PALUBA

Srpska vojska nepoželjna u Moskvi


08.05.2010.

Na Dan pobede, 9. maja, u Moskvi marširaće 11.500 vojnika, među njima će biti američki marinci i britanski sasovci. Poziv, međutim, nije upućen pripadnicima Vojske Srbije, ni ministru odbrane Draganu Šutanovcu, iako je Srbija, kao članica antifašističke koalicije, podnela izuzetno visok broj žrtava tokom Drugog svetskog rata.

 
Vojska Srbije bi dostojno reprezentovala državu i one snage koje su tokom Drugog svetskog rata učestvovale u borbi protiv fašizma na prostoru bivše Jugoslavije

U Rusiji kažu da Srbiji nije upućen poziv jer je u ratu učestvovala Jugoslavija.

Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije pri ruskoj Akademiji nauke i umetnosti, kaže za „Blic” da će u vojnom defileu prilikom proslave Dana pobede u Moskvi učestvovati samo vojske savezničkih sila u Drugom svetskom ratu.

- Srbija nije isto što i Jugoslavija. Da smo pozvali vašu zemlju, morali bismo i Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Sloveniju i Crnu Goru - objašnjava Nikiforov.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže za „Blic” da ne zna zašto pripadnici VS nisu pozvani na tu svečanost i da je potpuno ubeđen da bi Vojska Srbije na paradi dostojno reprezentovala državu i one snage koje su tokom Drugog svetskog rata učestvovale u borbi protiv fašizma na prostoru bivše Jugoslavije.

Šutanovac ističe da su žrtve tada podnete u odnosu na veličinu zemlje impozantne i da bi mu bilo izuzetno zadovoljstvo da Vojska Srbije učestvuje na paradi.

Ministar kaže da rusko-srpski vojni odnosi nisu dobri kao politički, ali najavljeje da bi već krajem godine moglo doći do poboljšanja je u Beograd dolazi visoka delegacija, predvođena načelnikom Generalštaba Ruske vojske.

- Time ćemo otvoriti novu eru odnosa, nakon čega očekujem da će doći do razmene poseta i na ministarskom nivou i konačnog uobličavanja naših odnosa koji će pratiti ono što se dešava na političkom planu - rekao je ministar odbrane.

Može li se izostanak poziva ministru odbrane i Vojsci Srbije protumačiti kao odgovor Moskve na ubeđenje Rusije da srpski ministar odbrane zastupa bliže veze sa NATO od onih u „Partnerstvu za mir”? Zoran Dragišić, vojni analitičar, sumnja u to.

- Na toj paradi učestvuju članice NATO, čak i Amerika, a neke članice bivše SSSR, kao Gruzija, nisu pozvane takođe. Ne znam šta je uzrok ovog poteza Moskve, ali država mora dobro da ga analizira - poručuje Dragišić.

On upozorava da Srbija ima nerealan odnos prema Rusiji, a da on mora da se gradi na međusobnom uvažavanju, a ne na shvatanju da je Srbija ruska gubernija.

Ističe da konačno Srbija mora da shvati da Rusija neće okrenuti rakete prema Americi zbog Kosova, kao što to nije učinila 1999. godine tokom bombardovanja, niti će poslati strateške bombardere da štite srpske interese. Za njega je stvar jednostavna, pred nama je izbor - ulazak u NATO ili pakt sa Rusijom, koji ona nema ni sa jednom drugom zemljom.

Izostanak poziva za Vojsku Srbije i njenog ministra odbrane ponovo otvara pitanje šta Rusija hoće od Srbije, šta su njeni interesi na Balkanu. Ekonomski interesi su više nego jasni. Rusija je jedan od dva naša najznačajnija spoljnotrgovinska partnera. Samo u prva tri meseca ove godine sa njom je ostvarena razmena od 623,9 miliona dolara. Istina je, međutim, na žalost Srbije i na sreću Rusije - gotovo čitav iznos odnosi se na uvoz iz Rusije.

Sem toga, Rusija je jasno saopštila nedavno da dalje širenje NATO na istok smatra direktnim ugrožavanjem njene bezbednosti. Ali, istočno do nas su članice NATO - Bugarska, Turska i Rumunija, severno je to Mađarska, zapadno Hrvatska, južno Albanija, koja je aplicirala za članstvo, a tu su i Bosna i Crna Gora.

- Mi ćemo ući u NATO ili nećemo, zato što mi tako hoćemo, a ne zato što tako kaže Moskva. Rusija kao svaka velika sila želi svoju dominaciju ili uticaj nad drugom državom. A mi imamo političare koji ne samo da su s ruskim političarima u vezi, već se ponašaju kao deo ruskog, a ne srpskog političkog života - kaže Dragišić.

