PALUBA

Hoću da postavim slike nego nisam znao dali nekog zanima rečna brodogradnja. Uglavnom se ovde vrte isti tipovi novogradnji.I sledeći problem je kvalitet jer je skoro polovina slikana mobilnim. Evo popravljam se. Da li neko možda prepoznaje šta je ovo veće žuto čudo na slici? To je dovučeno u brodogradilište Begej pre tri godine odprilike. Navodno je neki vojni remorker.

Ma stavljaj brate, nas sve interesuje. :)

             Dunav brod   -poslovna zajednica rečne brodogradnje u SFRJ!
 Brodogradilište  TITO Beograd
                      Boris Kidrič Apatin
                      Begej  Zrenjanin
                      Sava Mačvanska Mitrovica
                      Novi Sad  Novi Sad
                      Brodotehnika Beograd
                      Veljko Vlahović Bijela
                      Kladovo Kladovo
                      Dunav Bezdan
                      JRB Brodoremont Beograd
                      Brodoremont Pančevo
                      Brodoremont DTD Bački Monoštor
                      Jugoturbina Karlovac
                      Litostroj LJubljana
                      Jugošped Beograd
                      Kolorit Beograd
                      Invest-Import Beograd
                      General export Beograd
                      Univerzal  Beograd
                      Rudnap  Beograd
                      Agrovojvodina Novi Sad
                      Elektrolux Rijeka
  Ako ima zainteresovanih da se postavi ovaj topic dao sam spisak preduzeća do 1990.Od tada su neka zatvorena a otvorena su neka nova.
                                            

Evo da i ja nešto kažem. O rečnoj brodogradnji u SFRJ i nakon nje ne znam skoro ništa, zato me interesuje ova tema. A za početak pitanje: koliko je sad rečnih brodogradilišta na ovim prostorima, kakvi tipovi brodova se grade, gdje se gradi motore (odnosno koje marke motora se upotrebljava) i ko najviše je naručitelj ovih brodova ? A ono malo koliko znam, je nekoliko brodova napravljenih i za plovidbu po moru (i PS-12 za JRM recimo) ?

lp,

Pučinski remorker PR-41 "Orada" je takođe porinut u Beogradu. Na mašinskom fakultetu u BG, na gornjoj galeriji bile su, bar dok sam ja studirao, na panoima prezentacije smerova. Na smeru za brodogradnju su bili nacrti spasilačkog broda (PS-12) i pučinskog remorkera (PR-41). Oba su projektovana u saradnji s katedrom za brodogardnju MF-a, a izgraena u brodogradilištu "Tito" u Beogradu (spasilački - 3 kom, remorker - 1kom.)

Na žalost, brodogradilište Beograd (Ex brodogradilište Tito Beograd) je mnogo smanjilo osnovnu delatnost. Veći deo prostora iznajmljen je nekim čudnim preduzećima kao skladišni prostor, tu su neki čudni momci - obezbeđenje, a izgradnja brodova odvija se u manjem delu poslovnog kruga.

Barem je takva situacija bila u proleće 2006. kada sam poslednji put bio tamo, ne verujem da je danas mnogo bolje, mada sam čuo da grade neke brodove za Holandiju...

 Brodogradilište Tito Beograd je sada u vlasništvu Holandske firme Vahali Marine Service.Deo je prodat Peconiju Rankoviću i tu je TTS logistic centar.Bivša menza je prodata ComTraidu i tu se sklapaju računari. Uglavnom se sada radi za Holandsko tržište,(mislim na celu brodogradnju)mada je bilo porudžbina i iz Francuske Norveške itd. Do pre dve godine  niko nije radio kompletno otremanje brodova,rađeni su samo trupovi.tako je jeftinije za naručioca jedan trup oko milion ipo evra a opremljen brod 5-6 miliona .Sada je počelo opremanje a motori se ugrađuju po želji naručioca mada preovlađuju Katepilari.

Teško je dokučiti šta se dešava odnosno šta če se dešavati sa brodogradilištima, kakvi su interesi pre svega stranog kapitala kod kupovanja.
Sretao sam velike stručnjake i radnike iz riječnih brodogradilišta koji su organizovano dolazili u brodogradilište u Izoli i stručno odrađivali  projekte.
Dosta jih je kasnije progutala i Italijanska brodogradnja naročito brodogradilište u Molfalkonu. Važili su i važe za vrlo dobre i stručne radnike.

  Tako je,u prevu si.80.ih se znalo da se zima provodi na moru,zavisi kako koje brodogradilište.Ja sam lično bio u tri.Rijeka, Pula ,Split.A za Izolu ću poslati mail sa CV-jem  pa ako im treba ljudi valjda će zvati.Ovde kod nas je trenutno zatišje sa poslom.Čim je počela kriza u svetu počeli su otkazivati ugovore za gradnju.Kao što sam već rekao mahom su brodogradilišta pokupovali stranci a nisu došli ovde što nas vole nego da izvuku što veći profit iz izuzetno kvalitetne radne snage.

Речна бродоградилишта више не раде него што раде, као и све остало на овим просторима. Скоро сам био у Прахову (месташце на Дунаву, близу тромеђе Србије, Румуније и Бугарске, одмах испод ХЕ "Ђердап-2") и тамо чуо да бродоградилиште у близини муку мучи са радном снагом. Наиме, плата је мала за овдашње прилике (око 300е) па радници отишли другде, осим тога ово гастарбајтерски крај па многи живе од прихода који шаљу други. Вариоци који има требају не могу бити приучени "шлосери" већ људи који знају занат. Зато су власници ангажовали Румуне чија бродоградилишта углавном не раде. Румунски мајстори су сасвим солидни, знају посао а плата им одговара јер код њих нема боље (и то ти је земља у ЕУ). Ево једног линка који описује ово о чему сам чуо:

http://www.tk-info.net/?p=11576

  Brodogradilište u Kladovu trenutno ima ugovorenih 6 objekata za gradnju.Trenutno ja u fazi pripreme elemenata,sečenje savijanje i ostalo.Tačno ja da Rumuni rade jer su naše satnice oko 3 eura pa kome se isplati.Inače u današnje vreme se radi na kg.Kako??? Sekcija broda teži naprimer 15.tona puta 30.eurocenti i za koliko je završiš tolka ti je zarada Naprimer(cilindrični deo broda) takva sekcija može i mora da se uradi za 4 dana,komplet sa predajom nadzornom organu.Pa zar je to malo za grupu od 6-7 ljudi'???Nego ,posao je težak i neće mladi da ga rade pa je zbog toga oskudica radne snage.I rumunski majstri su u odnosu na naše ipak klasu ispod.To je i u svetu poznata činjenica jer se nisu stranci tukli oko njihovih nego oko naših brodogradilišta baš zbog kvaliteta koji je ovde.

  Od brodogradilišta rade: Vahali Marine Servis Beograd;Bomex4M i Begej Zrenjanin;Mci Novi Bečej;Apatin,Novi Sad,Mačvanska Mitrovica,Kladovo,Bački Monoštor što remont što novogradnju.Rade se različiti tipovi brodova za prevoz rasutog tereta,hamikal tankeri,barže ribarice a i trupovi putničkah brodova(Beograd)Do pre dve godine se na ovim prostorima nisu opremali brodovi,eventualno neki cevovodi(kaljuža,PP i sl.) 80.su bile zlatno doba i za brodogradnju.Rađeni su veliki objekti, hladnjače za SSSR.To su rečno morski brodovi.Dužina 86.m.Širina 12.20m-bočna visina 3.50m gaz 1.80 .I još neki brodovi za koje ću prikupiti i postaviti podatke.

Nedavno sam primio u radni odnos zavarivača koji je 20 godina radio u Brodotehnici. I on kaže da se 80-tih (kad je Yu brodogradnja bila u zenitu) često išlo na ispomoć morskim brodogradlištima tokom zimskog perioda. On je u nekoliko navrata boravio u brodogradilištu Split u tom periodu.

    Za Brodotehniku stvarno neznam ali  smo mi iz zrenjanina i bečeja malte ne redovno išli na more.To su bili lepi i korisni tereni.Kako u finansijskom tako i u tehnološkom smislu.Ipak je morska brodogradnja malo išla napred u odnosu na nas sa uvođenjem nove tehnike i alata tako da smo tamo mogli dosta da naučimo(ko je bio zainteresovan) .A finansijski je bilo dobro zato što su njihove norma bile dosta niske pa smo mi imali i po 70 do 80 posto prebačaja,plus plaćen terenski plus smeštaj,hrana i put.Mi smo ovde tek krajemosamdesetih počeli sekcijsku gradnju brodova zato što nismo imali dizalice koje mogu da dižu terete od preko 60 t.

Znam da ne spada ovde pošto imamo temu, ali ipak je urađena u Beogradu. Dok nerešim problem skenera probaću ovako.

[attachment=1]

  Evo malo fotografija.Morao sam da ih smanjujem.bomex 4m i Apatin

Pratićemo izgradnju krme.

Nastavak gradnje

Izola je samo sjena onoga šta je nekad bila. Iskreno nije mi ni jasno kako još postoji ova firma, jer izgleda, da nemaju mnogo posla. Bilo je to nekad remontno bdg, imaju jedan ruski dok iz 70-ih koji je nekad bio skoro uvijek zauzet a i na obali i/ili pored doka je bio vezan neki brod. Danas je brodova za remont jako malo, a bave se i sa održavanjem jahti, te neka manja plovila izgrade, od malo većih napravili su jahtu za nekog šejka i trajekt za CG na liniji Kamenari-Lepetane. Mislim, da se neki radnici voze na posao iz Rijeke ili okružja.

   Izgleda da si u pravu,nisu mi se javili mada to i ništa ne mora da znači.Ja sam posetio nijhov sajt i našao tamo da imaju ugovorenog posla.

Zaboravio sam nešto o bdg Izola: zemljište je već prodato, tu će se graditi turizam umesto brodova u buduće.

Brodogradilište u Izoli je več dugo u zatonu, praktički od momenta kad je otišlo u stečaj i kasnije privatizirano. Interes je pre svega bio u potencijalu zemljišta na kojem stoji. Inače posla ima onoliko koliko ga neko želi.
Problem obstoja brodogradilišta na sadašnjoj lokaciji (kad bi vlasnici vidjeli u tome interes, koga nema, jer sve se vrti oko zemlkjišta) je i veliko onečiščenje sredine, naime kod pjeskanja brodova i limova zapraši zavisno od vjetra cijeli grad. Problem je i bojadisanje jer se sprej boje nošen vjetrom taloži na površini mora i stvara poprilične mrlje. Bile su nabavljane i mašine sa zatvorenim sistemom za pijeskanje ali se nisu pokazale upotrebljive, a eko sistem pijeskanja je bio preskup.
Dalje se javlja i problem čestih izliva zauljenih voda, večim djelom zbog nemarnosti posada.
Treba znati da se brodogradilište nalazi u turističkom centru Izole. Od tamo mora na se seli i postrojenje Ribe. Jahting centar koji je otvoren po broju suhih priveza (priveza u moru nema) može samo da vegetira. Jahting centar ima bazen za dizanje brodova sa trevel liftom. Dugo se je razmatralo da bi sadašnja operativna obala brodogradilišta bila privezište za super jahte u četverovezima. Međutim otvorena je u potpunosti prema buri, a tramontana stvara velike valove. Čak je bilo ideja da se napravi lukobran kojem bi baza bila nekakvo vještačko ostrvo koje bi nastalo odlaganjem iskopina tunela avtoputa koji se sad gradi.
Mislim da su sve te ideje palu u vodu, jer je ova zadnja predviđala ostanak doka u Izoli, a sad čujem da se veselo prodaje.

Brod "Dravska vila" izgrađen u brodogradilištu Utva u Padini. Težine cca 37,5t. Došao je preko Mađarske i zaplovio na rijeci Dravi u Mariboru. Vlasnik je privatnik. Služit ča za turističke vožnje.
Istovar na "Lentu"-dio Maribora

Promocijske vožnje počele su početkom maja 2010.

Da žuto čudo nije nezavršeni pučinski remorker, brat od PR-41 "Orada"?

Kumbor, od koga si i kada čuo da se uopšte gradi pučinski remorker, brat PR 41? Prvi put čujem za to, a morao bih znati.

  Raspitaću se kod ovih mojih u firmi odakle je dovučen trup.pa ću javiti.

Ako jeste građen, a verovatno jeste jer trup postoji, sigurno nije bio u planu za Mornaricu VSCG, već za stranog naručioca.

Au, i ja prvi put vidim ovo. Stvarno, linije trupa se uklapaju, vrlo je izvesno da je u pitanju blizanac "Orade". Vrlo zanimljivo - za koga je započet drugi pučinski remorker, za JRM ili neku civilnu kompaniji. Još interesantnije - za koga se dovršava?

Za JRM ili RM VSCG sigurno nije građen, jer bih to jednostavno morao znati.

Znači, ostaje strani naručioc.

  Ne dovršava se za nikog.Trebalo je da se radi za Libiju čini mi se ali ništa od toga. Damen koji je bio uzeo Begej u zakup je bankrotirao i sad stoji trup tako u vodi.

Šteta, to je izvrsno zamišljen i kvalitetan brod, i za današnje standarde. Napravljen da radi u najtežim uslovima. I da traje.

  Kao prvo ,hvala na unapređenju tek sam sada video.

  A dešava se i ovo!!! Pa ga sad montiraj i zavari MAJSTORE!!![attachment=1]
 I nastavak krme.

Analiziram malo slike, pa gledam kako mostna dizalica prenosi sekciju, uške zavarene pod pravim kutom a čelični konopi pod kutom cca 45 stepeni, na drugoj slici uopšte na uškama nema gambeta nego je neki čudan način kačenja čeličnih braga.
Interesuje me dali sekcije okrečete samo jednom mostnom dizalicom.

  Evo sada sam pogledao orginal cd sa fotografijama da proverim šta se dešavalo. Samo jednom dizalicom smo u  Apatinu okretali sekcije. Ima jedna dizalica sa dve maćke na ležaju.2x15 t. Svaka sekcija ima gambet na uški,to što se vidi čudno su dva parčeta tvrdog drveta podmetnuta pod sajlu (bragu;čelik čelo) da se ne krza o ivicu lima.  U Apatinu nema auto dizalica koje zadovoljavaju sadašnje potrebe gradnje pošto su sekcije od 15 pa do 65 tona.Inače pošto su sekcije velike a morali smo da  nosimo preko ostatka broda morali smo maksimalno da skratimo sajle i dignemo sekciju gore do mosta da prođe.Kada smo završavali linicu morali su da kućicu krana pomere da bi prolazio kran preko broda ,to ću postaviti kada dođe na red.Slike su u orginalu velike ,preko 800 kb svaka pa moram da ih smanjujem inače bi ti poslao orginal da vidiš.

Jako je teško okretati jednom dizalicom jer prilikom okreta napravi skos pa je to jako opasno za dizalcu i brage, jednom dizalicom se sigurno okreče pomoču dva ekscentra dok dizalica diže sa strane se pridržava parancima tako da se kontrolirano okreče, ali dolazi i do oštečenja, savijanja djela sekcije koji se naslanja. A uške obavezno moraju biti u smjeru čeličnih užadi inače se lome, to sam več vidio više puta.

Баш ми је била занимљива ова дискусија око мостних дизалица. Радио сам у једној фабрици која прави парне котлове за термоелектране.Имала је око 20 дизалица  овог типа у четири хале.У свакој је било најмање по четири крана (дизалице). Најслабија од око 12 тона, најјача од 50 тона. Чак сам био задужен да организујем одржавање тих дизалица јер "господа инжењери" то нису знали или хтели па сам мало научио око тога како се "равна" стаза (пруга), како се расклапа механизам, регулише "пропадање" код заустављања спуштања, испитује исправност и носивост и сл. Сазнао сам и да кранисти увек искључе аутоматски уређај који зауставља кран када приђе близу другог крана. То су радили јер их је мрзело да изађу из активног крана и помере онај који не ради (нема послужиоца), већ су то радили гурањем.

Све тешке предмете су окретали само са две дизалице. Посебно су били пажљиви код предмета тежине преко 20 тона (шти је тамо био врло чест случај). Најтежи предмет који су окретали био је тежак око 75 тона и окретали су га са две 50-то тонске дизалице. То је била права операција која је трајала најмање сат времена, укључујући и припрему. Било ми је задовољство то гледати. Имали су пар старих мајстора који су радили такве ствари - припремали, качили сајле и сл., нарвано добре кранисте."Командовао је" увек главни пословођа погона.

Kod mosnih dizalica je osnovni problem što ne mogu (ne bi smjele) dizati pod kutem, pa je jako teško s njima okretati predmete, jer brage uglavnom uvijek rade pod određenim uglom, bar kod jedne dizalice, a moraju se iskopčati graničnici jer se kod operacije naslanjaju jedna na drugu.

Колико сам ја видео чак и тако велики предмети нису дизани под "углом" односно он је био врло мали. Добром координацијом, пажљивом радом и умећем краниста окретање је увек успешно рађено. Нисам приметио икакву опасност од преоптерећења, пуцања сајли и сл. Чим би се угао сајли повећао померан би био другу кран ка или од њега. Највише су се плашили да се предмет не откачи па су "везивању" поклањали посебну пажњу, укључујући и углове ушица  и сл. За две године колико сам тамо провео ништа се није десило. Само једном се откачио један мањи предмет од око 1т приликом утовара у камион. Није добро "поткачен", а возач који је то сам урадио је рекао "ма неће". Кад оно "хоће. Предмет (нека осовина обртног кола) је пао са висине од око 2 м  на товарни сандук камиона и добро га разбио.

I ovo treba okrenuti.
Nešto smo zahebali, kolica su se okrenula na šinam prilikom uspešnog porinuča, treba jih okrenut. To odrađuju avto dizalice.[attachment=1]

Da, stvarno problematično.

Ja u fabrici papira imam dve MIN-ove dizalice, obe sa po dve mačke (25t + 12.5t), raspon mosta 23m. Vešanje, balansiranje i okretanje tereta radi se pomoću balans-štangli raspona 8m - tako je osigurano da su sajle upravne (nisu iskošene), a u centralnom nosaču štangle je osovina sa aksijalnim ležajem koja bez problema omogućava okretanje tereta mase 25t rukom (mada bi po pravilo i zakonu o BZR to morao biti štap ne kraći od 1m).

A štos e tiče održavanja kranova - to je tek priča za sebe. Tek sada malo ulazim u zakonsku regulativu, koja je s razlogom veoma stroga, ali je niko nije poštovao zadnjih 20 godina. Kontrolne i matične knjige kranova nisu popunjavane godinama. Treba mnogo vremena da se to dovede u red, a s druge strane, moliš Boga da ne dođe do nekog incidenta ili nedaj Bože tragedije.

Ali kad nismo mogli sami sebi da nametnemo standarde, nametnuće nam ih drugi. Pre nekoliko meseci objašnjava mi jedan inženjer kako je njegova privatna firma izgubila posao rekonstrukcije krana u US-Steelu. Digli su neki mali teret, i jedan od ljudi je prišao i dodirnuo teret rukom, s namerom da ga okrene. Amerikanac je samo prišao, rekao da zaustave sve, spuste teret i isprate gospodu do kapije fabrike...

 U vezi svega svega ste u pravu što se tiče okretanja ,kačenja i ostalog.Brodogradnja je specifična i tu neke stvari moraš da uradiš kako moraš.I mi radimo sa dve-tri dizalice ali se i dižu teretii okreću tako da bi svaki normalan dizaličar izašao iz kabine i otišao kući.Ovo mi pripremamo Mostnu dizalicu i kransku stazu

  Produžili smo most za 2050mm i ojačali ga " U " profilom od 200 mm i kran ide gore na stazu.

 još malo kran

Inače kod varenja uški se obavezno na unutrašnjoj strani stavi koleno kao ojačenje da se ne otkine pri dizanju. a evo montaže i remontovanog građevinskog krana u Bomexy.

 Evo i primer okretanja

Tačno je što si napisao, kod dizanja tereta u brodogradilištima se ne poštuju nikakve norme, sigurnosna elektonika ne radi ili se namjerno isključi, dva puta sam gledao kad se dizalica prevrnula, hvala bogu nikom nije bilo ništa, pukom srečom.
Posao se mora odradit. Mogu se prostudirati diagrami dizanja, ali uvjek se radi negdje na maksimumu i tu najmanja slučajnost može biti kobna.

 Pa kad su meni kao brodomonteru dali da produžavam i dižem kran onda možeš zamisliti.Mi smo sada prešli na gradnju sekcija dužine 12 000 mm tako da je manipulacija teretom još teža.Što se zaštite i elektronike na kranovima i dizalicama tiče nije baš poželjno da radi .U brodogradilištu Begej je 09.03 prošle godine pao građevniski kran.Nebih de se izjašnjavam o razlogu,pametnije je!!!Uglavnom dečko je poginuo i sad možemo da svašta pričamo.

Žalostno.
Ovde prilog o navozu.
Mašinski projekat mehanizacije navoza za brod mase 1.800 tona", namenjen brodogradilištu Bomex 4M na Begeju , http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/16/?id=cl16_04_4

Dva tipa bočnih navoza, jedan klasični sa saonicama i drugi platforma na šinama.[attachment=1][attachment=2]

Ovo sto sam postavio o kranovima i dizalicama je upravo iz Bomexa.Tamo sam radio do pre dve godine kada je Bomex bio u izgradnji.Od zaposlenih sam prvi sa dva čoveka otišao i počeli smo montažu temelja za Plazmu,kransku stazu i kran u hali i temelje za vitla.Imam i par slika navoza u izgradnji pa ću naći i postaviti. Sve se radilo pod "nadzorom " profesora Petrovića koji je nagrađen za projekat Bomexa .Čak mislim da se na jednoj slici kada smo dizali kran i vidi u društvu tehničkog direktora i jednog njegovog saradnika .Inače je navoz dužine 130 m i zamišljen je kao polu binski za razliku od Beogradskog naprimer koji je čist binski sistem.Ima 6 malih i 6 velikih vitala i 6 pari kolica.Kolica su rađena u Utvi u Padini,a vitla je radila Goša.

Evo nađoh kako nas profesor nadgleda[attachment=1].A zbog veličine tereta se nekad radi i ovako[attachment=2]

To spajaju sekciju, treba je naravnat sekciju, a ni dizalice nisu za bacit ako se ne varam od 50-90 t nosivosti.

Sve tri su preko 100 t.A od kada su u upotrebi pumpini i stezalice više ništa nije teško.Ionako se sve radi na tačnu meru,nema " plusa " materijala .Prvi šav sam pripremao za varenje keramikom 2000.god.Znači zazor može biti od 5 do 12 mm jer je žljeb na keramici toliki.Bilo je i zezova pa su spajane dve keramike i bilo je i navarivanja malo ali se zavarilo.

 sinhro lift i transfer jama Apatinskog brodogradilišta. Skroz desno  je takozvani Vojni ležaj,tu bi trebala  da je sada Kozara.

Sinhro lift je zaista velikih performansi, nosivost 1500t. širina je 15,2, dužina 120m. To je poprilično močan sinhro. Samo po slikama sudeći nije se baš ubijo od upotrebe.[attachment=1]

  Nije se ubio od održavanja.Inače Apatin je što se tiče remonta izuzetno pozicioniran,isto kao i kladovo.Na ulasku u zemlju ,prvi.Jako su lepo radili kada sam 2005 i 06 bio tamo .Bilo je ugovorenih remonta jako puno.Plus novogradnja, nije bilo mesta ni igla da se stavi.

 Kladovsko brodogradilište.Transfer jama i bina .

Evo šta ti je maler - sinoć smo u fabrici istovarali teleskopskom autodizalicom od 40t neku presu (Q=24t). Samo što se šleper izmakao ispod nje, i krenuli smo dole, na nekih pola metra od zemlje, puče beton ispod jedne upornice i od trzaja se teret zanjihao da se dizalica zamalo prevrnula. Srećom, zemlja je bila blizu, tako da je ostala na upornicama. Srce mi je sišlo u pete.  ???

  Reakcija dizaličara je sve u tim slučajevima.Dešavalo se i nama da pukne uška ,sajla,kad smo okretali pramac isto je pukao beton ispod stabilizatora a teret je bio 60 t.Naši dizaličari stvarno u takvim slučajevima brzo i dobro  reaguju tako da nema neka štete.

 Juče sam sedeo na Petrovaradinu i video i slikao odvoženje poslednje barže od Mosta koji je išao preko Dunava .Slike su loše ,ipak je daleko i visoko a ja sam imao samo telefon.Ako nije za ovde molim de se premesti negde.Hvala.

[attachment=1][attachment=2]

Pre nekog vremena sam Kiletu obećao neke fotografije  :-[

Kako je od tog obećanja prošlo podosta vremena, ja se izvinjavam što ovo ranije nisam postavio ... Za sada sam pronašao 4 fotografije, kada nađem ostatak, biće i to postavljeno ...

Ove 4 fotografije sam našao na pijaci. Koliko vidim, u pitanju je brodogradilište Tito. Na fotografijama se pojavljuje ista osoba koja je, pretpostavljam, arapskog porekla. Ostalo ne bih komentarisao.

Ovde ima daleko boljih stručnjaka, koji će verovatno znati da prepoznaju ponešto sa fotografija i nama ostalima neukima pojasne neke stvari  :)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

A ovo je sigurno bilo građeno za naše bliskoistočne prijatelje ....


[attachment=1]

Još neki primeri novogradnje u brodogradilištu Tito i žig brodogradilišta sa zadnje strane fotografije.


[attachment=1]

[attachment=2]

Ne znam da osim KileZr imamo brodograditelja na Palubi. Kao brodomašinac (druga struka, drugi fakultet, drugi posao...) mogu samo reći da se radi o pripremi sekcija broda za montažu u celinu, neke sekcije su tek započete...

