Poljske tankete TK

[MOTORISTA]

Ser Džon Karden i kapetan Vivijen Lojd sigurno nisu ni u najluđim snovima mogli da pretpostave kakvu će pometnju među stručnjacima i taktičarima izazvati pojava njihovog čeda, poznatijeg pod imenom tanketa Karden-Lojd. U vremenu kada je okosnicu oklopnih jedinica širom sveta činio francuski tenk Reno FT-17, ili njegove verzije i modifikacije proizvedene po licenci ili ne, pojava malog, brzog i lako oklopljenog vozila je bila kao grom iz vedrog neba. Dok su velike sile s podozrenjem gledale na njenu pojavu, male i siromašne nacije su u njoj videle jednostavan, lak i pre svega jeftin način da modernizuju svoje armije. Tanketa Karden-Lojd je nastala na osnovu ideje o malom oklopnom vozilu koje bi bilo u stanju da prebaci jednog ili dva člana posade sa mitraljezom, ili lakim minobacačem, na najugroženiji deo fronta. Osim toga u ovom sredstvu je viđeno i idealno izviđačko vozilo koje zbog svoje niske siluete i velike brzine nije bilo lako primetiti i pogoditi. Sve u svemu, svoje vozilo su uspeli da prodaju u 16 zemalja od kojih je 6 kupilo licencu za njihovu dalju proizvodnju. Zemlje koje su kupile licencu su izradile mali broj vozila po njima, da bi uskoro, svaka za sebe, krenula sa modifikacijama osnovnog projekta. Tako su nastale italijanske tankete CV33/35, sovjetske T-27 i naravno poljske tankete serije TK.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Karden-Lojd tankete su izazvale veliko interesovanje poljske armije od samog njihovog pojavljivanja. Tokom 1929 godine, jedna tanketa je dopremljena u poljsku kako bi bila izvedena ispitivanja, koja su obavljena 20 juna iste godine. Kako su ispitivanja smatrana uspešnim, donesena je odluka o kupovini 10 tanketa Karden-Lojd Mk VI i 5 prikolica za njih. Ova vozila su isporučena tokom avgusta meseca iste godine, kada dobijaju VE brojeve od 1143 do 1152. Prvi veliki ispit za ova vozila stiže već u septembru mesecu iste godine, kada ova vozila učestvuju na velikm divizijskim manevrima. Tokom ovih manevara donesena je sledeća ocena o ovim vozilima:
- tankete ispunjavaju sve uslove potrebne za izviđačka vozila pešadije i konjice
- pokretljiva su
- imaju dobru prohodnost
- mala su, što ih čini teško uočljivim
- bolje odgovaraju konjici za izviđanje od novonabavljenih poluguseničnih oklopnih automobila wz.28
- hodni deo vozila je nezadovoljavajući jer se posad brzo umara prilikom kretanja van puta
- otvorenu konstrukciju tankete treba zameniti

Zbog nezadovoljavajućeg hodnog dela, tankete Karden-Lojd su modifikovane po nacrtu poručnika Stanisłava Marczevskog u radionici 1 automobilske jedinice. Sama modifikacija se sastojala od izmene hodnog dela i ugradnje opruga između tela tankete i osovina dvostrukih oslonih točkova. Ovo rešenje je smatrano veoma uspelim, jer je smanjilo zamor posade prilikom kretanja van puteva. S obzirom na ovo uspelo rešenje, u poljskoj su proizvedene samo dve tankete Karden-Lojd po licenci, a odlučeno je da se počne sa razvojem sopstvenih vozila na osnovu njih. I ove dve tankete su napravljene od običnog gvožđa i dodeljene Eksperimentalnoj Oklopno-Motorizovanoj jedinici, gde su služile za ispitivanje i obuku posada tokom narednih godina. Sudbina ova dva vozila nije poznata, ali se veruje da su iskorištena za rezervne delove kupljenih tanketa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

TK-1/2

Zadatak konstruisanja novih vozila je dodeljen Konstrukcionom Birou Oklopnog Naoružanja Armijskog Inžinjerijskog Istraživačkog Instituta. Glavni konstruktori novog vozila su bili major Vladislav Trezeciak, kapetan Edvard Karkoz i inžinjer Edvard Habič. Novo vozilo je urađeno u dve varijante koje su se razlikovale po vešanju, pogonskom prenosu i ugrađenim motorima. Verzija pod oznakom TK-1 je imala pogonske točkove na zadnjem delu, a verzija pod oznakom TK-2 na prednjem delu vozila. Generalno gledano vozila su bila modifikacije Karden-Lojd tanketa, ali su bila mnogo kompaktnija i drugačijeg oblika. Na vozilu TK-1 je korištan motor Ford A, dok je za vozilo TK-2 korišten motor Ford T. Oba vozila su bila otvorena i naoružana sa po jednim mitraljezom kalibra 7,92 mm Hotchkiss wz.25. Sama oznaka vozila TK je i dalje nepoznanica, ali se pretpostavlja da je stigla od imena majora Trezeciaka i poručnika Karkoza. Vozila dobijaju VE brojeve 6006 ( TK-1) i 6007 ( TK-2).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom avgusta i septembra 1930 godine, oba prototipa i ostala Karden-Lojd vozila su učestvovala na divizijskim manevrima, a posle njihovog završetka, konstruktori dobijaju zadatak da ih poboljšaju i naprave potpuno zatvoreno vozilo. Oba prototipa su zatim vraćena u fabriku, a u međuvremenu je naručen i treći prototip sa oznakom TK-3 koji je kasnije postao obrazac za serijsku proizvodnju. Modifikacija oba prototipa i treći primerak, TK-3 VE broj 6008, su završeni u martu 1931 godine. Veruje se da je TK-2 doveden na standar TK-3, a oba vozila su ostala u fabrici kao mustre za dalju proizvodnju. TK-1 se jedno vreme zadržao u fabrici, a zatim je postavljen kao spomenik u Trenažnom Centru Oklopnog Oružja u Modlinu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