Šta s druge strane treba da znači jučerašnji poziv generalnog sekretara NATO Andersa Foga Rasmusena u Bukureštu na unapređenje veza Alijanse i Srbije i njegove reči: „Jako bih želeo da se odnosi Srbije i NATO unaprede”? Da li je to diskretan, ali jasan poziv Srbiji za učlanjenje u NATO?

- Ne mislim da je ovo poziv za učlanjenje u NATO jer je i zvaničnicima Alijanse poznat stav Srbije o neutralnosti. Poziv na saradnju ukazuje na to da je naš sistem odbrane respektovan od strane Brisela pošto pokazuje da su reforme koje se sprovodimo po najboljim svetskim standardima. Ali to je svakako poziv na čvršće povezivanje sa evropskim bezbednosnim sistemom i dalje evropske integracije i na jaču saradnju u okviru „Partnerstva za mir” - kaže Šutanovac.

Ministar odbrane je ubeđen da će otvaranje kancelarije Srbije pri NATO u Briselu omogućiti razvijanje ne samo vojnih odnosa već i vojnog zdravstva, energetske bezbednosti, ekologije…

- Činjenica je da se sve zemlje učlanjuju u taj program kako bi crple koristi od te saradnje i naša je želja da ubuduće i mi imamo podjednake mogućnosti poput drugih zemalja članica PZM - navodi on.

Za Aleksandra Radića, vojnog analitičara, Rasmusenova izjava je, poput drugih koje u poslednje vreme stižu iz Brisela, ništa drugo do zeleno svetlo Srbiji da zatraži punopravno članstvo u NATO.

- Signali su vrlo očigledni i sada dolazi trenutak u kome se donosi odluka hoćemo ili ne. Na Srbiji je odluka - kaže Radić.

On smatra da je za NATO veoma važno da se Srbija uključi u Alijansu radi konačnog rešenja krize na Balkanu. Kaže da bi to s druge strane dalo priliku Srbiji da afirmiše svoj interes i lakše dođe do za nju prihvatljivog rešenja za Kosovo. Vojna neutralnost za njega je neprihvatljiva iz više bezbednosnih i ekonomskih razloga, ona podrazumeva, između ostalog, veće snage odvraćanja i daleko značajnija ulaganja u vojsku, sredstva koja Srbija nema.

T. N. Đaković
Izvor: Blic

Nema ovo veze sa učešćem ili ne učešćem Jugoslavije na strani saveznika tokom WW II.
Ako se tako gleda, pa prva Rusija ne bi trebala iz moralnih razloga (i ako su prvi stigli do Berelina) da organizuje paradu. Pa oni su bili sa Hitlerom u paktu i izvršili kao i Hitlerova Nemačka agresiju na Poljsku.

Procentualno gledajući prema broju stanovnika Jugoslavija je imala najviše žrtava za vreme Drugog svetskog rata.

Ovde su drugi ulozi u "igri" a ne to da li je Jugoslavija učestvovala u ratu protiv nacista tokom WW II.

Čisto pravno gledano, Srbija nije sukcesor nekadašnje SFRJ, tako da u međunarodnom pravu ništa nismo nasledili od povlastica i mnogo toga nam je osporeno. Bukvalno smo nova država. Tužno, ali tako je.

Kaže se da je istorija učiteljica života, pa se treba malo okrenut unazad. Kroz cijelu istoriju na ovim prostorima Rusija je bila saveznik onoliko koliko je to odgovaralo njenim interesima, a za ispunjenje tih interesa je, ne jednom, za potkosurivanje služio Balkanski prostor. Sve skupa ima malo veze sa moralom i bratskom ljubavi.
A što se tiče parade, svi narodi Jugoslavije su i tekako zaslužili učešče.

Nema to veze sa članstvom u NATO, jer na kraju učestvovali su i Amerikanci, Britanci i Poljaci; za to je trebalo lobirati, a po starom dobrom običaju, o učešću VS na toj paradi je kod nas počelo da se diskutuje 7. Maja, i to popodne. Pre toga parada se nije ni pominjala u medijima.  :zid
To što smo nova država, ni to nema nikakve veze, nove države su i Kazahstan, Uzbekistan, Turkemnistan, Belorusija, i ostale, pa su njihovi kontigenti učestvovali.