Како су ону баржу одвукли до друга Садама?

  Kompletna rečna brodogradnja je krajem 70 -ih i početkom 80- radila gurače i barže za Irak.Znam ( tako su mi pričali) da je to potovareno u neku skalameriju kao neki dok ili nešto tako i preneto do Bratskog nam IRAKA.Tada su i majstori iz Brodogradilišta Tito išli u Irak i radili neke kamponire .Čim budem imao malo više vremena postaviču slike Iračkog programa. Po obliku i veličini sekcija na slikama  pretpostavljam da se radi upravo o tim guračima koje sam spomonjao.Mada može da bude svašta.Bar da znam godinu kada su fotografije napravljene? Onda bi mogao da nešto više kažem.

Nažalost nema nikakvih podataka na pozadini fotografije.

 Evo još par slika sklanjanja Mosta na baržama.Ova su malo boljeg kvaliteta

 i još koja i gotovo,sklonjen most.

Novogradnja iz brodogradilišta Begej .Snimljeno telefonom pre sat vremena.Kvalitet??? Mislio sam na slike!!!

 Dok nespremim nešto bolje evo dve slike iz Bomexa za vreme visokog nivoa vode.

Kilezr, ako je ono sivo elektromotor kao što pretpostavljam, onda je bilo veselja. :(

Nešto sa izolacijom i zaptivanjem bazena vitla nije u redu (moja firma je za brodogradilište Bomex radila šipove za navoze, vodovod i kanalizaciju, ovo je radio neko drugi).

 Brodogradilište Bomex su radile Firme Krovogradnja iz Beograda i Tehnogradnja iz Zrenjanina.Mislim da je Tehnogradnja radila plato a Krovogradnja Kosi deo navoza.Kada se radio kosi deo ,rađen je takozvani zagat odnosno pobijeni šipovi i betoniran navoz do krajnje tačke u koritu reke.Ova vitla su baš na kosom delu Boro.Međutim, niko izgleda nije računao na ove ekstremno visoke vodostaje.Inače kada je završen navoz Krovogradnju je kupila Bomex grupa(možda da nebi platili radove,svašta se pričalo)

Moja firma je bila podizvođač za šipove, vodovod i kanalizaciju.

  Nije bila jedina firma podizvođač u Bomexu.Bilo ih je više.Samo sam rekao ko su bili nosioci.Eto naprimer.Za čišćenje zagata su angažovali DTD iz Zrenjanina pošto niko drugi nije imao bager sa dugačkom rukom da iskopa  zamjlu koja je nasuta na potrebnu dubinu. Prvo su angažovali neki plovni bager koji je danima nešto radio a ništa se nije videlo.Onda su pitali mog brata da njegova inžinjerijska brigada(sada u sastavu RRF -a) uradi taj posao i na kraju DTD .

 Evo nekoliko slika izgradnje Bomexa. Navoz ,zagat i bager koji je trebao da poruši zagat i pusti vodu na navoz. Slike su rađene s dva telefona ,neke su veće neke manje .Izvinjavam se!

Jel ovo kao klasična barža za teret ili čemu je posluživala?

 Koliko god gledao i trudio se da shvatim o čemu se radi NEUSPEVAM.Po obliku trupa je barža za rasuti teret koje su rađene Za Irak ,međutim, ovo što je gore nemogu da prepoznam. Neka skalamerija koju su nakalemili iz meni nepoznatog razloga i u nepoznatu svrhu. 

 Evo kao što sam obećao Gurača i Barže za Irak.Najzad nađoh

  O Brodogradilištu Begej Zrenjenin,Da nebi prepričavao skenirao sam propagandni materijal sa kraja 80-ih godina[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

 Još slika![attachment=1][attachment=2][attachment=3]

 I poslednje iz ove serije[attachment=1]

Danas sam pronašao još jednu onog istog za brku iz Iraka   :)

https://www.paluba.info/smf/brodomasinstvo-za-neupucene/re-remorkeri/msg82446/#msg82446



[attachment=1]

  Prvo da potvrdim vest sa Topica o Velom Joži. DA!!! 1963 prilikom ispitivanja u vožnji a pri zaokretu od 360 stepeni došlo je do prevrtanja novogradnje koju je radolo brodogradilište Tito Beograd a za inostranog kupca.Novagradnje su ražene pod nadzorom Biroa Veritas.Dalje za sada nisam uspeo da iščačkam.
 
 Radnici novoosnovanog zrenjaninskog brodogradilišta LBM ( 5-to u okolini).nedavno su u Novom Sadu završili remont podvodnog dela (zamenu propelera) gurača hrvatske brodarske kompanije Dunavski Lojd iz Siska.Ovaj brod se ranije zvao Kumrovec a sagrađen je u zrenjaninskom brodogradilištu Begej pre 35 godina.

  Članak iz današnjeg Blica Kaže:
  Brodogradilišta u kolapsu!!!
 Letos su u stečaj otišla brodogradilišta u Apatinu,Bezdanu,Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu.Trenutno je štrajk u Bačkom monoštoru.,gde su radnici obustavili rad zbog neisplaćenih plata.,pa je već oko 1000 radnika ostalo bez posla.
 Vlasnik brodogradilišta u Apatinu i Bezdanu je biznismen Vojin Lazarević.Vlasnik Brodoremonta iz Bačkog Monoštora  je bivši odbojkaš Nenad Golijanin.Brodoremont ima naručen posao i brod čeka da bude završen i isporučen,mežutim radnici nisu dobili zarade 4 meseca i odbijaju da rade.Ako vlasnik isplati bar dve plate vratiće se na posao ali je Golijanin to odbio.Mada je daleko od taga da bude pomorska zemlja Srbija je nekada ostvarivala veliki devizni priliv od 7 Vojvođanskih brodogradilišta.Trenutno je u brodogradnji zaposleno tek nešto oko 100 radnika koji tek povremeno uspevaju da isporuče neki brod i tako prežive.Država bi trebala da odluči šta želi od brodogradilišta jer posla na tržištu ima ali novi vlasnici očigledno nisu spremni na to da se ardi i da radnici za svoj rad dobiju odgovarajuću zaradu.Zaposleni u brodogradilištima imaju posla i kvalitetnu radnu snagu.Holanđani i Norvežani su zainteresovani za sradnju ali im niko ovde nemože garantovati ispunjenje rokova pa odustaju od poslova . Prevoz brodovima je jeftiniji i ekološki prihvatljiv a brodogradnja za kratko vreme može da oživi metalski kompleks i privredu u celini.Uprkos tome Srbija nema strategiju razvoja brodohradnje .Susedna Hrvatska finansira gradnju brodova a kod nas se koriste skupi komercijalni krediti.TIM grupa koja u svom sastavu ima brodogradilišta u  Mačvanskoj Mitrovici,Bezdanu Novom Sadu i Apatinu imala je do sredine prošle godine ugovore ua gradnju sa Holanđanima.Međutim, zbog besparice,hipoteka i nepovoljnih kradita našla se na udaru krize pa su poslovni partneri odustali od saradnje.Do kraja godine se očekuje 4 pokušaj prodaje brodogradilišta SAVA u Mačvanskoj Mitrovicikoje je u stečaju .Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca pošto poslovanje brodogradilišta najviše opterećuju neraščišćeni računi s VOJVOĐANSKOM BANKOM kao što je to bio slučaj i sa brodogradilištem BEGEJ Trenjanin.u vezi korištenja kredita o kojim valadaju oprečna mišljenja.

A da li su rukovodstva brodogradilišta razmišljala o nekom zajedničkom nastupu na trećim tržištima? I da li su nenamenski trošena sredstva dobijena od kredita VB? Izvinjavam se za OT.

 A ko sa kim da se dogovori? Jedino sigurno radi Begej koji je u 96% vlasništvu Holanđana.A i oni su samo u toku ove godine otpustili oko 60 ljudi.Sada su prešli na izgradnju brodova sa potpunim opremanjem tako da više nema žurbe,rade se dva do tri broda godišnje i to je njima dosta.O ostalima nema priče.Da li su nenamenski trošena sredstva VB??? pa možda negde i jesu .Nije moje da to znam Nisam finansijski nikom.Međutim.Kada se osnivala Banatska Banka u Zrenjaninu osnivački ulog je između ostalog položilo i Brodogradilište Begej.Dobijalo je kredite i vraćalo.Onda Begej odlazi u stečaj a većinski poverilac je VB i taj dug stoji čvrsto( u međuvremenu se Banatska Banka utopila u Vojvođansku) . A osnivački ulog Begeja u banci je pojela denominacija inflacija i ostale Cije. Molim ekonomiste da kažu kako je to moguće???

Када би ми знали како је то могуће економија не би била наука. Они (економисти) измисле и умрсе проблем да би га као распетљавали.

Него, један од озбиљних проблема приватизованих предузећа (па и бродоградилишта) је тај што су наслеђивали дугове, пре свега према радницима (плате, доприносе, превоз, топли оброк), али и другима из ранијег периода, када објективно нису радили, али су радници формално радили (били запослени). Сада сви они траже да им се плати то што нису радили, али су били спремни да раде. То у свету нигде не постоји, али постоји код нас. Када се на те дугове дода камата, то често поједе предузеће или га толико онеспособи да га неки неће. А кад хоће често не зна колики су стварни дугови, па они често испадну дупло већи од оних приказаних пре куповине. Са друге стране нове капиталисте углавном није занимала производња већ може ли шта продати, препродати, избећи обавезе и све то пребацити на личну имовину. Тако се направи врзино коле које води у пропаст. Ако неко и почне да ради (или то жели) сачека га држава са порезима, доприносима, и другим скривеним давањима да се једноставно не исплати производња, а радна снага изгледа прескупа. На 100 динара нето зараде раднику даје се приближно 63 динара за порезе и доприносе (здравствено, пензионо и незапосленост). Осим тога, нађу се ту такса на фирму,  струја, вода (цене су више него за грађане), такса на таксу и сл.. Камате на кредите су зеленашке. Па сад ти види.

  Dobro kažeš dužmba.To su problemi ali nisu ni nerešivi.radnici se u procesu privatizacije odreknu svojih potraživanja ili im se ona isplaćuju samo kao osnovnu vradnost bez kamata.Može se kad se hoće naći izlaz iz problema.Mađutim.Brodogradilište Begej je oterano u stečaj u naponu snage.Završena modernizacija(kupljene mašine za porinuće brodova,betoniran navoz,sitan alat kupljen,hala dograđena itd.)Brodovi na navozu u radu a ugovori potpisani za još seriju brodova.Strani naručioci stalno u firmi i prate napredak i zadovoljni su.Odjednom STEČAJ.Ljubiša Samardžić Vojvođansja Banka i još neki potražuju neka dugovanja koja direktor nepriznaje i hoće da izađe na Sud sa njima.

Па ту се ради вероватно о тзв. скривеним дуговима. Док је фирми лоше, ћутиш и чекаш. Када је неко подигне на ноге ти се јавиш. Иако је време потраживања истекло (застарело) ипак се нађе нека рупа да се уђе у потраживање или оно одржи. На пример, "заборавио" претходни друштвени директор да се позове на клаузулу застарелости пре десет година па прихватио дуг (ушао у спор који сада мирује на суду) и сл. Банке су посебна прича.

  Kakvi bili da bili mi odosmo u P.M. svi.  Retki su se vratili posle stečaja u brodogradilište,posle stečaja a sad rade samo neki od nas 800.Doveli nove ljude  koji ćute i rade bojeći se za radno mesto.Drže ih na tri meseca ,produže ugovor na još tri pa ih onda oteraju kući da malo ohlade glave. I tako u krug!

A koliki je bio udeo brodogradilišta u Banatskoj banci? Prema elementarnoj logici, "Begej" bi morao da ima osnova za potraživanje svog udela. I zanima me, da li je zatezna kamata ulazila u glavnicu, i da li se i na nju obračunavala kamata? Morao bih i da pogledam pod kojim uslovim se Banatska banka spojila sa VB.
Pozdrav!

 Pa ,šta da kažem??? Sve to što si nabrojao ja stvarno neznam .Znam samo da su akcionari koji su kupovali akcije po prvom zakonu o privatizaciji 1992 ostali bez udela u Begeju ,odnosno on se posle sve * Transformacije * firme sveo na 0,90 %.Ostalo ima sadašnji Kupac Merkurius grupa iz Holandije koja je potraživanja Vojvođanske banke otkupila od prethodnog * Vlasnika * Damen grupe kada je ovaj otišao u bankrot.E Sad??? Da li je po našem zakonu moguće prodavati svoja potraživanja prema nekom preduzeću na 30 godina i da li to Strano preduzeće  može ta , i takva potraživanja pretvarati u osnivački ulog tog istog prodatog preduzeća i vršiti preregistraciju na novo Društvo sa Ograničenom odgovornošću??? Zamršeno ??? Verovatno me   Zastavnik Djemo razume !? I sad sam ja kao član tadašnje skupštine Begeja trebao da glasam o tome da se Begej tako * proda* Damen grupi. Doveli mi Ženu iz pokrajinske Agencije za Privatizaciju i ona kaže MOŽE!!! POsle Sindikat udri po skupštini da to nije po zakonu i da nismo trebali tako da glasamo.J.b.ga Oni su angažovali tu Babu i kad je ona rekla DA ,ja tako glasao.Meni to tek sada biva malo jasnije, a onda , pre 10 godina sam se čudom čudio šta nas je snašlo.

Не сикирај се, и да си гласао НЕ, било би исто.

Postovani Dzumba,

nema Srbija (ex Yu) ekskluzivu da trazi nesto nezaradjeno. Posto se dosta krecem u zemljama treceg svijeta, mogu ti reci da je ta "boljka" prisutna na dosta mjesta.

Pozdrav

По питању односа према послу нисмо се одмакли од трећег света. Прво, ако може плата и то добра, онда годишњи одмор, после ћемо да видимо.Ако се барш мора доћићемо и на посао, а о раду ћемо размислити. Мало се се шалим, али нама треба неко да нас потера и променимо однос према раду.

Mislim da bi  Japanci bili dobrodosli po tom pitanju  :police:

Mislim, da če strani kapital i tržište samo promeniti to.
Nažalost. Globalizacija. Ali nečemo u politiku i ekonomiju.

LPB

Razumem te u potpunosti. Prodaja potraživanja je moguća po zakonu, baš kao i prenos imovine. Kako sam prekjuče čuo, Banatska banka je oduvek bila deo VB, i prestala je da postoji kao pravno lice. Imam još jedno pitanje, a to je da li je Damen grupa bila registrovana kao domaće preduzeće? Za ostalo, raspraviću sve sa advokatom, ne mogu da pišem napamet.

  Damen grupa je   kupovinom potraživanja od Vojvođanske Banke na 30 godina s grejs periodom od 3 godine pretvorila to u osnivački ulog Brodogradilišta Begej DOO Društvo s ograničenom Odgovornošću.Posle tri godine proglašava Bankrot i po Holandskim zakonima koji dozvoljavaju prodaju trguje s Merkurius grupom i ovi postaju vlasnici.Direktor koji je bio u Begeju pre stečaja okuplja male akcionare kojima se vrednost akcija ovim smanjila na ispod 1 % i kreću s protestima.Ko je u pravu to se stvarno nezna.I jedni i drugi tvrde isto.Ovi drugi su lopovi.merkurius grupa najavljuje tužbe ali već 6 meseci ih ne podnose(možda nesmeju) a Malim akcionarima za pokretanje postupka treba preko 200.000 dinara za razne takse.

FBP-23,Brodotehnika 1991[attachment=1]

Apatin-sta su sve radili i gradili
[attachment=1][attachment=2]
[attachment=4]

Ih ti u Agenciji za privatizaciju su jako veliki strucnjaci.To se vidi po tome kako su izvrsene privatizacije u mnogim firmama koje su posle toga potonule.
Znanje nikakvo
Damen grupa je morala da bude registrovana kao domaca firma jer je radila ovde.

[attachment=1][attachment=2]
 A u temi
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=10877.msg107763#msg107763
 sam rekao da je trajekt- skela skup-a. Pa sad uporedimo cene.

 Evo još jednog proizvoda Brodogradilišta Begej[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

А шта је ово на задњој слици?

Turistička budževina?

 Kućice na vodi za Holandiju. Izgleda kao naše vikendice.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

   Iz današnjeg Blica
   
     Četiri meseca štrajka u "Brodoremontu"  Bez plata šest meseci
  Radnici brodogradilišta " Terra Trade Brodoremont" iz Bačkog Monoštora ,postali su rekorderi u dužini štrajka koji traje neprekidno od septembra prošle godine i nastavlja se. Oko 130 zaposlenih traži zaostale zarade i očekuje od vlasnika da omogući nastavak rada.
  Radnici su čak bili spremni da pokrenu stečaj brodogradilišta. Od toga su odustali u poslednjem momentu verujući obećanjima da će do kraja 2010. godine biti isplaćene dve zarade i nastavljen posao na započetom brodu. Od obećenja je prošlo mesec i po dana.

 [attachment=1]

Monoštorski graditelji koji su proteklih decenija pravili brodove uglavnom za Holandiju već mesecima nemaju posla, a ni plate. Zarade im nisu isplaćene od juna. Bez dinara su dočekali i božićne i novogodišnje praznike. Jedina pomoć koju su dobili bila je od njihovog sindikata koji im je obezbedio po tri kilorama ribe pred Božić po novom kalendaru i paketiće za decu, dok su od Pokrajinskog sekretarijata za rad dobili pakete sa prehrambenim proizvodima i kućnom hemijom.

 

- Jedan od naših vlasnika Vladimir Šekrevsi obećao je nastavak proizvodnje i isplatu zarada. Poslove na tankeru koji radimo sa holandskog kupca trebalo je da nastavimo u novembru uz isplatu junske zarade i to u proseku od 26.000 dinara. Julsku zaradu u visini minimalca trebalo je da dobijemo do 20. decembra. Međutim, sada smo na početku januara, a ništa nije ispunjeno, pa zato nastavljamo štrajk - kaže predsednik Samostalnog sindikata u „Brodoremontu“ Saša Lukić.

 

Radnici koji su neophodni u brodogradilištu dolaze svakodnevno na posao, a ostali se smenjuju. U međuvremenu, pokušavaju neki dinar da zarade tamo gde ima posla.

 

- Na početku štrajka bilo nas je 130. Toliko nas ima i sada. Svi želimo da ostanemo ovde da radimo - kaže Lukić.

 

Nezvanično se u Bačkom Monoštoru pominje da je holandski partner dao garancije i da će biti obazbeđen kredit za nastavak rada u brodogradilištu, pa bi možda uskoro brodari posle višemesečnog štrajka mogli krenuti na posao. Tanker za dugogodišnjeg kupca iz Holandije je urađen 80 odsto. Kada će biti završen, još niko ne zna. Nezvanično se u Bačkom Monoštoru pominje da je holandski partner dao garancije da će biti obezbeđen kredit za nastavak rada u brodogradilištu

 

Uprava ne radi do 10. januara
U beogradskog firmi „Terra Trade“, koja je vlasnik brodogradilišta, nismo uspeli da saznamo hoće li posao biti nastavljen, a radnicima isplaćene obećene zarade. „Terra Trade“ ne radi do 10. januara, pa do tada Vladimir Šekrevski neće biti u firmi, rekla nam je dežurna sekretarica.



   
   



   
   
   
   

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Igrom slučaja sam radio u brodogradilištu Beograd,nekadašni Tito.Imam njihov prospekt.Neko je postavio sliku dizalice,i mislim da je to ova.
[attachment=1]
[attachment=2]
Kada sam ja bio tamo (2000 i 2001g) još uvek je stajala nezavršena.

 Ne, ja sam postavio sliku LDI koja je u upotrebi i sada je u Crnoj Gori u Kumboru.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Jos jedno plovilo iz beogradskg brodogradilista:
[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

 Iz Bomexa 4 M.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

 
  Radnici brodogradilišta " TERRATRADE - Brodoremont" nisu uspeli u roku od 5 dana da uplate 500.000 dinara koliko je bilo potrebno da bi bio otvoren stečaj u tom preduzeću. Uzdali su se u pomoć lokalne vlasti, ali im je , kako kažu , ona okrenula leđa. U gradskoj upravi, tvrde da je zahtev za pomoć upućen Gradskom veću, da još nije stigao na dnevni red i da je neizvesno kako će biti rešan. Oko 130 radnika ne odustaje od stečaja i traži način da plati troškove. Posle šest meseci štrajka , osam meseci neplaćenih doprinosa i neisplaćenih jedanaest zarada, radnici brodogradilišta u Bačkom Monoštoru , jedini spas vide u stečaju. Međutim, ni to neće biti lako jer za pokretanje stečaja treba da plate pola miliona dinara.Iako su na prvom ročištu u Privrednom sudu 4. marta predstavnici radnika rekli da će novac obezbediti u roku od pet dana , koliko im je sud odredio, to se nije desilo.
- Mi smo ranije imali usmeno obećanje predstavnika lokalne vlasti da će nam pomoći, ali sada su nam okrenuli leđa . Nije trebalo da obećavaju nešto za šta su znali da ne mogu da ispune. Nemamo drugog izlaza osim stečaja, pa smo sudu podneli zahtev da nam se rok za uplatu produži. Do tada ćemo pokušati sami da skupimo taj novac- kaže Saša Lukić, predsednik sindikata u "Terratrade-Brodoremontu".
  U gradskoj upravi kažu ( Sombor) da je zahtev radnika za pozajmicu dostavljen 4. marta. O tome treba da se izjasni Gradsko veće, ali taj zahtev još nije bio na sednici veća. Pitanje je i kako će biti rešen, jer je brodogradilište u privatnom vlasništvu. Sud je izašao u susret radnicima i produžio rok za uplatu predujma troškova stečajnog postupka.
- Radnici koji su predlagači za stečaj , uputili su sudu podnesak u kome mole sud da sledeće ročište odloži za 21. mart, a rok za uplatu predujma produži do 18. marta. Sud je prihvatio njihov zahtev i do 21.marta im je ostavio rok za uplatu. Za taj datum je zakazano i novo ročište- Kažu u Privrednom sudu u Somboru.
 Radnici su u četvrtak dobili informaciju da je sud prihvatio njihovu molbu i rešeni su da narednih dana sami skupe novac. " TERRATRADE-Brodoremont" duguje im oko 45 miliona dinara na ime neisplaćenih zarada i doprinosa.

 Iz BLICA, petak, 11. mart.2011.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Jel može koja riječ o Segesti. Segesta je inače stari (rimski) naziv za Sisak pa pretpostavljam da je brod u hrvatskom vlasništvu?!

Radnici novoosnovanog zrenjaninskog brodogradilišta LBM ( 5-to u okolini).nedavno su u Novom Sadu završili remont podvodnog dela (zamenu propelera) gurača hrvatske brodarske kompanije Dunavski Lojd iz Siska.Ovaj brod se ranije zvao Kumrovec a sagrađen je u zrenjaninskom brodogradilištu Begej pre 35 godina.
 Odgovor je iz jednog mog prethodnog posta.

Hvala Kile, promaklo mi je to.

Evo par novih od pre neki dan.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

 Evo nešto novih slika.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Danas je krenula novogradnja iz Begeja put Holandije.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1]

Kako če to stič do Holandije, zna li neko?

Bravo "kile.." nisam znao za ovo što si priložio. Ja mislio Begej kanalčić, a ono može se i ploviti.
Čestitam od srca.... :klap :klap

И ја сам се први пут изненадио (80-тих година прошлог века) видевши у каналу ДТД бродове и то не баш мале. А изненадио сам се видевши у Кладову и на наоој и на румунској страни праве морске бродове. Велики бродови плове Дунавом, помало и Савом,а нешто мањи и осталим рекама и каналима у Војводини. Додуше, наш (српски) речни саобраћај је спао на ниске гране, иако то спада у најрентабилније транспорте. Колико примеђујем највише се траспортује нафта и грађевински материјал (песак-шљунак)

Samo se malo ponavljam. Zbilja me interesuje, kako takav brod stiže do Holandije sa kontinentalnog Balkana. Postoje li riječni/kanalski putevi ili nekako stiže do mora pa onda normalnim putem?

Vrlo jednostavno

[attachment=1]

Колико се сећам из географије могуће је да дође узводно Дунавом, до Немачке, а онда мрежом канала Рајна-Мајна до Холандије.

Трифко, био си бржи и илустративнији. Свака част.

Bravo "Trifko..", genije. :klap :klap

Znao sam one puteve po Njemačkoj i Beneluxu, u stvari mi je falilo od Austrije do Njemačke. Za taj dio nisam znao, da može podnjeti ovolike grdosije.
Pošto je nama Sava največa rijeka, nekako nam ovi kopneni vodni putevi ne idu baš.
Hvala za grafički prikaz.

 Nije to " grdosija" ljudi! To se samo čini zbog veličine Begeja. Novogradnja je jedna od manjih koje se sada rade. Dužina je 84 m. ako sam dobro zapamtio. Uglavnom se oko sidrišta u Novom Sadu ti brodovi kače na neki od brodova koji idu gore. Mada u poslednjih godinu dana radi se potpuno opremanje ovde ,tako da posada preuzima brod posle ispitivanja u Sremskim Karlovcima i idu na sopstveni pogon.

 Stade nam tema!
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Kile koje ti je ovo čudo

* photo0262.jpg (344.9 KB. 1599x1498 - pregledano 0 puta.)

Nešto za varenje Tig, Mig  ???

poz.

 
 To je " EPP" (automat) aparat za zavarivanje.  A mašina mu je na slici 0264. Na slici 0263, ako se malo bolje pogleda je ispred automata jedan zavaren šav i jedan  ne zavaren( samo je isheftan).

