Kina je ove godine po prvi put prikazala u javnosti samohodnu haubicu kalibra 155 mm, projektovane na kamionskoj šasiji. Ovaj novi model samohodne haubice primećen je malo ranije, kada se nalazio na testiranju u artiljerijskoj jedinici kineskih oružanih snaga. Zasnovana je naprojektu starijeg datuma, oznake SH-1, koji je bio namenjen uglavnom za izvoz, s tim da je po mnogim pitanjima unapređena. Ukoliko posmatramo koncept oruđa, može se reći da je sličan francuskoj samohodnoj haubici CAESAR. Neki izvori označavaju ovo oruđe kao SH-1A, mada je tačna oznaka još uvek nepoznata. Trenutni status oruđa je nepoznat, ali je sigurno da je proizvedena bar jedna baterija ovih oruđa, koja se koristi za testiranje i evaluaciju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Samohodna haubica je naoružana topom-haubicom kalibra 155 mm, najverovatnije modifikacijom haubice AH-2 155 mm/L52. Oruđe je kompatibilno sa svom standardnom NATO municijom kalibra 155 mm, kao i sa domaćom municijom razvijenom u kompaniji Norinco. U svakom slučaju, haubica može koristiti široki dijapazon municije. Ovaj artiljerijski sistem je sposoban da gađa direktnom i indirektnom vatrom. Maksimalni domet oruđa je do 53 km, ukoliko se koristi municija sa gasogeneratorom. Treba napomenuti da je ovaj domet već bio demonstriran kod modela SH-1. Pored klasične municije, haubica može koristiti i domaću pametnu munciju, izrađenu na osnovu ruskog Krasnopolja. Kina je ovu tehnologiju usvojila krajem devedesetih godina i uspešno razvila sopstvene pametne projektile. Maksimalni domet ovih projektila iznosi 20 km.

Pre otvaranja vatre, sa zadnjeg dela haubice se spuštaju dva oslonca, čime se dobija stabilna platforma za gađanje. Maksimalna brzina gađanja haubicom je oko 4 do 6 projektila u minuti. Vreme prevođenja iz borbenog u marševski položaj je oko jednog minuta, što znači da haubica može da izvrši dejstvo i napusti vatreni položaj pre nego što bi snage nepriajtelja krenule u kontrabatiranje.

Za platformu je izabran novi model kamiona Shaanxi, sa oklopljenom kabinom. U vozilo se može smestiti cela posluga oruđa, koja broji četiri ili pet vojnika. Oklop pruža zaštitu ukrcane posluge od streljačkog naoružanja i parčadi artiljerijskih projektila. Na krovu kabine se može ugraditi teški mitraljez kalibra 12,7 mm.

Milkor 4x4 je novi oklopni transporter, razvijen u južnoafričkoj kompaniji Milkor. Vozilo je projektovano da zadovolji zahteve oružanih snaga afričkih zemalja za oklopnim transporterom, tako da se vozilo može koristiti za transport ljudstva, evakuaciju ranjenika, ali i za zadatke kontrole nemira i demonstracija. Vozilo se samim tim može naći u vojnim ali i policijskim jedinicama. Milkor je zvanično prikazan na ovogodišnjoj međunarodnoj izložbi naoružanja u Južnoafričkoj Republici, koja se organizuje pod nazivom Africa Aerospace and Defence. Proizvodnja ovih vozila je u toku, s tim da nije poznat naručioc za koga se trenutno proizvode.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vozilo je projektovano na ojačanoj komercijalnoj šasiji, u koju je integrisan pogon na sva četiri točka. Vozilo ima konvencionalni raspored celina, sa motorom u prednjem delu, kabinom u srednjem i transportnom odeljku u zadnjem delu vozila. Telo vozila, tipa monokok, obezbeđuje vozilu visok stepen stabilnosti, fleksibilnosti i čvrstoće koji su potrebni prilikom izvršavanja ključnih misija i zadataka. Na prednjem delu tela vozila nalazi se veliko vetrobransko staklo, dok se na bokovima nalaze po tri prozora.

Na zadnjoj strani vozila nalazi se hidraulična rampa za ukrcaj i iskrcaj posade i ukrcnog odeljenja. Posada vozila je dvočlana i čine je vozač i komandir. Prostrani transportni odeljak pruža dovoljno prostora za smeštaj osam vojnika sa naoružanjem i opremom. Modularna konstrukcija omogućava konvertovanja osnovne verzije vozila u komandno, sanitetsko ili pak policijsko vozilo.

