Raketna fregata (Ex- Veliki patrolni brod VPBr) klase "Koni"

[MORNAR]

Kako je izgledala rampa posle ispaljivanja rakete?

[lovac]

Dreadnought, moram te ispraviti! Fotografija za koju si dao objašnjenje da je automatski i elektronički uređaji za navođenje raketnih projektila, ne predstavlja to što ti kažeš.
Ta fotografija je snimljena na RTOP i mislim da prikazuje pult za kontrolu i upravljanje glavnim dizel motorima na topovnjači. Nisam motoraš, nisam čak ni bio ukrcan, ali sam dosta puta boravio na raketnim brodovima, prilikom krcanja i iskrcavanja raketa, u toku priprema za raketna gađanja i sl.
Još jedan detalj, na slici je MT kapetan Kaćanski Pajo, lala iz Zrenjanina ili Kikinde. Baš bih voleo da čujem nešto o njemu!

[jadran2]

Galebe, "Koper" na toj fotografiji plovi iz Lore prema izlazu iz Kastelanskog zaljeva.

U pozadini se vide skladista (silosi za PVC prah) bivseg "Jugovinila", a dimi cementara koja je najbliza Kastelima,  - tada je sve to radilo.

Kozjak je u pozadini.

[Dreadnought]

Dreadnought, moram te ispraviti! Fotografija za koju si dao objašnjenje da je automatski i elektronički uređaji za navođenje raketnih projektila, ne predstavlja to što ti kažeš.
Ta fotografija je snimljena na RTOP i mislim da prikazuje pult za kontrolu i upravljanje glavnim dizel motorima na topovnjači.

Hvala na info ... ja sam samo preneo ono što je pisalo na pozadini fotografije, te sam pretpostavljao da je podatak verodostojan. Niti sam raketaš, niti motorista tako da se ne razumem preterano u to. Važno je da uvek ima stručnih ljudi (poput tebe) da ispravi i da pravu informaciju .. 

[lovac]

Mornar, treba da ti bude jasno, da lanseri na RTOP i RF nisu uređaji jednostruke namene, znači posle gađanja oni moraju biti funkcionalno ispravni i spremni da prime narednu raketu za naredno gađanje.
Naravno, kod nas je bilo malo gađanja tako da se to nije praktikovalo.
Prisustvovao sam na dosta raketnih gađanja i u najvećem broju slučajeva, osim malo nagorele boje u unutrašnjosti i vanjskoj oplati lansera nije bilo značajnijih oštećenja. Ponekad, ponekde popusti poneka cev hidrauličnog sistema lansera pa ima curenja hidrauličnog ulja, ali sve to nije značajno. U glavnom , u najvećem broju slučajeva nakon gađanja posada izvrši propisani tehnički pregled lansera i otkloni sitne nedostatke, i to je to!

Drua stvar je sa lanserima na hrvatskim RTOP, naoružanim sa RBS-15. To su kutijasti lanseri u kojima se rakete čuvaju u raketnoj bazi i i raketa se zajedno sa lanserom ukrcava (postavlja) na brod. Nakon izvršenog gađanja ti lanseri se mogu slobodno baciti u more, pošto naredna raketa koja dolazi na isto mesto, dolazi zajedno sa lanserom. 

[truplo]

Ona prva mislim da je snimljena sa lukobrana u Lori (u pozadini Mosor, Kaštela, "Jugovinil"?, godine '86 -'87? ), za drugu ne znam ni godinu ni mjesto - možda negdje ispred Hvara ili oko Drvenika.

[Gazda]

Ona prva mislim da je snimljena sa lukobrana u Lori (u pozadini Mosor, Kaštela, "Jugovinil"?, godine '86 -'87? ), za drugu ne znam ni godinu ni mjesto - možda negdje ispred Hvara ili oko Drvenika.

mislim da je ispred slatina na čiovu...

[janezek67]

Oko gađanja sa Styx-ovima sa raketnih čamaca su na forumu avijacija bez granica pričali, da su posle ispaljivanja rakete morali bordovi iči na manji
remont, pošto su palube bile dosta izgorjele (boja, manja oštečenja ...).

[FF]

Pa u mirnodopskim uslovima, normalno je da se išlo na remont, ako se to može uopšte nazvati remontom (skidanje stare i nanošenje nove boje u predelu lansera). Lansiranje bilo koje rakete s palube broda ostavlja posledice, pre svega estetske vrste. Pre nekih 10-ak godina, tada još kao klinac, bio sam na PR-41 vezan uz VPBR-33 koji je nekih 2 dana pre toga imao gađanje iz RBU-6000. Ceo most s prednje strane, iza lansera je bio crn.

[lovac]

To što je oko lansera crno i da je boja izgorela nema nikakve veze sa funkcionalnošču uređaja. Prilikom borbene upotrebe bitno je da je uređaj funkcionalan i sposoban za dejstvo, a ne da li je boja nagorela ili nije ....

Već sam rekao - tokom svoje dugogodišnje raketaške karijere nije se nikada desilo da je posle lansiranja raketa Styx, bilo P-15, P-20 ili P-21 brod bio van funkcije usled kvara na lansirnom uređaju. Govorim o kvaru koji je posledica lansiranja.

[p147]

Koliko je uopšte lansirano tih protivbrodskih raketa na mete, ima li neka statistika za vrijeme bivše JRM i poslije u SRJ?

[lovac]

P147, daću ti približne podatke, pošto sa tačnim brojem ispaljenih raketa ne raspložem.

