” (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Gasic-ponudio-Bin-Zajedu-zajednicku-proizvodnju-aviona-lasta-i-kobac.sr.html)

Могуће проширење војне сарадње Србије и Египта на ремонту хеликоптера Ми-8 и Ми-17, као и модернизацији система ПВО

Министар одбране Братислав Гашић, који у Абу Дабију на сајму наоружања IDEX 2015 предводи српску делегацију, састао се престолонаследником шеиком Мухамедом бин Заједом ел Нахјаном са којим је констатовао да постоји снажно опредељење за унапређење већ добре сарадње у области одбране.

Како је саопштено данас из Министарства одбране, Гашић је предложио и успостављање сарадње на новим пројектима од заједничког интереса, као што су трансфер технологије за производњу муниције различитог калибра, борбено оклопно возило „лазар 2”, школско-борбени авиони „ласта” и „кобац”, као и информатичка безбедност и сајбер ратовање.

„Ласта” је клипни школски авион двосед, намењен обуци пилота, а који се ове године уводи у оперативну употребу у Војску Србије.

Реч је о најсложенијем средству које се производи у Србији, с тим што су конструктори Војнотехничког института (ВТИ) развили више верзија овог авиона.

„Кобац” је турбоелисни лаки борбени авион који би се такође производио у панчевачкој „Утви”.

Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) понуђено је школовање и усавршавање припадника оружаних снага у војнообразовним институцијама у Србији, коришћење капацитета Регионалног центра за усавршавање кадрова АБХО у Крушевцу и базе „Југ”, обука војно-полицијских и специјалних јединица, као и сарадња у области војне медицине и борби против тероризма.
На маргинама IDEX-a 2015, међународне изложбе и конференције из домена одбране, Гашић се срео са колегама и представницима оружаних снага из региона и света.

Између осталих, српски министар одбране састао се и са генерал-мајором Абдалмохсен Алсхабравијем, начелником Управе за наоружање Оружаних снага Египта. Том приликом разматрано је јачање војноекономске сарадње у производњи беспилотних летелица, ремонту и модернизацији тенкова, борбених возила, муниције, хеликоптера Ми-8 и Ми-17, као и ремонта и модернизације ПВО система.

Планом билатералне војне сарадње за 2014/15. годину предвиђена је реализација укупно 12 активности у Србији и у Египту.

М. Г.

VTI je prikazao kako izgleda napuštanje Laste tokom leta sa prednjeg i zadnjeg sedišta

http://www.youtube.com/watch?v=EEe1d1L-nDY

Нови хангар пун прекрасних нових авиона...

[attachment=1]
[attachment=2]



Фото: Никола Фифић

Vest koja je objavljena onako ``usput``, Lasta je zvanicno uvedena u naoruzanje VS

u 21. veku neka firma prodaje vojni školski avion, kojeg se u slučaju nužde napušta kao PO-2. Sramota!

http://www.military.com/video/aircraft/ejection-seats/sukhoi-su-29-ejection-test/1039252072001


http://www.zvezda-npp.ru/en/node/702


ali to u ovo sranje od aviona naravno nemože, jer je ionako pretežak...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

A ima li nešto novo u smislu novih porudzbina ili je to spalo na Irak i Srbiju? :pilot

Teško da će od toga biti nešto.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,22359.msg494994.html#msg494994

Kako to u zivotu-sdve sto je lijepo kratko traje! :pirat

Ima i ona "Kad dugo traje onda nije lepo nego posao" :)

Nasao sam slike pa da ih imamo.

[attachment=1]
Montaža aviona za Irak u fabrici Utva


[attachment=2]
Fabrički snimak montaže kontejnera sa mitraljezima YI -166

[attachment=3]
Irački oficiri na zvaničnoj predaji aviona Lasta -95N na akademiji u Tikritu.