Maksimalna masa vozila iznosi 15 tona, dok je masa praznog vozila 9,5 tona. Najveći broj sklopova vozila je komercijalan, što znatno pojednostavljuje održavanje vozila od strane korisnika.

Na krovu vozila se nalazi daljinski upravljiva oružna stanica, naoružana mitraljezom kalibra 12,7 mm. Ova oružna stanica se može naoružati i automatskim bacačem granata. Pored naoružanja, vozilo raspolaže i bacačem dimnih kutija.

Oklop vozila obezbeđuje zaštitu posade i ukrcanog ljudstva u nivou B7, odnosno štiti ih od zrna streljačkog naoružanja, parčadi artiljerijskih projektila, fragmenata bojevih glava i mina i eksplozivnih naprava. Nivo oklopne zaštite se može poboljšati ugradnjom dodatnih oklopnih ploča na vetrobransko staklo i bočne prozore.

Vozilo Milkor se pokreće Ivekoviim turbo dizel motorom, snage 176 kW; odnos snage i mase iznosi 17 kW/t. Maksimalna brzina kretanja vozila iznosi 110 km/h, dok je autonomija kretanja oko 1000 km.

Vozilo nema mogućnost savlađivanja vodenih prepreka, dok veliki klirens dozvoljava prelazak plićih vodenih prepreka gazom.

Odlično. Onda neka se bavi tim poslom.

У то вријеме Црногорци без оружја нијесу у Спуж улазили – само жене, и то оне поружније. Једна од тих жена срела их је, зачудила се и питала куд то они иду у Турке; они су је ућуткали и отјерали. У Спужу су их Турци лијепо дочекали, као цијењене Брђане и понудили им да одробе (извуку из Бјелопавлића) породице, па и да им код Спужа, под својом заштитом, дају имања. Они на то нијесу пристали, но су пошли у Подгорицу. И тамо су били понуђени да остану, но они су продужили за Скадар. Ни у Скадру нијесу били ружно дочекани, добили су војничко снабдијевање и нијесу морали да раде. Но, приликом неких нереда, ријешено је да сав скитачки народ из Скадра буде пребачен у Истамбул – тако су се и њих двојица нашли на Босфору, а писмо им је остало у турској канцеларији. Ту у Цариграду нашли су неког Шофранца, којем нијесу казали права имена ни разлог што су се поскитали. Шофранц их је довео у руску цркву на Пангалди. Ту гдје је поп Иларијон, били су тада други попови; видјели су да поп Пуниша зна понешто од богослужења, зато су му дали собу и храну. Пуниша је тражио да с њим може да станује и Тодоp.

Капетан Токо Шарановић на Главици, кад је видио да му нема попа Пунише, питао је перјаника камо писмо, и зна ли барем шта пише у њему. Перјаник није знао шта је у писму. Токо, заједно с перјаником, пође на Цетиње, да дозна шта му је наређено. Књаз га је одмах питао: 'Јеси ли их смакао?' - 'Ја не знам кога, Господаре.' - 'Зар си их пустио, пасји сине?... Платићеш их својом главом!' И би га посјекао да га није војвода Мирко одбранио. Отада су одредили да капетан не поставља писара док му то са Цетиња не одобре.

У Цариграду су Кадић и Павићевић пронашли црногорског консула Мартиновића. Често су код њега навраћали да питају за Црну Гору, али се нијесу казивали под правим именом. Једном је консул узео да чашћава њих и друге залутале Црногорце, па је рекао: 'Данас сам примио веселу вијест из домовине: брат ми се жени, а то је Господар одредио киме ће се оженити: од чувенога рода Кадића, сестром Тодора Кадића.' – Па он нема неудатих сестара', рекао је Тодор. - 'Та му је сестра била удата за некога попа Павићевића, али су поп и шура заједно некуд побјегли, а попадија је, кажу, чувена по љепоти, а и род јој је један од најбољих.'
Да се освети, Тодор је консула мучки убио. Прије тога био се погодио с неким Грком да их прими на свој брод као ложаче, те да их превезе до Одесе. Хтјели су да се жале руском Православном синоду на књаза Данила – како од живих мужева одваја жене и удаје их. Ту се десила нека неприлика, болест, шта ли (или ја нијесам добро упамтио), те Пуниша није стигао на брод, но сам Тодор. Тодора су у Одеси Руси скинули с брода, посумњали су у таквог Црногорца који им долази грчком лађом из Турске, па су га послали на неко острво код Одесе, гдје је остао годину дана. Ту би му и кости окапале да није некако наишао онај исти Грк с бродићем, те је Тодор с њим побјегао у Цариград.
Тамо већ није нашао Пунишу. Пуниша је из Цариграда био пошао у Бугарску, па стигао у Србију. Из Србије су га прогнали преко Саве. Неки поп из Сријема помогао му је да се пребаци до у Босну. Преобукао се у турско, те преко Сарајева стигао на Сливје код Никшића. У Сливију је био пазар гдје Црногорке доносе млијеко и сир на продају и сједе код тога. Ту је он препознао своју снаху и питао је како су код куће. Она га није препознала и сунула је, а он јој се казао. Она га је повезала с рођацима у Рсојевићима...