TK-3

Zadovoljni modelom TK-3, Generalštab Poljske Armije 14 jula 1931 godine naručuje prvu seriju od 100 vozila. Od ove prve serije, prvih 15 vozila ( VE brojevi od 1154 do 1168) je bilo napravljeno od gvozdenih ploča, umesto pancirnih, tako da nisu bile sposobne za borbu. Ove „gvozdene“ tankete su, posle divizijskih manevara u septembru 1932 godine, korišene za obuku tenkista i pregradnju u druge modifikacije. Ostalih 85 vozila ( VE brojevi od 1169 do 1253) je napravljeno sa pancirnim pločama tako da su uvrštene u borbene jedinice. Uskoro su naručene još dve serije po 100 vozila ( II serija VE brojevi od 1254 do 1353 i III serija VE brojevi od 1362 do 1461), tako da je napravljeno ukupno 300 ( uključujući i „gvozdene“) primeraka ove verzije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

TKF

Kako su tankete TK-3 koristile Fordove motore koji su uvoženi, odlučeno je da se zamene motorima FIAT-122BC koji su po licenci prozvođeni u poljskoj. Prva tanketa u koju je ugrađen novi motor je bila tanketa sa VE brojem 1221. Tokom 1933 godine napravljena je jedna manja serija tanketa TKF i to, kako se pretpostavlja, od vozila zadnje serije tanketa TK-3. Ne postoje tačni podatci o broju izrađenih vozila ovog tipa, ali se pretpostavlja da ih je napravljeno između 18 i 22 komada.Jedno vreme je razmatrana i ideja da se sva vozila TK-3 dovedu na standard TKF, ali je to uskoro odbačeno zbog visokih troškova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

TKS

Tokom 1933 godine počeo je razvoj nove poboljšane verzije tankete. Zbog smrti majora Trazeciaka glavni konstruktor je postao inžinjer Habič. Novi model je bio zasnovan na modelu TK-3, ali je malo delova ostalo isto. Promenjen je izgled nadgrađa tankete, čime je vozaču omogućena bolja preglednost, a povećana je i debljina oklopa. Takođe je zamenjen i motor Ford A sa motorom Polski FIAT-122, kao i stari menjač novim. Stare opruge su zamenjene novim, čvršćim, a širina gusenica je povećana za 3 cm, što je poboljšalo prianjanje na podlogu i povećalo prohodnost vozila. Naoružanje je montirano u novu blendu, a nišandžija je dobio novi revolucionarni periskop inžinjera Gundlača. Ovaj periskop je kasnije postao standardna oprema mnogih oklopnih vozila svih zaraćenih strana tokom DSR-a, a koristi se i dan danas. Istovremeno vozač je dobio običan periskop. Prototip tankete TKS je nastao od  „gvozdene“ tankete sa VE brojem 1162, i bio je spreman za ispitivanje 1 aprila 1933 godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Posle uspešnih ispitivanja prototipa, napravljena je 20 predseriskih primeraka, opet od gvožđa. Ova vozila su bila gotova do avgusta 1933 godine ( VE brojevi od 1492 do 1511). Na prototipu je bilo zamenjeno standardno naoružanje time što je ugrađen vodom hlađeni mitraljez 7,92 mm wz. 30 (Colt-Browning M1917A1), ali su serijski primerci imali standardne mitraljeze 7.92mm wz. 25, jer je pešadija imala prioritet nad oklopnim jedinicama. Od 54-og serijskog tenka, periskop Gundlach je montiran na krov. Prva serija od 83 vozila je dovršena do juna 1934 godine, a sledeća serija je modifikovana zamenom motora FIAT-122AC sa 42 KS, jačim motorom FIAT-122BC sa 46 KS. Poslednja serija je dobila i deblji oklop. Ukupno su izrađene 282 tankete verzije TKS, uključujući i 20 „gvozdenih“ ( VE brojevi 1492-1594, 1597-1682, 1702-1764, 1799-1814 i nekoliko sa brojevima između 8890-8910) do prestanka proizvodnje, aprila 1937 godine. Još 10 tanketa ove verzije je napravljeno pomoću radničkog fonda fabrike PZInż, koji su predati vojsci 15 maja 1938 godine.

C2P

Tokom 1935 godine Biro za Tehnička Istraživanja Oklopnih Snaga je počeo sa razvojem artiljerijskog traktora na osnovu tankete TKS ( prototip sa VE brojem 8898). Konstruktori ovog vozila su bili inžinjeri J. Lapuzevski i A. Šmit. Samo konstruisanje i ispitivanje vozila je trajalo dosta dugo, oko 2 godine, tako da je serijska proizvodna počela tek 1937 godine. Prva serija se sastojala od 196 vozila, a druga serija, koja je poručena 1939 godine, nije završena do kraja. Zbog ovoga se navodi da je, u zavisnosti od izvora do izvora, bilo 200 do 270 ovih vozila u sastavu poljske armije na početku DSR-a.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na samom vozilu je modifikovano nadgrađe i ugrađen je „mekši“ menjač, dok šasija, hodni deo i pogon nisu menjani. Vozilo je bilo namenjeno isključivo za vuču PAT 40mm wz.36 Bofors i municionih prikolica. Kasnije je korišteno i za vuču PT topova 37 mm wz.36. Jedno vozilo je kasnije iskorišteno za prototip samohodnog oruđa TKS-D.

