PALUBA
March 28, 2024, 05:42:47 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5] 6   Go Down
  Print  
Author Topic: Lažno ludilo princa Đorđa Karadjordjevica  (Read 72484 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MilosPantovic
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 653



« Reply #60 on: November 18, 2017, 07:48:01 pm »

Морам да приметим да критеријум нормалног понашања и критеријум поремећаја понашања никада нису потпуно установљени и мењају се кроз време јер су зависни од друштва и околине на коју се примењују. Нормалност је, пре свега, ствар договора већине и ствар прихватања договора, ствар консенсуза и конформизма. Првобитно одређење нормалност поставља у односу болести и здравља али се то касније променило јер су схватили утицај и улогу друштвеног прилагођавања особе, и на спољне захтеве али и на унутрашње конфликте који настају као последица друштвеног прилагођавања. Кроз унутрашње прилагођавање долази до индивидуације и на крају остваривања личности када особа живи у сагласности са самим собом.

Сасвим је могуће да је као учесник ратова и тешких борби у којима бива рањен имао ту Ф-43.1 дијагнозу, посттрауматски стресни поремећај прилагођавања околини, а у његовом случају околина је Двор и дворске сплетке где врло вероватно лако долази у сукоб а остаје без подршке јер није вођен неким циљаним интересима осим личних хедонистичких прохтева. Истовремено, показује емпатију, саосећа са другим људима у тренуцима несреће, њихову несрећу и сам проживљава и на све расположиве начине покушава да помогне људима, односно народу, на крају чак и као обичан возач ако му дозволе. После 16 година заточеништва одбија понуду коју му даје немачки генерал и тиме показује интегритет личности.

Не делује ми да је принц Ђорђе био луд већ радије бирам да верујем да је склоњен из политичких разлога о којима је сада сувишно и веома тешко упућено расправљати.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #61 on: December 19, 2017, 12:36:15 am »

Preporučujem da saslušate predavanje do kraja.Dosta zanimljivih detalja ...

Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #62 on: December 19, 2017, 02:07:05 am »

Ево текста о убиству Стевана Колаковића, који је написао Димитрије Туцовић: Убиство није тајанствено.

Принц Ђорђе је те 1909. године требао да одговара за убиство, извукао се са абдикацијом. То је било пре балканских ратова, значи није било неке трауме из рата. Што се тиче учешћа у ратовима, учествовао је и кнез Арсен, као командант дивизије. Учествовао је и регент Александар, као командант Прве армије.

Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #63 on: December 19, 2017, 01:07:36 pm »

I u ovom predavanju se spominje ubistvo,pre će biti iz nehata i bez stvarne namere, ali i neke druge pojedinosti u vezi s tim kao i psihološki faktor i okruženje u kom se nalazio tada još uvek Prestolonaslednik Đorđe. Tom "incidentu je predhodilo nekoliko drugih kao i otvoreni i konstantan sukob princa Đorđa sa "crnorukcima". No da ne prepričavam,zato sam preporučio da pogledate snimak..
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #64 on: December 19, 2017, 01:54:34 pm »

Ево текста о убиству Стевана Колаковића, који је написао Димитрије Туцовић: Убиство није тајанствено.

Принц Ђорђе је те 1909. године требао да одговара за убиство, извукао се са абдикацијом. То је било пре балканских ратова, значи није било неке трауме из рата. Што се тиче учешћа у ратовима, учествовао је и кнез Арсен, као командант дивизије. Учествовао је и регент Александар, као командант Прве армије.



U tvom postu link nije dostupan, verovatno je u pitanju tekst iz Radničkih novina br.30, napisan 10. marta 1909.S obzirom da je rođeni brat Dimitrija Tucovića pripadao "zaverenicima" a kasnije organizaciji Ujedinjenje ili smrt, postavlja se pitanje koliko je pogled na detalje subjektivan.Ovo bez obzira na sukob između braće Tucović, koliko na sukob između Đorđa i zaverenika koji su Kralja Petra držali u "šaci" a Đorđe je hteo da im "slomi vratove" kada stupi na presto. Kao razlog , zašto je Đorđe udario dvorskog poslužitelja,navodi se da je Đorđe bio iznerviran jer Kolaković nije predao pismo jednoj dami dok je ovaj bio odsutan.S druge strane, Kolaković je bio bolestan i imao je dve trbušne "kile". To naravno nije olakšavajuća okolnost,ali je detalj koji ukazuje možda zašto je poslužitelj posle batina tako podlegao povredama.U to vreme su zaista trovali Đorđa, navode se dokazi iz memoara nekih pripadnika Crne ruke...itd.To pismo nikada nije pronađeno a neki francuski službenik poslanstva u Beogradu je izveštavao o tome da je budući prestolonaslednik okružen austrijskim špijunima...pogotovu posle jednog mitinga u Beogradu zbog aneksije BiH gde je Princ Đorđe zapalio Austro-ugarsku zastavu. Kolaković je bio austrijski državljanin.... Mnogo detalja je tu za polemiku...
« Last Edit: December 19, 2017, 02:19:18 pm by Milan (longtrip) » Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #65 on: December 19, 2017, 05:00:00 pm »