"Тадић је први председник Србије који је позван у Москву на прославу Дана победе, али позив није упућен и представницима Војске Србије." Bas se pitam ko je zaboravio da pozove Rusiju na aeromiting u Batajnici, prosle godine?  :udri

Koliko ja znam rusi su bili pozvani na aeromiting, odgovor da nece ucestvovati su poslali na par dana pred krajnji rok za potvrdu ucesca. Taj rok je bas zbog njih bio i produzen nekoliko dana, nesto su izmislili.
 Jeste da je kod njih situacija isto teska, ali su mogli poslati 2 Suhoja za staticni deo programa, to bi ih kostalo samo dnevnice za njihovo ljudstvo i mozda jos nesto. Organizator mitinga je obezbedjivao sve, smestaj , gorivo itd.

Ни Русија није исто што и СССР који је учествовао у рату...

Ali formalnopravno gledano - Srbija nije pravna naslednica SFRJ, dok Rusija jeste u političkom domenu sledbenica SSSR-a.

Mislim da Rusi nisu hteli da komplikuju situaciju, jer da su uputili poziv MO R. Srbije da njeni vojnici marširaju Crvenim Trgom, uvredili bi sve ostale bivše Jugoslovenske države ako i njih nebi pozvali, jer su opet formalno-pravno, a i faktički, i druge države proizašle iz SFRJ participirale u NOB-u. S druge strane, u II sv. ratu na teritoriji Srbije se vodio i građanski rat, pri čemu su postojale srpske oružane formacije koje su i kolaborirale s okupatorom. Istovremeno pak, srpski narod je podneo ubedljivo najveće žrtve u tom ratu, tako da se s te strane može izdvojiti od ostalih. Nažalost, kod nas je uvek sve komplikovano i dvosmisleno ...

Uostalom, nisam primetio da su npr. bili i Grci, koji su se žilavo borili protiv Nemačke u II sv. ratu, pa zašto bi se onda i mi ljutili.

А и та иста Пољска је мало пре тога радо узела комад Чехословачке...

Не, на пример Пољска и СССР су имале више - и процентуално и бројчано.

Све је то наравно политика. Русија је велика и озбиљна држава и води рачуна о својим интересима. Није позвала Војску Србију јер би морала и војске остали република бивше СФРЈ. Овако, позвала је њихове (све наше) председнике и тако свима нама (са ових простора) указала част коју другима није дала или је други нису на том нивоу прихватили (или нису објективно могли). Друго, тиме се у политици ставља до знања ко "висак држи а ко малтер меша". Да се разумемо то овде ради и НАТО, оличен у САД, али и све остале тзв. велике силе. И све гледају своје интересе, само своје. Нема ту ничег братског нити ће да буде.

А сви заједно (бивше републике СФРЈ) смо се огрешили о Русију, односно Црвену армију и њене војсковође и војнике - обрисали смо називе улица, порушили споменике а квислинге прогласили за идоле, хероје, спасиоце, па чак и за антифашисте. "Утврдили смо" да смо са ослобођењем (и Русима) добили диктатуру и изгубили демократију (ако пре тога смо је имали). А скоро све супротно историјским чињеницама. Сада, бар у Србији, на брзака и мало усиљено покушавамо то да поправимо. Тако на пример, тек пре неки дан се неко сетио у Београду да неким улицама опет надене имена генерала Жданова и маршала Толбухина. Срамота је што си их избрисали, а срамота је то што враћамо споро, тако да личи на морање и на додворавања (и то лоше) Русима. И шта се па онда као ишчуђавамо.

Na ovoj paradi su učestvovale sve zemlje koje su za to iskazale čak i najmanje interesovanje, što znači da su to mogle i sve zemlje ex-YU. Ako je mogao da učestvuje i kontigent Moldavije, zemlje čiji je v.d. Predsednik izjavio da je on predstavnik "pobeđenih u ratu", i da "on nema nikakve veze sa Moskvom", mogla je i svaka zemlja bivše Jugoslavije.
(Link: http://en.rian.ru/russia/20100426/158750010.html )
Jedina zemlja, čija delegacija nije bila pozvana, je Gruzija.

На које то квислинге мислиш?
Пола Француске је било отворено на страни Немачке и борило се против савезника, па су их опет позвали :krsta

Poenta je da su oni bili u paktu sa Hiterom.


Nisam znao za ovo, mada ako si siguran OK.