KONSTRUKCIJA

Telo:

Telo tanketa se sastojalo od okvira na koji su, pomoću zakovica, bile postavljene oklopne ploče. Najveći deo prostora, unutar tela vozila, je zauzimao prostor za posadu, u sklopu kojeg se nalazilo i motorno odelenje. Vozač je sedeo sa leve strane, a komandir/nišandžija sa desne strane. Između njih se nalazio motor sa pogonskom osovinom i ručicom menjača. Iza vozača se nalazio vodeni hladnjak, a iza hladnjaka ventilator. Vazduh potreban za hlađenje je uziman iz samog prostora za posadu, a prilikom velikih vrućina kada je bila potrebna veća količina vazduha, otvaran je poklopac na podu vozila veličine 40x15 cm. Ovaj otvor je služio i za upravljanje mehanizmima ukoliko je tanketa služila kao oklopna dresina. Iskorišteni vazduh je izlazio sa iste strane na zadnjem kraju vozila kroz rešetku na poklopcu. Iza komandira se nalazio rezervoar goriva ( kapaciteta 60 l kod vozila TK-3, odnosno 69 l kod vozila TKS), a iza rezervoara baterijsko odeljenje sa akumulatorom koji je služio za pokretanje motora. U prednjem delu vozila se nalazilo transmisiono odeljenje sa diferencijalom. Na vrhu tela su se nalazili poklopci za ulazak i izlazak posade. Kod prve serije vozila TK-3 za osmatranje su služila dva proreza sa svake strane trupa, dok su kod kasnijih serija postavljena samo dva proreza. Vozač je imao prorez za osmatranje i jednostavan periskop. Od 54 vozila TKS počela je ugradnja Gundlačovog periskopa.

Hodni deo:

Hodni deo vozila se sastojao od dva para oslonih točkova obloženih gumom koji su se nalazili sa svake strane. Ovi osloni točkovi su se nalazili u ramu koji je osiguravao njihovo kretanje po gusenicama. Ovi točkovi su sa telom vozila bili spojeni pomoću lisnatih opruga, koje su dalje bile spojene za telo. Pogonski točak se nalazio napred, a lenjivac pozadi.

Transmisija:

Transmisija vozila se sastojala od 3-stepenog mehaničkog menjača na vozilima TK-3, ili 4-stepenog na vozilima TKS. Upravljanje vozila je bilo rešeno putem diferencijala sa kočnicom spojenog sa volanom. Kod okretanja volana, kočnica bi zakočila gusenicu i vozilo bi skretalo.

Pogon:

Vozila su koristila nekoliko različitih benzinskih motora u zavisnosti od verzije.
   TK-3: Ford A, četvorocilindrični, linijski, vodom hlađeni sa 40 KS
   TKS ( prvih 82 vozila): Polski FIAT 122AC, šestocilindrični, linijski, vodom hlađeni sa 42 KS
   TKS ( od 83-eg vozila): Polski FIAT-122BC, šestocilindrični, linijski, vodom hlađeni sa 46 KS
Svi motori su pokretani električno, strujom od 6V kod vozila TK-3, odnosno strujom od 12V kod vozila TKS. Za alternativno pokretanje vozila je postojalai kurbla, koja se nalazila u baterijskom odeljenju. Vozila TK-3 su imala po jedan far sa leve strane, dok su vozila TKS imala samo far za traženje koji se nalazilo u vozilu i vađen je po potrebi.

Komunikacija:

Komunikacija između vozila u jednici se obaljala pomoću barjačića u boji, a nekoliko tanketa koje su služile kao oklopne dresine su imale udrađen radio. Struju za ovaj uređaj su dobijale iz posebnih baterija nošenih u kutiji na zadnjem delu vozila. Ova vozila su imala i sklopive antene koje su se nalazile sa desne strane.

Oklop:

Oklop vozila se sastojao od valjanih čeličnih ploča čija je debljina zavisila od verzije vozila.
   TK-3: predjni deo 6-8 mm, stranice 8 mm, zadnji deo 6-8 mm, pokrov 3-4 mm, pod 4-7 mm
   TKS rani: prednji deo 6-10 mm, stranice i zadnji deo 5-8 mm, pokrov 3-6 mm, pod 4 mm
   TKS kasni: prednji, zadnji deo i stranice 8-10 mm, pokrov 3-6 mm, pod 5 mm

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Naoružanje:

Standardno naoružanje tanketa TK-3 i TKS je pretstavljao mitraljez 7,92 mm Hotchkiss wz.25, koji je ujedno bio i standardni mitraljez poljskih oklopnih snaga.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na vozilima TK-3 mitraljez je bio montiran na postolju iza čelične blende, koja se kretala zajedno sa oružjem po horizontali. Horizontalno polje dejstva je bilo 40°, dok je vertikalno bilo 50° kada bi bio otvoren komandirov poklopac. Oružje je imalo standardni nišan i za njega je nošeno 1800 metaka u redenicima po 120 komada, koji su opet bili u 15 metalnih kutija.

Na vozilima TKS je zadržano isto naoružanje, s tim što je promenjen način njegovog montiranja. Oružje je bilo montirano u blendi okruglog oblika, sa horizontalnim poljem dejstva od 48° i vertikalnim poljem dejstva od -15 do +20°. Za oružje je nošeno 1920 metaka raspoređenih u 16 kutija sa po 120 metaka u redeniku. Raspored kutija je ostao isti kao kod votila TK-3, s tim što je jedna kutija bila zakačena za oružje.

Sa obe strane tela vozila verzije TK-3 se nalazilo postolje za gađanje aviona. Ovo postolje je moglo da se koristi samo kada je vozilo stajalo i bilo je potrebno izvaditi mitraljez i postaviti ga na njega. Kod vozila TKS se nalazilo samo jedno ovakvo postolje sa desne strane. Ovo postolje je, kod tanketa koje su služile kao dresine, bilo pomereno prema zadnjem delu vozila zbog radio antene.

Osim mitraljeza svako vozilo je formacijski nosilo i 2,5 kg eksploziva.