Ево текста о убиству Стевана Колаковића, који је написао Димитрије Туцовић: Убиство није тајанствено.

Принц Ђорђе је те 1909. године требао да одговара за убиство, извукао се са абдикацијом. То је било пре балканских ратова, значи није било неке трауме из рата. Што се тиче учешћа у ратовима, учествовао је и кнез Арсен, као командант дивизије. Учествовао је и регент Александар, као командант Прве армије.



U tvom postu link nije dostupan, verovatno je u pitanju tekst iz Radničkih novina br.30, napisan 10. marta 1909.S obzirom da je rođeni brat Dimitrija Tucovića pripadao "zaverenicima" a kasnije organizaciji Ujedinjenje ili smrt, postavlja se pitanje koliko je pogled na detalje subjektivan.Ovo bez obzira na sukob između braće Tucović, koliko na sukob između Đorđa i zaverenika koji su Kralja Petra držali u "šaci" a Đorđe je hteo da im "slomi vratove" kada stupi na presto. Kao razlog , zašto je Đorđe udario dvorskog poslužitelja,navodi se da je Đorđe bio iznerviran jer Kolaković nije predao pismo jednoj dami dok je ovaj bio odsutan.S druge strane, Kolaković je bio bolestan i imao je dve trbušne "kile". To naravno nije olakšavajuća okolnost,ali je detalj koji ukazuje možda zašto je poslužitelj posle batina tako podlegao povredama.U to vreme su zaista trovali Đorđa, navode se dokazi iz memoara nekih pripadnika Crne ruke...itd.To pismo nikada nije pronađeno a neki francuski službenik poslanstva u Beogradu je izveštavao o tome da je budući prestolonaslednik okružen austrijskim špijunima...pogotovu posle jednog mitinga u Beogradu zbog aneksije BiH gde je Princ Đorđe zapalio Austro-ugarsku zastavu. Kolaković je bio austrijski državljanin.... Mnogo detalja je tu za polemiku...

Да, у питању је текст из Радничких новина, изгледа да је проблем када се цитира у протоколу, пробај овај: http://sr.wikisource.org/wiki/Убиство_није_тајанствено
Мислим да је јако пуно теорија завере у свему томе. Да ли је Колаковић био посилни или дворски слуга? Посилни српског принца је већ по дефиницији био српски војник, а не дворски слуга. Како је аустријски држављанин примљен у српску војску? У сваком случају, Ђорђе је требао да одговара за убиство.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #66 on: December 19, 2017, 10:17:24 pm »

Нема ту никаквог оправдања. Ђорђе је, макар и из нехата, убио Колаковића. Будимо озбиљни и објективни. Знамо како се данас понашају синови тајкуна и политичара. Тако се и онда понашао Ђорђе. Њега је живот касније смирио и уразумио, али мрља на његовој биографији каква је ово убиство остаје.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #67 on: December 19, 2017, 10:22:36 pm »

Čisto da bude tu da ljudi ne bi lutali po netu.

------------------------------------------------------------------

УБИСТВО НИЈЕ ТАЈАНСТВЕНО
Писац: Димитрије Туцовић
   
Утицајан Туцовићев чланак поводом убиства дворског служитеља Стевана Колаковића, који је довео до абдикције престолонаследника Ђорђа Карађорђевића, убице.


Убиство дворскога служитеља, о коме је опширнију вест донело Звоно у броју од суботе, баца страшну светлост на време и прилике, јавни и приватни морал, државу и људе који власт представљају и вољу закона врше. Злочинаца и злочинстава има и у другим државама, али злочинстава за које се зна па се ипак не кажњавају, злочинаца који се иза државне власти крију не сме и не може да буде у једној у истини правној држави.