Ma neznam baš previše o tim aparatima ali dali ima ono nešto  ??? gdje lagano izlazi jedna tanka žica.

poz.

 Ima svašta. Nisam slikao CO2 zbog toga što i nisu baš reprezentativni. Vuku se po objektima pa su krajnje ofucani. U brodogradnji se koristi u postupku zavarivanja u zaštitnoj zoni gasa, CO2 dve vrste žice. Puna i punjena. Punjenom žicom ( koja je šuplja i u sebi ima nekog gasa) se vare šavovi pripremljeni za keramiku.
To je montažni sastav dve sekcije-lima sa minimalnim zazorom između materijala od 6.mm. a maksimalno ( mada se to retko toleriše) do 12.mm. S donje strane šava se zalepi keramika i odozgo se vari  a dole se dobija zavar. Znači nemora da se ulazi u sekciju i da se prvo kopa var( kao što se to ranije radilo) pa onda da se nadglavno vari. Postaviću sken iz jedne knjige o zavarivanju ako te interesuje taj postupak.

Ako te ne mrzi da skeniraš okači slobodno.

Neznam šta čekaš  ;)

poz.

 
 Videću prvo gde imam fotke šavova. Ili ću slikati ove nedelje.Evo nečeg na brzinu. Belo što se vidi je keramika koja je ovalna i daje oblik donjem šavu.
 
 [attachment=1]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Jel može kratki kurz o ovoj presi za krivljenje.

Hvala

 Neznam ni ja puno o njoj. Kupljena je i montirana baš u vreme kada sam odlazio iz firme. Proizvođač je firma "Ozal" iz Turske. A šta bi trebalo od podataka da vidim pa da nabavim?

 I ova je nabavljena od istog proizvođača, u komletu.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

Možda znaš, dal je onaj okvir od šipki kao model?

 Misliš onaj na tabli?
 Da, to je prostorni šablon koji sam ja lično napravio pre 3 meseca u Crnoj Gori za savijanje tabli oplate za jednu ribaricu koju tamo radim.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

Da, to sam mislio, hvala.

 Nema problema!
 Videćeš kad počnem da postujem izgradnju ribarice.

Šta se čeka???  :super



PS: lađari i brodari, koja ja razlika između broda i lađe.

Kad si na lađi pertpostavlja se da vidiš obalu, a na brodu to nije obavezno, a često nije ni poželjno, smeta ugođaju.

Trebaš vidjeti obali sa obe bande?


Hvala.  :super

Valjda to i jest lađar, vidi kraj s obe bande, i live i desne. E sad jel`, moreuz, il` su obale Dunava, manje je važno. Desna je obala Dunava strma i visoka, a liva je muljevita i niska.

 0/ ti plovni kilometar reke je ušće. E sad, pogledaj koja je kakva obala.

Hvala, razumijem, nemojte sad terat mak u konac i započeti rat oko toga. ;)

 Nikako!
 Samo mislim da taj podatak još nismo imali. Možda i grešim?
 Onda oprostite!
 Evo još par sličica:
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 Jer, da se sve to napravi treba prvo iseći table i table lima.

Mala zvijezdica reže ko kroz maslac. ;D

Pozdrav kile druze  ;D
Reci mi da li se na prethodnim slikama radi o plazma ili laserskom sekacu i ako imas podatak koju debljinu celicne ploce moze da isece.

 Obe mašine su Plazme. Za manju nisam siguran misli da je 150 mm u pitanju. Ova veća je iz " Bomexa", idem sutra tamo pa ću pitati da nelupam . Misim da je 400 mm ali nisam siguran. I Snagu presa ću sutra postaviti.

             
  Nisam bio do Bomexa, ali sam našao slike kada se radila firma. Temeljenje Plazma, produžavanje krana, kranska staza u hali i ostalo .

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

  [attachment=1]

 E, novinari, novinari!

 https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5493.0

 Tek da se vidi o kom brodu je reč i da nije dužine 666 m. A da ostele nebuloze nekomentarišemo!

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

 Posteljica za brod

 [attachment=4]
 [attachment=5]

Jel ja dobro vidim, na slici 345, zavarivanje pod prahom?

 Da, što!? U brodogradnji standardan postupak još od sedemdesetih godina prošlog veka.

 Obećao sam slike šavova sa keramikom:

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

 Podatci za veliku i malu presu u Bomexy.

 [attachment=1]
 [attachment=2]

 Velika!

 [attachment=3]
 [attachment=4]

 I Mala presa.

Čemu keramika na varovima, da li se time var dodatno otvrdnjava, ili šta, i kako, i zašto.

 Ovako:
 
 Šav za zavarivanje s keramikom se priprema tako što je zazor od 5 do 8 a maksimalno 12 mm( to je širina utora keramike).  Na obrušen šav se odozdo lepi keramika koja služi da "prihvati" var. Znači jednostrano se vari. Keramika daje oblik donjem delu šava.  Vario se u zaštitnoj zoni Co2 punjenom žicom. Čime je punjena morao bi da čitam s kutije u koju je spakovana. Naročito zahvalno kada se negde pojavi veći zazor od dozvoljenog. A i štedi ljude i materijal. Znači, nema kopanja šava i varenja nad glavom u zatvorenom prostoru kao ranije.

E to, hvala. Nemam pojma o zavarivanju ali ovo je dovoljno da mi bez puno trućanja i teorije pokaže što se koristi keramika. Najviše to što se ne zavaruje nad sopstvenom glavom.

 Nije ovaj posao baš neka silna nauka. Treba imati jedno pet dobrih majstora koji zanaju šta rade a ostali su dovoljni da znaju da seku autogeno i da zaheftaju. To, ako poslovođa radi kao crnac i vodi posao kako treba.

Samo da pozdravim učesnike na ovoj temi.

Igrom slučaja uspeo sam pre godinu dana da se zaposlim u predstavništvu JUGOTURBINE fabrike pumpi u BG. Kancelarija je formirana eto posle 20 godina. Igrom slučaja, imam trenutno zadatak da tragam za pumpama koje su isporučivane na teritoriji srbije 80tih godina. Po referenc listama vidim da je dosta toga isporučivano za Brodogradilište TITO u Beogradu. Da li bi mogao neko da me poveže sa tim ljudim ako još rade? Želeli bi da uspostavimo opet saradnju. Mi i dalje imamo u ponudi odličnih pumpi koje se mogu koristiti na brodovima i za brodogradnju. link (http://www.croatia-pumpe.com/hr/proizvodi/brodske-pumpe)

U svakom slučaju, na osnovu onoga što sam pročitao u ovoj temi, a i na osnovu činjenica do kojih sam došao prilikom mog traganja, mogu zaključiti da je stvarno jadno ono što se dešava u današnjoj privredi uopšte. Ostaje žal za zlatnim vremenima Jugoslovenske industrije, brodogradnje,  poljoprivrede...

Svom snagom u bolje sutra...  :marinero
Sve najbolje!

Pred oko mjesec dana sreo sam se sa direktorom jedne privatne brodograđevne tvrtke ovdje u Hrvatskoj koja ima ambiciozne planove jer je već izgradili neke brodove kako civilne tako i ratne (za strance) međutim problem joj je brodogradilište tj. mjesto gdje bi gradili i opremali brodove. Radi toga je ove godine bio u jednom brodogradilištu kod Zrenjanina koje gradi trupove broda za Nizozemce (po svemu sudeći brodogardilište čije slike su objavljene ovdje).
Mogu vam reči da je čovjek jednostavno oduševljen viđenim, kako brodogradilištem, tehnologijom, načinom rada i posebno se pohvalno izrazio o radnicima za koje mi je tvrdio da znaju posao i da mogu raditi u bilo kojem brodogradilištu u svijetu. Inače, taj direktor je radio u Brodarskom isntitutu na projektiranju i opremanju podmornica i brodova a obišao je gomilu brodogradilišta po svijetu tako da mi je njegova ocjen mjerodavna.
Čitajući postove na ovom topicu osvjedočio sam se da na rijekama u Srbiji ima dobrih brodogradilišta koja mogu imati prespektivu i preživjetu sve ove krize.

 Odgovor na prvo jedno, a posle drugo pitanje o rečnoj brodogradnji danas u Srbiji. Brodogradilište " Tito" više ne postoji. U prostoru brodogradilišta se sada odvijaju raznorazne aktivnosti. Od brodograđevine tu posluje " Vahali Marine Service" iz Holandije. Opremanje se radi u matičnoj zemlji. Zrenjanin: dva brodogradilišta. "Bomex 4M" " Begej". U okolini i MCI u Novom Bečeju. Vi ste posetili " Bomex", sećam se toga da je bilo reći o saradnji ( Čini mi se da su neke ribarice bile u pitanju za Norvešku). Trenutno su u izradi dve barže za Rusiju od 1500 t. a završava se opremanje Hemikal tankera. Tu bi možda bilo meogućnost za saradnju. Čovek koji vodi cevovod i opremanje je stariji i ranije je sarađivao s vama po pitanju pumpi.                           "Begej" pošto je član " Merkurius " Grupe iz Holandije preferira stranu opremu. Uostalom, za obe firme mogu da proverim situaciju pa da javim zainteresovanima. Ako imate neko pitanje koje nije za forum obratite mi se slobodno privatnom porukom. Da ne davimo ljude ovde.

 
 Sa zvaničnog sajta "Begeja". Mala napomena( boli me to) kao da "Begej" nije ništa radio pre dolaska " Merkurius" grupe pa nema ništa od ranijih objekata.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 

 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 Pramac i krma su odrezani i " lepe" se na novoizgrađeni cilindrični deo broda. Stari silindrični deo će biti prerađen u pristan( ako se nađe kupac) ili će ići u kasaciju.

Прилично велики овај брод у изградњи. Имаш неки податак о њему?

 Dok sam ja dorađivao post ti postavio pitanje. Ne, nemam podataka. No, saznaćemo.

 Dodatak od juče.

 [attachment=1]

некада је то овако било:
[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

ова слика би могла и на топиц Бродови РРФ.
[attachment=1]

    :klap
 Onaj tvoj izvor je fenomenalan!  Slika Brodogradilišta " Sava " je sa stare lokacije.

Монографија бродоградилишта"Сава"поводом 60 год.постојања.треба да скенирам бродове које су урадили до тада за том ми је потребно мало времена.

 Ja imam Novi Sad, Zrenjanin i Dunav- brod( poslovna zajednica rečne brodogradnje+ Kolorit,JugoTurbina,JBB) Isto nemam volje i vremena. Doduše, neke slike sam već postavio ovde.

Jedan iz serije brodova "Sea supplier" - najboljih brodova koji su porinuti u Beogradu. Na istoj osnovi napravljeni su spasilački brodovi za JRM i RM Libije i Iraka. U osnovi, brod za opsluživanje naftnih platformi.

  Jeste, ima crtež i slika iz brodogradilišta " Tito" u temi o PS-12. Tamo sam postavio prošle godine. Ali taj tip broda su radili samo u "Titu", Mitrovici i u Apatinu. Ostala brodogradilišta nisu dobila nijedan komad za rad. " Dunav-brod" je zamišljen kao poslovna zajednica brodogradnje radi zajedničkog nastupa na stranim tržištima. Prostorije su bile na Novom Beogradu. Od dobijenih objekata za novogradnju , članicama se davao broj brodova na izradu. Vodilo se računa o složenosti objakata jer nisu sva brodogradilišta moga sve objekte ni da završe. Isto tako neka brodogradilišta nisu imala potrebnu infrastrukturu potrebnu za rad složenih objekata a ni stručni kadar.

Na maš. fakultetu u BGD na gornjoj galeriji imaju na zidu okačeni panoi koji prezentuju usmerenja i katedre. Na prezentaciji katerde za brodogradnju imaju i skice ovih brodova, tako da pretpostavljam da je fakultet i njegovi instituti uzeo učešće u projektovanju ovih, kao i svih drugih značajnih objekata građenih u "Titu", između ostalog i plovnih dizalica, kakva je i LDI-18.

 " Tito" je imao sopstveni konstrukcioni biro. Da li je sarađivao s Fakultetom? Verovatno, glupo bi bilo da nisu ( po meni). Znam samo da su neke od devedesetih godina, preko fakulteta neki ljudi otišli u inostranstvo da rade. Stranci su se obratili fakultetu za pomoć u pronaleženju kvalitetnih inžinjera.

да наставим ако дозволите:
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

A ja ću da objasnim. Ako dozvolite?
 Prva slika predstavlja savijanje lima. Nije bilo presa nego se udaralo čekićima dok materijal ne dobije formu. E Tada je trebalo biti majstor!
Druga slika je porinuće objekta. Oni na palubi " Rajzuju" to jest zadržavaju objekat da ne dobije preveliku brzinu pri porinuću. Odnosno da ravnomerno uđe u vodu. Objekat je ležao na " Sankama2 koje su klizile po željezničkim pragovima" Šliperima" namazanim lojem na moru a kod nas Tovat mašću.

Sve OK, al šta ona baba radi na palubi do traje porinuće?  ???

 Tada su svi zaposleni na neki način učestvovali u porinuću. " Opšti brodski pokret". Ili je možda bio remont, pa je baba žena nekog od članova posade.

Ili je bio  "Bring the familly at work" dan  ;)

надгледа поринуће :D :D

Trla baba lan
da joj prođe dan...

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]

Ми сада немамо ледоломце?

 Heroj Pinki je imao par gurača prepravljenih u ledolomce. Kakav je sad status ne znam.

Петроварадин служи као ледоломац и имају два стара.

 Svojevremeno su bili vezani kod Carinskog pristana. Tamo sam ih video poslednji put kad sam bio da radim neku popravku naše( Begej) novogradnje. A sada?

јесенас су били доле код Данубијуса односно преко пута Пинкија

 
 Na njihovom,(pinkijevom) sidrištu? A pre onog " zvaničnog"?

дао. доле су им неке самохотке  и барже.Један од ледоломаца мислим да се зове Вучев

 Bilo Vučevo. Sad baš i ne znam da li je on prepravljen u ledolomca.Gurač sigurno jeste.

Чакор и вучево,гурачи и уједно ледоломци.треба времена за сетитисе.

Ја чуо да су нови власници све то распродали ,јер држава није исказала интерес за ледоломцима, а њима нису били потребни.

Danas je objavljena ova vest ...

никада држава није имала у свом власништву ледоломце већ су то имала бродарска предузећа.чија су предузећа нико не зна.

 O " Heroj Pinkiju" i njegovom sadašnjem vlasniku smo pisali na Topiku : https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=10877.0
  Inače na donjem Dunavu. Od Tekije pa do brane Đerdap I radi ledolomac " Greben" iz Prahova a jedan Rumunski je spreman.

Vlasnik "Dunav grupa agregati" je g-din Borovica iZ Rume.Bio do pre par meseci,a dal" je i danas to ,ne znam!

 I da! Begej nije 100% zaleđen! Vest koju je beta-press prenela nije tačna. Sutra ću slikati i postaviti ovde kao dokaz. Neverujem da će se u toku noći skroz zalediti.

па ко њима верује.јављају да на Дунаву постоји само један ледоломац и то у зони Ђердапа а знамо да само бивши Пинки има три.иначе РРФ је користила миноловце  тип 307 за разбијање леда по зимовнику и у зони Бродоградилишта Н.Сад.

 
Zajednički projekt Brodogradilišta i RRF-a. Na obostranu korist, dok je Brodogradilište radilo.

Данас поподне гледам на РТС-1 емисију око могућих проблема са струјом и тамо сазнадох да се је тај наш ледоломац на Дунаву (Ђерадапу) у власништву "Електропривреде Србије", тачније хидроцентрале "Ђердап". И он већ ради - ломи лед, али очекују, да ако овако хладно време настави да ће бити проблема.

Дунав нагура санте леда на брану и ту долази до застоја протока воде са једне стране и до огромног притиска леда на постројења.сећам се зиме 1984 на 1985 годину када су наноси леда у зони Новог Сада били дебели преко метра.ледоломци ломећи ледени покривач ,гурали су санте у крај где су се слагале једна преко друге.био сам дежурни у РРф када смо прихватили неког клинца који је из Сремске Каменице преко санти дошао до нас у зимовник.

 Predmet:   Informacija
Pošiljalac: Mirko Osmjanski <mosmjanski@sbb.rs>
Datum:      Sreda, Januar 18, 2012 10:54

Poštovani,
ULJANIK Grupa, Pula, Republika Hrvatska, a posebno Tvornica elektro strojeva ULJANIK
TESU, planira da u okviru DRUŠTVA BRODOGRAĐEVNIH INŽENJERA I TEHNIČARA, na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u Aprilu ove godine, održi predavanje na temu TRENDOVI ZAVARIVANJA U BRODOGRADNJI.

Predavanje bi se sastojalo iz dva dela.

U prvom delu bi bio prikazan aktuelni trenutak Brodogradilišta ULJANIK, sa kraćim
opisom jednog od izgrađenih brodova. Mislimo da bi bio interesantan prikaz jaružara
(bagera vedričara), građenih za Luxemburšku firmu Jan De Nul Group.

U drugom delu bi se prikazala iskustva Uljanika u zavarivanju, trendovi u
brodogradnji i u tom svetlu, oprema koju proizvodi Uljanik TESU.

Ukoliko imate neki komentar, ili sugestiju, molim Vas da pošaljete odgovor na ovu e-
mail poruku.

Srdačan pozdrav,
Mirko Ošmjanski, nav. arch.
Predstavnik


 Evo, možda će nekog zainteresovati ovo predavanje.

Ovo zbilja neznam gdje bi stavio ali pošto se ovdje spominjala ova problematika..


Na linku ima super video gdje čak i sa MB pokušavaju razbiti led.

http://www.jutarnji.hr/madarski-ledolomci-stzu-u-hrvatsku--pogledajte-snimku-najvece-ledne-poplave-u-povijesti-/1005698/

poz.

 Posle tih događaja je Bent- nasip- dolma na Dunavu dignut i ojačan. Kenđija kao naselje se stvarno nikad nije od toga oporavila, sada je samo vikend zona .Tolika je bila debljina leda da su kamionima išli preko Dunava.

 Evo nekoliko proizvoda brodogradilišta " Begej" Zrenjanin koje je sada u vlasništvu " Mercurius " grupe iz Holandije:

http://www.youtube.com/watch?v=FtNBNO7P2fU

 
http://www.youtube.com/watch?v=UdpreBFyL04

Лепо. :super :super

 Evo malo novosti! ;)

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

То је ово што сам и ја усликао са пута, из покрета?

[attachment=1]

 Da, to su krme. Ti si slikao kada ste već prošli brodogradilište, prema Zrenjaninu.

 [attachment=1]
 [attachment=2]

 [attachment=1]
 [attachment=2]

 [attachment=1]
 [attachment=2]

 [attachment=1]
 

 [attachment=1]

 Ovo sam radio pre dve godine!

 
Drustvo Brodogradjevnih Inzenjera i Tehnicara
 
 
Sa zadovoljstvom poziva sve koleginice i kolege na predavanje:
 
Brodogradiliste Uljanik, Pula -
  brodogradnja i prateća proizvodnja, juče i danas
 
 


 
 

Predavac: Mirko Osmjanski, dipl. inz. brodogradnje, predstavnik Uljanika u Beogradu
 



Predavanje ce se odrzati u ponedeljak 23. 04. 2012. od 18:00 časova u sali  513 na V spratu Masinskog fakulteta.

 

U Beogradu, 18. 04. 2012.                                                                                 Milorad Motok

  Možda će nekom koristiti!?
 

 Između ostalog na predavanju su prikazane i makete objekata izgrađenih u BTB-u( Brodogradilište Tito Beograd). Makete su izložene na Mašinskom Fakultetu, pa ko može da ih bolje uslika eto zadatka.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 Evo nastavka!

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 [attachment=1]
 [attachment=2]

 E to bi bilo sve što ja imam posle savetovanja. Bolje slike maketa bi mogao da uradi neko ko ode do Mašinskog Fakulteta u Beogradu.

Izvanredne makete!

 Stvarno bi bilo interesantno da se utvrdi ko ih je uradio. Znam da i u " Begeju" ima nekoliko maketa. Po izradi bi rekao da je to ista ruka ! Možda su , je, radio za celu rečnu brodogradnju isti čovek ili neka radionica?

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 Najzad porinuće! Samo da podsetim, brod je bio u remontu . Novo urađen je cilindrični deo trupa dok su zadržani pramac i krma. Odnosno, od pramčanog do krmenog koferdama je novogradnja.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 Kod nas to nije ništa spektakularno.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

Ово и није мали брод. Мени делује повелико. Јесам ли њега усликао зимус у пролазу поред бродоградилишта?

 Jesi, bila su tada samo dva objekta na navozu. I taj drugi bi uskoro trebalo da ide u vodu.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 
 Tu je spoj novog cilindričnog dela i krmene sekcije broda.

 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 i malo cevovoda.

 

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Tanker? Koliki mu je kapacitet za trasport?

 Da, tanker. Stvarno neznam, moram se raspitati u " konstrukcionom birou".

Рекао бих око 10000 тона.

Da ošacujem težinu pojedinačne sekcije na osnovu svog iskustva  mogu.Ovaj objekat nisam radio pa nebi da lupam gluposti.

Ја то,онако, као и сваки лаик. Видео два слична па дајем процену 8).

Oko 3000 tona

Pogodih u "pet deka"  :)
 link (http://www.binnenschifferforum.de/forum/showthread.php?16028-Neptunus-TMS-02318139&s=c5db8d0e9ec5e04ba2c3d306ad19dad2)

  Svaka čast za link. Kao što se vidi sada je malo drugaiji a i motor je drugi.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 Jedna zgoda sa "Neptunusom"!
 Pošto je porinut trebao je da se danas nađe u Sremskim Karlovcima na dodatnim ispitivanjima( probe kargo tankova i probna vožnja, itd, itd) pod nadzorom Biroa Veritas. U subotu su vlasnik broda i kapetan odlučili da im je dosta čekanja i krenuli su da ispolove iz zemlje bez da su platili izvedene radove. Tek uz saradnju Carine i Policije su zaustavljeni i vraćeni u Brodogradilište Bomex da čekaju dalju sudbinu.
 Eh, civilizovana Evropa!?

Kanda su ga  25.Januara 2011. u  Hansweertu malo terali i po suvom, pre nego sto su ga vama poslali na "teglenje".

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

 Hvala Nešo!
 Nisam video oštećenja na pramcu, znam da se nije ništa radilo na njemu. A, verovatno je trup  bio slomljen i oštećen pa je zbog toga rađen novi cilindrični deo!?

 Malo strukture pramčanog pika.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

 Ako posle ovog treba komentar!? Samo kažite. :zid

 http://www.dnevnik.rs/ekonomija/brodogradiliste-puno-otkaza-i-prinudnih-odmora

Па шта је главни узрок? Ово што прича директор или нешто друго?

 Brodogradilište je 1998. otišlo u stečaj kad na navozu ni igla nije mogla da padne od objekata u izgradnji. Tada nas je bilo negde između 700 i 800 zaposlenih. Rađeni su objekti sa punim opremanjem( struja, motori, . .  ključ u ruke) Ispalo je da smo dušni i bogu i narodu. Pojavljuju se raznorazni poverioci i " poverioci". Uglavnom, većinski poverilac postaje Vojvođanska banka. Oni su postavili svog čoveka za stečajnog upravnika ( namerno malim) Subić D. koji je ostao i direktor sve do sada. U međuvremenu se pojavio "K DAmen"iz Holandije i kupuje bančina potraživanja i pretvara ih u osnivački ulog za " novu" firmu. Bančin dug je kupio na otlatu od 30 godina. Nakon 5 godina Damen proglašava stečaj i prodaje "svoj" deo po Holandskim zakonima firmi "Merkurius". Oni rade 5 godina i nakon tog perioda se dešava to što se sada dešava. Međutim, bivši direktor pokreće tužbu i sada je kompletna " privatizacija" pod istragom nadležnih organa. Ja sam kao član Skupštine Akcionara iz perioda " privatizacije " bio u Ponedeljak da dam izjavu u Odeljenju za Privredni Kriminal u ZR. SUPU. Dake, po meni pokušaj da se i Akcionari i poverioci još jednom pređu i Merkurius dođe do firme skoro besplatno. DA se radnici rasteraju bez otpremnina. Ako to uspe, Begej će od jeseni nastaviti da radi sa 40-50 zaposlenih a angažovaće kooperaciju za odrađivanje poslova. inače da samo napomenem da je osnivački ulog " Begeja" U Vojvođanskoj banci propao a njihova potraživanja su narasla u odnosu na osnovni dug. :zid
Ako vas nisam udavio, to bi bilo ukratko. Ima toga još!

Па који им је интерес у свему томе? Да радници остану без отпремнина и да фирма ради са 50-60 људи?  Где ће се радити кооперативни послови? Да би то било исплативо то мора бити са знатно мањим трошком него да раде у самом бродоградилишту. 

 Tih recimo, 50 ljudi vrši pripremu. Sečenje lima, transport, održavanje, kuhinja, . .  Radiće se u Brodogradilištu. Podizvođači su jeftiniji za "Begej" jer svi troškovi se svaljuju na njih. Nema poreza na plate, bolovanja, godišnjih odmora, .  .  . Svega što mora da se plati državi za zaposlene. Podizvođaču daš cenu po kilogramu materijala od 60 Eu centi i on iz toga plaća svoje obaveze prema svima. Dobije materijal (zavisi u kom stepenu obrade). Ima rok da završi objekat i preda ga Nadzornom organu .

