PALUBA
December 03, 2020, 08:17:06 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10
 51 
 on: Yesterday at 04:01:07 pm 
Started by mwolf - Last post by kosta1961
Do 17K u bugaskoj avijaciji

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 52 
 on: Yesterday at 03:59:16 pm 
Started by Brok - Last post by Rade
Mogli bi da batalite da lupetate ko Maksim po diviziji i vratite se na temu?

 53 
 on: Yesterday at 03:58:08 pm 
Started by Brok - Last post by Brok
Ne volim da brišem postove, ali ako budem morao to ću uraditi.
Naslov teme je tenk M-84 pa se odmah vratimo na istu.

 54 
 on: Yesterday at 03:52:14 pm 
Started by Brok - Last post by kosmonaut
Quote
Zelim da napomenem da je nekada MIN - Masinska industrija iz Nisa -bila ukljucena u proces remonta tenkova T-55 a svojevremno je bila razmatrana u vreme SFRJ i kao destinacija za finalizaciju M-84 ali je finalizacija tenka M-84 u ime "bratstva i jedinstva" otisla u Hrvatsku. Iz Srbije je planski od 1945 u ime tog "bratstva i jedinstva" mnogo sta od industrije ali i para od poreza odvezeno drugde u druge republike a nesto joj nije bilo dozvoljavano ni da sama pravi - zelezare, razne druge fabrike itd.

Tako jedna mala Slovenija tik uz granice sa Austrijom i Italijom dobila ogroman broj firmi koje danas nakon nestanka glavnog trzista - Srbije su ili prodate ili zatvorene.

U isto vreme posle rata 1945 su se iz Srbije posle pod plastom opasnosti sa Istoka i navodne blizine Srbije sa granicom  VU firme selile na zapad. Kada su se radnici u nekim firmama u Socijalistickoj Republici Srbiji pobunili zbog iseljenja opreme zbog navodne opasnosti od VU  - drugarice i drugovi partijski komesari su presli na na drugu pricu o "bratstvu i jedinstvu" i kako radni narod Srbije treba da pomaze druge manje razvijene republike i narode u SFRJ
.

Gradis neku teoriju zavjere i samog sebe pobijas u svoja 2 pasusa. Znas (valjda znas) odakle je dolazila opasnost invazije 1948, 1956, 1968 i 1979? Ako to znas onda znas i za Bastion i koncentraciju voine industrije u istom.
Kako to da je Crvena Zastava ostala u Kragujevcu, Sloboda Cacak, PP Uzice itd?
Imaju sta i druge republike zamjeriti Srbiji od velikih para koje su isle iz Slovenije i Hrvatske u nerazvijene republike a posebno pokrajinu Kosovo koja je dio Srbija i koju ista ocito nije mogla othraniti. Da ne spominjem upad Srbije u monetarni sustav SFRJ 1990. i nevidjenu pljacku.
Glavni grad Beograd, centar moci, oficirski kadar JNA pretezno iz jednog naroda, znas kojeg itd. Ali ti to ne vidis, vidis samo Srbiju kako hrani ostatak Jugoslavije. Zbog takvog stava se i raspala.

 55 
 on: Yesterday at 03:51:41 pm 
Started by Brok - Last post by Brok
Za potrebe bolje odbrane od BPL ali i drugih pretnji iz vazduha potreno je hitno modernizovati nase oklopne i mehanizovane sastave uvodjenjem odnosno nabavkom Pancir-a na gusenicnoj platformi barem 24 komada - po barem 2 kom uz svaki meh i oklopni bataljon. Postojece Strela 10 treba modernizovati  drugacijim raketama - na primer RLN IC -  uz dodavanje savremeih sistema komunikacija za prijem i predaju informacija visljim nivoima kao i termovizijske kamere i blago modifikovanog radara PR-15 koima se mogu  osposobiti za pracenje blize situacije u vazduhu i samostalno dejstvo.

Strela -1M treba rashodovati i umesto njih na bazi sasije BVP M80(koji prakticno sa sve modernizacijom ne moze vise ikada biti dobar BVP) naoruzati odredjen broj sa RLN IC raketama na nacin na koji je opisano za Strela 10M i uvesti ih kao zamena za Strela 1M.