Под насловом: „Једно тајанствено убиство" Звоно је ту ствар овако изнело:

„1. марта ове године донет је био у Општу државну болницу, Стеван Колаковић, који је био на служби код престолонаследника Ђорђа. Стеван је био премлаћен, са многим тешким повредама по глави и трбуху. Сви убоји били су, по мишљењу лекара, нанети удардима ноге, те према томе изгледа да је Стеван немилосрдно био од некога тучен и ГАЖЕН. Болнички лекари су указали сву помоћ тешко повређеном момку, али је овај, ипак, издахнуо, не издржав у болници ни пуна четири дана.

Према свима овим околностима, овде је извршено једно страховито убиство. Нама није познато да ли је полиција ма шта предузимала да пронађе УБИЦУ и да са њиме поступи по закону. Напротив, чини нам се да се иде за тим да се све ово затишка и забашури.

Ми мислимо да ни данашња влада, а нарочито ни данашњи министар унутрашњих дела, нису способни за овакве махинације и држимо да је са 29. мајем у Србији сахрањен режим тајанствених убистава. Зато и очекујемо од владе да она неће ни хтети ни смети заташкати једну овакву ствар. Ми ћемо још очекнути да видимо шта ће влада по овом делу предузети, па ћемо после о свему писати опширно. Убицу, ма који то био, ако је луд, треба спровести у болницу на лечење, а ако је при здравој свести, онда мора бити одмах стављен у апс, онако како то закон прописује.

Људски живот и у Србији мора бити заштићен."

Ми тврдимо да убиство није тајанствено. Оно није тајанствено не само за нас који имамо докумената која од самог убијеног Колаковића долазе, већ није тајанствено ни за управника вароши Београда, управника двора и начелника санитета, који су тражили и добили прилике да се са убијеним Колаковићем пре његове смрти разговарају; оно није тајанствено ни за породицу покојникову и масу других људи који су посредно или непосредно о узроцима његове смрти обавештени; оно није тајанствено ни за београдске редакције, које као по команди ћуте ...

О тајанствености овога убиства не може бити ни речи: говорити се само може о покушајима власти да један страшан злочин затишка и уништи трагове, да би злочинац и даље слободно злочинства вршио.

Хоће ли убица остати „непознат"? Сме ли београдска полиција, која је са узроцима смрти пок. Стевана Колаковића упозната, ћутати и ћутањем омогућити да одговориост за једно одвратно и мучко убиство нестане у забораву?

Са своје стране ми изјављујемо да нећемо допустити да се овај злочин затишка све дотле док о њему не буде обавештена цела јавност. То нам налаже дужност једног јавног гласила, а сада смо специјално у положају да говоримо о једној ствари о којој смо добро обавештени.

Све изворе, из којих ми обавештења о овом делу црпемо, предаћемо суду и јавности. За сад тврдимо: да је покојни Стеван Колаковић убијен; тучен је песницама по глави и ударен је ногом у препоне, услед чега је црево повређено. Опериран је, али му операција није могла живот спасти.

Стеван је сахрањен 5. ов. мес. у 5 сати увече, и ако је његовим сродницима и пријатељима речено да ће сахрана бити 6-ога у 9 сати пре подне!

Ми смо свесни одговорности коју имамо за сваку реч у овом чланку, али је ми примамо, и у пркос свима непријатностима којих можемо имати тражићемо и од јавности, и од власти, и од Народне скупштине да стану или на страну правде или на страну злочина, да се солидаришу са злочином, које на жалост није прво, или да устану против привилегија за убијање које неко мисли да има, па ма ко то био.

Ми хоћемо да знамо, хоће ли ова мизерна држава, у лицу својих органа власти, владе и законодавног тела, моћи загарантовати својим грађанима основ на коме и сама постоји, на име: неповредност права на живот.



Извор: „Радничке новине", бр. 30, 10. март 1909.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #68 on: December 20, 2017, 12:46:31 pm »

Нема ту никаквог оправдања. Ђорђе је, макар и из нехата, убио Колаковића. Будимо озбиљни и објективни. Знамо како се данас понашају синови тајкуна и политичара. Тако се и онда понашао Ђорђе. Њега је живот касније смирио и уразумио, али мрља на његовој биографији каква је ово убиство остаје.

Istina,ali mi treba malo da se vratimo unazad i shvatimo kontekst vremena i tadašnjih "demokratskih načela" jer sila Boga ne moli.Sin Nikole Pašiće je bio u Parizu u početku Balkanskih ratova kao i Đorđe pa mu nije palo na pamet da ratuje za Srbiju,a princu Đorđu nisu dali raspored,ipak se prijavio kao redov i stupio u jedinicu. Ista situacije je bila i početkom Prvog sv.rata. Nema raspored,nije mu dao brat....prijavljuje se kao običan vojnik u Armiju Stepe Stepanovića. To nisu radili sinovi tajkuna i političara na takav način...