То је једино могуће ако тај кооперант ангажује раднике потпуно "на црно". Међутим, ако он ангажује легалне раднике плаћа за њих све порезе и доприносе, као и свако други. Једино регрес и топли оброк може да сведе на 1 динар је његова висина није одређена законом (дефинисано је да га има, али не и вредност, то се регулише колективном уговором, ако постоји), а ви у бродоградилишту вероватно имате колективно уговор где је то регулисано. Међутим, ако је власницима неисплативо да граде брод уз постојеће трошкове то значи две ствари: нема понуде за новим бродовима па се они који желе да граде обарају цене бродоградилиштима и друго, да ако има посла, негде то неко ради јефтиније за исти квалитет. Ах, да, провизије (легалне, још више нелегалне) разних "агената" преко којих се добијају послови су јако високе и то значајно утиче на цену брода.

60 EURcenti - to je maltene cena otpadnog gvožđa!

 Kako se dobijaju poslovi? Pa, ovde svakako ne dolaze zato što nas vole nego zato što mogu jeftino da dobiju kvalitetan prizvod u kratkom roku. " Gazde" prijavljuju radnike na minimalac, ostalo do 2,5 do 3 eura na sat se daje . . .  ;D Nemaš pravo na bolovanje, godišnji. Radiš po 10 12 sati na ovoj vrućini, kiši , snegu. Ako nećeš, ima ko hoće! Već sam rekao: prvobitna akumulacija kapitala je na delu ovde na ovim prostorima!  Ne, nisam naveo tačnu cenu po kilogramu. To sam naveo kao primer.

" Gazde" prijavljuju radnike na minimalac, ostalo do 2,5 do 3 eura na sat se daje . . .   Nemaš pravo na bolovanje, godišnji. Radiš po 10 12 sati na ovoj vrućini, kiši , snegu. Ako nećeš, ima ko hoće!

Šta ti je demokracija :zid To mi je nekako poznato....... :komp

To je nama naša borba dala!

- U mojoj firmi, pre 5 godina je oko 100 ljudi radilo u mašinskom i elektro-održavanju. Sada se svodi na 20-ak - iz gore pomenutih razloga. Država je gora od dahija - treba nahraniti javni sektor. Od koga nego od ovih što i nešto malo proizvode (dok se i oni ne uguše).

- Pre 5 godina pravili smo 80% rezervnih delova za opremu u fabrici. Sad ćemo ih uvoziti. To se zove "outsourcing".  ::)

 Evo tužne sudbine još jednog Brodogradilišta:

 [attachment=1]

Ако би сви државни органи радили како треба, пре свега финансијска полиција (инспекција) немогуће је да послодавац пријави радника на "минималац" а да му на руке даје, како кажеш 2,5-3 евра по сату. То се сигурно види кроз пословне књиге. Него , државни органи затварају очи уз мало, ако треба "митим те митом, митом те корупцијом". Са друге стране и послодавци прете да ће у супротном преселити-угасити фирму и тако плаше државу на вишем нивоу. Такође, ни само радници, пре свега они који су радили у време приватизација фирми, нису "безгрешни".

" Neka baci kamen koji je bezgrešan!"
 
 Odmah ću reći. Tada, kada sam odlučivao o sudbini " Begeja" vodio sam se mišlju da firma radi, da nam porodice ne ostanu bez prihoda. Kako će kupac platiti banci, to nije moj problem. I u SUPU( ili kako se već sada zove?) sam pitao za ulogu Države. Zbog čega Država nije zaštitila svoje vlasništvo? A kako ja da čuvam ono što ne znam da je moje , a svi kažu da je naše! U principu, što je svačije, to je ustvari ničije.

Preuzimanje sa sto manje pare kroz legalne procedure, oni drze kljuc trziste i namjerno su zatvorli slavinu trzista, nema trzista, firma se obezvredjuje, jeftino se kupuju ulozi od strane onih koji imaju zalihe (kreditno su sposobni). Po strukturi kupaca moze se pretpostaviti dalja sudbina. Tako biva kada komercijalu prepustis drugima, onda tvoji kupci lako postanu vlasnici.
A manjinsli i mane zaintresirani vlasnici se stiskuju. Kapitalizam je to, nema milosti, da bi opstao, moras biti zdrav i potreban.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Radim u firmi koja za vreme remonta ima preko 20  firmi sa preko 150 radnika.
Sindrom koji kolega Dzumba spominje u prethodnim poslovima je uglavnom tačan.Održavanje koje je imalo sto prijavljenih radnika, se pretvorilo u održavanje sa sto neprijavljenih radnika,a to je po meni kriva samo država,koja ništa  ne preduzima

Примећујем да је квалитет последња ставка која се гледа и код (неких) купаца и код произвођача. Отуда те "услужне фирме" и непријављени радници. Мала цена радне снаге, низак квалитет рада. На тендерима је главна критеријум "најнижа понуђена цена". Ту је држава најјача. Све услуге које набављају државне фирме (чак и пореска управа) се набављају по ток критеријуму. При том се уопште не проверава ко су радници, какви су (стручност) и који им је статус, односно да ли фирма која их ангажује плаћа порезе и доприносе за њих. Када би сад у овом монету проверили раднике услужних фирми које обављају послове у Пореској управи нашли би доста таквих радника.  Када неко покуша и да уведе критеријум квалитета (што углавном значи и нешто вишу цену), одна ступају на сцену жалбе, обарање тендера, фабриковање афера и сл.

Него, видим челичне лимове (плоче) у бродоградилишту. Чија је то производња и какав им је квалитет?

 Skopska željezara. I u staroj nam državi je jedina pravila lim dovoljno kvalitetan za brodogradnju.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

   
    U Kladovu porinut tanker od 135 m
   
Za kupca iz Holandije
U Kladovu porinut tanker od 135 m

Srbija, 14:19, 17.08.2012.

Autor: Agencija BETA

   
   

Brod je širok 11,5 metara, težak 1.000 tona, a nosivost je 252 kontejnera ili 4.200 tona. Plovilo je porinuto u Dunav tradicionalnom ceremonijom - razbijanjem flaše šampanjca o trup broda
tanker - ilustracija



KLADOVO - U brodogradilištu "Rhine-Danube" u Kladovu danas je porinut brod "Onderneming IV" dugačak 135 metara, namenjen kupcu iz Holandije.

Plovilo je porinuto u Dunav tradicionalnom ceremonijom - razbijanjem flaše šampanjca o trup broda.
Brod je širok 11,5 metara, težak 1.000 tona, a nosivost je 252 kontejnera ili 4.200 tona. Prema nezvanični podacima, vrednost radova izgrađenog plovila je 700.000 evra.

"Ovo je najveći projekat ovog brodogradilišta u 2012. godini. Plovilo je urađeno u rekordnom roku i po jako nepovoljnim uslovima s obzirom na visoke temperature", rekao je direktor brodogradilišta "Rhine-Danube" Ljubiša Paunović.

On je rekao da se nada da će većinski vlasnik brodogradilišta, firma "Reinder Dejonge", nastaviti sa sličnim projektima, što podrazumeva izgradnju plovila dužeg od 100 metara.

Paunović je precizirao da brodogradilište do kraja godine treba da izgradi još tri tankera dužine po 85 metara i težine po 550 tona, jedan ponton i tri barže.
Prema njegovim rečima, na brodogradilištu je zaposleno stotinak radnika iz Srbije, ali ima i dosta podizvođača iz Rumunije.

Srpski državljani zaposleni u brodogradilištu, međutim, nisu zadovoljni tretmanom holandskog vlasnika.
Oni podsećaju da je firma prodata Holanđanima za 300.000 evra, a da je država Srbija samo za "navoz" za izgradnju i porinuće brodova izdvojila pet miliona evra.

"Ovde radi oko stotinak Srba i oko dve stotine Rumuna. Za isti posao oni bivaju plaćeni i do 700 evra, dok su naše zarade duplo niže. Iz tog razloga je mnogo naših stručnjaka napustilo brodogradilište i otišlo u privatnike", rekao nam je jedan od radnika koji je zahtevao anonimnost.

Predsednik opštine Kladovo Dejan Nikolić kaže da se nada da će razvojem brodogradilišta i novim poslovima biti prilike za prijem novih radnika.
Prema podacima vlasnika, brodogradilište "Rhine-Danube" jedno je od malobrojnih dunavskih brodogradilišta, na toku Dunava kroz Srbiju.

"U ovim kriznim vremenima radimo maksimalnim kapacitetom i 100 odsto svoje proizvodnje plasiramo na inostrano tržište, uglavnom za naručioce iz Holandije", navodi menadžment brodogradilišta.

Prema dobijenim podacima, u prethodnih pet godina sa navoza kladovskog brodogradilišta porinuto je više od 30 potpuno novih plovnih objekata različitih gabarita i namena, a na još većem broju plovila je obavljen remont, revizija ili havarijska popravka.

"Radovi i usluge plasirani ka inostranim klijentima su u 2011. godini premašili vrednost od 3 miliona evra, što čini "Rhine-Danube" jednim od značajnijih privrednih subjekata ove regije", navodi menadžment kompanije.


     
     

Dal je terminologija na rijekama drugačija od morske? Tu vidim da se spominje "tanker" a dalje u tekstu broj kontejnera, koje može krcati.
Da nije samo "stručni" novinar?

 Samo " stručnost novinara"! Tekst su ilustrovali slikom iz nekog morskog brodogradilišta. Radi se zapravo o kontejnerskom brodu, bar koliko sam ja video sa snimka koji je objavljen u Blicu.

Aha, činilo mi se tako, hvala.

 http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/342497/Radnici-zrenjaninskog-brodogradilista-Begej-cuvaju-imovinu-od-rasprodaje

 Radnici zrenjaninskog brodogradilišta "Begej" čuvaju imovinu od rasprodaje

Tanjug    | 12. 09. 2012. - 20:23h | Foto: Ilustracija AP    | Komentara: 2
Posle dvomesečnog plaćenog odsustva, grupa radnika zrenjaninskog Brodogradilišta „Begej“ ušla je danas u fabički krug da bi sprečila rasprodaju imovine, koju je najavio vlasnik iz Holandije.

Predsednik podružnice sindikata Jovica Lujanov rekao je novinarima da su većinski vlasnik iz Holandije i novi direktor “Begeja“ Nebojša Rak poručili da se više neće praviti brodovi, niti će biti iplate zaostalih zarada, odnosno da brodogradilištu predstoji stečaj.

Lujanov kaže da su radnici potom ušli u krug firme da zaštite imovinu od rasprodaje, najavljujući da će tu ostati dok se ne reši njihova sudbina.

Više desetina radnika protestovalo je i 18. jula isped kapije brodogradilišta, sa zahtevom da im poslodavac isplati zaostale zarade, da rade i zarađuju.

Prinudni odmori za 160 zaposlenih, sa naknadom zarade od 65 odsto, istekli su 9. septembra, a dan kasnije radnicima su uručena rešenja o redovnim godišnjim odmorima.

Dugogodišnji generalni direktor Dragomir Subić rekao je, početkom leta, da su teškoće stigle sa svetskom ekonomskom krizom, da nema više kupaca brodova i najavio da se izlaz traži i u planu reorganizacije.

Umesto takvog plana, pre dve-tri sedmice, stigao je novi direktor Nebojša Rak, koji, kako je Lujanov preneo, sagledava finansijsku situaciju i najavljuje likvidaciju firme.

U takvoj situaciju grupa radnika se odlučila da udje u dvorište praznog brodogradilista „Begej“ koje je osnovano i izgrađeno 1947. godine na obali te reke.

 Ujedno bi ovo otprilike bio odgovor na pitanje ko bi eventualno radio novogradnju za Rečne jedinice Vojske Srbije

Za badava su štrajkovi. Štrajk ima smisla ako se iz kese može nešto uzeti, ali ako je kesa prazna slaba vajda.
Ova zatišja i prekidi posla, prinudni odmori  i sl. pokazuju da se bliži stečaj, nikakve tu konsolidacije neće biti.

 Ide se na to da se preuzeće gurne u stečaj i tako obezvređeno da ga kupi " neko". Ima dosta zainteresovanih za nastavak saradnje sa " Begejom". Samo da se raščiste vlasnički odnosi pa da se nastavi s proizvodnjom.

Ja san newbie i vidim da ovde ima puno strucnjaka koji poseduju veliku bazu podataka. Koliko ja vidim, kod nas su opstala samo brodogradilista koje su kupili stranci. Sa jedne strane mi je jako zao da je znanje i iskustvo koje smo imali bezumno procardano od strane politicara "biznismena", a opet mi je drago da se ipak nesto radi. Izgleda da je obim posla u brodogradnji mali u odnosu na ono sto je bilo...

Da li neko zna nekog inzinjera (ili takvog ima na forumu) koji radi u nekom aktivnom brodogradilistu u Srbiji?

 Samo kaži šta te interesuje od tog nekog inžinjera. Nijebaš tako sve crno kako se čini u Rečnoj brodogradnji. :super

 Stade mi tema :zid
 Ukratko.
 I Bomex ima problema finansijske prirode uprkos do sada isporučenih: Neptunus; 1 Ruska barža; 3 francuske barže urađen remont jedne francuske barže; itd. Ilustrovaću slikama pojedine objekte koje sam nabrojao.
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 Bečej, MCI( TOLE) Remont samohotke za prevoz gasa . O Ovome sam pričao, ugradnja guračkih rogova.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 Normalno, i ostali radovi na brodu.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 " Moj" novi projekat :angel:

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

А шта је то и где је то?

  ;D  Vojna tajna!!!
 Šalim se. Pristan za brodove. Lokacija: Luka Beograd. Skladište za teške terete II.

Правите га на лицу места?

 Iz dva dela, pa spajenje negde napolju gde nam daju mesto.

Ко је наручилац, а ко извођач радова?

 Naručilac Luka Beograd izvođač radova moj venčani Kum i ja preko Brodoprojekta vlasnika Saše Đorđevića ( Boro, potpisao sam ugovor s njim ;D)

Срећан и успешан рад вам желим.

 Hvala!

Pridružujem se Dzumbinim željama.

Neka ti konačno krene Kile!

Sretan rad kile. :super

 Hvala društvo na lepim željama! Pa navratite da vidite kako to ide uživo ( Live ;D)

 Radimo! ;D
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 Pošto je materijal debeo 4 mm. Ovaj " Boško" je glavni alat!
 

Ово делује врло уредно у односу на нека места где сам био.

 E, pa sad! Hvala! Ja lično volim da znam gde mi je šta.  Samo da se Luka otvori i oslobodi nam još mesta za gotove elemente.

 Radi se na projektu. Malo sam umoran od svakodnevnog putovanja pa ne stižem da postavim slike.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]

 Poznati tip pumpe!

 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 Palubna oprema i tankovi su isto u izradi.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Gde krojite (sečete) ove limove? Na osnovu nekom kratkog iskustva u metalskoj firmi ocenio bih da su vam aparati za varanje solidni. Još jednom svaka čast za urednost.

  "JEEP Komerc"  seku šta i kako oni hoće pa povremeno dolazi do zastoja usled nedostatka nekih pozicija. Seku " laserom", uopšte nije tako kako smo očekivali pošto usled nečega ostavlja puno pucni koje moraju da se bruse pre ugradnje. Jedan od dva CO2 nam pravi malo problema pošto  njegovi ubačeni programi ne dozvoljavaju podešavanje struje po ukusu varioca. Opet hvala za pohvalu. Doduše, nije ni brodogradilište :angel: Ali mi je izgleda u poslednje vreme suđeno da radio objekte na farmama pilića, ledinama ili evo i lukama. Ovda bar imam krov nad glavom i što je najvažnije kran. Mačo su kranisti " grubi" pri radu ali paziš malo više gde stavljaš prste i sve je OK.

 
 <Počelo najzad ukupnjavanje. Na palubu posle konstrukcije početo dizanje pregrada i bokova. Radimo inače " standardnom" tehnikom obrnuto, paluba je dole a taban gore. ;D

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Тамо где сам некада радио ("Минел Котлоградња") имали две плазме које су правиле баш оштар рез, као да је жилетом пресечено, а метална плоча дебела 20-так цм.

 I plazme u Bomexy i Begeju isto rade lepo. Po nekom mom saznanju " Laser" bi trebao da seče kao " laser" šta se dešava s ovom mašinom ??? Stvarno mi nije jasno? Nisam bio u " Jeep-u" pa nisam siguran šta se dešava. Lim je iz rolni. Nije propuštan kroz valjke pa je dosta kriv. Možda je to razlog!? Znam da nama to jeste otežavajuć faktor pošto sve mora da se "navlači", elementi nisu pravi.

Niste vi jedini koji se žalite na "JEP KOMERC".Polako ih konkurekcija gazi,baš tim stvarima o kojim Vi pričate!

Kile, svaka čast na volji da se uopće radi u ovim uvjetima. Baš me zanima kakav bi komentar o ovim limovima dala ekipa iz recimo "3.Maja" ili "Uljanika". Vjerojatno ne bi manjkalo "komplimenata"...  :udri  :udri    ;D

Koje je debljine lim ? I zašto ih nisu "provukli" kroz valjke ? Nije valjda da je budućem vlasniku to preskupo ?

Vidim da su limovi i profili većinom samo privareni. To je zbog limova ili postoji još neki razlog ?

 Danas su u srpskoj brodogradnji svi stručnjaci. Recimo, u Brodo-Splitu sam se po prvi put susreo s limovima iz fabrike " Nipoon Steel"( Izvinjavam se ako nisam tačno napisao). Kvalitet onog lima za brodograđevnu industriju i ovog je kao nebo i zemlja. Zbog čega nije vršeno " otpuštanje" tabli??? nemam ni najmanje pojma. Po tehnologiji zavarivanja, varovi su: osim na pregradama, zrcalima i bokovima 50 % NA čvornim mestima, pregradama oplatnom limu  100% što je normalno uzevši u obzir standarde brodogradnje i zahteve " Jugo-Registra" Debljina materijala je: 4 i 5 mm. Strukovi rebara 4. Flanže: 5. Pregrade i bokovi 5. mm Paluba 4 mm.

 Ako imaš još neko pitanje, reci. JA se more stvari ne setim pošto mi se stvari " Podrazumevaju" u poslu.
 I, HVALA što si dao inacijativu da se Brodogradnja izdvoji ! ;D

Puno hvala na odgovorima Kile.

Zanimljivo je vidjeti kako se neke stvari drugdje rade. U glavi mi je "film" sa Predmontaže u "3.Maju", pa onda to malo uspoređujem. Zato i pitam neke stvari.

Iako, nikako mi nije jasna logika oko tih limova. Pogotovo jer bi sa ravni(ji)m limovima stvari bile lakše, a u konačnici i brže. Barem se meni tako čini. No, valjda tehnolog zna šta radi...  :)

Zar to još uvijek postoji u Srbiji ?? To je neki "ostatak" onoga starog registra ili nešto drugo ?

Ma, nema frke. Hvala moderatorima što su imali (i imaju) strpljenja sa mnom i mojom idejom...  :)

  Ja po navici napisao " Jugo Registar"  :angel: Kako se sada stvarno zove???
  Koliko sam shvatio limovi za ovo su u " Jeep Komerc" došli u rolnama. Nešto slično onim na mojim slikama. Zbog čega ih nisu propustili kroz valjak??? Verovatno ušteda na parama. Što se mi posle mučimo i objekat ispada kriv i tamo gde ne bi trebao, to nema veze  :zid
 Tehnolog??? :udri
 Hvala tebi što se malte ne jedini i interesuješ za ovo što radim.

Ако нема технолога, ваљда има неки "надзорни орган" који прати како се ради? Ваљда постоји производна документација где је прописано како се шта ради (сече, вари...).

 Ima svega, da sada ne širim diskusiju u crevca. Projektant i crtač su nam svakodnevno tu. Crteži i kompjuter isto na stolu. Povremeno dođe neko iz registra. Međutim, to ne može da utiče na rezanje a od toga sve počinje. A ako krivo počne, s velikom mukom se na kraju ispravi. Ako za jednu poziciju treba sada pola sata, da je dobro izrezana( bez pucni i prava) bilo bi potrebno 10 minuta. Na to sam mislio. A nakon spajanja treba još i ispeglati sve. Tanji limovi se lakše deformišu prilikom zavarivanja a teže peglaju( ravnaju- dricaju).

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 PROPALA JOŠ JEDNA ZRENJANINSKA FIRMA
Bankrot brodogradilišta "Begej"

Slavko Surla    | 24. 01. 2013. - 02:00h | Foto: S. S.    | Komentara: 2
Brodogradilište “Begej” iz Zrenjanina, koje je od 13. decembra u stečaju, a stotinak radnika na birou, ide u bankrot. Ovakvo rešenje doneo je juče, na prvom poverilačkom ročištu, sudija Privrednog suda u Zrenjaninu Radomir Radojčić, na predlog najvećih poverilaca Vojvođanske banke i firme “Begej holding”.


Nekadašnji radnici „Begeja“ u razgovoru sa stečajnom upravnicom Jelicom Vukolić
Bankrotu su se usprotivili bivši radnici brodogradilišta, njih pedesetak, i grupa malih akcionara, ali bezuspešno.

Odluka o bankrotu doneta je nakon izveštaja o finansijskom stanju, koji je sačinila stečajna upravnica Jelica Vukolić.

- Obaveze “Begeja” su 1,6 milijardi dinara, od toga 829 miliona duguje bankama, 304 domaćim, a 295 stranim dobavljačima. Tu je i 126,8 miliona poreskoj upravi i 26 bivšim radnicima. S druge strane, vrednost imovine brodogradilišta je 732 miliona. U to ulaze samo objekti i nepokretna imovina, nema zalihe i opreme koja je prodata, osim jednog uređaja za sušenje elektroda - saopštila je Vukolićeva i uz zaključak da nema uslova za reorganizaciju preduzeća predložila je bankrot.
Nakon toga, Radojčić je utvrdio da Vojvođanska banka i “Begej holding” čine dovoljnu većinu, iznad 70 odsto, za odlučivanje o bankrotu, što su zastupnici poverilaca i zatražili.

U ime nekadašnjih radnika istupio je Srđan Jovanović, najavljujući prigovore, predlog da se spreči bankrot i predoči plan reorganizacije koji su oni sačinili, ali je taj pokušaj bio bezuspešan.

Sudija je doneo rešenje o bankrotstvu i izabran je odbor poverilaca od pet članova koje je predložio Žarko Vuletin, bivši radnik “Begeja”.

Nezadovoljni ishodom, bivši radnici najavili su sastanak na kojem će rešavati šta dalje.

- Okupićemo se ponovo i tražiti od nadležnih da preispitaju privatizaciju firme, koja je sporna, da se istraže potraživanja “Begej holdinga”, koja su sumnjiva, kao i Vojvođanske banke, koja su naduvana. Podneli smo krivične prijava protiv bivšeg menadžmenta zbog nezakonitih radnji - rekao je Jovanović. On je napomenuo da su radnici u saradnji sa stručnjacima sačinili plan reorganizacije.

- Spremni smo da kroz rad preduzeća vraćamo dugove i tako oporavljamo brodogradilište - kaže Jovanović.

Većina bivših radnika je na birou. U firmi ih je ostalo samo sedmoro, kao obezbeđenje i to po ugovoru o delu.

- Ostali se snalaze i nešto rade, uglavnom privremene i povremene poslove - kaže Vuletin.

Milan Višnjić, jedan od bivših direktora brodogradilišta, ogorčen je zbog epiloga u sudu.

- Prvo je trebalo ispitati šta se stvarno dogodilo s imovinom “Begeja” - kaže Višnjić. On podseća na krivične prijave protiv menadžmenta “Begeja”, koje je policija prosledila tužilaštvu, a ono ne reaguje već pola godine.

Jovica Ostojin, pravni zastupnik 70 radnika, upozorava da se po prijavama sporo reaguje, a stečaj i bankrot idu po bržoj proceduri.
 
Sankcije i ekonomska kriza

Brodogradilište “Begej” osnovano je 1944. Holandska kompanija kupila ga je 2003. i knjiži se kao vlasnik 96 odsto kapitala, međutim, na dan stečaja stopostotni vlasnik je bio “Begej holding”. Preduzeće se zadužilo u vreme sankcija, što do danas nije rešeno, rekla je Jelica Vukolić, uz napomenu da je u težak položaj firma ponovo zapala 2009.

 Šta reći?

 Nastavak gradnje pontona( odnosno, nije ni prekidan osim na mojim postovima :angel:)

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 Okretanje tabana pomoću auto dizalice i krana pre dizanja na objekat.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 

Како контролиште варове, однонсо ко то ради и како?

Штета што је ово понтон, дакле "пловно средство",а не брод, али данас се не може бирати. Да ли ће бродоградилиште вршити и уградњу опреме (потребне арматуре, итд.), или је реч о испоруци голог трупа?

Prvi (i nadam se zandji) put sam bio u Minel Kotlogradnji pre 3 nedelje. Imali smo havariju u proizvodnji i tražili smo da nam poprave jedan oštećen deo - hitno, nebitno koliko košta. Onakvo samoupravljanje ni u 80-tim nije postojalo. 5 inženjera, tehnologa, konstruktora, neznam čega, skupilo se oko gomile zgužvanog lima i većali, većali, većali ... poludeo sam. Nama 1h zastoja u proizvodnji pravi oko 5000eur gubitka. Na kraju, skupio se konzilijum i saopštio - možemo da vam ovo sredimo za 7 dana. Nije pomoglo ni to što smo im sami dali da oderede cenu. Kad sam tražio da organizuju ekipu i da rade 24h i preko noći - pogledali su me kao da sam lud.

Na kraju sam, oko 17h popodne zapičio u Gošu u S.Palanku. Sve sam dogovorio usput telefonom. Kad smo stigli, ekipa od 10 ljudi je već čekala spremna. Odmah smo počeli s radom - u 05h ujutro - sve je bilo gotovo.