Odmah po otpočinjaju serijske proizvodnje vozila TK-3, shvaćeno je da ne može biti reči o efikasnoj protivoklopnoj borbi dok su vozila naoružana mitraljezima. Stoga se odmah počelo sa eksperimentima oko ugradnje topova na ova vozila. U obzir je uzeto nekoliko oruđa kalibra od 13,2 do 47 mm. Pre prvog pokušaja ugradnje, britanci su ponudili samohodna oruđa  Karden-Lojd naoružana topom 47 mm Vickers QF. Ovo je veoma zainteresovalo poljake, tako da je razvoj ovih vozila naoružanih topovima krenuo u dva smera. S jedne strane se rodila ideja o lakom samohodnom oruđu za podršku pešadije, naoružanom sa oruđem 47mm wz.25 Pocisk, što je realizovano kroz projekat prototipa vozila TKD, o kojem  će više reči biti malo kasnije. S druge strane se krenulo sa traženjem najboljeg mogućeg rešenja za protivoklopnu borbu. Na početku je razmatrana ugradnja teškog mitraljeza 13.2 mm wz.25 Hotchkiss, ali se uskoro ispostavilo da je probojnost njegovih zrna isuviše mala, a rasturanje pogodaka preveliko, tako da se od ove ideje odustalo. Prvi top testiran na tanketi je bio švajcarski poluautomatski top Solothurn S18-100, kalibra 20 mm. On je bio montiran na jedno vozilo pomoći sferne blende tokom 1935 godine, a ispitivanja su bila sprovedena u februaru 1936 godine. Sama ispitivanja su dokazala ispravnost ideje o naoružavanju tanketa topovima, ali se istovremeno pokazalo da je ovo oruđe nepodesno jer je gađalo pojedinačnim zrnima, a horizontalno polje dejstva je bilo ograničeno njegovim okviom. Osim ovog oruđa, ispitana su i oruđa Oerlikon S i Madsen, ali su i ona uskoro odbačena. Oerlikonu se zamerala njegova velika masa, dok ne postoje dokumenta koja objašnjavaju zbog čega je odbačen Madsen. Kako bilo, poljaci su odlučili da razviju svoje automatsko oruđe kalibra 20 mm koje bi ujedno služilo i za naoružavanje letelica, tenkova kao i PVO, odnosno PT borbu. U međuvremenu je na jedno vozilo ugrađen i poluautomatski top 37mm wz.18 Puteaux (SA-18). Oruđe je bilo montirano na mesto mitraljeza, ali je uskoro i ova ideja odbačena jer se smatralo da je ovo zastarelo oruđe, sposobno za podršku pešadiji ali ne i za protivoklopnu borbu. Ovo čudi jer su se oklopni automobili wz.29, naoružani ovim oruđima, sasvim dobro pokazali u borbi sa lakim oklopnim vozilima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom 1937 godine, Boleslav Jurek iz Fabrike Pušaka u Varšavi (Fabryce Karabinów), je konstruisao svoj automatski top 20 mm wz. 38, koji je bio poznatiji pod imenom FK-A (Fabryce Karabinów model A). Ovo oruđe je ocenjeno kao superiornije u odnosu na ostala do tada testirana. Komisija je prihvatila ovo oruđe kao prelazno rešenje, a sve u očekivanju novog iz iste fabrike, koje je trebalo da se proizvodi pod oznakom FK-C.

Da bi se ovo oruđe ugradilo u tanketu TKS, dizajnirana je nova poluloptasta blenda. Ona je bila malo pomerena prema vozaču, ali nije iziskivala velike pregradnje. Ugrađena je nova prednja ploča i nova poloča ispred komandirove glave. Istovremeno je periskop komandira morao biti pomeren ulevo. Ujedno je skinuto postolje za gađanje vazdušnih ciljeva. Kako je oklop ovih vozila za ram bio spojen zakovicama, njihova pregradnja je bila izvršavana u samim jedinicama po planovima koji su im poslati.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kod vozila TK-3 je ipak bilo više posla. Ceo prednji deo vozila ispred komandira je morao da se zameni, tako da ova vozila postaju veoma slična vozilima TKS. Istovremeno se i na ova vozila ugrađuje Gaundličev periskop.

Sledeće pitanje koje se javilo bilo je oko broja vozila koje treba prenaoružati, a planovi su išli od 1/3 vozila TK-3/TKS pa do toga da se to uradi sa svim vozilima. Prema prvim planovima, odlučeno je da se prenaoruža prvih 100 vozila TKS, zatim ostatak vozila ovog tipa, i tek na kraju i sva preostala vozila TK-3, ukoliko finansije to dozvole. Na kraju je u maju 1939 godine odlučeno da se prenaoruža 80 vozila TKS i 70 vozila TK-3. Na osnovu ove odluke, u junu iste godine, radionice na terenu dobijaju naređenje da počnu sa sprovođenjem prenaoružavanja. Osim prve serije od 24 vozila TKS, ostala nisu bila završena do početka rata. Kao razlog ovome se navodi i spora proizvodnja topova, od kojih je samo 55 bilo gotovo do nemačke invazije.

BOJENJE I OZNAČAVANJE

Bojenje:

Na početku svoje karijere, između 1932/36 godine, vozila su nosila tzv „Japansku“ kamuflažnu šemu. Ona se sastojala od nepravilnih mrlja koje su bile boje peska, SMB i svetloplave. Ove mrlje su međusobno bile razdvojene linijom crne boje. Mora se napomenuti da se ni u jednim zvaničnim dokumentima ne može naći podatak o ovakvoj kamuflažnoj šemi, tako da postoje nedoumice oko pravog izbora boja. Istovremeno je unutrašnjost vozila bila obojena svetlo plavom bojom, dok su poklopci posade sa unutrašnje strane takođe nosili kamuflažnu šemu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pre početka korišćenja „Japanske“ kamuflažne šeme, pet „gvozdenih“ tanketa TK-3 prve serije je bilo ofarbano u crno-belu, pet u sivo-plavu, a pet u žuto-zelenu kamuflažnu šemu.