Modernizacijom koja je predstavljena predvidjena je ugradnja 12.7mm kroz RCWS, mislim da se isti treba zameniti sa ABG-30/40mm koji sa razvojem adekvatne municije(termobaricne i one poznate kao "celicna kisa" ili airburst) moze kudikamo da bude korisniji u borbni protiv ciljeva na zemlji ali i u vazduhu a plus moze da dejstvuje i indirektno sto je veoma korisno u borbi. Treba razviti i redenik i uvodnik za izbor dva tipa municije uz ABG.

Ovo je više nego neophodno, naročito u današnje vreme BPL-a koji su pored izviđačkih zadataka i ubojni. Mora se izmeniti formacija.
Mitraljez NSV se naziva protivavionski mitraljez ali ja do sada nisam čuo da je bilo koji tenk oborio sa PAM-om bilo kakavu letelicu, ako grešim neka me neko ispravi. NSV treba da bude isključivo za ciljeve na zemlji, gde se i pokazao da može biti koristan i to samo sa dejstvom iz tenka, a ne da komandir glumi glinenog goluba tako što će dejstovati sa luka gde je skoro čitav izložen. Nije malo komandira nastradalo baš tako.

Pisao sam već kada smo sredinom 90-tih imali združenu vežbu M-84 i Gazele. Tenkovi M-84 su bili ukopani čak i dublje, dok su svi članovi posade osmatrali ne bi li ugledali negde helikopter kako lebdi.
Preko radio veze samo smo dobijali podatke koji broj tenka je uništen, za manje od 10-ak minuta cela tenkovska četa je bila markirana i kroz simulaciju uništeni a da smo ih mi jedva i ugledali.

I baš kako navodiš, šta je 12.7 mm, treba ga zameniti bacačem granata 30 ili 40 mm, to bi bilo više nego odlično.

Demonstracija vatrene moći

 56 
 on: Yesterday at 03:45:09 pm 
Started by galeb - Last post by galeb

….. ми имамо страшно прецењено мишљење о себи.
   Meni se čini više puta baš suprotno. Na ovim prostorima je bilo dosta znanja, stručnjaka i tehnološke sposobnosti (čitaj i post od Božota 1.10.2020, strana 14 ovog topika).  I danas smo u nekim segmentima u svjetskom vrhu. Npr. u SLO je jedna firma, zaboravio sam ime, proizvodi produkte za aerospace industriju. A nije jedina i ne samo u SLO. Na sve ovo možemo bit ponosni a ne da pričamo samo kako smo radili po licenci umesto vlastitog razvoja, kako je YU ekonomija propala isl.


