kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 17 477
|
 |
« Reply #1080 on: February 23, 2019, 07:30:23 am » |
|
A obalna verzija RBS-15 postoji još od ranih 90ih. Čitao o tome tekst u International Defence review.. Na Scania kamionu 4 lansera, vozilo sa radarom i upravljačkom stanicom izdvojeno. Naravno da nije bilo tehnički moguće na BROM Rubež integrisati druge rakete. Preoružavanje VPBR novim raketama bilo je teoretski moguće, ali skupo.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
kosmonaut
Guest
|
|
« Reply #1081 on: February 23, 2019, 08:59:56 am » |
|
Kada se pominje BROM u nasem lokalnom kontekstu ja podrazumijevam Rubez.
RBS-15 je 90-ih HV sama napravila obalni lanser, pa valjda bi i SFRJ znala.
Inace ova kratica mi je konfuzna, da li je BROM Brodska ili Baterija raketa obala more, posto se javljaju obje verzije?
Inace sa BROM cesto oznacavaju sam lanser a jedno vozilo nije baterija.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
bristova
vodnik
Offline
Posts: 325
|
|
« Reply #1082 on: February 23, 2019, 09:37:43 am » |
|
Ima li podataka o metacentričkoj visini ovih brodova u raznim uslovima opterećenja, o intervalu valjanja? Ne znam o tome skoro ništa, ali visok metacentar utiče na smanjenje perioda valjanja, što je neugodno na teškom moru. Mada, za ove brodove u uslovima Jadrana teško more je nastupalo retko, a u Otrant baš i nisu išli!
Oko 1,7 m, ovisno o deplasmanu. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 176
|
|
« Reply #1083 on: February 23, 2019, 09:49:53 am » |
|
У време куповине 31 и 32 (1980. и 1982.) СССР за извоз није имао ове здвојене лансере за извоз. Они су се појавили само пар година касније. А не знам ни под каквим условима су у СФРЈ монтирани ови лансери, да ли смо питали Русе или урадили то на своју руку? Такође, водите рачуна да су и сами лансери кабасти и тешки, а свака ракета тешка преко 2,5 тоне. Тих најмање десет тона два горња лансера са ракетама, на боковима, прилично високо, могли су утицати на стабилитет брода?
Svejedno! Brod ne kreće u napad krmom! Da su u pitanju savremenije rakete, u koje se pre starta ubacuju podaci o kursu ka cilju, pa one nakon lansiranja izlaze na borbeni kurs, ovakav način montiranja lansera bio bi sasvim OK. Međutim, kod P-20, ne deluje baš ohrabrujuće: lansiraš rakete na protivnika, i pri tom bežiš od njega. No, da ne diskutujemo o nečemu što je davna prošlost - istorija. Zaista nije mi jasan razlog ovakvog rasporeda lansera. Moglo je to sigurno i drugačije, makar i demontažom jednog RBU. Libijski koniji izgledaju mnogo skladnije od naših! Doduše, kod njih su u pitanju rakete P-21/22, a ne P-20. Uvazdeni @lovac, po meni, nema razlike da li brod krece u napad pramcem ili krmom. Po nekoj logici, sama taktika upotrebe protubrodskih raketa more-more podrazumjevala je da se po raketnom udaru nosioci udara sklone sto je brze moguce u radarski zaklon, kasnije u rejon okupljanja ukoliko je to bilo planirano. Znaci da je nas Koni 31-32, ispaljujuci raketni udar, vec zauzeo priblizni kurs za "odlazak iz zone borbenog djelovanja", tako da je je vremenski brze (za vrijeme okreta u protukurs, nacelno) dolazio do zastite negdje pod obalu ili u uredjeni rejon baziranja. U koncepciji ONO i DSZ, na Jadranu, napadac se ocekivao s otvorenog mora. Gledajucu s druge strane, da bi 31-32 napao cilj mora je voziti najprije u kursu prema neprijatelju, pa u protukursu jos