[attachment=4]

Ne treba promatrati  tako strogo  to. U 21. stoljecu se i obuci pilota jedrilica uci napustanje iste po potrebi padobranom, a u obuci motornih skolskih aviona , simulira i sletanje istim u slucaju otkaza motora.
Ugradnja katalputirajucih sjedala u avion ovog tipa, koji je obucni ali za raspone operativnih  brzina do max. 250 km/h  mislim da nije nuzno.  Mozda je moguce npr. i ugraditi padobran za cijeli avion ,poput npr. Cirusa SR 22  i sl. modela.
Mislim da je Utva "Lasta" sve u svemu dobar  bazni skolski avion za srpsko RZ.  Posto isto koristi i G- 4 Galeb . Lasta tako omogucuje pilotu- uceniku da "osjeti" kabinu pravog vojnog aviona prije prelaza na mlaznjaka ,za razliku od UTVE 75 koja je mozda logicnija za neko osnovno ili selekcijsko letenje. Ili ce se u buduce i Lasta koristiti za osnvnu obuku ? Kako god , doboro je za srpsku avio industriju da se ipak nesto radi. Ima tu potencijala po meni. 

možda je dobar avijon za gledanje i letuckanje, ali - dali zadovoljava potrebe? A danas se selektivno letenje obavlja na lakim avijonima, nema više ovih "prelaznih". Ako je Lasta osnovni nastavni avijon, koji se upotrebljava i za osnovno GRB, onda MORA da ima sistem za napuštanje (idealno bi bilo padobran za ceo avijon). Ovako imamo relativno težak psevdo školski avijon, do kojeg se dolazi kako? U75? Pa bolje bi bilo onda da se umesto bacanja para na razvoj (od 30 plus godina) kupi Zlin 242 recimo. Pa onda od Laste napravi ono što se pokušava kroz projekt Kobac - a to je pravi prelazni avijon, koji se može korisititi kao laki borbeni avijon ili ako hočete kao Kraguj 2.

Selektivno i osnovno letenje se moze raditi na lakim sportsko (akro) zrakoplovima tipa ZLIN 242, UTVA 75,  u novije vrijeme je tendencija cak i LSA (UL) kategorije  - pa imamo odlican primjer slovenskog Pipistrela koji je prodao takve avione indijskom RZ i RM. To je jedno. Avion "Lasta" kada je zamisljan i osnivan - zamisljen je isparavno kao "prijelaz" izmedju ovih gore nabrojanih  (uzmimo ono sto je bilo u JNA i sada u VS ) dakle UTVE 75 i sljedeceg koraka - mlaznog trenazera (tada se vec uvodio i u mislima imao G -4 ). Dakle :

- selekcija i osnove osnova letenja ( UTVA 75)
- napredno letenje i "privikavanje" na cockpit borbenog aviona,vece brzine i performanse  ( ne tandem  sjedala ! ) te moguce i laka obuka u GRB   ( LASTA 85/ 95 )
- napredna obuka i puna obuka u GRB  na mlaznom trenaznom borbenom avionu ( G -4  )
- za neke pilote - daljnje usmjerenje ka MIG 21/29 danas u RV Srb.

I ne vidim u cemu je tu problem ?  Moguce je dakako izbaciti UTVU 75 (ili noviju ver. iste ?) iz gornje jednadzbe i odmah krenuti sa  LASTom. Kao sportski pilot ipak iz nekog osobnog iskustva mogu napisati da mi je u pocecima ipak "lakse" da instruktor sjedi "DO MENE" ,ne iza. Naravno u jedrilici recimo sjedi iza , ali mislim da je vecini pocetnika motornih pilota iz psiholoskog i prakticnog razloga laksi tandem raspored u cockpitu.

Da LASTA 95 ima turboprop motor i da je u rangu PC-9 ili Tucana npr. , samim time i sa vecim rasponom brzina ,ugradnja katalputirajucih sjedala imala bi smisla. Sa motorom kojeg ima i samim time performansama - nema nikakvog problema da se avion u slucaju otkaza motora pokusa prizemljiti kao i ostali LSA avioni (Cessne , Piperi ili sl ) ili ako se ima visina i mogucnost bas potreba za iskakanjem  - i iskakanjem padobranom.