Minel Kotlogradnja - to je jedno veliko sr#$e!

Па они имају проблем што имају превише "инжењера", а премало мајстора. Некада су били врх, врха у пословима термоенергетике (израда котлова и других уређаја под притиском) и варењу. Дуго нисам био тамо.

Ma nije samo u tome problem. Njihov(a) direktor(ica) prodaje, koja nas je primila, naručila je posluženje, a potom, dok sam čekao u susednoj prostoriji izjašnjenje trusta mozgova, pola sata je u susednoj kancelariji sa otvorenim vratima vodila privatne telefonske razgovore sa drugaricama, kao da nepostojim. Apsolutno je bolela p#$&a dali će dobiti posao ili ne. A firma u čabru, nema posla ni za leka.

Mi smo im ranije tražili ponudu za novi kotao na ugalj u energani, ali pod uslovom da je celo izvođenje njihovo (demontaža starog kotla, montaža novog, cela instalacija). Sam kotao je cca 100.000 eur. Sve ostalo je cca 200.000eur. Odgovor je bio - kotao može, a za montažu/demontažu angažujte vi drugu firmu (snađite se sami).  :zid

 Varove kontroliše nadzor, vizuelno prvo a potom se radi proba na nepropustnost. To još nije definisano, mislim, samo način,  probe mora biti. Naime, probe se najjeftinije i lakše rade vazduhom pri čemu se varovi mažu nekom sapunicom( totalno nebitna vrsta ; feri, ili neki od tih za suđe pošto dobro pene) Kredom i naftom, odnosno petrolejom. Ili vodom. Brodogradilište smo nas šestorica. Privatna režija je u pitanju. Postavio sam par slika s opremom, biće još. Od opreme imaju palubnu opremu za vez, guračke rogove? i slivnike za kišnicu. Drugi ponton ima par tankova za prihvat fekalija i otpadnog ulja iz brodova. No to me neinteresuje pa se i nisam nešto interesovao.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

ЕКОНОМИЈА

Банке потопиле бродоградилиште
Привредни суд у Зрењанину банкрот прогласио на предлог Војвођанске банке и фирме „Бегеј холдинг”, чему су се успротивили бивши радници и мали акционари


[attachment=1]

(Фото Ђ. Ђукић)
Зрењанин – Бродоградилиште „Бегеј” је банкротирало. Донедавно то нико није могао да замисли. У време највеће кризе, блокада, несташице девиза оно је све своје производе извозило и то баш на Запад. Пропаст фирме прате коментари да њој није било спаса, јер у рецесији ником није стало до нових бродова пошто ни они постојећи немају шта да превозе. С друге стране, радници кажу да је бродоградилиште гурнуто у банкрот и да тако није морало бити.

Привредни суд у Зрењанину је банкрот прогласио на предлог Војвођанске банке и фирме „Бегеј холдинг”, највећих поверилаца. На рочишту су се банкроту успротивили бивши радници бродоградилишта и мали акционари, њих педесетак. Одлука о банкроту је донета након извештаја о финансијском стању у овом предузећу. Након обелодањивања банкрота бивши радници су изјавили да ће тражити од надлежних органа да преиспитају приватизацију фирме и да се темељно истраже потраживања највећих поверилаца, јер су, по њима, сумњива, и надувана. Они су такође истакли да су у сарадњи са стручњацима сачинили план реорганизације који може да опорави фирму.

Приватизација бродоградилишта основаног 1947. започела је 1991. по ондашњим законима и тада су радници купили 33,33 одсто капитала, а већински део од 67,67 процената је укњижен у државну својину. Када су нам уведене санкције појавили су се проблеми финансирања производње па је предузеће било присиљено да узима кредите код Војвођанске банке – Нови Сад, главне филијале Зрењанин.

– Кредити су били контролисани и водило се рачуна да се не узме више новца него што може да се врати, каже тадашњи директор „Бегеја”, а онда и представник малих акционара, Милан Вишњић. Он истиче да су са пословањем банке настали проблеми 1996. „када је она своје губитке почела да пребацује на привреду”. – Од августа 1997, када је дуг био 109 милиона динара, за пола године попео се на преко 927 милиона динара. По тадашњој пословној политици банке „Бегеј”је морао да за 30 процената од вредности сваког кредита купи акције Војвођанске банке. Све акције бродоградилишта у банци су нестале без трага.

Убрзо, већ у фебруару 1998. бродоградилиште улази у стечај, а тада је оно у залихама имало 30 милиона немачких марака што је било много вредније од дуговања. За ондашње прилике „Бегеј” из стечаја излази брзо, за мање од годину дана. Сви повериоци су пристали да им се за две године исплати 60 одсто од дуговања. Дакле сва потраживања су им умањена за 40 одсто, осим Војвођанској банци.

Она ће касније уступити та потраживања холандској фирми „К Дамен” за 8,8 милиона евра од којих ће, наводно, наплатити тек 600.000. Холанђани тим путем постају и власници 96,41 капитала „Бегеја”, а потпуно су заобиђена мишљења малих акционара, као сувласника предузећа. Међутим и фирма „К Дамен” је у Холандији ушла у стечај па је и ликвидирана, а у ликвидациону масу је ушао и зрењанински „Бегеј”. Тако је бродоградилиште припало фирми „Merkurius Internacional BV”, такође холандској.

Милан Вишњић и мали акционари кажу да њих никада нико није питао за касније силне статусне промене предузећа, за издавање имовине у закуп разним фирмама којим се тешко улазило у траг. – По закону о приватизацији приватизовано је свега 3,5 одсто имовине бродоградилишта. Основно је питање хоће ли се након распродаје имовине из банкрота, на доковима „Бегеја” икад више појавити бродови?

Ђ. Ђукић
објављено: 14.02.2013.
   
in

Киле колико знам (можда и грешим,давно је било)пробе варова и посуда под притиском врши се водом.разлог је прост-код евентуалног пуцања испитиване посуде не долази до великих оштећења и озледа људства.

 Brže i lakše je vazduhom. Plus, neopterećuje se struktura. Vazduh je jednostavan za rad. Imaš ili manometar kojim meriš pritisak ili posudu s vodenim stubom. Sve zavisi. Vazduh je u brodogradilištu ionako u sistemu pošto je potreban za ostatak procesa. Napraviš vodu s deterdžentom i gde pušta tu se stvara mehurić odnosno ako je veća rupa balon. KAda se to ustanovi jednostavno se rupa prevari i ponovo namaže da se proveri nepropustnost.

  Markobe! Izvini što si čekao ovako dugo nastavak. Ipak sam našao nešto na memorijskoj kartici . Šteta je što su telefoni u mojoj sadašnjoj firmi zabranjeni zbog toga što radimo lepe putničke brodove. Vredelo bi ispratiti gradnju.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 Očekuj još fotografija.

Kile, puno hvala na fotkama. Drago mi je vidjeti da je još nešto od fotki "preživjelo".
Lijepo su na kraju ispali ti pontoni. Pogotovo kada se čovjek sjeti onih (sve samo ne ravnih) limova na početku priče. Svaka vam čast.

Svašta. Otkad je to zabranjeno slikati putnicke brodove ? Čemu tajnovitost ? Da nisu možda "nevidljivi" ?  ;)  Tko zna, možda vlasnik misli jednoga dana zabraniti i putnicima da se slikaju na brodu ?  ::)   ::)

Važi. Još jednom puno hvala na fotkama.

Marko

 Nema vlasnik broda s tim veze. Politika kompanije za koju sada radim je takva da se mobilni  NEDOZVOLJAVAJU. KAda dođem kući u ZR. sledi ostatak fotografija.
 Pontoni? Pa, ipak je neki . . . .  radio na njima?! :angel: ;D 8) ;D

Nešto iz istorije brodogradilišta u Apatinu, rani period nakon završetka II Sv. rata. Časopis "Zvezda" u broju od 05.05.1946. godine donosi foto-reportažu o učinku brodogradilišta i njegovim radnim uspesima.


[attachment=1]

[attachment=2]

https://www.facebook.com/vahalishipyards
Kompanija u kojoj sam zaposlen !

Лепо, лепо!

Vahali,dobar sam sa direktorom,jel si u Mitrovici?

Više nego lijepo. Na visokoj razini. Prekrasni putnički brod.

Treba vanjska uprava.

 U Mitrovici sam. Što?
 Vidim da od kako sam otišao s Palube nije baš bilo nikoga ko je " držao " temu živom. I sada sam samo svratio da vidim nešto  od svojih starih postova . Pa reko, da pokažem  šta sada radim.
 pozdrav svima!

Drago mi je da si opet sa nama.

Dobro nam se vratio Kile!

Puno sreče na poslu ti želim.

Kile puno pozdrava,lijepo te vidjeti ovdje!!

  Hvala!
 
 https://www.facebook.com/vahalishipyards/photos/pcb.1105145132832795/1105144552832853/?type=1&theater

  https://andjelapetrovski.wordpress.com/2015/05/04/creation-of-jane-austen/?fb_action_ids=10153814873297501&fb_action_types=news.publishes&fb_ref


  E, tako se to radi!

Погледао сам фото-серијал о изградњи брода. Та девојка, Анђела је то врхунски урадила. Сликовни приказ изградње брода од цртежа до поринућа.

I vrhunsko slikano i pravi trenutci. :klap

  https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10204020252603080&set=o.719423091405003&type=1&theater

 Mom prijatelju Savi ing. Jariću  zahvaljujem na fotografijama i linkovima. Postavljam ovo u vezi neke naše diskusije.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]

Izgleda kao potpuno nov brod?

 Normalno da je nov brod. Begej ili nije ili je radio jako retko remonte.

 [attachment=1]
 
 http://www.mercurius-group.nl/fileupload/news/NB%20293%20Mer-Green%20V2_6489.pdf

 http://www.mercurius-group.nl/nl/vloot/3/Vrachtschepen/82/Mer-Green

Зашто му је команди мост на "стубу"? Зашто није у равни као код већине?

 S brda se bolje vidi!
 Zbog manevra kad je natovaren kontejnerima je bolja preglednost kada je ruder dignut.

  http://www.danas.rs/dodaci/biznis/brodogradilista_koja_su_quotpojeliquot_privatizacija_i_dugovi.27.html?news_id=305452

 
 https://www.youtube.com/watch?v=uGxurCYpabA

 Samo da se vidi kvalitet proizvoda, a " Begej" propao. Porodice ostale bez prihoda, grad bez prihoda. Pametno!

A takođe, uobičajeno je da se most može kod novijih brodova spustiti, da bi prošao ispod niskih mostova.

Јасно ми је да "ко на брдо ак и мало стоји више види но онај под брдом", него зашто је на стубу. Зашто испод није још једна палуба?

Zato što palubu ne možeš spustiti da prođeš ispod mosta...

Ако сам добро схватио палуба на овом стубу се диже и спушта?

 
   https://www.youtube.com/watch?v=0npN6PBn7oE

Прођох данас поред оног бродоградилишта на уласку у Зрењанин из правца Београда. Видим нешто се прави.

 Radi se završetak ribarskog broda za Norvešku - počet pre 5 godina . i, neki sitni remont.

Znači nešto sitno. Mislio sam da su nešto krenuli. Mada gradnja koja stoji na navozu nije tamo bila pre nekoliko meseci.

 Nije bila ukrupnjena. Sekcije su bile u hali i na navozu . Sada se već vidi da je objekat dosta velik. Postavio sam fotografije pre par godina ovde. Koga ne mrzi da traži naći će .

 Jedan stari link prema brodogradilištu u Bačkom Monoštoru ( normalno- zatvorenom)! :zid

 https://www.youtube.com/watch?v=xJTfu-KO0us

 I moj nikada prežaljeni " Begej" isto zatvoren - opustošen.

  https://www.youtube.com/watch?v=UBCedoC66OU

  Nekada bilo!

  https://www.youtube.com/watch?v=m5YLrNESfTU

  https://www.youtube.com/watch?v=kvoCZEgYdL8

  https://www.youtube.com/watch?v=zKwaST8kB-0
 

Koliko je težek ovaj brod i zašto je ubačen u ovo "korito" ("bazen")?

 Iskreno? Nemam podatak o težini. U Mitrovici sam, do vikenda nemam pristup relevantnim podatcima.  Zbog uštede u troškovima transporta je rađeno " ubacivanje".

Šta znači to ubacivanje? Transport rekom do negde?

Bazen je neki teretni brod koliko vidim?

Slep.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:476585-Zasto-je-brodogradiliste-Begej-zavrsilo-na-dobosu

 

  http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:265003-Begej-kupljen-po-zakonu


 Kako smo uništeni! :zid

 Ovaj žuti remorker je objekat koji se ubacuje u tovarni prostor novogradnje zbog troškova transporta. Inače je to korito koje je Damen kupio u Holandiji s još par remorkera i sredio ih za dalju prodaju. Radi se o mom prvom postu na ovoj temi. Koga ne mrzi neka pogleda. Nemam fotografiju ovde u kaompjuteru a ne sećam se kako da je sačuvam i postavim. :zid

 Kako je neko pitao? Srbija je dosta visoko na listi . Možda , delom i zbog ovoga?

  http://www.istocnevesti.com/kladovo-tanker-lapresta-ponos-kladovskih-brodograditelj

Poštovani članovi foruma, interesuje me da li možda neko zna ko je naslednik (pravni sledbenik) brodogradilišta Tito Beograd?
Zvao sam Vahali ali oni nisu naslednici.
Hvala.

Бродоградилиште Београд ДОО.

I oni su izbrisani iz APR-a..

 Vahali je bio u zakupu u Brodogradilištu, nije ga kupio i time postao pravni sledbenik. Cepter je kupio objekte. Treba videti s njim . U Staroj upravnoj zgradi bi trebalo da je ostala jedna službenica . Probaj da odeš i raspitaš se tamo.

Puno hvala ljudi..idem u ponedeljak tamo pa da vidim sta mogu da uradim.

  http://forshipbuilding.com/

  Možda nekom zatreba. Mada,onaj kome treba verovatno ima .

  http://www.zrenjaninski.com/vesti/ekonomija/nastavlja-se-agonija-brodogradilista/?platform=hootsuite

  http://www.listzrenjanin.com/bomeks-sipjard-4m-porinuce-broda/

  http://rtvsantos.com/video/najveci-morski-brod-srpske-brodogradnje-izraden-u-zrenjaninu/

Дуго су га правили. Пре 5-6 година на паркингу испред бродоградилишта је било доста возила. Сада врло мало.

 Još sam ja počeo da radim tu ribaricu pre pet godina. Sada je , eto, došla gradnja do kraja. Pitanje je šta dalje. Bomex je u stečaju- pisao sam o tome dok sam bio aktivan na forumu. Katanac je na kapiji. Billa je zakazana prinudna prodaja čak i pokućstva( escajg iz kuhinje; nameštaj; kompjuteri; ploter ; ograda; portirnica, itd,itd) Propast živa.

 Evo i malog razjašnjenja :

  http://www.navodi.com/2016/04/brodogradiliste-u-perlezu-porinuce-na-suvom-zbog-moguce-zaplene/

А ми смо веровали да само наши умеју да фирму доведу до стечаја. Кад оно и Норвежани ;D.

 

  RUMUNI NAPLAĆUJU DUG PREKO SUDA

apr 16, 2016 - 9:13 Autor: ZRENJANINSKI0

[attachment=1]

  

PERLEZ – Pošto ni iz dva puta nije uspela prodaja opreme perleskog brodogradilišta „Šipjard Bomeks 4M“ milionske vrednosti, Privredni sud u Zrenjaninu oglasio je prodaju neposrednom nagodbom.

Brodogradilište "Šipjard Bomeks 4M"
Brodogradilište „Šipjard Bomeks 4M“

Nagodbom se može kupiti sedam aparata za varenje, čija je početna vrednost 200 hiljada dinara, zatim jedna penumatska brusilica procenjene vrednosti 300 hiljada dinara, aparat za varenje „Miler“ procenjene vrednosti 750 hiljada dinara i aparat za zavarivanje vrednosti 300 hiljada dinara.

Oprema se prodaje po tužbi rumunske kompanije „Ductil“.

Uprkos ovoj sudskoj rasprodaji imovine, „Šipjard Bomeks 4M“ uspeo je da završi jedan od najvećih ribarskih brodova ikada izgrađenih u nekom srpskom brodogradilištu, o čemu možete čitati ovde.

Tagovi "Šipjard Bomeks 4M", brodogradilište, Rumuni

Napiši komentar prethodna vest | sledeća vest

NAPOMENA:
Zabranjeno preuzimanje fotografija, teksta ili bilo kog njegovog dela bez pismenog odobrenja redakcije portala "Zrenjaninski".
  

 https://www.facebook.com/vahalishipyards/?fref=nf

 Još jedno krštenje broda u Vahaliju- Zasavica.

  https://www.facebook.com/vahalishipyards/videos/1376376109043028/

  Možda nekog interesuje.

  [attachment=1]

Ја ћу обавезно ићи на отварање!

  Izložba maketa objekata koje je Brodogradilište Tito izgradilo biće u : Galeriji SANU , Đure Jakšića 2 Beograd.

Баш лепо. Био сам синоћ. Проспект изложбе је врло детаљан. Кад будем стигао поставићу и неке слике. Потврђује се да је "Спасилац" развијен из брода за снабдевање платформи - 12 објеката изграђено. По пројекту Спасиоца изграђен је сем за ЈРМ и по један брод за Ирак и Либију. Шта је са та два брода, не знам, а Фауст Вранчић сви знамо да плови у ХРМ.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]

  [attachment=1]

  [attachment=2]

  [attachment=3]

  [attachment=4]

  [attachment=5]

  Uz zahvalnost mom prijatelju Savi ing Jariću čije su fotografije maketa .

  ŽIVOTARENJE OD REMONTA BRODOVA Kako su propala vojvođanska brodogradilišta

A. Latas , S.P.Špero , | 04. 09. 2016 - 07:30h
Cenu neuspešnih privatizacija najviše su platila vojvođanska brodogradilišta, nekada aduti u izvozu, danas potpuno uništena.
Tužna sudbina: Brodogradilište "Novi Sad“ je 2015. brisano iz registra
Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Tužna sudbina: Brodogradilište "Novi Sad“ je 2015. brisano iz registra
pin on pinterestshare it
Zrenjaninsko brodogradilište u stečaju "Begej" poslednje je u nizu ponuđeno da svoj spas pronađe u rukama privatnika, a prodaja je zakazana za 14. septembar. Njihove komšije iz Perleza iz firme "Bomeks šipjard" takođe su u stečaju. U Srbiji se novogradnjom brodova bave jedino brodogradilišta u Sremskoj Mitrovici i Kladovu, koja su u vlasništvu Holanđana.

Ostala ili ne rade ili u stečaju životare od remonta brodova. Tako nekada naše najsavremenije brodogradilište u Apatinu koje je svojevremeno sa 800 radnika pravilo prekookenske brodove za Norvežane, danas nema niti jednog radnika. Ako bismo sada sabrali sve zaposlene u ostalih sedam vojvođanskih brodogradilišta, ne bi ih bilo više od 800. Mladen Manojlović, direktor DO Brodogradilišta Apatin, kaže da u firmi rade jedino zakupci koji krpe stare brodove.

- Posle stečaja i bankrota Vojvođanska banka je kupila Brodogradilište i ono je od tada na prodaji, ali konkretnih dogovora sa stranim kupcima još nema - kaže Manojlović. Uz apatinsko, propala su i privatizovana brodogradilišta u Bezdanu i Bačkom Monoštoru. Vlasnici su im privatnici, tek povremeno rade samo remont brodova. U stečaju i sa rasprodajom imovine završilo je i pančevačko brodogradilište „Petroremont“. Brodogradilište „Novi Sad” je posle neuspele privatizacije 2010. izbrisano iz registra Agencije za privredne registre.

Srbija je do 1998. imala 10 velikih brodogradilišta sa oko 6.000 zaposlenih, uz godišnji izvoz do 200 miliona evra, a 2015. šest puta manji.

Nema gradnje bez kredita

Glavni problem za brodograditelje i dalje je finansiranje - gradnja jednog broda traje duže od godinu i bez dobrih kredita retko se ko upušta u takav posao, ne želeći da se bori sa bankarskim zajmovima. Po objašnjenju Nenada Dragovića iz Privedne komore Srbije, za rast te industrije, jer se svaki uložen dinar u brodogradnju vraća trostruko, država bi morala da bude garant bankama. No, upravo to EU ne dozvoljava, što je u uslov u pregovorima.

Opšta propast

- Više nemamo ni sindikate brodograditelja u Vojvodini, toliko je sve propalo. Radi se samo u Sremskoj Mitrovici. Država nema strategiju za brodogradnju. Jedino ako dođe neki šeik pa mu daju 10.000 evra za radno mesto, biće nešto - kaže predsednik Samostalnog sindikata metalaca Vojvodine Slobodan Kostić.
Tweet

Јуче прођох поред овог у Перлезу и видим два стара брода на навозу, највероватније неки ремонт.

 
  https://www.youtube.com/watch?v=0npN6PBn7oE

 Malo promocije.

 Da , kao što je u mom prethodnom postu - novinskom isečku navedeno. Bomex sada radi remont.

Да ли "Вахали" ради комплетну финализацију брода овде код нас, укључујући и ентеријер (унутрашња опрема, намештај, кухиња и сл.)?

 Za sada se neradi finiš opremanja. To je posao za Holandiju. Mi, radimo sve sem završnog opremanja nameštajem . Rade se kabine , kupatila. motori. A mislim da će sledeće godine sve da se radi ovde. Znači , odavde ključ u ruke. Kao što je nekada radilo Brodogradilište Begej Zrenjanin.

  http://www.ekapija.com/website/sr/page/1518554/PRODAJA-NEPOKRETNE-I-POKRETNE-IMOVINE-STE%C4%8CAJNOG-DU%C5%BDNIKA-NEKRETNINE-OPREMA-Brodogradili%C5%A1te-Begej-doo-Zrenjanin-u-ste%C4%8Daju

  http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/zrenjanin/rubikon-siping-bi-da-kupi-brodogradiliste-begej_755631.html

  EKONOMIJA
ODLUKA O PRODAJI BRODOGRADILIŠTA „BEGEJ“ U STEČAJU, ODLOŽENA NA NEKOLIKO DANA

September 14, 2016 AUTOR: ZRENJANINSKI
TwitterFacebook
ZRENJANIN – Odluka o prodaji zrenjaninskog brodogradilišta „Begej“, za koje je beogradska firma „Rubikon šiping kompani“ D.O.O.  ponudila 21 milion dinara, odložena je radi kosultacija članova odbora poverilaca sa svojim bazama.
Otvaranje ponude za kupovinu
Otvaranje ponude za kupovinu
Prodaju neposrednom pogodbom, uz javno prikupljanje ponuda, u krugu brodogradilišta sprovodila je komisija na čijem čelu je bila Jelica Vukolić, stečajna upravnica Brodogradilišta „Begej“ iz Zrenjanina a procenjena cena za prodaju nekretnina u vlasništvu brodogradilišta bila je 631,4 miliona dinara. Jedini ponuđač bila je beogradska firma „Rubikon šiping kompani“ D.O.O. koja je ponudila 21 milion dinara, čak devet miliona manje i od položenog depozita za učešće u kupovini. Predmet prodaje bile su nekretnine u Zrenjaninu, površine 83.000 kvadratnih metara, i nekretnine iza Stajićeva, na površini od preko milion kvadrata, kao i deo pokretnih stvari.
Kako je ponuda bila daleko manja od početno utvrđene cene o njoj je morao da se izjasni Odbor poverilaca, ali je odluka odložena do konsultacija članova odbora poverilaca sa pravnim licima koja oni zastupaju. Nova sednica Odbora poverilaca biće održana u roku od najduže 15 dana.
-Bio je jedan ponuđač, koji je dostavio ponudu nižu od 50 posto od procenjene vrednosti, što je iniciralo da o tome odlučuje Odbor poverilaca. Oni će odluku doneti u roku od 15 dana, a ako ne prihvate ponudu biće zakazana nova prodaja – kaže stečajna upravnica Jelica Vukolić, uz napomenu da se oprema nije prodavala, jer je to predmet sudskog spora sa prethodnim kupcem brodogradilišta.
Brodogradilišta „Begej“
Brodogradilišta „Begej“
Među poveriocima brodogradilišta, koje je u stečaju od decembra 2012. godine, su Vojvođanska banka, Poreska uprava, Direkcija za izgradnju grada Zrenjanina…U odboru poverilaca je i predstavnik radnika Srđan Jovanović, koji je u brodogradilištu radio 15 godina.
-Cena koja nam je danas ponuđena nije velika, ali ni brodogradilište nije u dobrom stanju i potrebna su velika ulaganja za ponovno pokretanje proizvodnje. Ovo je bila nekada renomirana firma za gradnju brodova po principu „ključ u ruke“, koja se dokazala i na domaćem i na stranom tržištu. Sada je stanje teško, stečaj je već četiri godine, pogoni i fabrički krug su prazni a na šinama je ostao napola završen brod – kaže Jovanović.

  [attachment=1]

miso-surutka




Povezane vesti

 
[attachment=1]
 
  SLOVACI BI DA KUPE BRODOGRADILIŠTE „BEGEJ”
 September 23, 2016 List Zrenjanin
Nude iznos 30 puta manji od procenjene vrednosti
Nekretnine i zemljište u Zrenjaninu i nadomak Stajićeva, vlasništvo zrenjaninskog Brodogradilišta „Begej” u stečaju, procenjene da vrede više od 630 miliona dinara, beogradska firma „Rubikon šiping kompani” hoće da kupi ali bi da ih plati samo 21 milion dinara. Ponuda firme u vlasništvu istoimene slovačke kompanije, bila je jedina na licitaciji koja je organizovana sredinom septembra, a u postupku bankrota, odnosno rasprodaje imovine „Begeja” radi namirenja stečajnih poverilaca.
S obzirom na iznos koji je bio manji od depozita koji su morali da plate za učešće na licitaciji, odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude Slovaka moraće da donesu sami poverioci.
Jelica Vukolić, stečajna upravnica „Begeja”, kaže da će to morati da urade u roku od 15 dana.
Brodogradilište „Begej” u stečaju je od decembra 2012. godine.