Pa ne samo pola Francuske nego je postojao i politički naci pokret u Britaniji i to veoma jak, dok ga nisu zabranili. Što se ne govori malo o namerama ministra spoljnih poslova za vreme WWII.
I na kraju ono najbitnije. Ni dan danas se tačno ne zna šta je tražio drugi čovek trećeg rajha Rudof Hes u Britaniji 1941. Na suđenju je bio sputan da iša kaže o ovom događaju a i sama njegova smrt je prilično misteriozna u zatvoru Špandau. Neko tj. Britanci su imali jak interes da Rufolf Hes sve tajne ponese u grob.

Да, али има и ту разлике. Тај пакт се звао Пакт о ненападању. Совјети и немци су договорили о интересу у Пољској и поделили је. Иначе су совјети узели део где су већина били украјинци и белоруси, и који је Русија изгубила после грађанског рата.

Са друге стране, енглези и французи су немцима пустили да уђу са војском у Рајнску област, раскомадају Чехословачку, припоје Аустрију. Чак и кад су немци напали Пољску, савезници нису напали Немачку (иако су објавили рат и били јачи на граници).

Gledao sam paradu i koliko sam mogao da primetim sem bivsih republika (ne svih) SSSR-a jedino su ucestvavali poljaci,englezi i ameri u defileju.Zanimljio je da su tu nasao i sin Gerja Pauersa pilota oborenog U-2 iznad Sverdlovska,i dao izjavu za RT.

Tačno tako "Pakt o nenapadanju" i ko je onda i započeo WW II?
To je jako dobro pitanje.
Jugoslavija sigurno nije.

Gagi@:

Има битне разлике између понашања Француза и нас. Французи су своје колаборанте и квислинге, нешто послали у бувару, нешто мало стрељали, а понајвише "ошишали на нулу". И нису дозволили да се они хвалишу тиме да су бранили демократију и Француску од комунизма.И данас су они за велику већину њих то што су и били августа и септембра 1944. И данас је у Француској маршал Петен (иначе херој из 1. светског рата) квислинг. Нема ни једне позоришне, филмске и друге културне манифестације или јавног друштвеног догађаја у коме се је он позитивна личност.  Е код нас није тако. Недић није био квислинг већ је "у интересу заштите српског народа би приморан на сарадњу са окупаторским власти (па мора неко)". Чак ни Љотић "није био тако лош него га ми нисмо разумели", а и борио се против комуниста. Покрет Драже Михајловића је можда декларативно био антифашистички, али је у пракси , посебно на територијама изван Србије то  био врло мало. Дража је изабрао да се повлачи заједно са Немцима.

Оно што Русима посебно боде очи је то што смо споменике њиховим војницима (а највише их је на територији Сребије) запустили и оскрнавили (сад се мало дотерују и поправљају). Ко по Србији, посебно у Београду избриса имена совјетских (руских) ослободилачких генерала и ратних хероја. Французи?

Дража је био несумљиви антифашиста, на жалост признатији у свету него код нас. Друга је ствар што идеолошки Русима није ишао под капу.
Боље да више не идемо у ОТ...

Draža Mihajlović je bio prvo antikomunista, pa tek onda antifašista. Ako izuzmemo pojedinačne časne slučajeve iz 1941. i ranog perioda 1942. - veći deo ostatka rata njegove jedinice su više sarađivale s okupatorom, nego što su se borile protiv njega. To je činjenica od koje ga neće oprati pred sudom istorije ni američka medalja, ni članci u NewYork Times-u. Nažalost, propustio je svoju priliku kad ju je imao. Čekao je previše.

И у Пољској "Земаљска армија" (некомунистички покрет отпора) је још мање био по вољи Русима (неки су и страдали  после ослобођења) али Пољаци нису изабрали да се повлаче са Немцима и успут ратују против Руса. Борили су се срчано и до краја против Немаца. То је тада било питање опредељења - за и против Немаца,  не идеологије.

Momci, držite se topica, i ne mešajte politiku i zabranjene teme na Palubi (po točki 11).

Hvala
LPB

Mislim da na palubi nebi trebalo biti govora o politici pogotovo ne veličanja upitnih vrjednosti.

НАША МАНИЈА ВЕЛИЧИНЕ
Војска Србије није била на паради у Москви јер то званично није ни затражила

Постоји ли неки виц, а да у њему актери обавезно нису Американац, Рус и Србин? Мислим да нема, нисам чуо за неки виц у којем би протагонисти били Немац, Кинез, и, на пример, Италијан. Само две суперсиле и Срби. То је наш преовладавајући однос према стварности. И то нам се понекад обија о главу. Као сада поводом велике војне параде на Црвеном тргу у Москви. Војска Србије није позвана на параду и то је код нас дочекано скоро као увреда, изречено је много бесмислица о томе зашто нисмо позвани, а то смо заслужили. Најкраћи одговор јесте да Србија званично није ни затражила да њена војска буде присутна на паради поводом 65 година од победе над нацизмом и фашизмом.