Ovdje cu vas podsjetiti na jedan drugi odlican skolski (skolsko akro zapravo ) avion koje je dugo sluzio za naprednu obuku pilota pa i u nas,a i danas se moze vidjeti u rukama nekih akro privatnih pilota - legendarni ZLIN 526.
Ni on nema "katapultirajuca" sjedala. Obuka u GRB sama po sebi  ne utjece na to da li treba ili ne ugraditi katapultirajuca sjedala ( primjer "Kraguj") .Kao ni namjena samo po sebi. Jer onda bi svaka cessna ili piper ili zlin 242 imali kataplulitrajuca sjedala jel eto - na njima se obucavaju piloti . Na izbor ugradnje takvih sjedala najvise utjece operativna  brzina letjelice. Generalno ,sve skolsko tog tipa  sto leti iznad 400 km / h ( putne brzine ne max.) bi vec moglo doci u obzir za takvu opciju. U ovom slucaju kako sam napisao mozda -ako je konstrukcijski moguce - bi bilo zgodno pokusati eventualno sa padobranom za kompletan avion (dao sam primjer Cirusa ali ima i drugih sl.)

Sve u svemu , mislim da je Lasta ok za to sto bi trebala ( i sto je u biti i izvorno zamisljena jos u doba JRV) . Jer ako pogledamo isti slijed letjelica ima i RV Srbije danas pa tim vise. Ne mali faktor je i razvoj vlastite aeronauticke industrije kroz i ovakve projekte.  Za projekt "Kobac"s druge strane - bas nisam siguran da li je isplativ. Samo zato sto postoji i ostaje u sluzbi  i G -4  (pogotovo ak ose donekle osuvremeni avionikom ), cak i Orao, a na vanjsko trziste se teze probiti u tom segmentu  i sa malom serijom.     

Што се тиче поређења Ласте са Туканом или ПЦ-7/9, имајте у виду да лаке борбене верзије Тукана данас коштају око 10 милиона $ по комаду! Ласта је неупоредиво јефтинија.

Tukano i PC-7/9 nisu ista klasa aviona, mnogo su tezi i imaju znatno vece i snaznije motore.

U svojoj klasi (do 1000 kg i 200kw snage) Lasta je u nekoj sredini stim da bi trebalo da je dosta jeftinija.

S druge strane Lasti nedostaju neki sertifikati koje je sad skoro nemoguce dobiti (trebali su da se zadovolje u fazi projektovanja, nabavke materija i izrade) da bi se koristila u civilnom saobracaju.
Ti civilni standardi su sad jako strgo i zahtevini i skupi.
Za vojne potrebe joj netrebaju i Lasta tu zadovoljava potrebe VS.
Problem je sto joj nedostatak tih sertifikata ogranicava prodaju na recimo africke i bliskoistocne zemlje.

https://youtu.be/IadiK96lpf4

Obuka kadeta na Lasti.

https://youtu.be/6XBY9WwwdtM

VOJNI AVION LASTA 95 DOBIJA SISTEME ZA UPOTREBU NAORUŽANJA: Pogledajte šta Vojska Srbije planira (VIDEO)

Srbija razvija unapređenu verziju aviona Lasta 95. Trenutno Srbija poseduje 14 aviona Lasta 95. Postojeću eskadrilu Lasta aviona Srbija unapređuje, a deo eskadrile pretrpeće značajnije modifikacije. Pre svega svaki avion će biti unapređen tako što će se dodati sistemi za upotrebu naoružanja.

Lasta je temeljno školski avion za obuke, ali kao takav ostavlja mogućnosti raznih unapređenja na samom avionu. Ovaj srpski avion poseduje digitalizovanu kabinu, a u najavljenom daljem unapređenju dobija sisteme za upravljanje naoružanjem, kao i naoružanje koje će nositi na dve podvesne tačke, a težina će biti 120 kilograma na jednoj podvesnoj tački.

Više o avionu Lasta saznajte u odličnom video klipu ispod.

https://www.youtube.com/watch?v=_7PBSK6KDG0

Izvor: https://www.srbijadanas.com/vesti/naoruzanje/vojni-avion-lasta-95-dobija-sisteme-za-upotrebu-naoruzanja-pogledajte-sta-vojska-srbije-planira-2022-02-10

To sa novom lastom je sve u redu. Ali moje mišljenje, da to nije tema za site: Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo. Treba ove teme po mome prebaciti na RATNO VAZDUHOPOLVSTVO SRBIJE.

Projekat aviona Lasta započet je u vreme SFRJ, a prvi opitni primerak je poleteo tokom 1985. godine. Pred raspad SFRJ proizvedeno je 6 predserijskih primeraka.
Dakle, projekat potiče iz vremena SFRJ, a nastavljen je ili bolje reći revitalizovan kasnije u Srbiji.