cca, ukupno cca 3+3 minute da bi otvorio vatru, a to je izlozenost cca 6 minuta, gdje se 31-32, ako je krenula u napad iz obalske sjene s recimo 25 cv, sto je cca 13 m/s x 180 sec daje 2340 m udaljenosti od obalne linije x 2, daje nekih cca minimalno 4700 m ili 360 sekundi izlozenosti minimalno. Ako je protivnik pravovremeno opazio 31-32, sto vjerujemo da jeste jer se radi o ratu i ako opali plotun od najmanje 3 podzvucne protubrodske rakete, recimo Harpoon brzine cca 860 km/h (238 m/s) sa nekih 80 km udaljenosti, tako da raketi treba da stigne do cilja (31-32) nekih 336 sekundi, odnosno nesto vise od 10 minuta. Ukoliko uzmemo da je vrijeme voznje u kursu prema protivniku i ispaljenje rakete u protukursu nekih 6 minuta. 31-32 su imale sanse da prezive na Jadranu u srazu brod-brod, zaklanajuci se u sjenku obale ukoliko protivnik koristi aktivnu radarsku glavu za samonavodjenje. Kod termo-samonavodjenja, sanse su manje jer tu treba naci fizicki zaklon, ili/i izbaciti dovoljan broj IC mamaca. Znaci, kako smo i ranije naveli, 31-32, ali i sve UPS tog vremena bile su znacajno sredstvo odvracanja (sto je nas koncept obrane u to vrijeme i podrazumjevao). Ofenzivna djelovanja 31-32, ukoliko bi i nekom pala na pamet (imali smo na zalost i takvog komandnog kadra u JRM koji su prespavali taktiku i operatiku upotrebe JRM) ili bi bila iznudjena (odsutna bitka), vjerovatno bi dovela do katastrofalnih posljedica. Znaci, raspored lansera na 31-32 nije bio od presudne vaznosti za efektivno djelovanje 31-32 prema konceptu ONO_DSZ na moru. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 477
|
|
« Reply #1084 on: February 23, 2019, 09:53:51 am » |
|
Kada se pominje BROM u nasem lokalnom kontekstu ja podrazumijevam Rubez.
RBS-15 je 90-ih HV sama napravila obalni lanser, pa valjda bi i SFRJ znala.
Inace ova kratica mi je konfuzna, da li je BROM Brodska ili Baterija raketa obala more, posto se javljaju obje verzije?
Inace sa BROM cesto oznacavaju sam lanser a jedno vozilo nije baterija.
BROM - Baterija raketa obala-more. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
bristova
vodnik
Offline
Posts: 325
|
|
« Reply #1085 on: February 23, 2019, 10:33:38 am » |
|
Ako me sjećanje ne vara, za samo vozilo koristila se skraćenica SOPL.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
kosmonaut
Guest
|
|
« Reply #1086 on: February 23, 2019, 10:57:48 am » |
|
Odlicna analiza Istria, rekao bih da su i danas proracuni aktuelni.
Sto se tice napada sa zapada (rimuje se) to je bilo malo vjerojatno jer je opasnost uvijek bila sa istoka. Zato se nije puno ni ulagalo u obalnu obranu ,trofejni topovi, sklonista za brodove otvorenog tipa (za razliku od sklonist za avione) itd. Sa druge strane napad istocnog lagera nije mogao doci sa Jadrana.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
bristova
vodnik
Offline
Posts: 325
|
|
« Reply #1087 on: February 23, 2019, 11:16:13 am » |
|
Dobra analiza Istria 52 (Mala napomena: 336 sec je 5,6 min  ) U potpunost se slažem da smjer lansiranja raketa po krmi nije bio problem. Takvo je mišljenje vladalo i na brodu. U sastavu BG /TG s raketnim brodovima koji lansiraju samo po pramcu, davao je čak dodatnu taktičku mogućnost nanošenja sekvencijalnog raketnog udara. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #1088 on: February 23, 2019, 08:30:51 pm » |
|
Ako me sjećanje ne vara, za samo vozilo koristila se skraćenica SOPL.