Sad će 6 godina za dva dana od ovoga. Jes' da smo u sezoni slava opet, al' biće da je to najduža kijavica u istoriji kijavica   


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kaзивање Јоксима Распоповића из Бјелопавлића. 'У вријеме кад је књаз Данило, познат и под именом Зеко Станков, почео да утврђује своју власт над Црном Гором, еда би је учинио оним што данашњи интелигенти називају модерном државом – послао је перјаника Петра Јовићевића да испита ко су присталице Петра и Ђорђија у Бјелопавлићима и Пиперима. Јовићевић је свратио у кућу попа Мира Бошковића и почео да се буни против књаза, а поп му је на то рекао: 'Тим путем ти у моју кућу боље да нијеси свраћао!... Попиј чашу и обрћи окле си дошао, е може бити друга!...' Јовићевић је продужио до Агице Радуловића, те нашао на кућу у градњи. Задржали су га ту на чести. Били су заклали нешто за раднике, те су га и на ручак задржали, али кад је почео разговор против књаза Данила, умучкали су га и запријетили му. Јовићевић је свратио код Кадића у Боан – то је село, послије тих догађаја све до данас остало пусто, са зидинама. У кући Тодора Катића затекао је домаћина и његовог зета, попа Пунишу Павићевића. Њих двојица су насјели искушењу те се изрекли против Зека, као и против његова штићеника Бошковића. Одатле је Јовићевић продужио преко Пипера, али нигдје није имао успјеха осим код Божовића, потомака Тодора Мушкина. Ту му је домаћин рекао: 'Бих сагорео Петровиће да могу, ђеда су ми убили, али им не могу ништа осим да ми буде горе, па зато нећу ни да макнем.' Из Пипера је Јовићевић при повратку свратио у Марка Марушића, но чим је почео да излаже своју шемакију против књаза Данила, Марушић га је позвао на мегдан као худитеља његовог владара.
Јовићевић је о свему тачно обавијестио књаза. Књаз се на Божовиће није осврнуо, ваљда је сматрао да га њихова мржња не угрожава. У Бјелопавлиће је послао перјаника са запечаћеним писмом на руке капетана Тока Шарановића: да, чим писмо добије, посијече Тодора Кадића и попа Пунишу Павићевића. Капетан није био писмен; перјаник га није нашао код куће, него на Главици, пазаришту, под неким ладњаком. Кад му је перјаник предао писмо, капетан га је пружио свом писару, а то је био главом поп Пуниша Павићевић, о чијој се глави радило. Пуниша, чим је прочитао писмо, рекао је капетану: 'Ово ћемо послије да решавамо, треба о томе да се размисли.' Онда се нашао у послу да измакне, пронашао Тодора Кадића, узели су оружје и пошли у Спуж, у турску тврђаву. Са собом су понијели књажево писмо…

StuG III, istočni front, verovatno zima 1941/42.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

@solaris

Cini mi se da je ta na vrhu jarbola samo TV/LLTV kamera tj da nema termoviziju. U svakom slucaju ta je samo za osmatranje.
Ova na RWS tj na topu ima TV i termoviziju i laser tako da je to kvalitetnije resenje.
U svakom slucaju za ovakav tip broda trebalo bi obezbediti kvalitetnu (veceg dometa) osmatracku visekanalnu elektroptiku kao dopunu radaru.

Hvala 


Jedan KV-1, oštećen pa zarobljen.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

StuG III, istočni front, 1941. godina.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]