1999. su A-10 u najvećem broju slučajeva oštećivale Prage topom 30mm i Boforsi, znači cevna artiljerija neposrednim dejstvom. Pošto je reč o oklopljenom avionu izuzetno robustnih karakteristika namenjenom za jurišna dejstva po tačkastim ciljevima avionskim topom 30mm, Strela-10 verovatno nije baš najpodesnije sredstvo za borbu protiv ovog aviona. Što zbog male bojeve glave, što zbog suviše kratkog vremena pojavljivanja cilja za zahvat glave rakete i njenog lansiranja. Strela-2 i Igla su mnogo korisnije protiv A-10 ali su ovi imali ugrađen sistem za skretanje rakete kojim su se uspešno štitili od ovih inače odličnih prenosnih PVO sistema. Svedok sam nekoliko ispaljenih Igli sa relativno male udaljenosti ( cilj je izlazio iz najvećeg prstena nišana ) gde je raketa neposredno pre očekivanog pogotka skretala ispred aviona ostavljajući ga neoštećenog!
Tri kilograma eksploziva je sasvim dovoljno da se obori bilo koji avion u slučaju direktnog pogotka. Međutim, to je jako teško postići pa se ide na rasprskavanje prilikom prolaska pored cilja jer je veća verovatnoća da će bar nešto biti pogođeno. Čelične šipke imaju dvostruku ulogu. Pre svega daju čvrstinu raketi i onemogućavaju njeno slamanje prilikom praćenja manevra izbegavanja koji izvodi zahvaćeni cilj. A potom, prilikom aktiviranja punjenja blizinskim upaljačem pri mimoilaženju sa ciljem šipke povećavaju verovatnoću zahvata cilja i njegovog oštećenja/obaranja. Jedan motor A-10 gasi sigurno + teško oštećuje trup i krila, pa vi sad vidite. Kada ga potkači deo Strele-10 može samo da se okrene i poput ranjenog svinjčeta, po čemu je i dobilo nadimak bradavičasto svinjče, uz riku da se uputi ka najbližem sletalištu. U svakom slučaju, u toj operaciji više neće učestvovati dok se ne popravi a to je najbitnije.
Strela-10 je nastala kao zamjena za Strelu-1M. A Strela-1 ima zanimljiv istorijat nastanka. Kada se u SAD pojavio LPRS FIM-43 Redeye i SSSR je odlučio da napravi svoj analog. Buduću Strelu-2. Ali pošto su sumljali da će uspjeti napraviti dovoljno lagan sistem, odlučili su da kao alternativu razviju i teži sistem. Osnovni sistem je dobio naziv Strela-2, a alternativni Strela-1. Prvobitna zamisao je bila da se kao alternativa razvija trodijelni sistem, raketa iz dva dijela i postolje. Svaki dio bi mogao nositi jedan vojnik. (Kao MB 82mm) Ubrzo se odustalo od te ideje i odlučeno je da se razvija prevozni sistem. Zahtjev u vezi mase je bio da raketu na lanser mogu postaviti dva vojnika bez ikakvih pomagala (dizalica). Oba sistema, Strela-1 i Strela-2 su uspješno prošla ispitivanja. Pošto je Strela-1 imala veće mogućnosti od Strele-2, odlučeno je da se u naoružanje uvedu oba sistema. Kad se Strela-1 pojavila, sledeći veći sistem, Kub je još bio u razvoju.
Kad je došao red da Strela-10 zamijeni svoju prethodnicu u naoružanju je bila i Osa. Čak i kasnije kad je Tunguska počela zamjenjivati Šiljku, razlika u cijeni je bila razlog da se zadrži i Strela-10.
Pitanje u vezi nedovoljno moćne b/g za obaranje aviona. Pošto je b/g sa šipkama, kolika oštećenja nanosi jedna ili nekoliko takvih šipki kad pogode avion? Koliko su česta dovoljno velika oštećenja da avion ne podliježe remontu?
Pa vise pogodaka je bilo 1999. godine i brzo su ih popravljali, repna sekcija, gondola motora na A-10 i tako to, ali nista kriticno!