 " Novinari"  :zid
 
 " Rubikon" http://www.rubikonsc.rs/ je beogradska firma a oni lupaju o Slovacima. Meni se čini da se kao i stečaj Begeja ovo namešta u političkoj kuhinji.

По мом суду суштина би била у томе да ли би та фирма бродоградилиште вратило у живот или би га купило због земљишта и даље препродаје. Цена је другоразредно питање, осим наравно за повериоце ;D.

 Zemljište baš i ne vredi. Šta bi radili s toliko betona . Jedino bi se u halama eventualno mogle gajiti pečurke , ovce , koze ili nešto drugo rogato. Vreme će pokazati šta je u pitanju. Ja se iskreno nadam da će ići u korist nekih budućih zaposlenih radnika i njihovih porodica. Samim time je i državi bolje jer imaju od koga da ubiraju dažbine i poreze , a i potrošnja u gradskim prodavnicama je bitna.

To je važilo za neka stara vremena, a sada se gleda samo kako da se napuni sopstveni džep putem ugradnje i prodaje tuđeg.

 Da, jeste tako .
 Mada, ko ovde zna šta je prava istina. Radnici su kupovali akcije brodogradilišta ,te akcije su propale odlaskom u stečaj. Dug prema banci- Vojvođanska je oterao  Begej u stečaj. Akcije koje je Begej kupio, odnosno osnivački ulog u Banatskoj banci a koja je integrisana u Vojvođansku je nestao. Na to nije išla kamata a na dug jeste. Banka prodaje dugovanje firmi K- Damen iz Holadije . Damen proglašava bankrot i prodaje taj isti dug firmi Mercurius . Kako? I na kraju se http://www.mercurius-group.nl/#ondernemen-slide Povlači i proglašen je stečaj nad Begejom.

 Meni ovde neprijatno miriše. Mogo bi neko da napipa ćorku?

 [attachment=1]


         PRODATO BRODOGRADILIŠTE “BEGEJ”, SAZNAJTE PRVI KO JE NOVI GAZDA

   October 3, 2016 AUTOR: ZRENJANINSKI

 ZRENJANIN – “Rubikon Shipping Company” iz Beograda novi je vlasnik imovine brodogradilišta “Begej” u stečaju, saopšteno je iz          ove kompanije, uz najavu da novi vlasnici imaju ambiciozne planove.
 rubikon-brodogradiliste
“Odbor poverilaca brodogradilišta “Begej” u stečaju prihvatio je ponudu “Rubikon Shipping Company”, u iznosu od 96 miliona dinara. Podsećamo da je prva prodaja neposrednom pogodbom uz javno prikupljanje ponuda i uz mogućnost poboljšanja ponude održana 14. septembra, kao i da je tada bio ponuđen iznos od 21 milion dinara. “Rubikon Shipping Company” neće postati vlasnik zemljišta na kojem se nalaze objekti već samo njegov korisnik. Zalihe stečajnog dužnika su u ranijem periodu rasprodate, a oprema se nalazi pod sudskim sporom i nije moguće njeno korišćenje. Sledstveno navedenom, novi vlasnik imovine brodogradilišta “Begej” u stečaju će najpre investirati sredstva kako bi se omogućilo potpuno korišćenje kapaciteta u skladu sa namenom. Ukazujemo da su već preduzete brojne mere kako bi se obezbedila električna energija, a radni prostor učinio funkcionalnim. Planirano je da, najpre, bude zaposleno 75 radnika, a u narednoj fazi još 75, u roku od godinu dana”, saopštavaju novi vlasnici brodogradilišta.
Iz “Rubikon šipinga” ističu da primarni motiv kupovine brodogradilišta “Begej” u stečaju proizilazi iz prirode poslovne delatnosti beogradskog kupca.
“Reč je o regionalnom lideru u rečnom transportu koji je specijalizovan za bezbedni i pouzdani prevoz hemikalija i naftnih derivata. Dugogodišnje iskustvo i rezultati poslovanja su doprineli da “Rubikon Shipping Company” zavredi status poželjnog prevoznika velikih naftnih kompanija, rafinerija i trgovaca (OMV, MOL, NIS i drugi). U planu je da upravo brodogradilište “Begej” bude lokacija na kojoj će se sprovoditi proces rekonstrukcije i modernizacije flote kojom raspolaže “Rubikon Shipping Company”, koji  je osnovan 2007. godine u Beogradu i upravlja flotom od 14 plovila koja su kapaciteta 25.990 tona. Posluje u brojnim evropskim državama (Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Srbija, Austrija, Nemačka, Holandija, Belgija i druge). U svom poslovanju uvažava sve standarde i zakone Evropske unije. U 2015. godini kompanija je transportovala 679.000 tona naftnih derivata”, navodi se u saopštenju ove kompanije.

  :zid
 Jesam rekao da mi tu nešto " neprijatno miriše" ? ? ? :P

Па шта непријатно мирише? Нисам схватио где ће се "овајдити" нови купац? Колико сам схватио он је само добио земљиште на коришћење. Опрема је под запленом јер су повериоци тужили бродоградилиште. репроматеријала и новца одавно нема. Искрено, не разумем зашто га је уопште и купио.

 Mislim da se iza toga valja neka druga- veća igra. Zbog toga ni meni nije jasna kupovina . Šta je pod zaplenom , šta je imovina Begeja a šta je preneta imovina Begeja na Begej Šiping - Holandsku kompaniju koja je pod Mercurius  grupom - ili kako već .

 Vest od pre par dana doduše . Ovo je već ono što sam ja mislio . Nikako kupovina nego zakup brodogradilišta.

 
List Zrenjanin, 2. decembar 2016., štampano izdanje
str. 9, Ekonomija

Brodogradilište "Begej"
"Rubikon" samo zakupac

"Rubikon šiping kompani" iz Beograda nije vlasnik "Brodogradilišta Begej doo" u stečaju, kako je to početkom oktobra saopštilo rukovodstvo. Iako su iz uprave pre dva meseca tvrdili suprotno. Odbor poverilaca, kako smo juče saznali, još se nije izjasnio o ponudi Beograđana da imovinu "Begeja" u postupku bankrota preuzmu po ceni od 96 miliona dinara, odnosno 75 miliona dinara više u odnosu na prvobitnu ponudu. Prema sajtu Agencije za privredne registre, od 18. avgusta ove godine stopostotni vlasnik "Rubikon šipinga" je istoimena firma iz Slovačke. Gazde "Rubikona" sa Zrenjaninom za sada vezuje samo ugovor o zakupu doka "Brodogradilišta Begej". Z.D.

А раде ли нешто на том закупљеном доку?

 Nema doka u " Begeju" . kosi navoz  s kolicima.. Nema ništa od posla tu . Begej je zamuljen. Kolica nemogu da uđu dovoljno duboko u korito od mulja da bi objekat mogao da sedne na njih i bude izvučen. Jednostavno. " Begej " nije projektovan za remont nego za novogradnju. Sam proces spuštanja broda, i samim tim izvlačenja je prespor. Radi se o nekom hidrauličkom sistemu koji ima dosta dug radni proces. Sav alat i oprema " Begaja " su pod sudskom zabranom pošto je prethodni vlasnik pokrenuo spor . Kako je , kojom logikom , matematikom i ostalim radnjama došao on u posed " Begejove" imovine ( alata i opreme) osim one u koju je investirao će pokazati istražni organi. Dok se to nezavrši bilo koji " novi vlasnik" ili zakupac nema ništa od tog bezvrednog betona. I kao još nešto oteževajuće. " Begej " se nalazi iza 9 mostova i dve prevodnice( jedan stari " Šlajz" kod Stajićeva je van funkcije ali još fizički postoji) na putu do Tise a potom - na par kilometara od Dunava.

Па дали је он и да није у спору имао перспективу у тим условима?

 Radili su se brodovi s punim opremanjem, ključ u ruke. Tu ima para . Gradnja samo trupa, odnosno, prerada čelika je najteži i nejslabije plaćen posao. Uz to i posao s najmanjim obrtom para. O remontu niko nije ni razmišlajo u Begeju. Pored tako jakih firmi kao što su Apatin, Kladovo . Na Dunavu . Ko će da se zavlači u Reku- kanal Begej na remont.

Осим бродоградилишта у Мачванској Митровици, радили још које, да кажем нормално? Ко ради ремонте бродова уопште код нас?

  Koliko je meni poznato osim nas- Vahali - i Kladova - isto holandski vlasnik - neradi niti jedno brodogradilište novogradnju. Nešto se dešavalo u Novom bečeju ali zbog ograničenja prevodnicom i navozom nisu radili ništa veće . Rade remonte . U Bomexy se rade remonti , u Kladovu takođe a u Apatinu ako nešto naleti pozovu par ljudi i odrade to. Da nezaboravim , u Brodotehnici se isto rade remonti.

 Inače sam u temi o Unutrašnjimplovnim putevima postavio vest da je donesena odluka o čišćenju reke Begej . Time bi jedino brodogradilište Begej dobilo na značaju .

 S poštovanjem

  BRODOGRADILIŠTU RASPRODAJU KRANOVE I VELIKE MAŠINE

December 17, 2016 AUTOR: ZRENJANINSKI
TwitterFacebook
PERLEZ – Privatni izvršitelj Dragan Nikolić oglasio je prvu prodaju pokretne imovine brodogradilišta “Bomeks šipjard” iz Perleza.
[attachment=1]
 
Na prodaju se nude velike mašine, kranovi, mostni kranovi, toranjske dizalice i prese starosti do 10 godina. Vrednost pojedinačnih mašina kreće se od 1,5 do 7,5 miliona dinara ali, kako stoji u oglasu, zbog interesa dužnika, sve mašine će se prodavati kao celina, a procenjena ukupna vrednost iznosi blizu 103 miliona dinara.
S obzirom na to da je u pitanju prva prodaja, imovina će se prodavati za 60 odsto procenjene vrednosti.
Prodaja je zakazana za 11. januar sledeće godine.

  NOVI MOMENTI U POSTUPKU PRODAJE BRODOGRADILIŠTA “BEGEJ”

January 15, 2017 AUTOR: ZRENJANINSKI
TwitterFacebook
ZRENJANIN – Novi momenti u postupku prodaje zrenjaninskog brodogradilišta “Begej” u stečaju – Odbor poverilaca se sastao i odlučio da stavi van snage odluku od 15. septembra i da od beogradske firme “Rubikon Shipping Company”, jedinog zainteresovanog kupca, zatraži dostavljanje nove ponude.

Brodogradilišta „Begej“
Ovo je portalu zrenjaninski.com saopštila stečajna upravnica ovog zrenjaninskog preduzeća Jelica Vukolić, uz ogradu da je usmeno obaveštena o odluci Odbora poverilaca, i da joj u pismenom obliku još nije dostavljena.
Svi članovi Odbora poverilaca nisu prihvatili ponudu beogradske firme. U međuvremenu, dva člana Odbora dala su ostavke i sada se čeka da se sastav ovog tela kompletira. Sve što će se dalje dešavati zavisi od odluke Odbora poverilaca kada bude u punom sastavu i odluči o ponudi. Kako će na odluku Odbora poverilaca reagovati iz beogradske kompanije, regionalnog lidera u rečnom transportu hemikalija i naftnih derivata, saznaćemo uskoro.
Ova kompanija je prilikom prodaje brodogradilišta 14. septembra ponudila za pokretnu imovinu firme u stečaju 21 milion dinara, a nakon toga poboljšala ponudu na 96 miliona dinara. Svi članovi Odbora poverilaca nisu prihvatili ponudu beogradske firme a, u međuvremenu, dva člana Odbora dala su ostavke, pa se čekalo da se sastav ovog tela kompletira.
U “Rubikon Shipping Company” ističu da im je u planu da brodogradilište “Begej” bude lokacija na kojoj će se sprovoditi proces rekonstrukcije i modernizacije flote od 14 plovila kojom raspolaže.
Čak i u slučaju kupovine brodogradilišta “Rubikon Shipping Company” neće postati vlasnik zemljišta na kojem se nalaze objekti već samo njegov korisnik.

Prva tenderska prodaja Apatinskog brodogradilišta za više od dva miliona evra
S.P.Špero   03.02.2017.

Menadžment grupe ABC TWO EAD iz Sofije, na tenderu je prvi put zvanično oglasila prodaju apatinskog brodgradilišta po ceni od 2.326.000 evra. Tenderska dokumentacija se plaća 64 evra, a prodaja je oglašena do 16. marta.

[attachment=1]

Vojvđanska banka prepisala je firmu januara prošle godine na bugarsku banku, koja takođe posluje u grupaciji Grčke nacionalne banke.

- Brodogradilište se prostire na devet hektara, od kojih su dva pod krovom i ima uknjiženo pravo koršćenja vodenog ogledala za zalivu Dunav, površine 22 hektara. Brodgradilište je poznato i po sinhroliftu za brzo izvalčenje i puštanje velikih brodova. Trenutno u njemu rade privatnici na uglavnom remontu brodova koji su pod zakupom raspoloživih resursa - kaže Mladen Manojlović, direktor brodogradilišta. Dobri poznavaoci priliku u ovom, nekad najjačem rečnom brodgradilištu u zemlji, podsećaju se se sudbina ove uspšene firme menjala od početka privatizacije.

[attachment=2]

Vojin Lazarević je 2003. godine brodogradilište kupio za oko 300.000 tadašnjih nemačkih maraka kroz obveznice stare devizne štednje. Lazarević je 2010. godine proglasio stečaj i bankrot. Agencija za stečajeve 2012. godine prodaje brodogradilište "Apatin" Vojvođanskoj banci, za 230 miliona, tada dinara, na licitaciji u kojoj je učestvovao i Miodrag Kostić, odnosno MK Komerc, koji je ponudio 130 miliona. Kako je Vojvođanska banka bila najveći poverilac brodogradilišta ista suma je po uplati vraćena banci. Kroz krug brodogradilišta prošetali su mnogi zainteresovani kupci, najviše iz inostranstva, ali bilo je i naših. Poslednji potencijalni  kupac je pre oko mesec dana bio iz Italije, ispred metalske firme Easteon, preko lokalne samouprave obilazio brodogradilište. Kako smo tada saznali Italijan je rekao da ukoliko dođe do kupovine, trebaće im radnici svih profila, od varioca, cevara, do bravara.

[attachment=3]

Poznavaci ovog nekadašnjeg dunavskog giganta se prisećaju da je brodgradilište "Apatin" svojevremeno gradilo čak prekookeanaske brodove za Norvežane. Ova posustala "lepotica" sa Dunava mogla bi sa novim gazdom, ponovo da vrati stari sjaj, s obzirom i na dobar položaj, tromeđe EU Hrvatske, Mađarske i Srbije.

Izvor: www.blic.rs

EKONOMIJA
PRODATO BRODOGRADILIŠTE “BEGEJ”, PROCEDURA U ZAVRŠNOJ FAZI

April 19, 2017 AUTOR: ZRENJANINSKI

ZRENJANIN – Procedura oko prodaje zrenjaninskog brodogradilišta “Begej” u stečaju konačno je u završnoj fazi i ovih dana se očekuje potpisivanje ugovora i ulazak kupca u posed.
 
[attachment=1]
 
– Kupac je beogradska firma “Rubikon Shipping Company”, koja je brodogradilište kupila po ceni od 46 miliona dinara, koju je Odbor poverilaca “Begeja” prihvatio. Sledi potpisivanje ugovora, koje mora da se obavi u roku od tri dana od dostavljanja odluke Odbora poverilaca kupcu, a potom će se obaviti primopredaja – kaže stečajna upravnica zrenjaninskog brodogradilišta “Begej” Jelica Vukolić.
 
Predmet prodaje bile su nekretnine u Zrenjaninu, površine 83.000 kvadratnih metara, i nekretnine kod Stajićeva, na površini od preko milion kvadrata, kao i deo pokretne imovine.
 
Kao što smo već pisali, “Rubikon Shipping Company” neće postati vlasnik zemljišta na kojem se nalaze objekti već samo njegov korisnik. Zalihe stečajnog dužnika su u ranijem periodu rasprodate, a deo opreme se nalazi pod sudskim sporom i nije moguće njeno korišćenje. Iz tih razloga novi vlasnik brodogradilišta “Begej” u stečaju, kako je ranije najavio, najpre će investirati sredstva kako bi se omogućilo potpuno korišćenje kapaciteta u skladu sa namenom. Planirano je da, najpre, bude zaposleno 75 radnika, a u narednoj fazi još 75, u roku od godinu dana, najavili su novi vlasnici brodogradilišta u jednom od ranijih saopštenja.
 
Oni ističu i da primarni motiv kupovine brodogradilišta “Begej” u stečaju proizilazi iz prirode poslovne delatnosti beogradskog kupca.
 
“Reč je o regionalnom lideru u rečnom transportu koji je specijalizovan za bezbedni i pouzdani prevoz hemikalija i naftnih derivata. Dugogodišnje iskustvo i rezultati poslovanja su doprineli da “Rubikon Shipping Company” zavredi status poželjnog prevoznika velikih naftnih kompanija, rafinerija i trgovaca (OMV, MOL, NIS i drugi). U planu je da upravo brodogradilište “Begej” bude lokacija na kojoj će se sprovoditi proces rekonstrukcije i modernizacije flote kojom raspolaže “Rubikon Shipping Company”, koji  je osnovan 2007. godine u Beogradu i upravlja flotom od 14 plovila koja su kapaciteta 25.990 tona. Posluje u brojnim evropskim državama (Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Srbija, Austrija, Nemačka, Holandija, Belgija i druge). U svom poslovanju uvažava sve standarde i zakone Evropske unije. U 2015. godini kompanija je transportovala 679.000 tona naftnih derivata”, navodi se u saopštenju ove kompanije.
 

Видеће мо шта ће бити. Колико сам схватио они би требало да буду нека врста ремонта за ову фирму.

  Videćemo šta će se do kraja desiti. Imam pouzdane informacije da se već na lokalitetu Stajićevo- kod prevodnice radi. Da su neki ljudi pozvani da se vrate i počnu s radom- dizaličar i operater na plazmi za rezanje. Već od jesenas portiri su se vratili na rad.

  

 Meni je ovo interesamtno.

  http://media.rtv.rs/sr_lat/5kazanje/28169

 " Bor" posle borbe s ledom na remontu:

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
 

 [attachment=1]   Presa iz " Bomexa"
 [attachment=2]   Ovo sam ja glumio "plazmu" Sečenje elemenata autogenim aparatom slobodnom rukom.
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 [attachment=6]
 [attachment=7]
 [attachment=8]
 [attachment=9]
 [attachment=10]

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]
  [attachment=7]
  [attachment=8]
  [attachment=9]

А где си ово снимио? Иначе, оне делове си колико видим сасвим добро исекао.

   8)

 Hvala. 
 " Bomex" . Malo sam radio  privatno. Nema se para .
 " S'd su skupe pare. S'd je oskudacija ! "

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 [attachment=6]
 [attachment=7]
 [attachment=8]
 [attachment=9]
 [attachment=10]

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]

  " Sirov materijal" Od danas .
 :angel:

Велики овај брод. Колико му је газ?

 Kažu de je najveći putnički na rekama?
 2.000 mm. - dva metera.
 134.000 x 22.000 su dimenzije.

 https://www.facebook.com/vahalishipyards/videos/2290546750959288/

А такође, мени личи на производ високог степена довршености, дакле није само конструкција, већ и опремање. Ако је тако, то је веома лепа вест. Ако је тако!? Киле, објасни шта је обухваћено уговором, нису основне ствари пословна тајна!

 Ne, nije samo goli lim. Rai se opremanje. Ovde idu , motori, sistemi: ,gorivo, voda,otpadna voda, balast, klima, razvlače se kablovi za struju. gips pregrade kabina, betoniranje podloga , ograde , terase, prozori, itd. U Holandiji se sistemi povezuju , ubacuju kabine- nameštaj , kupatila opremaju i brod se završava .

Добро снимљен овај пропагандни филмић. Ипак, иако је пропагандни указује на солидну организацију и озбиљност рада у овом бродоградилишту. Све делује прецизно, и за мене доста уредно (мислим на окружење где се ради).

 Redovno čišćenje radnog mesta. Svaka tri dana se hale skroz očiste i složi šta ima da se složi.
 Inače kod nas važi moto: Uradi pravilno iz prvog puta- Do it right from the first time

 S poštovanjem

Dobro pravilo!

NESLAVAN KRAJ BRODOGRADILIŠTA IZ PERLEZA: Otplovili pravo u stečaj


Sl. PAŠIĆ | 24. februar 2018. 13:02



Proizvođač plovnih objekata "Šipjardbomeks 4M" dužan 2,7 milijardi dinara, gazda "Bomeks holding" iz Beograda nema plan reorganizacije



"BOMEKS holding" iz Beograda, gazda brodogradilišta "Šipjardbomeks 4M" u Perlezu, priznao je da nema ništa od plana reorganizacije i pokušaja ozdravljenja ovog jedinog preostalog vojvođanskog proizvođača plovnih objekata.
Na njihov zahtev, Privredni sud iz Zrenjanina u petak je doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka. Za stečajnog upravnika imenovan je Dušan Lazić iz Zrenjanina. Poverioci imaju rok od 90 dana da prijave potraživanja, a za 29. jun zakazano je ispitno ročišto.
Izvesno je da će mnogi poverioci, među kojima su i bivši radnici, ostati "kratkih rukava". Obaveze posrnulog brodogradilišta, naime, iznose preko 2,7 milijardi dinara, dvostruko više od vrednosti imovine. Delimično će uspeti da se namire bankari, koji su razlučni poverioci i imaju hipoteku na objekte.

"Bomeks holding" je uložio 10 miliona evra i podigao 2008. na levoj obali Begeja navoz za izradu brodova i odlično startovao. Ovde je proizvedeno 35 plovila i do 2012. brodogradilište je beležilo dobre finansijske rezultate. Recesija i pad narudžbi iz inostranstva tad su počeli da stavljaju katance na brodogradilišta širom Vojvodine.

Udar nije mogao da izbegne ni "Šipjardbomeks 4M", koji je već u 2013. zabeležio gubitak od 550 miliona dinara. Poslednji veći brod, rađen za norvešku ribarsku kompaniju, odavde je isplovio u proleće 2016. I, to pod okriljem noći, jer su poverioci pretili da će ga zapleniti i naplatiti svoja potraživanja...

ZAŠTITA "CARSKE BARE"

NEIZVESNO je da li će, i u kom obimu, biti nastavljena izrada i popravka brodova u Perlezu. Dodatni problem predstavlja ispunjenje strogih ekoloških kriterijuma. Brodogradilište se nalazi u neposrednoj blizini prirodnog rezervata "Carska bara" i dužno je da rad obavlja u posebnom režimu zbog zaštite vode i ptica u rezervatu.


www.novosti.rs

Кад сам јесенас пролазио поред нешто су градили унутра.

Žao mi je što ovo čitam. Firma Novkol u kojoj sam tada radio, 2007. u leto radila je šipove koji nose navoze, kasije, tokom zime i kanalizacionu, vodovodnu i hidrantsku mrežu. Dosta puta sam bio tu kada je to bilo gradilište, izgledalo je da će biti vrlo moderno brodogradilište, kakva sam viđao u Turskoj. Na žalost, naše tržište je dosta" plitko" - i mali talas izazove velike štete.

 Bomex je već odavno na kolenima. Radi firma " Čelik" koja zakupljuje navoz i halu za potrebe remonta brodova. Iz " Bomexa" je izneseno sve što se moglo izneti. Moje lično viđenje da je Bomex shipjard naj više dužan Bomex holdingu . Znači, dužni sami sebi . Poverioci  su nasankani .

 Inače Boro, ja sam ispred Bomexa " vodio" izgradnju . Mogli smo se i sresti. Sarađivao sam s MIlanom , on je vodio građevince.

Možda smo se i sreli, ko će sada znati...

AMAMAGNA bi trebalo biti najveci brod ikada proizveden u Srbiji, barem su mi tako rekli.
Inace Vahali je veoma ozbiljna firma, preko jedan vek stara tako da po zakonu zemlje porekla vise ne placa porez...tamo, ovde placa. Inace firma ima svoj fudbalski klub, ima svoj vozni park...to najbolje znam jer sam im jedan bus pravio.
Inace, sve naj cuo o firmi, dok za gazdu kazu da je...ekscentrik  ;D

 Vahali je 90 godina stara kompanija. Kada se pređe 100, onda prelaziš u status " Kraljevske kompanije". Firma ovde je kupila Brodogradilište
 "Sava "koje je bilo u stečaju.
 Da, imamo fudbalski klub , teniski teren ,bazen ( to normalno za menadžment i gazdu)
 " Ekscentrik" ???
 Dok nas palać redovno , dok su uslovi rada dobri , dok nema presije na poslu- preterane. Baš me briga šta i koliko ima i da li je 2 ekscentrik" ili
 ne.
 AMAMGNA je naj veći rečni kruzer ( kažu u Evropi) .   

https://www.facebook.com/scylla.ch/videos/1738078896212752/

 Rađen u Vahaliju .  :angel: :klap  

 S poštovanjem

 https://www.facebook.com/scylla.ch/photos/a.189484557738868.42913.189237161096941/1578692048818105/?type=3&theater

  Vahalijev brod , opet.