 57 
 on: Yesterday at 03:41:36 pm 
Started by galeb - Last post by galeb
Ја не видим како су шкода или татра лошији аутомобили од наших. Шкода је самостално правила моторе за своја кола………
Ponavljam (copy-paste): Bolje ono što smo mi radili po licenci, nego ono što su u istočnim zemljama proizvodili bez licence.  Škoda, Trabant, Wartburg, FSO (125PZ je na lošem podvozju Fiata 1300), šta ima veze aku su vlastiti razvoj, jer su tehnički loši auti. Dok smo mi radili znatno naprednije zapadne automobile, Golf npr. Pa Citroen, Renault, Opel...
-------------------------------------
    Nije da hoću podcenjivat Češke inženjere. Ali govorim o produktu i njegovim karakteristikama, na kraju je za kupca to najbitnije. Kakvu prednost ima za kupca činjenica, da su Škodini modeli vlastiti razvoj, u usporedbi s tome, da su (zapadni !) automobili proizvedeni u SFRJ bili licenčni ? Nikakvu !  Jer su naši licenčni Citroeni, Renault, Opel idr. bili tehničko mnogo bolji (i komforniji, i boljih performansi , i pouzdaniji….) od onoga što se u isto doba proizvodilo na istoku. Čak je i Z 101 bolji auto od svih Škoda modela prije Favorita (čitaj moj post gore o 101).
   Kad je Škoda napravila svoj zadnji novi model (prije ih je VW preuzeo) i prvi sa modernijom konstrukcijom (motor sprijeda), kojeg su im zapadni stručnjaki pomogli razviti - Favorit, u Sarajevu se za Jugoslovene proizvodio licenčni i mnogo bolji Golf 2.  Auto koji je svim ostalim uzor u toj klasi. Pored toga je »dvica«  bila stvarno vrhunsko projektiran automobil (vrhunska antikorozijska zaštita,  5. ili 6. mjesto u top ten statistici pouzdanosti po Njemački analizi za stanje u 2018 (uključno nove modele svih maraka do 2018 ! )   ).   Stoga ih je i danas posle 30 godina toliko u poprilično dobrom stanju na cestama.  I bilo je 1991 sve spremno za proširenje pogona u TAS-u i proizvodnju Golfa 3 (vidi sliku dole) ali znamo svi zašto nismo dočekali »trice«… Hoću reći, dok su Čehi vozili Škode, koje nisu parirale nivou zapadnih automobila, u SFRJ imali smo mogućnost voziti tehnički napredne, jednake automobile zapadnog porekla kao zapadna EU ;  ono šta je Njemac vozio, vozio je i Jugosloven, dok je u zemljama Varšavskog pakta to bilo skoro nemoguće. Tako da molim nemojte usporedjivat  /zapadne + zapadno licenčne proizvode SFRJ/  i istočne automobile i uopšte stanje u SFRJ i tim zemljama.
   Sledeći put ću nešto napisat o Volgi (GAZ), dat ću i fotografije , pošto je pomenuta gore. Bio sam u muzeju na otoku Rügen (ex DDR). Svi koji ne poznaju diskrepanciju izmedju istočnih i zapadnih automobila, tamo bi im bilo jasno, ako bi uz izložene eksponate i čitali šta piše o tim automobilima. A in ne treba ići tamo, dovoljno je pratiti automobilizam, čitati testove i analize na tom području, nadje se dosta toga na webu.

 58 
 on: Yesterday at 03:37:32 pm 
Started by Brok - Last post by Rade
Ma pusti, drpao svako na svom nivou, koliko god je ko mogao, najviše dok se igrali poštenja... Niko nam nije kriv.

 59 
 on: Yesterday at 03:32:57 pm 
Started by Brok - Last post by Bozo13
Ok, pa kad ste tako jaki, što vam sada ne cvetaju ruže, kad više ne hranite Slo i HR?

A da.. sve vam mi uzeli i pojeli. Vama uvek drugi krivi i brez vas ništa niko ne može. Zato ste i tu gde jeste.

 60 
 on: Yesterday at 03:27:11 pm 
Started by Brok - Last post by dark-bullet
Da ne idemo u detalje samo oko releja, postoje neki standardi na tu temu. Odgovarajući MIL standard je (a ima ih i još):

https://snebulos.mit.edu/projects/reference/MIL-STD/MIL-HDBK-217F-Notice2.pdf

Ujedno dajem i sliku kako od prilike ide sa "reliability" sklopova ili elemenata. To je cela znanost. Projektovanje nečega može biti na ho-ruk, a može biti i tako, da se uzima u obzir i prirodne zakone.



Sve to sto si ti napisao nema veze sa podelom elektronike na vojnu ili civilnu o kojjo si prvo pisao, consumer grade i military grade ne postoji kao zvanicna podela, a jedna primena ne iskljucuje i drugu primenu, zato ponavljam nema podele elktronike prema trzistu kome je elektronika namenjena vec podela moze da nastane prema finalnoj primeni.

Usput MIL standard nije medjunarodni standard za elektrotehniku, medjunarodne standarde pogledati kod elektrotehnicke komisije i sta ona propisuje https://www.iec.ch/homepage


Ajde da se ne ubeđujemo bez veze oko pojmova "službeno", "zvanično" i slično. Niti je MIL standard božje slovo, ali ko može i hoće da ga koristi, koristi ga. Standarde se ne propisuje nego se koriste ako su korisni, a obično služe zato da se na određenom području ne odkriva topla voda.

Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10
Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.018 seconds with 19 queries.