Strela-10 je nastala kao zamjena za Strelu-1M. A Strela-1 ima zanimljiv istorijat nastanka. Kada se u SAD pojavio LPRS FIM-43 Redeye i SSSR je odlučio da napravi svoj analog. Buduću Strelu-2. Ali pošto su sumljali da će uspjeti napraviti dovoljno lagan sistem, odlučili su da kao alternativu razviju i teži sistem. Osnovni sistem je dobio naziv Strela-2, a alternativni Strela-1. Prvobitna zamisao je bila da se kao alternativa razvija trodijelni sistem, raketa iz dva dijela i postolje. Svaki dio bi mogao nositi jedan vojnik. (Kao MB 82mm) Ubrzo se odustalo od te ideje i odlučeno je da se razvija prevozni sistem. Zahtjev u vezi mase je bio da raketu na lanser mogu postaviti dva vojnika bez ikakvih pomagala (dizalica). Oba sistema, Strela-1 i Strela-2 su uspješno prošla ispitivanja. Pošto je Strela-1 imala veće mogućnosti od Strele-2, odlučeno je da se u naoružanje uvedu oba sistema. Kad se Strela-1 pojavila, sledeći veći sistem, Kub je još bio u razvoju.
Kad je došao red da Strela-10 zamijeni svoju prethodnicu u naoružanju je bila i Osa. Čak i kasnije kad je Tunguska počela zamjenjivati Šiljku, razlika u cijeni je bila razlog da se zadrži i Strela-10.
Pitanje u vezi nedovoljno moćne b/g za obaranje aviona. Pošto je b/g sa šipkama, kolika oštećenja nanosi jedna ili nekoliko takvih šipki kad pogode avion? Koliko su česta dovoljno velika oštećenja da avion ne podliježe remontu?
Ево и сајта за универзитетску полицију на државном универзитету у Тексасу: https://www.police.txst.edu (Више кампуса на различитим локацијама је организационо обједињено у један универзитет, као када би имали Државни универзитет Србије са кампусима у Београду, Нишу, Крагујевцу итд.)
У акцији су учествовали бојни припадници универзитетске, градске и државне полиције, укључујући и коњички одред.
Каква је то "универзитетска полиција"? Нека државна полицијска служба или је то обезбеђење универзитета?
Варира од државе до државе и од универзитета до универзитета. Јавни ред и мир су у надлежности локалних заједница. Неки универзитети уживају аутономију и налазе се ван јуриздикције градова, па у склопу тога организују и ред на кампусу. Полиција одржава ред, наплаћује казне за паркинг, итд. Имају сва овлаштења као и свака друга полиција (хапсе, узимају отиске прстију, спроводе у затвор), тако да се не ради о класичном обезбеђењу. Нпр. Хардвард има и криминалистику, воде детективске истраге. У неким државама (нпр. Тексас), држава је организовала заједничку полицију за универзитете и објединила ресурсе.
Неки универзитети немају полицију, него само обезбеђење. Један од њих је Колумбија у Њујорку. Они у случају потребе зову градску полицију. Међутим, универзитет је приватни посед и градска полиција може да дође само по позиву.
И сами Украјинци ситуацију око Авдијевке, односно на том правцу карактеришу као "веома тешку, али под контролом". Колико је то под "контролом" друго је питање. У сваком случају Руси су, након заузимања Очеретина, заузели мања околна насеља и тиме условили да Украјинска одбрана у Бердичију, која је била чврста, полако попушта (јер јој прети могуће окруђење).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Према неким информацијама Украјинци довлаче већа појачања из позадине, а делом и са других одсека фронта како би зауставили ово руско напредовање које прети да се развије у колапс фронта. Иако не мислим да заиста прети колапс целог фронта, веће, не координисано повлачење јединица на овом делу фронта (као што је сада) може врло негативно утицати на стање општег морала, али и на попуштање на другим деловима. Зато очекујем да Команда ОС Украјине брзо планира и предузме противнапад у правцу Очеретина са јачим снагама и уз значајно бољу координацију између јединица. Рекао бих да ће тај противнапад бити са севера у бок руским снагама у Очеретину и то на правцу Керамик- Бердичи.
Другим речима, милијарду долара је 125 хиљада обичних граната. Русија ту количину потроши за 12 дана.
Проблем је у томе што и Украјинци брзо троше муницију. Потрошња муниције далеко превазилази све норме које су постојале. Зато не постоје капацитети да се то надомести, посебно на Западу. Чак и Русија има проблем са артиљеријском муницијом. Па нису је тек онако увозили из Северне Кореје.