Po svemu sudeći. on nije bio nervno poremećen, već "lud ko struja" na pradedu i politički nepodoban kao isključiv čovek.
« Last Edit: December 20, 2017, 12:55:01 pm by Milan (longtrip) » Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #69 on: December 23, 2017, 08:03:10 pm »

Његов патриотизам нема везе са са овим убиством. За његово кабадахијско и само живо понашање као принца према потчињеном, слуги, нема оправдања. Нема ту никакве политике и контекста. Онда би и садашњим тајкунима и њиховим "миљеницима" следовао "контекст" и оправдање да су они само "луди као струја". Не, ради се о противзаконитом понашању. Убиство је убиство ко год да га је починио. С обзиром да га је починио ондашњи престолонаследник судови и органи власти су "зажмурили" и проглашен је "лудим" иако то објективно није био. Све је то мало заташкано и гурнуто под тепих. И данас се тако ради, али ми, обично грађани не подржавамо то. Ни онда ни сада.

Да не буде забуне, можда се принц Ђорђе пријавио као обичан војник, али је ипак имао официрски чин и у Првом светском рату је учествовао као официр. Чак је и био рањен. За такво понашање му следује свако признање и похвале.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #70 on: December 23, 2017, 10:01:11 pm »

Његов патриотизам нема везе са са овим убиством. За његово кабадахијско и само живо понашање као принца према потчињеном, слуги, нема оправдања. Нема ту никакве политике и контекста. Онда би и садашњим тајкунима и њиховим "миљеницима" следовао "контекст" и оправдање да су они само "луди као струја". Не, ради се о противзаконитом понашању. Убиство је убиство ко год да га је починио. С обзиром да га је починио ондашњи престолонаследник судови и органи власти су "зажмурили" и проглашен је "лудим" иако то објективно није био. Све је то мало заташкано и гурнуто под тепих. И данас се тако ради, али ми, обично грађани не подржавамо то. Ни онда ни сада.

Да не буде забуне, можда се принц Ђорђе пријавио као обичан војник, али је ипак имао официрски чин и у Првом светском рату је учествовао као официр. Чак је и био рањен. За такво понашање му следује свако признање и похвале.

 
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #71 on: December 23, 2017, 11:02:04 pm »

Slažem se @džumba naravno,u pravu si...ne branim ja Đorđa,daleko od toga. Samo sam spomenuo kontekst tadašnjeg vremena i nekih nepisanih zakona.Ljudi tadašnjeg doba su vaspitavani u drugačijem duhu.Na kraju krajeva kada umre ili pogine kralj svi plaču,običan narod je statistika. Kada bi se pitali sada koliko je Karađorđe posekao ljudi tek onako,ili Miloš Obrenović na primer...pa i ostali hajduci ,knezovi ,carevi i kraljevi ,gde bi nam bio kraj.Po čemu bi ih pamtili? Po dobrim delima ili zlodelima?Opet ponavljam,na ovoj tribini pojašnjavaju neke druge okolnosti i detalje jer nije ostalo mnogo toga zapisano o Đorđu. A i ono što jeste stavili su pod lupu vremena jer pobednik piše istoriju...ovoga puta njegov rođeni brat.Ja na to gledam čisto informativno, nisam istoričar da sudim već samo pokušavam da shvatim iz današnje perspektive a gledajući unazad.
« Last Edit: December 23, 2017, 11:09:24 pm by Milan (longtrip) » Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #72 on: December 24, 2017, 08:58:57 am »

Isto kao što se u narodu hajduci slave kao veliki junaci, a ustvari su bili najobičnije lopuže koje su više pljačkali narod nego se borili protiv turaka.

Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #73 on: December 25, 2017, 03:51:51 pm »

Neuspeo atentat na princa Đorđa


pisali: Ivan Miladinović i Rade Dragović / 02. novembar 2017.

izvor: novosti.rs


Đorđe je ruskom poslaniku rekao da je njegov car lažov jer je obećao da neće dopustiti da Beč anektira Bosnu. A Austrijancu je skresao: "Vaš je car lopov i lupež, koji krade tuđe zemlje."