У амбасади Србије у Москви проверио сам да ли је било наших захтева да војници Војске Србије промарширају Црвеним тргом? Одговорили су ми да није. Како су у међународним односима формалности и протокол некада важнији и од суштине, онај ко је очекивао да ће Руси нас позвати, а да их ми претходно лепо не замолимо и да то ураде, тај сматра да смо ми Американци, Французи или Британци, и тај очито још увек размишља у категоријама вица са почетка овог текста.

Истина, Југословенска армија је крајем 1945. године била четврта по снази савезничка армија у Европи, имала је око 800.000 бораца што значи да је била и бројнија и снажнија од Де Голове армије. Али те војске и те државе више нема, а правни наследници су заправо сви, од Триглава до Вардара. Истина је да је српски народ платио највећу цену у борби против фашизма и нацизма на југословенским просторима, да је поднео највеће жртве, али је и болна истина да су после 5. октобра 2000. године улицама у Београду и у Србији, које су носиле имена генерала Црвене армије, а који су учествовали у борбама за ослобођење Београда и делова Србије, промењена имена. Сада су имена враћена, али не и истим улицама, већ тамо негде у Угриновцима и ко зна где још по периферији. А у центру Беча постоји споменик војницима Црвене армије који су учествовали у борбама за Беч. Никоме у Аустрији и не пада на памет да то мења, сваке године на дан уласка трупа Црвене армије у Беч, градске власти полажу цвеће и венце на тај споменик. Јер, Црвена армија се и у Бечу борила против нацизма и фашизма, а не за комунизам. Паметни Аустријанци.

Како су Руси схватили наше ситне и провинцијске потезе можемо само да замишљамо. Поистоветити комунизам и борбу против нацизма и фашизма могу само идеолошке догмате са опасном историјском амнезијом. У Русији је Други светски рат назван „великим патриотским ратом” и око тога нема спора на унутрашњој политичкој сцени данашње Русије. Иако је и Русија у време тог великог отаџбинског рата имала колаборационисте који су ратовали на страни Вермахта: од генерала Власова до целе две дивизије Вермахта попуњене искључиво бившим руским ратним заробљеницима, али и добровољцима. Никоме данас у Русији ни на памет не пада да те колаборационисте сврстава у неки антифашистички покрет, јер ето они су као морали да пуцају у Црвену армију чији је главнокомандујући био комунистички диктатор Стаљин. Те врсте историјских „нијансирања” нема данас у Русији ни у интелектуалним круговима који нису „заљубљени” ни у Путина ни у Медведева. Москва такве покушаје једноставно назива покушајем ревизије резултата Другог светског рата. И када ми у Србији и у Београду променимо имена улица руских генерала Москва то тумачи нашим покушајем ревизије резултата Другог светског рата, покушајем да се прикрије читав један део историје.

О разлозима слабе или скоро никакве војне сарадње између Србије и Русије могла би се написати књига. Београд оптужује Москву да скупо наплаћује школовање наших официра у Русији, док ми школујемо руске официре бесплатно, из Београда долазе оптужбе да је са руске стране било покушаја да се у ремонтоване „мигове-29” угради неадекватна и половна опрема, у Москви ми кажу да то није истина и подсећају ме на случај „падобрани за катапултирање пилота из мига-29”, односно ко је хтео да се у ремонтоване „мигове-29” уграде половни румунски падобрани уместо оригиналних руских. Када сам запитао зашто нам не продају резервне гуме за „мигове-21” и „мигове-29”, које немамо већ пуних годину дана, одговорено ми је да су нам нуђена три комплета тих гума. Бесплатно. Ко сада ту говори истину, а ко не, заиста не знам.

Мирослав Лазански
[објављено: 15/05/2010]

Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, CG i Makedonija su mogle napraviti jedan omanji postroj i sve bi bilo OK. Jest da se u svih redom može naći i pobijednika i poraženih, ali - kao da tko to više broji ...

Dok bi se svi mi dogovorili moj Patriote, stigla bi proslava 100 godina od pobede nad fasizmom. :D :D
Znaci vreme ja da pocnemo sa pregovorima za ucesce u proslavu stogodisnjice pobede nad fasizmom.  :udri :udri

Potpisujem tvoj sarkazam, no mislim da bi se dogovorili u pet minuta (ako bi Rusi dali zeleno svjetlo). Uostalom, najvažnije je da se dvoje dvogovori ...  ;)