Od 1936 godine je uvedena nova kamuflažna šema za sva vozila poljske armije. Ova šema se sastojala od SMB boje koja je pretstavljala osnovu, a preko koje su nanešene mrlje pesak-sive i tamno braon. Istovremeno unutrašnjost vozila je bila ofarbana u pesak žutu boju. Sva vozila su prefarbana u novu maskirnu šemu do kraja 30-ih, sem nekoliko vozila koja su služila kao oklopne dresine i za trenažu posada.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Označavanje:

Između 1930 i 1939 godine, poljska vozila nisu nosila nikakva nacionalna obeležja. Jedina obeležja koja su nošena su bile oznake unutar jedinice. Ove oznake su bile pravljene od metala, ofarbanog u belu boju, u obliku kruga ( 1 vod), trougla ( 2 vod) i kvadrata ( 3 vod). Na ovim oznakama su se nalazile vertikalne crvene štrafte koje su označavale vozilo komadira voda, odnosno crveni krug, trougao ili kvadrat ukoliko se radilo o njegovom zameniku. Pred početak rata na većini vozila se nisu nalazile nikakve oznake jer je to bilo zabranjeno regulativom iz 1938 godine. Uprkos ovome, na mnogim fotografijama zarobljenih vozila, se vidi da su ove oznake još uvek korištene. Osim ovih oznaka, na mnogim vozilima su se nalazile i nezvanične oznake jedinica, kao Pomeranjski Grifin na vozilima 81 Oklopnog Diviziona ili propinjući konj na vozilima 10 konjičke brigade. VE brojevi su nošeni na tablicama spolja do 1936 godine, od kada se nalaze na posebnoj metalnoj pločici unutar vozila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

DODATNA OPREMA

Prikolice:

Prve gusenične prikolice su stigle u poljsku zajedno sa vozilima Karden-Lojd i odmah zainteresovale njihove stručnjake. Uskoro je počela proizvodnja ovih prikolica, čija je namena bio transport rezervnih delova i pripadajućeg alata. Formacijski je svaki vod trebao da ima jednu ovakvu prikolicu, odnosno dve prikolice u sastavu čete. Ove prikolice su vukla vozila iz tzv „Patrole za popravke“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Osim ovih prikolica, poljaci su koristili i prikolice za gorivo, na kojima su se nalazila tri benzinska bureta kapaciteta po 200,l i dva bureta za mazivo, kapaciteta po 50l.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kako vozila nisu imala ugrađenu radio opremu, ovaj problem je rešen korišćenjem drvenih prikolica sa dalekometnim radiostanicama tipa RKD. Kako su ove prikolice, prvobitno, bile predviđene za konjsku vuču, izvršena je modifikacija zamenom starih drvenih točkova pneumaticima. Ideja je bila da se po jedna ovakva prikolica, sa četvoročlanom posadom, nalazi u nižoj jedinici i komunicira sa komandom. Pretpostavlja se da su ove prikolice korištene do kraja 30-ih godina, kada su zamenjene sa posebnim radio vozilima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Najinteresantnija prikolica od svih je svakako autotransportna. Naime od samog početka korišćenja vozila TK-3/TKS se razmišljalo kako smanjiti njihovo habanje. Rezultat je bio ova autotransportna prikolica. Sama prikolica je bila napravljena na osnovu šasije kamiona Ursus A, i imala je rampu na zadnjem delu, kroz koju je vozilo ukrcavano. Zatim se vozilu oslobađao pogonski točak, koji je zatim lancem sa prenosnicima povezivan za prednje točkove prikolice. Ovo je davalo pogon, dok je upravljanje rešeno spajanjem, pomoću kardanske osovine, za upravljački mehanizam tankete. Ovakvo rešenje je omogućavalo transport tanketa po drumovima, sprečivši habanje hodnog dela. Kao i uništavanje drumova. Kada prikolica nije bila u upotrebi, mogla je biti tegljena tanketom, u kojem slučaju je njom upravljao komandir pomoću volana postavljenog na nju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Napravljeno je nekoliko desetina ovih prikolica, ali nisu našle širu upotrebu, jer se pokazalo da su nepraktične. Naime, ukoliko je prikolica bila prazna, zahtevala je druga vozila da je vuku, a bila je beskorisna ukoliko je i tanketa bila pokvarena. Ne postoje dokazi da je ova oprema korištena posle 1939 godine. Za prevoz onesposobljenih vozila, korišteno je petnaestak kamiona Ursus A30 ( krcali 1 tanketu), nekoliko kamiona Polski FIAT-621L ( 1 tanketa) i par kamiona Saurer ( 2 tankete na platformi).

[MOTORISTA]

Dresina:

Jedinstven način upotrebe tanketa, poljaci su razvili kada su počeli da ih upotrebljavaju kao oklopne dresine. Za vozila ove namene je konstruisan poseban, recimo, vagon, na koji se tanketa penjala preko zadnje rampe. Tanketa je zatim slilazila na svoje mesto u vagonu, gde je svojim gusenicama prijanjala za šine i time davala pogon ovoj dresini. Takođe se navodi da je na ovom vagonu postojao hidraulični mehanizam koji je mogao da podiže tanketu, međutim dokaza i potvrda za ovo nema među zvaničnim dokumentima. Kako bilo, od ovih dresina su formirane tzv TK-TK jedinice, od dva vozila TK-3/TKS, od kojih je jedno bilo okrenuto prema napred, a drugo suprotno od njega. Ove dresine su služile i za formiranje jedinica TK-R-TK, sa dva vozila TK-3/TKS i jednim tenkom Renault FT-17. Takođe je i svaki poljski oklopni voz imao po dve ove TK-R-TK jedinice ( sem vozova Br.13 i Br.15).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

EKSPERIMENTALNA VOZILA

TKW

Od početka proizvodnje vozila TK-3 se javio problem sa ugradnjom naoružanja u trup. Naime kod takve ugradnje je ograničem sektor dejstva po hotizontali, tako da jedino efikasno rešenje za ovaj problem pretstavlja ugradnja kupole. Već 1933 godine, jedna „gvozdena“ tanketa TK-3 ( VE broj 1164) je poslužila za isprobavanje kombinacije sa kupolom. Samo vozilo je pretrpelo određene izmene, tako da je krov tela vozila bio malo spušten, a zbog ovoga je na krov postavljena kutija u kojoj je bila vozačeva glava. Kupola je bila postavljena iznad mesta komandira i u nju je ugrađen mitraljez wz.30. Zbog ovakve izmene ovo vozilo dobija oznaku TKW ( w od wieża, odnosno kupola). Na ispitivanjima u oktobru 1933 godine, ustanovljeno je da kupola ne zadovoljava jer je skučena, nepregledna, oružje je bilo nestabilno i ventilacija u njoj je bila katastrofalna. Zbog svega navedenog, 1934 godine, je konstruisana nova kupola, ali ni ona nije zadovoljila. Vozačeva kutija je ograničila sektor dejstva kupole na 306°, a kupola je ograničavala vidik vozaču. Desna strana vozila je bila preopterećena, a posada nije mogla da komunicira međusobno. Zbog svega navedenog, ovaj projekat je napušten i otkazana je proizvodnja još 5 prototipova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