  Malo se hvalim.

S poštovanjem

  https://www.facebook.com/vahalishipyards/photos/pcb.2378932448787384/2378930698787559/?type=3&theater


 Ama Magna stigla u Roterdam.

 

  Nekada.

https://www.youtube.com/watch?v=RDCHB3OXV6U

   https://www.blic.rs/vesti/beograd/najmisteriozniji-srpski-brod-plovio-pod-cetiri-zastave-tri-puta-potapan-a-posle-114/zthw25q

  " Ponovo radi bioskop-Begej"

  [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

Јел то оно бродоградилиште пред пута Београд-Зрењанин? Када сам пре двадесетак дана ишао тим путем видео сам да се нашто ради.

 Ne, nije .
 Ovo je Brodogradilište Begej. Na putu za Rumuniju. Naše staro brodogradilište koje su dva puta kupovali holanđani. Sad je " prodato" -dato u zakup Firmi " Rubikon" . RAdi se i u Bomexy. Dobili su od Kladovskog brodogradilišta jednu novogradnju pa to rade uporedo s remontom .

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

А које власник тог Кладовског бродоградлишта. Изгледа имају пуно посла кад ангажују и туђе капацитете?

 Holanđani- De Jongovi su vlasnici Kladovskog brodogradilišta. Veliki su to igrači u evropskim okvirima.
 
 http://www.shipyardkladovo.com/
 

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5
  [attachment=6]
  [attachment=7]

Мало су ми неуредни ови погони. Наравно, не очекујем апотеку, али разбацано обично смеће по поду и комаде обрађеног метала.

А зашто се користе ове склепане дрвене мердевине. Јел се то штеди?

  Nije to Vahali! :angel:

  Vidiš onaj datum bez povrede na radu? Od tada Begej ne radi. . Šta očekuješ posle par godina stajanja pogona?

Шта год да је организација рада треба да буде иста или слична. Овде не ваља руководилац ових радова, ако га уопште имају. Да сам газда замени бих га.

 ;D
 I ja bi isto !!!
 No , ko mene pita?

@kilerzr

Ima li nade da ozivi novosadsko brodogradiliste ili je to gotova prica?

 Moje lično mišljenje je da nema baš nikakve šanse za dalji život brodogradilišta NS. Ima tu više razloga. Prvi i osnovni je Vojvođanska banka- bilo kako se sada zove. Ona je udavila celokupnu rečnu brodogradnju Srbije. Sada je " vlasnik " više propalih firmi. A da Bog da , sama propala.
 I kao naj veću prepreku obnavljanju prizvodnje vidim samu lokaciju. Ulaz je velika prepreka za iole ozbiljniju proizvodnju. A i sama akvatorija Dunavca je prepreka.

Drugo. Ko zna šta je ostalo od instalacija i u kakvom su stanju. Veliki novci bi se morali uložiti u eventualno obnavljanje proizvodnje a to nema niko bez stranog kapitala. A onda na važnije. Bez nekog velikog , dugoročnog ugovora ( veća serija brodova sa visokim stepenom finalizacije) nema neke priče o pokretanju proizvodnje.

 Ovo je moje lično mišljenje. Ali? Ko mene šta pita ? Ja sam samo brodomonter. :zid

  S poštovanjem

Vojvodjansku banku je kupila OTP banka (madjarska banka u Srbiji) tako da ce izgleda da prezive.

Steta za brodogradiliste pravili su se tamo ozbiljni brodovi i recni i morski. Tada Dunavac nije bio problem.

Sto se tice lokacije na nju su vec mnogi bacili sapu. Ne samo na brodogradiliste vec i na kasarnu RRF (koja se naslanja na brodogradilisite).
Glavni "problem" je sto grad nema para da isplati vojsku da bi se izmestila.

  Samo brodogradilište Ns je bilo nedovršen projekt.
 Za porinuće poslednjih novogradnji su donošene mašine iz Zr. i s njima su spuštani brodovi. Znači? Još jedan veliki nedostatak u eventualnoj proizvodnji.
  [attachment=1]

  To je jedan od tih mašina .

  PORINUĆE BRODA „SANTA PONSA“: Povratak zrenjaninskog „Begeja“ na evropsku mapu brodogradnje
 August 15, 2018 List Zrenjanin
U bivšem brodogradilištu „Begej“ danas je svečano porinut novoizgrađeni brod „Santa Ponsa“ namenjen za prevoz čvrstog tereta – kontejnera. Ovo je 298. objekat koji je brodogradilište „Begej“ izgradilo, i prvi nakon šestogodišnjeg stečaja. Izgradila ga je kompanija „Rubikon šiping“ (Rubikon shiping) koja je kupila staro brodogradilište. Brod je dugačak 90 metara, širok 9,5 i teži 500 tona. Izgradnja je trajala oko 90 dana. Po običaju, bocu šampanjca je o brod razbila supruga vlasnika broda Diana Venergejt.

brodogradiliste (18)
– U prethodnom periodu nije nam bilo lako. Bilo je nužno paralelno obavljati dva zahtevna posla. Prvi je bio podizati brodogradilište koje je bilo zapušteno i u stečaju, drugo – graditi brod. Danas sa ponosom mogu da kažem da smo u veoma kratkom roku ostvarili sve zacrtane ciljeve, na šta smo izuzetno ponosni – izjavio je Marko Pražić, direktor kompanije „Rubikon šiping“ i dodao da je ovo početak vraćanja „Begeja“ na evropsku mapu brodogradnje.

Zamenik gradonačelnika Saša Santovac ovom prilikom je istakao značaj oživljavanja privrednog giganta kakvo je bilo nekadašnje brodogradilište.

– Lokalna samouprava ima za cilj da privredne subjekte, koji su nekada bili nosioci razvoja grada, ponovo podigne na noge. Aktivnostima koje smo sproveli u saradanj sa Vladom Republike Srbije, došli smo u situaciju da ovo Brodogradilište ponovo pokrenemo, zahvaljujući pre svega novim vlasnicima koji su ga kupili. Za Grad današnji događaj je od izuzetnog značaja, a očekujemo i nove planove i projekte – naveo je Santovac.

Svečanosti su prisustvovali i načelnica Srednjobanatskog okruga Snežana Vučurević, pomoćnici gradonačelnika Simo Salapura i Duško Radišić, kao i delegacija iz Holandije koja je otkupila brod.

 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 [attachment=6]
 [attachment=7]
 
 Predpramac i pramčani pik delo mojih i moga Kuma ruku. :angel:
 

Браво за кума и тебе, као и остале мајсторе.

  HVALA!
 Vidiš kako  puca šampanj o tunel pramčani? E to sam radio.
  :angel:

  KORITO BRODA „SANTA PONSA“: Krenuo put Holandije
 August 27, 2018 List Zrenjanin
Danas je putem svog odredišta – Holandije, kanalom Begeja, krenulo novoizgrađeno i nedavno porinuto korito broda „Sanata Ponsa“, namenjeno za prevoz čvrstog tereta – kontejnera, koje je izgradila kompanija „Rubikon šiping“. Po gabaritima, dugačko je 90 metara, široko 9,5 metara i teži 500 tona.
  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
 
 

Како оволико дуг брод провлаче кроз ове канале? Видим да има по неколико "осматрача". Колики је газ овог "корита"?

Рекао бих да је газ око метра кад је овако празан.

 Bez opreme . Oko 600- 800 mm.

Obzirom na rekordno nizak vodostaj ovih dana dobro je sto su uspeli da ga poteraju.

 " Reka" Begej ?
 Begej je kanal i vodostaj zavisi od vodostaja Tise . Za vodostaj begeja je " zadužena prevodnica Stajićevo.

 S poštovanjem

U četvrtak otvaranje brodogradilišta ”Rubikon” i nastavak radova na izgradnji obilaznice
23. October 2018.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović u četvrtak, 25. oktobra, svečano će otvoriti brodogradilište “Rubikon” u Zrenjaninu i označiti nastavak radova na izgradnji obilaznice oko grada. Potpredsednica Vlade i ministarka Mihajlović će održati radni sastanak u kabinetu gradonačelnika, potom će označiti početak radova na trasi obilaznice na Temišvarskom drumu i svečano otvoriti brodogradilište “Rubikon”, nekadašnje “Begej”.
Počinju, dakle, dugoočekivani radovi na trasi obilaznog magistralnog puta oko Zrenjanina, na potezu od kružne raskrsnice na Mihajlovačkom drumu, do buduće kružne raskrsnice na Temišvarskom drumu, ukupne dužine 3,7 kilometara. Gradnju ove deonice investitor, Javno preduzeće “Putevi Srbije”, poverio je tenderom preduzeću “Energoprojekt-Niskogradnja” iz Beograda, a investicija podrazumeva izradu saobraćajnice kroz Gradnulički atar, uključujući ukrštanja kružnim raskrsnicama sa Prvomajskom ulicom i Temišvarskim drumom i izgradnju najzahtevnijeg objekta na čitavoj trasi obilaznice, mosta preko Begeja, nedaleko od ukrštanja s Temišvarskim drumom. Ukupna vrednost radova je nešto veća od 423 miliona dinara.

Trasa obilaznice s lokacijom mosta preko Begeja i ukrštanja s Temišvarskim drumom

Radovi u toku na izgradnji kružne raskrsnice obilaznice i magistralnog puta Zrenjanin – Beograd

Obilazni magistralni put oko Zrenjanina deo je državnog puta I-B reda Novi Sad – Zrenjanin – Borča (Beograd), čijim se nastavkom izgradnje stvaraju preduslovi za konačno izmeštanje najvećeg dela tranzitnog saobraćaja iz gradskih ulica, ali i lakša saobraćajna komunikacija s novim industrijskim zonama, posebno zonom “Jugoistok-Ečka”, gde su takođe počeli radovi na izgradnji kružne raskrsnice završenog dela obilaznice i magistralnog puta ka Beogradu.
Brodogradilište “Rubikon” otvara se na mestu bivšeg “Begeja” i označava novi početak na temeljima nekadašnjeg giganta i start perspektivnog proizvodnog ciklusa u koji je kompanija “Rubikon” uložila 1,6 miliona evra.
Obraćanja na lokaciji početka radova na trasi obilaznice nisu predviđena, a nakon svečanog otvaranja “Rubikona”, prisutnima će se obratiti direktor kompanije Marko Pražić, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović.

Izvor – www.zrenjanin.rs

 Lot iz Kine.

  [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

  Bački Monoštor. Poslednji objekat .

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]
  [attachment=7]
  [attachment=8]

Нисам схватио ово "Лот из Кине". Стигло из Кине, шаље се за Кину или се то тако тамо ради?

 Kinezi su opasni. Grade dosta trupova i šalju u Europu. Kvalitet im nije neki . To rešavaju cenom i rokovima.

А шта је ту квалитет? Квалитет вара, квалитет материјала?

 Ono što sam ja video je bilo vrlo loše vizuelno. Varovi se ispituju ( kako ko na koji način ) , tu nema problema. Nov brod je izgledao kao da je već puno u potrebi. Na to sam mislio u smislu loš kvalitet.

Можда и није нов...

 Nov, novcijat. Direkt iz PRC kod nas u Vahali stigao. No to nije ništa strašno. Svaka roba ima svog kupca.

Zato PRC može štancati brodove kao kobasice. Svaka roba ima svoju cenu, Naravno da je moguće dobiti i vrhunski kvalitet, ali to onda nije ta cena!

 Vidi, nismo ni mi baš za bacanje. Šest do osam trupova godišnje. Uz jeftiniji prevoz i čvrste rokove gradnje, mislim da ne bi trebalo da nam konkurišu. Normalno da je Srpska brodogradnja ostala u punom formatu. da nas banke nisu udavile.

Пази, банке никог ко прави профит не би удавиле. Биће да је нешто друго у питању.

 Biće.
 Na primeru brodogradilišta " Begej"!

 Osnivački udeo u Banatskoj banci Zrenjanin koja je posle bila Vojvođanska banka je propao . Ali krediti koje je Begej uzimao nisu devalvirali kada je sve devalvirano nego je pretvoreno u akcije. Akcije banka prodaje Damenu ( malom) koji posle nekog vremena proglašava bankrot i po holandskom zakonu??? prodaje svoje vlasništvo Cimermanu ( isto holanđani) . Da ne navodim ostale primere " uspešnog" poslovanja vojvođanske banke u postupcima prema Srpskoj brodogradnji. Zbog njihovog " uspešnog poslovanja" je cela grana industrije ugašena ili životari tako što je prodata holanđanima. Njima su ostale propale firme opterećene toliko obavezama da ih niko neće .

Biće da je nešto drugo u pitanju.

S poštovanjem .

Па довољно за банкрот је то што су исплаћиване плате кад бродоградилиште није радило, односно производило. Обашка дуговања  за струју и остале дажбине. А, онда и запослени почели да туже фирму за дугове, па на то камате и ето га...Где си то видео да у капитализму банке опраштају дугове дужнику и још му додају капитал и пусте га да он сам управља фирмом? Ено ти примера "Агрокора"... Банке хоће да извуку своје и не дотиче их "ич" судбина запослених.

 Nije banka isplaćivala ničije plate. Kako je koje brodogradilište gubilo kreditnu sposobnost tako je gasilo proizvodnju i nikada više se neće oporaviti. Kredite smo mogli dobiti samo od jedne banke , ali dugoročne . Ne kratkoročne pošto je brodogradnja nisko akumulativna.
 No, uostalom . To je prošlost i to ružna prošlost.
 Banka sada poseduje brodogradilišta koja ne rade . Koja niko neće da kupi. I koja su izgubila reference na tržištu.
 
 A gde si ti video da se u kapitalizmu osnivački kapital neke banke obezvredi i nestane a njena potraživanja višestruko narastu prema istom tom osnivaču???

То је питање за запослене у том "оснивачу".

 Da. Naročito ako " stečajnog upravnika" postavi banka i ovaj prizna sva njena potraživanja a potraživanja brodogradilišta proglasi ništavnim . No dosta o toj temi.
 Idemo dalje.

 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 [attachment=6]

Какве су то "натикаче"?

 Nisam se setio da slikam nikada :zid
 Pravo pitanje. Kao one " baletanke " za fizičko samo im je gornji deo od platna. Navlačile su se na cipele da ne bi došlo do oštećenja dupleksa. Gde se ošteti , tu rđa i onda mora da se polira. Ukratko, to je to.

Схватио сам. Да не би ђоновима оштетили боју на површини по којој се хода стављају се те "натикаче". Вероватно су од неког филца, односно меког платна.

  Pitao me neko za mogućnost nastavka proizvodnje u Brodogradilištu NS . Evo potvrde mog odgovora da nema ničega od brodogradnje .

  http://www.novisadinfo.info/2019/03/novi-liman-umesto-brodogradilista-i.html

  Novi Liman - umesto Brodogradilišta i kasarne: Novo luksuzno naselje uz Dunav od pola milijarde evra?


Skoro svo zemljište, osim kasarne, u privatnom vlasništvu

Gradonačelnik Miloš Vučević najavio je da će Novi Sad u narednim godinama dobiti dva nova mosta preko Dunava, kao i ekskluzivno stambeno naselje na prostoru između Mosta slobode i Šodroša.

Gradonačelnik Miloš Vučević najavio je i projekat izlaska Novog Sada na Dunav u delu od Mosta slobode do Šodroša, odnosno prostora gde se nalaze bivši Neimar, Brodogradilište i kasarna Rečne flotile.

"Pričamo o novim urbanističko-investicionim projektima izuzetno velike vrednosti.

Moramo da iskoristimo potencijale zapuštenih lokaliteta, kao što je nekadašnje brodogradilište, gde ni posle petnaestak godina nije iskazano interesovanje za tom delatnošću.

Zato treba da, poput Londona, Roterdama i drugih gradova, taj prostor iskoristimo za poslovno-stambeni kompleks, a verujem da ćemo početkom 2020. godine započeti realizaciju te investicije, vredne preko 400 miliona evra.
Novi Sad dobija nove mostove: Tunel kroz Petrovaradinsku tvrđavu, iz tunela liftom - spajanje sa kejom u NS

Dakle, na ovom potezu možemo očekivati luksuzno naselјe, parkove, poslovnu zonu, ali će završnu reč o tome kako najbolјe urbanistički urediti ceo taj kompleks dati struka. U svakom slučaju, dobro je što neko hoće da investira pola milijarde evra u Novi Sad", naveo je Vučević.

On je dodao da je namera Grada da Novi Sad dobije pravu, modernu marinu, uređen Dunavac, kao i da vlada veliko interesovanje investitora i za lokaciju gde se danas nalazi kasarna "Aleksandar Berić", sedište Rečne flotile. On je uveren da će se postići dogovor sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, da se nađe nova adresa za celu Prvu brigadu, pa tako i Rečnu flotilu.

Projekat o kojem je govorio Vučević planiran je delimičnim izmenama planova Limana iz prošle godine, koje još čekaju da dođu u Skupštinu grada na usvajanje.

U osnovi radi se o gradnji stambenih kompleksa uz Dunav, a već nekoliko novosadskih građevinskih investitora je proteklih godina kupilo zemljište Brodogradilišta, Neimara, kao i druge parcele, pa je skoro svo zemljište u tom delu uz Bulevar despota Stefana, osim kasarne, u privatnom vlasništvu.

Ma da samo sto nije pocelo da se gradi. Nego izgleda da ce izbori pa se puca iz svih kalibara.

Vojska zeli da se izmesti iz Novog Sada ali od svih tih silnih investitora i milijardi niko da plati vojsci da se izmesi. Pogotovu se grad pravi naivan i nevest a u sustni nezeli / nema da ulozi novac. Da postoji ozbiljan investitor brzo bi se resio problem sa vojskom.

Ideja je i dalje da se van Novog Sada napravi jedna kasarna u koju bi se smestile sve jedinice VS iz garnizona Novi Sad ukljucujuci i RRF.

Za sad su im nudili samo potez ispod rafinerije u Novom Sadu ali to je plavno podrucje (da nekazem mocvarno) bez ikakve infrastrukture i prilaznih puteva. O losem kvalitetu vazduha u neposrednoj blizini rafinerije da nepricamo.

Naravno vojska je to vise puta glatko odbila sto je i normalno.

 Da. U tome se slažemo. Nema para i sve ostaje na rečima. Zar nije pominjana neka  lokacija uzvodno od sadašnje baze RRF-a ?

Још док сам био у активној служби, дакле пре 13-14 година помињана је ова локација о којој говори @pvanja. Челници града су тада пошто-пото желели да увале та војсци, али је то спречено. И то баш тако - спречено. Верујем да има далеко бољих локација од ове.

https://youtu.be/GOISY1hZmKM

Значи да и вама на овај начин стигне кинески брод који завршавате у бродоградилишту?

 
   :zid :jok
  Ne. Mi radimo svoje kruzere. Ovo su za brokere po Evropi. Oni to posle prodaju naručiocima. Inače smo mi tako isporučili "AMA MAGNU" 135x22 m ( širine). Postavio sam to prošle godine .

 Evo malo teorije:

 https://www.facebook.com/weldinghelmethq/videos/1208135529354594/

  https://www.facebook.com/weldinghelmethq/videos/278203379736309/

Од чега је та жица у овом апарату за гасно варење...?

 Žica i gas zavise od materijala koji se vari.

 Postoje za svaki materijal propisana tehnologija zavarivanja. Kako postupak tako i materijal kojim se vrši samo zavarivanje.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]

  Detlji čišćenja navoza brodogradilišta Begej - Rubikon .

Čisti se da bi ga rušili, ili se predviđaju narudžbe?

  15. avgusta prošle godine sam postavio slike krštenja i porinuća broda u Begej- Rubikonu. Za njega se čistio navoz. Od tada je rađeno više remonta uglavnom Rubikonovih brodova.

  http://www.rubikonsc.com/en/home/

  Zbog remonta svoje flote su uzeli brodogradilište.
 Ima naznaka da žele da se prošire i na novogradnju.

Да помало сам научио радећи у "Минел Котлоградњи" . Жица за CO2 је споља изгледала као бакарна, али наравно то уопште није.

Pristojna flota u samo 12 godina od nastanka. Ili je naslijede neke kompanije od prije ? Jeli 100 % Srpska firma ?

  Jedva nađoh pitanje.
 
  Na njega imam odgovor. Prema mojim saznanjima : Nije za forum.

  D. Jutro !
  Još malo teorije , možda nekom zatreba.

 https://www.facebook.com/weldinghelmethq/videos/287732405470354/

 Nisam siguran gde da postavim. Prebacite gde sleduje.

  https://www.youtube.com/watch?v=3qFxo3gYQIQ&fbclid=IwAR3mXF1c-baZOhQ7o6aTcS4GYkN0urs4ogntbjLtQxhMla1iI8bCveA_GhA

   
   Na prodaju brodogradilište u Perlezu

 

   Firma "Šipjard Bomeks 4m" u stečaju, u čijem je vlasništvu brodogradilište u Perlezu na Begeju, prodaje se po početnoj ceni od 283,7 miliona dinara.

Imovinu "Šipjarda" čini više objekata među kojima je hala brodogradnje na 4,4 hiljade kvadratnih metara, silazna rampa mehanizovanog navoza od 13 hiljada kvadratnih metara, a građevinski objekti nalaze se na površini 39,7 hiljada kvadratnih metara.

Javno nadmetanje za kupovinu brodogradilišta zakazano je za 6. jun, a depozit za učešće iznosi 126 miliona dinara.


  OPET ???
 Fotografija koja ilustruje ovu " vest " je Hala brodogradilišta u Apatinu tako da je nisam postavio. " Novinari" ???

  Evo prave fotografije za ilustraciju:

  [attachment=1]

  Bio danas do " Begej - Rubikona"
 Neke fotografije ( lošije ) iz upravne zgrade . Objekti ( neki)  koje je " Begej " svojevremeno radio.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]

Remorker je isto kao i gurač barži ili je to svoja klasa brodova?

  Bio sam mlad kada su se radili . Ako se dobro sećam rađeni su za Izmail , znači kao lučki remorkeri - gurači. 8 komada je bila serija koju je " Begej" radio. Deo znatno većeg posla za SSSR . Inače smo u to vreme radili puno za njih . Tada se radilo kompletno opremanje brodova . Isporučivane su čak i čačkalice . " Portovij - lj " ??? su se zvali od 1 do 8.

Hvala.

  Bio sam na godišnjem odmoru! :zid

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 [attachment=6]
 [attachment=7]
 [attachment=8]
 [attachment=9]
 [attachment=10]

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]
  [attachment=7]
  [attachment=8]
  [attachment=9]
  [attachment=10]

Ово на доњим сликама је машина за сечење метала (плоча), односно "кројење"? како ради? На гас?

 Da, privremana mašina dok " Plazma " ne proradi . Na gas je.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3] Ovo je rešetka plazme koju trenutno remontuju

  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]
  [attachment=7]
  [attachment=8]
  [attachment=9]
  [attachment=10]

  https://navodi.com/treci-pokusaj-prodaje-nekada-uspesnog-brodogradilista/?fbclid=IwAR0d_o5HYBvrWjIbkoFec7sBZk6nSHiK1t4Drq878xVhMHMYFVsvO2Tlgpw

 24. 09. 2019. BRODSKO ZVONO, SIDRO
Preduzeće Shipyard Bomex 4M iz Zrenjanina, koje je proizvodilo brodove za strane kupce a danas se nalazi u stečaju, po treći put će biti ponuđeno na prodaju javnim nadmetanjem krajem oktobra.

Kako se navodi u oglasu o prodaji, koji je objavljen u dnevnim novinama, početna cena na javnom nadmetanju 24. oktobra biće 177 miliona dinara.

Na prvom neuspelom pokušaju prodaje u decembru 2018. početna cena iznosila je preko 315 miliona dinara, dok je na prethodnom javnom nadmetanju u junu ove godine bila skoro 284 miliona.

Najbitnija imovina stečajnog dužnika su građevinski objekti na zemljištu ukupne površine skoro 40.000 kvadratnih metara, navodi se u oglasu.

Izgradnja brodogradilišta Shipyard Bomex 4M počela je 2007. godine, a predstavnici firme tvrde da je u taj posao uloženo 14 miliona evra.

Zbog lokacije brodogradilišta u blizini rezervata prirode, deo građana Zrenjanina svojevremeno se pobunio protiv njegove izgradnje.

Kompanija je od ambicioznih planova za izvoz od 11,5 miliona evra u 2009. godini došla do toga da 2018. godine uđe u stečaj.

Ovo preduzeće gradilo je brodove za kupce iz stranih zemalja poput Norveške, Francuske i Holandije, a prema pisanju medija proizvedeno je ukupno 35 plovila od otvaranja 2008. godine do 2012.

Međutim, usled finansijske krize dolazi do pada narudžbi i kompanija ulazi u probleme.

Poslednji veliki brod koji je Bomex radio bio je za norveškog kupca Haugland, a porinut je 2016. godine. Tu godinu firma je ipak završila sa gubitkom od 116 miliona dinara.

Brodogradilište je gomilalo gubitke niz godina, a samo u 2018. godini imalo je neto gubitak od 975,5 miliona dinara.


 Prodaja je zakazana za 24. 10. Prodajna cena je 177 miliona dinara.

A sa tom firmom su upravljali stranci...

 Kojom?
 Bomex 4 M ? Ne. 100 % domaće vlasništvo. Osim , vlasnik Skopske željezare. On je jedan od " M " .
 No! Bolje je da puno ne laprdam .  :jok :zid

Ја мислио страна фирма. Чини ми се да сам виђао норвешку заставу на јарболу на улазу? Имам негде и фотографију...

 I Francusku si mogao videti na jarbolu ispred kada smo radili za CFNR.  Nisam siguran zbog čega . Imamo običaj - naviku da stavljamo zastave zemalja za koje se rade objekti.