Možda bi trebalo korigovati naziv teme? Nešto kao "Utva-Lasta, razvoj projekta školskog aviona" ili tako nekako...

Lasta koja je poletela 1985. prilično se razlikuje od laste-95. Prvobitna Lasta nije zadovoljavala tražene specifikacije i imala je prilično mana. Konačna verzija je morala biti temeljno preprojektovana, mada sa istim motorom Lycoming od 300ks. Velike promene pretrpela su krila, a i trup. Oprema kabine je potpuno promenjena i uveden je glass-cockpit.

Što se tiče Novijih Tucana i Pilatusa PC-9, to su, osim školskih i pravi laki borbeni - protivpartizanski avioni. Po najnovijim informacijama Super Tucano u full opremi košta 15 miliona$. Uporedite to sa Lastom-95. Možda je uporediv sa  francuskim Epsilonom, koji ima turboprop motor TP-319 od 500ks i opet je nekoliko puta skuplji. Kerozin je jeftiniji od avio benzina 100/130, ali to nije presudno.

Imamo to što imamo i koristimo to što imamo. Drugo nemamo. Pitanje je da li je fabriku Utva uopšte moguće revitalizovati. Možda će "Gospodaru zemlje srpske" pasti na pamet da gradi novu fabriku, zadužujući se levo i desno.

Lasata-95 ima sposobnost da nosi oruzje 2x 120 kg.
U toj konfiguraciji su i isporucne Iraku. VS nije tada imala u planu da naoruzava svoje laste.
Sada u ovoj opciji sa jacim turboprop motorom to izgleda postaje interesantno za VS stim da ce oni modernizovati samo deo od svojih 14 Lasta-95 a deo ce izgleda ostati sa originalnim motorom.
Verovatno zele da produze/prosire obuku na Lasti i da se na njoj odradi deo obuke u GRB.

Vidimo da se sad sa G-4 prelazi na Mig-29 i to porucnici sto je nekad bilo nezamislivo.

 U Aerosvetu 9. iz marta 1987 .god. se u tekstu o Lasti navodi da avion na dva univerzalna nosača pod krilima može nositi po 120 kg. Dva sedmocevna raketna lansera NRZ 57.mm  . Avio bombe do 100 kg. A nišan je Feranti ISIS 282 D Može i poneti po dva mitraljeza 7,62 mm . u kontejnerima s kompletom od po 500 metaka. Tada su ispitivanja radili Probni pilot Laslo Kolar i K-dir Opitne grupe Branko Bilbija.

Са МЦМ форума...

[attachment=1]

[attachment=2]

Што не кажеш Рашо. Имам ја слике скоро свега што је било на Батајници  :D

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Kakav je ono žirokopter iza?

Утвин жирокоптер Hawk-5...

Осим амблема Утве, постоји на вертикалцу ознака још неке фирме. Колико ја знам, Утва скоро да не ради.

[attachment=1]
[attachment=2]

Prvi put čujem za ovaj projekat. Jel letelica završena, mislim da li je u letnom stanju? Ili se još uvek razvija?

Zirokopteri su mi omiljene letjelice. Danasnji modeli gornje klase ( a ovaj predstavljen sa Utvinim logom ) bi pretendirao u istu, su korisni i za sluzbene svrhe ( npr. nadzor granica , med prijevoz i sl)
Mozda UTVA kooperira sa nekim? Mozda nekom madjarskom firmom.

Jok,kooperacija sa Amerikancima.   https://www.skyworks-global.com/wp-content/uploads/2019/01/Hawk-5-Brochure.pdf

Radi se o Groen Hawk 5 letilici koja je kupljena iz meni manje poznatih razloga ,a sada se nudi kao moguća licenca saradnja i proizvodnja za strane kupce . Koristi isti Turboprop motor kao planirana "Turboprop Lasta" (Rolss Royce 250 ) pa se "oprobava" potencijalna proizvodnja na toj osnovi (na dve paralelne linije ,isti motor,slični alati itd ...) .

Evo linka do opisa na Engleskoj Vikipediji: https://en.m.wikipedia.org/wiki/Groen_Hawk_4