TKS-B

Početkom konstruisanja artiljerijskog traktora C2P na osnovu vozila TK-3, došlo se do zalkjučka da je upravljački mehanizam isuviše tvrd i da ne zadovoljava potrebe za vuču oruđa. Zbog toga je za C2P modifikovan sistem upravljanja, tako da je montirano „mekše“ kvačilo, što je dovelo do boljeg i lakšeg upravljanja. Tokom 1936 godine jednoj „gvozdenoj“ tanketi TK-3 ( VE broj 1510) je ugrađen ovaj sistem upravljanja. Na ispitivanjima tokom iste godine, utvrđeno je da je upravljanje sa ovim vozilom neuporedivo lakše, da je vozilo za 5 km/h brže od vozila TKS, da je smanjena potrošnja goriva na i van puta. Uprkos ovim uspesima odustalo se od njihove modernizacije, jer se proizvodna vozila TKS upravo završavala, a i cena modifikacije od 10000 zlota po vozilu je ocenjena kao prevelika. Jedini prototip je kasnije poslužio za izradu prototipa lovca tenkova TKS-D.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

SAMOHODNA ORUĐA

TKD

U aprilu 1932 godine, Konstrukcioni Biro Oklopnog Naoružanja Armijskog Inžinjerijskog Istraživačkog Instituta, pod rukovodstvom J.Lapuževskog, konstruisao je samohodni top na osnovu šasije vozila TK-3. Novo vozilo dobija oznaku TKD, a kako u tom trenutku nije bilo drugih raspoloživih oruđa, iskorišten je pešadijski top kalibra 47mm wz.25 Pocisk. Ovo oruđe je bilo prvi moderni top konstruisan u poljskoj, ali nije dočekao serijsku proizvodnju jer je poljski generalštab uskoro odustao od ovog tipa oruđa. Kao rezultat ove odluke, dovršena su samo četiri ova oruđa, i sva su iskorištena za naoružavanje ovih vozila. Između maja i juna 1934 godine, četiri vozila TK-3 ( „gvozdene“ sa VE brojevima 1156 do 1159) su prepravljena u samohodne topove TKD.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Prilikom konstruisanja ovih vozila, skint je pokrov sa njih, tako da se posada vozila u otvorenom vozilu. Oruđe je montirano centralno na prednjem kraju vozila sa sve štitom. Ustvari jedino je ovaj štit pružao kakvu takvu zaštitu posadi, pošto je ostatak vozila bio od gvožđa. Zbog povećane težine, hodni deo je bio modifikovan i ugrađene su šire gusenice. Oruđe je imalo vertikalno polje dejstva -12/+23, i par stepeni levo i desno po horizontali. Bojevi komplet je iznosio 55 zrna, koja su nošena u samom vozilu.

Kako su ova vozila bila borbeno neupotrebljiva, dodeljena su eksperimentalnom vodu i učestvovala su na manevrima održanim 1933 i 1934 godine. Kasnije su dodeljena protivtenkovskoj rezervi Konjičke brigade. Ispitivanja su pokazala da su vozila TKD ispunila sve taktičke zahteve, ali da sama konstrukcija vozila nije bila baš najbolja. Najveći problem je pretstavljala mala probojnost oruđa, ali ovo je bilo preterano za očekivati jer se ipak radilo o pešadijskom top, namenjenom, pre svega, uništavanju  neprijateljskih bunkera i podršci pešadije. Dizajn vozila TKD je uskoro odbačen, a vozila su prebačena u 11 eksperimentalni oklopni bataljon u Školskom Centru Oklopnog Oružja u Modlinu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom 1938 godine, vod vozila TKD i dva vozila TKS-D, su dodeljena 10 motorizovanoj Konjičkoj brigadi ( prema nekim izvorima bila si dva vozila TKD i dva vozila TKS-D), i učestvuju na manevrima u avgustu i septembru iste godine. Posle toga ova vozila učestvuju u zauzimanju Češke provincije Zaolzie, koju su naseljavali većinom Poljaci. Dalja sudbina ovih vozila nije poznata, ali se na nekoliko mesta navodi da su uzela učešća u borbama oko Varšave 1939 godine.

TKS-D

Usvajanjem oruđa 37mm wz.36 Bofors kao standardnog PT topa u naoružanju poljske armije, došlo se na ideju o konstruisanju artiljerijskog traktora za ovo oruđe. Sama ideja je imala i jednu neobičnost, naime osim što je trebalo da služi za vuču, ono je trebalo i da ima mogućnost nošenja oruđa i otvaranja vatre iz njega sa vozila u slučaju potrebe. Sudeći prema dostupnim podatcima i fotografijama, oruđa su uvek bilo montirana na vozillima i nisu tegljena. Iako su u početku smatrana za artiljerijske traktore, ova vozila su ustvari postala prvi samohodni lovci tenkova u istoriji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vozila TKS-D su bila zasnovana na šasijama tanketa TKS, kao i artiljerijski traktori C2P. Kao i traktori C2P, i ova vozila su koristila poboljšane menjače, tako da su bila sličnih karakteristika. Do aprila 1937 godine, dovršena su dva prototipa vozila TKS-D. Jedno je bilo prepravljena tanketa TKS ( VE broj 8897), a drugo od, već pomenutog prototipa, tankete TKS-B.