 Evo kako se crta brod .
 
https://www.youtube.com/watch?v=koAKVky5Ueo

Који је ово програм?

 Čini mi se da gore levo piše neki SKIN.
 Meni kada nešto treba radim u Auto Cadu. Ima i Auto Ship . Samo, to treba platiti.  Dobar je i SolidWorks. Zavisi šta se traži kod crtanja.
 Računanje? Stabilitet.
 Ima ovde pametnijih od mene pa će valjda dati bolje objašnjenje.
 

Проинжињер? Мислим да се и он користи за нека пројектовања. Мој син га је уз Аутокед учио у техничкој школи (Машинска)

Google sketchup. Коришћен је и plugin tool.

Коментар аутора испод оригиналног видеа (how to make ship on google sketchup ):

  Nije rečna, ali ???

 Prebacite gde treba .

https://www.youtube.com/watch?v=iRUZMh510f0

https://youtu.be/dEOF9DwVNq8

                                            Brodogradilište „Shipyard Bomex 4M“ prodato po početnoj ceni


 Brodogradilište „Shipyard Bomex 4M“ iz Perleza u stečaju prodato je na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 177 miliona dinara. Ovo je za portal zrenjaninski.com potvrdio stečajni upravnik Dušan Lazić.

 

Novi vlasnik brodogradilišta u Perlezu je postala beogradska kompanija „Rubikon Shipping Company“.

 

Brodogradilište je prodato kao pravno lice, odnosno prodata je celokupna imovina koju čine građevinski objekti, proizvodna hala, kantina sa garderobom, upravna zgrada…

 

„Rubikon Shipping Company“ je pre tri godine kupio i zrenjaninsko brodogradilište „Begej“ u stečaju. Ova kompanija se tada predstavila kao regionalni lider u rečnom transportu koji je specijalizovan za bezbedni i pouzdani prevoz hemikalija i naftnih derivata.

 

Pročitajte još: Nakon osam godina završen stečaj u Hemijskoj industriji „Luxol“

 

Stečaj u brodogradilištu „Shipyard bomex 4M“ otvoren je u februaru 2018. godine, i to upravo na predlog ove fabrike. U predlogu je navedeno da su računi stečajnog dužnika bili u neprekidnoj blokadi u prethodne tri godine, na iznos od 172 miliona dinara, da je kompanija prezadužena i da je ukupan gubitak u prethodnim godinama iznosio više od 1,7 miliona dinara.

  https://www.zrenjaninski.com/ekonomija/brodogradiliste-shipyard-bomex-4m-prodato-po-pocetnoj-ceni/

  

  U vezi prethodne vesti.

 Moje mišljenje . Pitanje za sve .
 
 Da li je dobro da jedna kompanija ( prevozničko transportna ) ima monopol nad srpskom brodogradnjom ? ? ?
 
 Kladovo drže De Jongovi ; Mitrovicu - Vahali . Ostala brodogradilišta su minorna . Oterana u stečaj. Radi malo Apatin. Bečej je malo brodogradilište , rade remont - vlasnik Astra šhipreparing compani ( bivši MCI iz Bijele i Tivta) . Brodotehnika remontuje isto naš otpad koji smo pokupovali po europi.

 Razvoj Srb-pske brodogradnje je u kom pravcu ? ? ?

Naravno da nije dobro, ali onoga koga bi to trebalo da zanima baš briga.

Мислим да је питање речне бродоградње повезано са питањем првозничких, бродарских фирми. Имамо ли их ми уопште? Ако их имамо требају ли њима бродови? Ако им требају какви...Бордоградња може и треба да ради за извоз, али ако нема домаће потражње онда ће то бити овако као сада.

 Uništavanjem Srp- bske brodogradnje otvoren je pu ovakvim poslovima.

 https://www.facebook.com/RensenDriessen/photos/pcb.2581515598612176/2581515198612216/?type=3&theater

Изгорела зграда нeкадашњег бродоградилишта „Сава" у Мачванској Митровици
субота, 30.11.2019.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА – У Мачванској Митровици јутрос је изгорела управна зграда некадашњег Бродоградилишта „Сава”, преноси Митровица инфо.

Узрок пожара за сада није познат, додаје Митровица инфо, истичући да је Митровчане јутрос пробудио густи црни дим, преноси Танјуг. Пожар је захватио кров и унутрашњост зграде, који су у потпуности изгорели Овај објекат годинама није у функцији, а искључено му је и напајање електричном енергијом, тако да се, наводи Митровица инфо, искључује могућност да су узрок пожара неисправне инсталације.

Припадници ватрогасних служби интервенисали су и локализовали пожар.

Izvor: www.politika.rs

  Prodaje se nepokretna i pokretna imovina novobečejskog brodogradilišta
04/12/2019
prodaje se imovina brodogradilištaFoto: Pixabay

Slobodan Sudarov, stečajni upravnik novobečejskog brodogradilišta M.C.I. oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ove fabrike.

 

Početna cena na javnom nadmetanju je 24,9 miliona, a depozit je 9,9 miliona dinara.

 

Imovina je podeljena u dve celine. Jednu čine objekti koji su upisani u vlasničku dokumentaciju. Druga celina su objekti koji nisu upisani u vlasničku dokumentaciju i koji predstavljaju vanknjižnu svojinu stečajnog dužnika.

 

Javno nadmetanje za dve celine koje su predmet ove prodaje održaće se 30. decembra, u 10 časova, u kancelariji stečajnog upravnika u Kikindi.

 



 

Privredni sud u Zrenjaninu je rešenjem od 4. decembra 2018. godine proglasio bankrot brodogradilišta M.C.I. Prethodno je, 31. oktobra iste godine, otvoren stečajni postupak nad ovom novobečejskom fabrikom.

 

Predlog za pokretanje stečaja podnelo je preduzeće „Holdco Two“ doo iz Beograda. Kao razlog, navedeno je da je brodogradilište već tri godine u blokadi, da je nesposobno da izvršava svoje finansijske obaveze i da je račun preduzeća blokiran na 35,6 miliona dinara.

 Izvor: https://www.zrenjaninski.com/ekonomija/prodaje-se-nepokretna-i-pokretna-imovina-novobecejskog-brodogradilista/?platform=hootsuite

Бродоградилиште се продаје за 200.000 евра! Па какво је то бродоградилиште? Некоме је наравно зинуло "нешто" за земљиштем.

  Malo brodogradilište , navoz nije betoniran , nema kranova , ima jednu malu halu gde je pantograf za sečenje lima. Stare makaze ( centrifugalne ) za sečenje i valjak za savijanje koji su napolju - ispod jedne nadstrešnice. 8 vitala za izvlačenje brodova . Mislim da je maksimum 800 tona. ima fotografija Bečejskog brodogradilišta na temi , dok sam radio tamo. Sve u svemu . Nikakvo . Zavučena u kanal DTD . Skroz van varošice N. Bečej . Upravna zgrada poluraspadnuta i mala. Nema svlačionice za radnike , Wc-a. Menza u sklopu upravne zgrade devastirana.
 

 Ovo sam na brzinu našao .

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]

  Home  Kategorija info  Ko je zapalio zgradu Brodogradilišta “Sava”?!
Kategorija infoSlajder
Ko je zapalio zgradu Brodogradilišta “Sava”?!
By SMP -04/12/201933820

[attachment=1]
Prethodnog vikenda, sa paljenjem zgrade nekadašnjeg Brodogradilišta “Sava” u Mačvanskoj Mitrovici, kao da je tim činom simbolično završena jedna epoha ovog mesta u kojem je, gotovo iz svake kuće, bar po jedan član domaćinstva u nekom periodu radio u ovom preduzeću.
[attachment=2]
Izvor:https://mitrovica.info/ko-je-zapalio-zgradu-brodogradilista-sava/?fbclid=IwAR3zqkBzEc5JjmylPsMbjf-edVJNyXxbITrJR4mr_seJozcSjbY6Dqi8K_M
 
Mnogi meštani sa setom su posmatrali ovaj požar jer je zgrada za njih bila simbol nekih boljih, mirnijih vremena, kada se od plate moglo lepo živeti, bez velikih stresova. Uzgred, ova zgrada je ozidana pre oko 150 godina, i u prvo vreme bila je carinarnica na granici između tadašnje Kraljevine Srbije i Austro-Ugarske monarhije.

U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka renovirana je od poda do krova i u njoj su bili smeštene službe koje su upravljale Brodogradilištem “Sava”.

Iako Brodogradilište nije ni prva ni poslednja kompanija koje je uništilo društvo iz DOS-a, ona ipak ukazuje na svu bahatost svih proteklih vlasti na ovim prostorima (zaključno sa sadašnjom). Godinama već ceo taj prostor od skoro 4 hektara u samom srcu Mačvanske Mitrovice, kao da je čekao upravo ovakav čin.

Radnici nekada uspešne kompanije, čiji su brodovi plovili svim morima, isplaćeni su mizernim novčanim iznosima od manje od 1 posto od svojih potraživanja. Nasuprot tome, sa lokacije Brodogradilišta u Mačvanskoj odneto je sve što je moglo da se utovari. Metalne konstrukcije iz hala koje se nalaze iza izgorele Upravne zgrade, viljuškari, metalni elementi i podizači, davno su završili po otpadima za milionske cifre. Na oko tri hektara placa bilo je drveće koje je isečeno, a novac dobijen za bezbroj isečenih kubika, završio je u džepovima nepoznatih lica.

Navodno su više puta organizovane i prodaje praznih zgrada koje su ostale na ovoj lokaciji, što nije moglo da se zagrabi i odnese, ali nije bilo zainteresovanih kupaca. Podsećanja radi, lokaciju u Zasavici je kupio Vahali i ona danas uspešno posluje.


Na neki način, ova paljevina nekom je došla kao naručena, pa je samim tim otvorila i mnoštvo pitanja, tako da bi se čak  moglo i pretpostaviti da je ovaj požar podmetnut.

Pogotovo ako se uzmu u obzir izjave slučajnih svedoka koji kažu da u 6 časova nije bilo nikakvih sumnjivih događanja oko te zgrade, čak ni dima, a već oko 6.25 plamen je zahvatio celu površinu krova. Može li se krov tako brzo zapaliti ako prethodno nije bilo dobre “pripreme” za požar, pitanje je na koji odgovor znaju čak i apsolutni laici.

Naročito ako se uzme u obzir da je zgradi isključeno napajanje električnom energijom, tako da se krivac ne može naći u “neispravnim” instalacijama.


 
Pored toga i tajming kao da je bio namerno tempiran. Prvi dan vikenda ujutro, kad preduzeća ne rade, kad je, samim tim, mogućnost slučajnih prolaznika svedena na minimum. Prethodna noć – kišna!

Pretpostavljamo da će nadležni organi uspešno odraditi svoj deo posla i naći uzrok ovom požaru. Tako bi se skinula svaka sumnja sa onog koji u sledećoj prodaji kompanije bude najzainteresovaniji za kupovinu, jer je čaršija već ubeđena da baš u tom grmu leži zec koji je zapalio zgradu Brodogradilišta.

 Još brodogradilišta Bečej.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]
  [attachment=7]
  [attachment=8]

Veliki poduhvat na Begeju: Gradi se moderan rečni tanker


U brodogradilištu Šipjard Begej (Shipyard Begej) gradi se rečni tanker dug 136 metara, koji je lagan za svoje dimenzije i biće težak 855 tona.

To predstavlja novu generaciju i modernizaciju plovidbe u celom svetu.

Marko Pražić, direktor brodogradilišta, kaže da danas mogu da se pohvale da je brodogradilište potpuno operativno, navodi se na sajtu Grada, prenosi eKapija.

"Plan nam je bio da zaposlimo 75 ljudi, ali smo taj broj premašili i trenutno je ovde zaposleno 130 ljudi, što je nadmašilo i moja početna očekivanja. Osim brodogradilišta Begej, kompanija Rubikon od novembra 2019. godine poseduje i brodogradilište Bomeks, koje smo takođe kupili iz stečaja, i uz ta dva brodogradilišta, trenutno u Evropi ne postoji kompanija sa većim kapacitetom za proizvodnju plovila", rekao je Pražić.

Rekao je i da su već potpisani ugovori za gradnju drugih brodova, a da im je u cilju da ulažu u Bomeks i da povećaju broj zaposlenih sa sadašnjih 25.

"Bomeks je trenutno u nekom sistemu investicije, kupujemo novu opremu, osposobljavamo navoze", naveo je.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić istakao je da mu je drago da se posle višegodišnje slike praznih hala, sada u brodogradilištu Begej drugačija slika.

"Oduševljen sam planovima i projektima, među kojima su izrada novih tankera i reparacije koji su u planu, a koje mi je danas predočio direktor Marko Pražić. Verujem da će brodogradilište opet doći u žižu interesovanja mnogih brodovlasnika u Evropi i svetu", rekao je Janjić.

Rubikon šiping kompani iz Beograda postao je vlasnik imovine Brodogradilišta Begej u stečaju 2016. godine, kada je odluku o tome doneo odbor poverilaca, prihvativši ponudu te kompanije vrednu 96 miliona dinara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=13&nav_id=1666158)

 Stala tema???


  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]

 Da li moram ja da promenim firmu da bi se nešto ovde dešavalo?

  :angel: :super :udri

Cujem da je Vahali otpustio veliki broj radnika u SM.

 Ja sam otišao svojom voljom , dao otkaz 29 marta. Oni koji su ostali su dobili otkaze uz otpremninu. Neću da ulazim u sumu para .
 Moj obraz je čist.
 Sam sam otišao , sam se ubio.
 Kažu mi da je oko 400- 500 ljudi otpusteno.
 S poštovanjem

Brodogradilište "Sava" AD iz Mačvanske Mitrovice ima novog vlasnika


Brodogradilište "Sava" AD iz Mačvanske Mitrovice i zvanično je prešlo u ruke Grada Sremska Mitrovica.

Ruinirana, ali i dalje pod zaštitom države upravna zgrada jednog od najpoznatijih brodogradilišta bivše Jugoslavije konačno je našla vlasnika.

Pored same zgrade, grad je sada vlasnik i oko tri hektara zemljišta.

Grad je za objekat i zemljište u ulici Mačvanski kej, odnosno za imovinu "Sava" AD poveriocima isplatio oko 13 miliona dinara, piše portal Ozon Media.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=04&nav_id=1691480)

Kadrovi bivšeg Arsenala oživljavaju brodogradnju u Srbiji


Bivši direktor tivatskog Arsenala kupio je brodogradilište u Apatinu i obnavlja ga sa grupom radnika iz Boke, pišu podgoričke Vijesti.

Kompanija "Arsenal Rem" iz Kraljeva bivšeg tehničkog direktora vojnog brodogradilišta Arsenal u Tivtu, mornaričko-tehničkog pukovnika u penziji Vasilija Pecića, i za koju radi jedan broj bivših inženjera i iskusnih majstora tivatskog Arsenala, dobiće podršku Vlade Srbije da obnovi i razvije brodogradnju u toj državi.

To je obećala premijerka Srbije Ana Brnabić koja je nedavno posetila Apatin i tamošnje brodogradilište na reci Dunav, a čiji je "Arsenal-Rem" vlasnik od prošle godine.

"Brodogradilište u Apatinu je dokaz koliko su važne domaće investicije. Od avgusta 2019. konačno smo imali jako dobru privatizaciju i zahvalila bih kompaniji ‘Arsenal Rem’ iz Kraljeva i celom timu i porodici Pecić, jer su pokazali ne samo interesovanje, već i hrabrost da uđu u ovako ambiciozan projekat”, rekla je Brnabićeva.

Kompanija "Arsenal Rem" Kraljevo, a koja ima i istoimenu crnogorsku kćerku kompaniju u Tivtu, za 2,1 miliona evra je lane kupila Brodogradilište Apatin koje je nakon niza neuspjelih privatizacija završilo u stečaju. U nabavku nove opreme za brodogradilište firma je u međuvremenu uložila 800.000 evra.

"Kada već nismo uspeli da spasimo brodogradnju u Tivtu i Crnoj Gori, bar da Tivćani probaju da spasu brodogradnju u Srbiji”, komentarisao je Pecić ovaj poslovni potez za Vijesti.

On je proteklih desetak godina, od kada je zatvoren Arsenal u Tivtu i Jadransko brodogradlište Bijela, nastojao da preko svojih firmi iz Kraljeva i Tivta održi kontinuitet brodograđevne i brodoremonte delatnosti u Boki koja ima viševekovnu tradiciju, a ukazivao je na to da za to nije bilo razumijevanja kod crnogorske Vlade. Svi Pecićevi predlozi da se makar deo kapaciteta Arsenala ili Bijele sačuva i nastavi brodograđevna delatnost su odbijeni sa obrazloženjem, kako je rečeno, da budućnost Boke i Crne Gore nije u industriji, već dominantno u turizmu.


Dobrim majstorima plate i do 1.200 evra

Apatinsko brodogradilište bilo je najveće rečno brodogradilište u bivšoj Jugoslaviji, i drugo po veličini u Evropi. Osnovano je pre tačno 100 godina i bilo je sa 800 radnika najveći poslodavac u tom vojvođanskom gradu i jedan od najuspješnijih izvoznih kolektiva u Srbiji.

Raspolaže tehničkim kapacitetima koji su omogućavali da se u njemu grade rečni, ali i morski brodovi različitog tipa i namena - od tankera i balk kerijera, preko tegljača, potiskivača, barži, plovnih bagera i plovila za naftnu i ofšor industriju, dužine do 135 metara i veličline do 6.000 tona deplasmana. Sagradilo je više od 400 brodova.

Gotovo potpuno ekonomski uništeno brodogradilište, ali koje je sačuvalo glavne tehničke resurese - među kojima i sinhrolift, Pecić je proteklih meseci počeo da vraća u život.

Trenutno u brodogradilištu radi 20 stalnih radnika, ponovno su počeli remonti rečnih brodova i plovila, ali su planovi "Arsenal Rema” ozbiljniji, pa je tako Pecić već sklopio sporazum o saradnji sa Srednjom tehničkom školom u Apatinu gde će biti uveden sistem dualnog obrazovanja mladih za deficitarna zanimanja u brodogradilištu, prvenstveno zavarivače i brodomontere. Ta kompanija je zavarivačima ponudila početnu platu od 600 evra, ali ona zavisno od njihove veštine i toga da li mogu da vare prohrom, aluminijum i slične lake ili legirane metale, iznosi i do 1.200 evra.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=07&nav_id=1692536)

 Apatin je non stop živeo i radio uprkos stečaju i ostalim glupostima . Znači i pre g-dina Pecića su rađeni remonti . Samo je sada brodogradilište dobilo opet Vlasnika .

 S poštovanjem

Brodove gradimo, ali ih nemamo: Na desetine plovila godišnje napravimo za evropsko i američko tržište
B. Caranović 30. 11. 2020.

POSLE pauze od gotovo tri decenije otkad je brodogradnja u Srbiji zamrla, ova se industrija u poslednje četiri godine ponovo "probudila".

Od 2016. godine, na našim rekama porinuto je i izvezeno više desetina novih brodova, iako nijedan nije namenjen domaćem brodarstvu. Poslednji srpski brod, "Deligrad", izgrađen je 2004. u "Brodogradilištu Beograd" za "Jugoslovensko rečno brodarstvo". Prema podacima Privredne komore Srbije, od nekadašnjih deset, u Srbiji sada radi pet brodogradilišta, od kojih je samo jedno u domaćem vlasništvu. Brodogradilište u Apatinu je kupilafirma "Arsenal Rem" iz Kraljeva, a njegove kapacitete koristi privredno društvo "Interbrod". U poslednje dve godine kontinuirano rade na remontima i rekonstrukcijama brodova i plovnih objekata. Tu su i "Šipjard Bomeks 4m" iz Perleza kod Zrenjanina i "Begej" iz istog grada, čiji je vlasnik "Rubikon šiping kompani", "Vahali" iz Sremske Mitrovice i "Šipjard Kladovo".

- U današnjim brodogradilištima se uglavnom grade takozvani trupovi u čeliku i obavljaju se remonti i rekonstrukcije brodova i plovnih objekata, dok se opremanje broda, koje je izrazito skupo i zapravo izvor zarade, radi u inostranstvu - kaže Nenad Dragović, iz Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS. - Izgradnja trupa u čeliku predstavlja najjednostavnije sklapanje - zavarivanje trupa broda, te se tako oformljen spušta u vodu i transportuje u inostranstvo. U ovih pet brodogradilišta radi više od 800 radnika, a pod srpskom zastavom plovi oko 100 brodova.

U Brodogradilištu u Kladovu, u vlasništvu holandske kompanije, grade se novi brodovi za strane kupce, kao i remonti plovila.

- Godišnje se kod nas izgradi i izveze između 12 i 15 brodova. U naredne tri godine obezbeđen je posao od oko 100 miliona evra, koji obuhvata buduću saradnju sa kompanijom iz Pančeva, od koje se očekuje sertifikacija gradnje brodskih rezervoara za gas, kapaciteta 380 kubika - kaže Milenko Lepović, direktor brodogradilišta u Kladovu - Gradimo tankere za prevoz nafte i gasa i asfaltne tankere za tržište u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Luksemburgu, Nemačkoj.

Holanđani su vlasnici i Brodogradilišta "Vahali šipbilding" iz Sremske Mitrovice, koji se se bavi izgradnjom turističkih rečnih kruzera. Osim samog trupa, ovde se delimično radi i unutrašnjost.

- Ove godine je zabeležen pad tražnje zbog korone, ali inače, godišnje gradimo i isporučujemo za evropsko i američko tržište sedam rečnih kruzera - kaže Kristina Anđelković, direktorka ovog brodogradilišta. - Na srpskom tržištu smo 15 godina, a poslednjih pet je industrija rečnih kruzera uzela maha. Kada je potpuno završen i opremljen, u zavisnosti od luksuza, kruzer košta od 17 do 30 miliona evra.

ZLATNO DOBA U JUGOSLAVIJI

DO 1998. godine, imali smo deset velikih brodogradilišta, u kojima je radilo oko 6.000 zaposlenih - kaže Dragović. - Godišnji izvoz tada je bio 200 miliona evra, a 2015. šest puta manji, mada je trend u svetu porast ove industrije.

Nekadašnja Jugoslavija dičila se svojom industrijom i izvoznim potencijalima, a jedna od perjanica bila je i rečna brodogradnja. Instalisani prerađivački kapaciteti iznosili su više od 10.000 tona čelika u nekadašnja tri brodogradilišta: "Apatin", "Brodoremont" i "Dunav". Početkom novembra porinuta je grdosija dužine 135 metara, širine 11,6 metara, mase 855 tona, nosivosti više od 4.300 kubika, izgrađena u brodogradilištu "Šipjard Begej". Vrednost ovog rečnog tankera je 2,2 miliona evra.

ZAKON

- ZA poslednje četiri godine na našim rekama je potonulo deset brodova - kaže Vajda. - Problem što se dozvole za plovidbu daju olako i što nedostaje odgovarajuća inspekcijska kontrola. Brodogradnja i brodarstvo su kod nas unazađeni, nema podmlatka, a na brodovima radi kadar u poznim godinama jer, zbog loših zakona, mladi koji izađu sa školovanja ne mogu na praksu, jer niko neće da im plati osiguranje, a bez toga ne mogu na brod.

SAMI OBUČAVAJU RADNIKE

PREMA rečima Branislava Vajde, predsednika Udruženja profesionalnoh lađara Srbije, majstora brodogradnje sve je manje, a najcenjenije zanatlije i kapetani ove struke ušli su u osmu deceniju. U Kladovo osim 250 naših, stiže i oko 150 radnika iz Rumunije, a tamo se već godinama organizuje dualno obrazovanje, gde se obučavaju budući brodograditelji. Zbog neadekvatnog obrazovanja u Srbiji, svoje radnike sami "prave" i u brodogradilištu Vahali.

Izvor: www.novosti.rs

  https://www.zrenjaninski.com/ekonomija/staro-brodogradiliste-begej-i-zvanicno-prestaje-da-postoji/?fbclid=IwAR31mps_csYdq3TPN4FJLPK3AR7wGUdMVibIt2qFyqvm

   :udri :zid

 Na veliku žalost.

Eh...a kad se setim pre nekih 14 godina kada sam sa firmom bio na poslovnom sastanku. Gradili su brod za koji su im trebale vatrootporne i vodootporne ploče za enterijer, plafoni, podovi, pregradni zidovi. I dovedemo mi i stranca, predstavnika koncerna Techno Physic iz Švajcarske, koju smo zastupali za Srbiju, a u čijem sastavu je proizvodni pogon ploča "Negor" iz Cerknice kod Ljubljane (nekadašnja fabrika Brest).
I napravimo dogovor. Isporučili smo im nekoliko šlepera ploče. Svi zadovoljni. U fabričkoj menzi ručali čorbast pasulj. Švajcarac (u sredini na slici 1 na kojom sam ja nagnut iznad njega i gledamo crtež broda) kaže: "Odlična supa od pasulja"!

Nekad bilo, danas se pričalo....

Slika 1:
[attachment=1]

Slika 2:
[attachment=2]

Slika 3:
[attachment=3]

 Nekada bilo .
 Radili smo brodove - ključ u ruke .

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]
  [attachment=7]
  [attachment=8]
 

Какав је ово брод? Неки туристички?

 Radio za nekog tipa iz Zemuna . Katamaran .

Ovo je zapravo "varijacija na temu" pontoon boat-a.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]
  [attachment=6]
  [attachment=7]
  [attachment=8]
  [attachment=9]
  [attachment=10]

  https://www.youtube.com/watch?v=hMW20SKOLnw&ab_channel=InstTechSciSASA