U raketnu bazu, na Prevlaci sam došao 1979. godine. Od tada pa do kraja osamdesetih, ispaljeno je najviše 4-5 raketa P-15, isto toliko P-20 i otprilike 5-6 raketa P-21.
Krajem osamdesetih, tačnije u decenbru 1989. godine prilikom prototipnog ispitivanja RF-33 ispaljene su dve rakete sa tog broda, jedna P-21 i jedna P-22. I to je jedina P-22 koja je ikada ispaljena u JRM.
Moram dati dodatno objašnjenje o tome zašto P-22 nisu korištene šire prilikom raketnih gađanja. Naime, P-22 su rakete sa IC glavom za samonavođenje. Glava je veoma selektivna u smislu izbora cilja, ima naprednu logiku selekcije i veoma ju je teško ometati, pa stoga i cilj - meta koji se koristi prilikom raketnog gađanja mora zadovoljiti sve parametre jednog realnog cilja (i po IC zapisu i po fizičkoj veličini).
NIje bilo ni jednostavno ni jeftino napraviti takav cilj i zato se izbegavalo da se sa tom raketom gađa.
 
U SRJ je bilo organizovano samo jedno raketno gađanje, u okviru velike vežbe 1996. godine. Tada je ispaljena jedna P-21 sa RF-33, jedna P-20 sa RTOP-404 i jedna P-21 iz Rubež.
Posle toga raketnih gađanja nije bilo. Nije bilo para za tako veliku predstavu!

Što se tiče godina pre moje aktivne službe, računaj da je ispaljeno najviše 2 P-20 - obzirom da su one ušle u operativnu upotrebu 1977 ili 78. godine.
Pre toga, raketni čamci su gađali nekoliko puta - i to je sve.

JOš jedan interesantan podatak: Tokom svih raketnih gađanja u SFRJ i SRJ samo jedna raketa P-15 je ispaljena sa pravom bojevom glavom, a sve ostale su išle sa tzv. inertnom glavom - bez eksplozivnog punjenja.
Ta jedina P-15 sa bojevom glavom je ispaljena na samom početku ''raketne karijere'' JRM, mislim na bivši razarač Kotor.   
 

[p147]

Hvala na detaljnom odgovoru.

Glava je veoma selektivna u smislu izbora cilja, ima naprednu logiku selekcije i veoma ju je teško ometati, pa stoga i cilj - meta koji se koristi prilikom raketnog gađanja mora zadovoljiti sve parametre jednog realnog cilja (i po IC zapisu i po fizičkoj veličini).
NIje bilo ni jednostavno ni jeftino napraviti takav cilj i zato se izbegavalo da se sa tom raketom gađa.

Kolika je minimalna veličina cilja? Zar nije bilo starih brodova za mete umjesto da se prave?

Ta jedina P-15 sa bojevom glavom je ispaljena na samom početku ''raketne karijere'' JRM, mislim na bivši razarač Kotor.   

         Kakav je bio učinak ako vam je poznato?




 

[lovac]

Kada se gađa sa raketom koja ima radarsku glavu za samonavođenje, bitno je da radarska refleksna površina cilja omogućava siguran zahvat glave i to je dovoljno za samonavođenje rakete na cilj - metu.
Prilikom takvih gađanja obično se svuda u svetu koriste rashodovani brodovi, koji se obično dodatno opremjau pasivnim radarskim reflektorima, radi povećanja ukupne radarske refleksne površine.
Posle gađanja, iako su se koristile inertne bojeve glave, bez eksplozivnog punjenja, brodovi mete su najčešće potapane direktnim pogocima: raketa bi jednostavno probušila brodski trup.

Prilikom gađanja sa raketom P-22 stvar nije tako jednostavna: meta - cilj mora da u svakom pogledu oslikava karakterstike jednog živog broda. Raketa se navodi na toplotni kontrast broda prema hladnoj površini pozadine, ali ako je taj cilj pretopao, ili premalen, glava će ga odbaciti kao smetnju. Znači meta mora verno da oslikava spektralni zapis i fizičku veličinu realnog cilja. Upravo zbog toga ne možeš izvući neku trupinu nasred mora, kao što je slučaj prilikom gađanja sa radarskim glavama, i koristiti ga kao IC metu. Meta za IC glavu mora biti ''živa''. Zbog toga treba da je opremljena automatskim uređajima koji će stvarati iluziju pravog broda.
Zbog toga je bilo samo jedno gađanje kod nas na takav cilj.
Meta je bila preskupa da bi se svake godine pravila nova.
A kao za ''baksuz'' prilikom tog gađanja 1989. godine, iako su u pripemi čekali remorkeri da spasu metu posle pogodka, spasa nije bilo. Raketa je proletela posred cilja na samoj vodenoj liniji i dok su spasioci došli do njega on je potonuo, na nekih 5 - 6 milja ispred Molunta. 
Doduše, da je stara Yuga opstala - njeni kapaciteti i resursi bi sigurno dozvoljavali luksuz pravljenja IC meta, još za koje gađanje.

Što se tiče jedinog gađanja kod nas, sa pravom bojevom glavom - nemam konkretne podatke o tome. Video sam filmski zapis, ali bez dodatnog objašnjenja.

[FF]

Hvala na detaljnom odgovoru.

Ta jedina P-15 sa bojevom glavom je ispaljena na samom početku ''raketne karijere'' JRM, mislim na bivši razarač Kotor.   

Kakav je bio učinak ako vam je poznato?

Ostali samo dugmići! 

Jel to beše Podgora 72!?