Telo vozila je bilo napravljeno od valjanih čeličnih ploča debljine 4 do 6 mm, a postojale u manje razlike između ova dva vozila. Jedno je imalo oklopne ploče savijene prema unutrašnjosti vozila , dok je drugo bilo sa ravnim pločama. Ovo drugo vozilo je stoga bilo malo višlje. Kako je oruđe bilo ugrađeno sa leve strane, vozačevo mesto je pomereno u desno. Posada se sastojala od 4 člana, to jest vozača, nišandžije/komandira, punioca i dodavača. Oruđe je imalo polje dejstva od 24° po horizontali i -9/+13 po vertikali. U vozilu je nošen bojevi komplet od 68 zrna. Istovremeno je konstruisan i prikolica u kojoj je nošeno i dodatnih 80 zrna.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom 1937 i 1938 godine, oba vozila su se nalazila, zajedno sa samohotkama TKD, u Školskom centru u Modlinu. Posle toga, opet zajedno sa vozilima TKD, bivaju prebačena u 10 motorizovanu Konjičku brigadu i imaju isti put. Prema nekim podatcima, oba vozila su se nalazila u sastavu protivtenkovskog voda, zajedno sa još 4 oruđa 37mm wz.36 Bofors, 10 motorizovane Konjičke brigade. Ova vozila su sa svojom jedinicom vodila teške borbe protiv neprijatelja od 1 do 5 septembra, kada je jedno uništeno u okolini sela Skrzydlna, a drugo se borilo do 9 septembra, kada je i ono uništeno u borbi u okolini grada Albigowa.

KORISNICI

Estonija:

U avgustu 1934 godine, jedan vod vozila TKS je bio u promotivnoj poseti Estoniji. Tada nezavisna Baltička republika se zainteresovala za ova vozila, i uskoro je sklopljen ugovor o prodaji 6 vozila ovg tipa za sumu od 300654 zlota, plus još 37535 zlota za rezervne delove. Ova vozila su isporučena tokom 1935 godine, a poljaci su im poklonili i jedan motor uz njih. Vozila su stigla ofarbana u „Japanskoj“ kamuflažnoj šemi i pretstavljala su jedina moderna oklopna vozila estonskih oružanih snaga. Posle zauzimanja ove republike od strane SSSR-a, ova vozila su korištena u nastavne svrhe.

SSSR:

Po zauzimanju istočnih delova poljske 17 septembra 1939 godine, sovjeti su došli u posed, u zavisnosti od izvora, 15 do 50 vozila TK-3/TKS. Zajedno sa estonskim vozilima, služila su za obuku, a prema nepotpunim podatcima, par ih je korišteno u borbama oko Kijeva.

Španija:

Tokom Španskog Građanskog Rata, Republikanci su pokazali interesovanje za kupovinu 80 vozila TKS. Kako je poljska vlada sprovodila politiku ne mešanja, do ovog dila nije nikada došlo. Pojavile su se priče da je nekoliko vozila ipak našlo put do španije, ali to nije nikada potvrđeno.

Mađarska:

Posle poraza u septembru 1939 godine, vozila 10 Konjičke brigade, prelaze u Mađarsku, kako bi izbegla zarobljavanje. Među ovim vozilima se nalazilo i oko 20 vozila TK-3/TKF/TKS. Mađari preuzimaju 9 vozila TK-3/TKF i 7 vozila TKS i koriste ih za pomoćnu službu i školovanje. Tokom 1944 godine, neka od ovih vozila su se još uvek nalazila u upotrebi u 1 Posebnom tenkovskom bataljonu u Senti. Pretpostavlja se da je jedno od voih vozila zarobljeno od strane jedinica NOVJ i da je to vozilo jedina preostala tanketa tipa TKF koja se nalazi u Vojnom Muzeju u Beogradu. Takođe se pretpostavlja da je deo ovih vozila predat/prodat domobranstvu NDH, tokom 1941/42 godine.

Hrvatska:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Osim vozila iz Mađarske, postoje podatci da je NDH od nemaca kupila još barem 18 vozila TK-3. Od ovih vozila 16 je bilo u sastavu Domobranstva, a ostatak u sastavu Ustaške Vojnice. U službi u NDH, ova vozila su zvana oklopna kola Ursus, po fabrici u kojoj su izrađivna. Kako bilo, podataka o upotrebi ovih vozila tokom DSR-a na našim prostorima su oskudna i zahtevaju podrobnije istraživanje.

Nemačka:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sem par primeraka ovih vozila koja su se povukla u mađarsku, ili bila zarobljena od strane sovjeta, najveći broj vozila TK-3/TKS je završio u nemačkim rukama. Deo je bio oštećen, neke su bile pokvarene, ali veliki broj je bio u ispravnom stanju. Određeni deo vozila je odmah upotrebljen u pomoćnim jedinicama, a od kraja 1940 godine, počelo je njihovo prikupljanje i popravak u Lođu. Tačan broj popravljenih vozila je nepoznat, ali se procenjuje na 50 do 100 komada. U nemačkoj službi vozila TK-3 dobijaju oznaku le.PzKpfw TK(p), a vozila TKS oznaku le.PzKpfw TKS(p). Njihov glavni zadatak kod novih vlasnika je bio vuča artiljeriskih oruđa, zaštita aerodroma i protivpartizanska borba. Dobar deo ovih vozila je završio u Norveškoj, gde je služio do kraja rata, uglavnom na zadatcima vuče lake artiljerije. Pojedini primerci su pronađeni i u Francuskoj i Finskoj. Osim u pomoćnim jedinicama ova vozila su se nalazila i u jedinici Leichte Panzerkompanie Warschau ( Laka Oklopna četa Varšava), koja je u svom sastavu imala i tenkove 7TP . U februaru 1941 godine, u sastavu ove jedinice se nalazilo 10 vozila TKS. Ne postoje podatci o daljoj sudbini ove jedinice.

U nemačkoj službi, ova vozila su prenaoružana standardnim mitraljezima Vermahta, 7,92 mm MG-15 ili MG-34. Na određenom broju vozila su rađene i druge izmene, ali su to bili pojedinačni slučajevi.