SOPL = samohodni obalski protivbrodski lanser (raketa) I što je najinteresantnije u toj terminologiji: kada smo egipćanima prodali SOPL-ove oni su prihvatili taj termin, i kasnije su vozila čak i u njihovoj međusobnoj komunikaciji nazivali SOPL. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 176
|
|
« Reply #1089 on: February 23, 2019, 11:21:38 pm » |
|
Dobra analiza Istria 52 (Mala napomena: 336 sec je 5,6 min ) U sastavu BG /TG s raketnim brodovima koji lansiraju samo po pramcu, davao je čak dodatnu taktičku mogućnost nanošenja sekvencijalnog raketnog udara. Logicki je za sekvencijalni udar, ali u praksi "partizanskog ratovanja na moru", to je moguce samo ako postoji prevlast, ali obzirom na potencijalne neprijatelje u to doba, to nije bilo moguce. Bombardiranje SRJ je pokazalo svu nemoc koncepcije ratovanja na moru zbog nedostatka/neinvestiranja u visoke tehnologije kao faktor odvracanja. Gubitkom SFRJ, destruktivnim procesima koji su doveli do njenog raspada, juznoslavenski narodi su izgubili kontakt sa razvojem, a time i mogucnost da sacuvaju svoj ekonomki identitet sto je preduslov za kvalitetno ocuvanje nacionalno(ih) identiteta. Tadasnja SCG nije imala prirodne resurse, nepotopive brodove (tj. otoci poput Visa, Lastova, ranije zvanih VPU). Desilo se to sto se desilo, jedna od mogucnosti je bila konverzija 31-34 u SAR brodove, ali to su vecinom drzavni projekti, traze budzetske novce iako u Hr sada, obzirom na brojnost charter flote postoje privatne SAR firme (Sea-Help npr.). Jadran je malo more za tu velicinu SAR brodova. Po meni, zakljucak je da je gubitkom zajednicke drzave, gubitkom njene vojne neutralnosti kao drzave koja je imala razvijenu obalu, prestala potreba za brodovima te velicine i udarne moci. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
bristova
vodnik
Offline
Posts: 325
|
|
« Reply #1090 on: February 24, 2019, 11:34:08 am » |
|
U načelu da.
Ipak, za SAR treba imati dobro opremljeni brod malo većeg deplasmana i veličine, cca 1000-1500t i 70-90 m dužine.
Treba s nečim tuć teško more.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 477
|
|
« Reply #1091 on: February 24, 2019, 03:35:44 pm » |
|
Crnogorska obala, oko 70M prave osnovne linije! Kakvi brodovi su tu potrebni?
Dva OPV broda oko 500tD, upotrebljiv sonar, npr. neki skromniji Simrad. Artiljerija - nema boljeg od Bofors SAK 40/70 + .50cal Browning/NSV/slični, osnovna verzija, lokalni SUV/nišan. Navigacioni radar 2 kom, neki malo bolji. RHIB čamac 8m, puštanje po krmi. 20čv. max, 12čv po bilo kom moru do stanja 8.
Dok su tu dve pregrađene RTOP, koristiti maksimalno, dokupiti nešto obične, možda remontovane municije za SAK57. Omogućiti spuštanje sohom RHIB i podizanje nazad minimum do mora 4.
2-4 PČ 50-100t, 20mm jednocevni ili DUBS, mitraljez, RHIB koliki može da stane na takav trup. Brzina što veća, poželjno 40čv.max
Više pilotina 10-15m, navigacioni radar, mitraljez, krcanje desanta ranga odeljenja.
Više RHIB čamaca za presretanje u uobičajenim vremenskim uslovima, ima takvih da biraš, po 100.000EUR nov, opremljen. To je cena - jedan dobar auto za mlađeg punoletnika koji ganja đevojke na budvansku plažu.
OPV mogu polovni, Grci ih imaju desetak, godišta 1995-2000.
Sve ostalo da obezbedi ljubljeni im NATO!
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
MOTORISTA
Moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 62 007
|
|
« Reply #1092 on: February 24, 2019, 05:17:38 pm » |
|
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 176
|
|
« Reply #1093 on: February 24, 2019, 05:27:44 pm » |
|
U načelu da.
Ipak, za SAR treba imati dobro opremljeni brod malo većeg deplasmana i veličine, cca 1000-1500t i 70-90 m dužine.
Treba s nečim tuć teško more.
Razmisljao sam o SAR-u i Konijima. Preveliki mu je freeboard sto bi otezalo akcije spasavanja. Muguca je i SAR varijanta, samo bi bila onako fancy. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Solaris
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 12 357
#vragu i rat#
|
|
« Reply #1094 on: February 24, 2019, 05:49:32 pm » |
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