[MOTORISTA]

Sva zarobljena vozila, nemci farbaju u svoju standardnu boju za tenkove Panzergrau. Za raspoznavanje, vozila su nosila, u početku, bele krstove, da bi kasnije dobila standardne oznake poznate kao Balkenkreuz. U zimskim uslovima Skandinavije, vozila su farbana u belo, a postoji mogućnost da su, posle, 1943 godine dobile standardnu kamuflažnu šemu nemačkih oklopnih vozila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poljska:

Na početku rata 1939 godine, vozila TK-3/TKS su pretstavljala glavninu poljskih oklopnih snaga. U jedinicama se nalazilo ukupno 574 ovih vozila, koja su bila raspoređena po oklopnim divizionima i izviđačkim četama. Od ovog broja 40 vozila je bilo u sastavu oklopnih vozova. Vozila su bila raspoređena po sledećim jedinicama:

- 11 Oklopni Divizion ( 13 vozila TK-3)
- 21 Oklopni Divizion ( 13 vozila TKS)
- 31 Oklopni Divizion ( 13 vozila TKS)
- 32 Oklopni Divizion ( 13 vozila TKS)
- 33 Oklopni Divizion ( 13 vozila TKS)
- 51 Oklopni Divizion ( 13 vozila TK-3)
- 61 Oklopni Divizion ( 13 vozila TKS)
- 62 Oklopni Divizion ( 13 vozila TKS)
- 71 Oklopni Divizion ( 13 vozila TK-3, od toga 4 sa topom 20 mm)
- 81 Oklopni Divizion ( 13 vozila TK-3, od toga 4 sa topom 20 mm)
- 91 Oklopni Divizion ( 13 vozila TK-3)
- 11 Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TKS, od toga 4 sa topom 20 mm)
- 101 Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3, od toga 4 sa topom 20 mm)
- 31 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TKS)
- 32 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TKS)
- 41 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 42 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 51 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 52 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 61 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TKS)
- 62 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TKS)
- 63 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TKS)
- 71 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 72 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 81 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 82 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 91 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- 92 Samostalna Četa Izviđačkih tenkova ( 13 vozila TK-3)
- Skvadron Izviđačkih tenkova 10 Konjičke brigade ( 13 vozila TKF, od toga 4 sa topom 20 mm)
- Skvadron Izviđačkih tenkova Varšavske Oklopno-Motorizovane brigade ( 13 vozila TKS, od toga 4 sa topom 20 mm)
- Četa Izviđačkih tenkova komande odbrane Varšave ( 11 vozila TK-3)

Poljska vozila su se tokom rata borila sa promenjljivom srećom. Ona koja su bila naoružana mitraljezima su se pokazala dobro protiv pešadije, ali čim bi nemački tenkovi i PT topovi stupili na scenu, trpela su teške gubitke. Vozila naoružana topom su postizala lepe uspehe protiv nemačkih tenkova, uspevajući da u par navrata unište i najnovija vozila PzKpfw IV. Sve u svemu, ova vozila, nisu uspela da nadoknade nedostatak pravih tenkova u poljskoj armiji, kao i lošu strategiju, taktiku i nedostatak vazdušne zaštite.

TT KARAKTERISTIKE

TK-3

     težina: 2,43 t
     posada: 2 člana
     naoružanje: 1x7,92 mm Hotchkiss wz.25 sa 1800 metaka
     oklop: prednji i zadnji deo 6-8 mm, stranice 8 mm, pokrov 3-4 mm, pod 4-7 mm
     motor: jedan linijski, četvorocilindrični, benzinski, vodom hlađeni, Ford A sa 40 KS
     brzina: 46 km/h
     radijus: 200/100 lm
     savlađivanje rova: 1,2 m
     okomita prepreka: 45 cm
     gaz: 50 cm
     dužina: 2,58 m
     širina: 1,78 m
     visina: 1,32 m

TKS

     težina: 2,57 t
     posada: 2 člana
     naoružanje: 1x7,92 mm Hotchkiss wz.25 sa 1920 metaka ili 1x20 mm FK-A
     oklop: prve serije prednji deo 6-10 mm, stranice i zadnji deo 5-8 mm, pokrov 3-6 mm, pod 4 mm, kasnije serije stranice, prednji i zadnji deo 8-10 mm, pokrov 3-6 mm, pod 5 mm
      motor: prvih 82 vozila jedan linijski, šestocilindrični, benzinski, vodom hlađeni Polski FIAT-122AC sa 42 KS, od 83-eg vozila jedan linijski, šestocilindrični, benzinski, vodom hlađeni Polski FIAT-122BC sa 46 KS
     brzina: 40 km/h   
     radijus: 180/110 km
     savlađivanje rova: 1 m
     okomita prepreka: 45 cm
     gaz: 50 cm
     dužina: 2,58 m
     širina: 1,78 m
     visina: 1,32 m

TKS-D

     težina: 3,1 t
     posada: 4 člana
     naoružanje: 1x37mm wz.36 Bofors sa 68 granata u vozilu i još 80 u prikolici
     oklop: prednji, zadnji deo i stranice 4-6 mm
     motor: jedan linijski, šestocilindrični, benzinski, vodom hlađeni Polski FIAT-122BC sa 46 KS
     brzina: 42 km/h
     radijus: 220/120 km
     savlađivanje rova: 1 m
     okomita prepreka: 45 cm
     gaz: 50 cm
     dužina: 2,85 m telo, 3,26 m sa topom
     širina: 1,8 m
     visina: 1,24 m

[MOTORISTA]

Replike TK-3 i TKS u vožnji.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/6ZazBXVpr4Y?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[MOTORISTA]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/CI7rULkBrUc?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[MOTORISTA]

Još jedna namena tanketa TK u Nemačkoj službi. Obuka vojnika u uništavanju T-34.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Evolucija razvoja tanketa TK

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[nox]

croatian TK3
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

forum.axishistory.com
3 pics from "Hrvatski ratnici kroz stoljeća, knjiga 3 - Oružane snage NDH i druge hrvatske postrojbe na osovinskoj strani 1941. 1945."

Someone have this book? Could someone say more on this book please?
Armor pictures?

[Dreadnought]

Napuštena tanketa TKS, snimljena nakon zarobljavanja od strane nemačke vojske.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Zarobljena TKS sa topom 20 mm na dve fotografije.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]