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Mnogi detalji o planovima da se prestolonaslednik Đorđe otruje ostali su nerazjašnjeni. Sva svedočenja oficira zaverenika, neposrednih učesnika u ovoj zaveri, dnevnik Velimira Vemića, kao i sećanja Aleksandra Ace Blagojevića i Vladimira Tucovića, nigde ne spominju kada i gde je ovaj čin trebalo da se desi i ko bi bili izvršioci... Spominju se samo razgovori oficira okupljenih oko Apisa koji će docnije biti stožeri Crne ruke.

Vladimir Dedijer, u svom kapitalnom delu "Sarajevo 1914" piše, da se "ni razni sekundarni izvori ne slažu u tome kada je ta akcija preduzeta, 1907. ili 1910. godine". Zatim, da "ne postoje izvori koji bi dokazali da je Aleksandar lično naredio fizičko uklanjanje princa Đorđa".

Ako oko trovanja prestolonaslednika postoje istorijske dileme, jedan događaj iz 1907. potvrđuje da je bilo direktnih pokušaja da se "ludi princ" likvidira.

Na samom početku pomenute godine jednog dana Beograd je protresla snažna eksplozija i to u Đorđevoj kući u Krunskoj ulici. Detonacija je bila toliko snažna da se čula u gotovo celom gradu. Narod iz okolnih ulica okupio se oko zgrade, stvorila se neopisiva gužva. Među prvima je dojurio kralj Petar u pratnji maršala dvora. Niko nije znao da objasni šta se desilo i da li je neko u kući nastradao. Maršal dvora se jedini odvažio da uđe unutra. Na sreću Đorđe nije bio povređen. U tenutku eksplozije našao se u sasvim drugom delu kuće.

KRALj nije olako prešao preko ovoga. Zahtevao je da se povede istraga da se ustanovi ko stoji iza ovog pokušaja ubistva njegovog starijeg sina. A tih dana do kralja Petra su stigle anonimne dojave da grupa zaverenika priprema atentat na princa Đorđa, ne bi li tako omogućili Aleksandru da zauzme mesto prestolonaslednika. Bilo mu je jasno da su zaverenici, oni isti koji su i njega doveli na presto, spremni na nove zločine.

Istraga, koju je kralj naredio nije donela ništa spektakularno. Otkriveno je da se na bankarski račun Stevana Kolakovića, onog prinčevog poslužitelja, zbog čije smrti je kasnije i abdicirao, uplaćuju ogromne sume novca, koje je uz pismeno ovlašćenje podizala njegova žena Anka Kolaković. Istraga je obustavljena kada je nesretni Kolaković rekao da je taj novac dobijao od princa Đorđa. Ovom prilikom je otkriven još jedan detalj-poslužitelj Kolaković je bio austrijski državljanin.

Francuski obaveštajci, tih dana iz Beograda, šalju svojim šefovima u Pariz, izveštaj u kome tvrde da je princ Đorđe Karađorđević, srpski prestolonaslednik, okružen austrijskim špijunima.

APIS i deo oficirskog kora o svojim idejama za uklanjanje Karađorđevića sa prestola, a za "izbacivanje iz igre" princa Đorđa, obaveštavaju pojedine političare.

Za kralja Petra govore da on svoju vojničku "ulogu komandovanja ograničavao na to - da sablju paše i da prisustvuje sečenju kolača o pukovskim slavama". A što su mu "kasarne prazne, što mu vojska nema ni najnužnije potrebe, i što mu vojnici, što na reč, idu i goli i bosi - to se unuka Karađorđa ama baš ništa ne tiče".

Đorđe Genčić, političar koji je obeležio Srbiju s kraja devetnaestog i početkom dvadesetog veka, inače jedan od idejnih tvoraca Majskog prevrata uklanjanja Obrenovića, u pismu Jaši Prodanoviću prepričava razgovor sa Đorđem, tada još prestolonaslednikom.

Izjavu princa Đorđa, da su svi Karađorđevići "pošteni i popularni", on je ocenio kao smešnu, kad se zna da on, Đorđe, "to poštenje svoje stiče potpisujući blanko menice beogradskim zelenašima, a popularnost svoju - loveći povazdan ribu na Adi Ciganliji i zavlačeći se, po okolini Beograda, po rupama i lagumima gde jazavci borave! U danima, pak, kad se i on politikom bavi, on preti Karaburmom tvorcima današnjeg stanja, koje je od njega, jednog običnog i siromašnog kadeta ruskog, napravilo naslednika prestola i budućeg kralja Srbije".

Genčića je duboko uvredilo što je princ Đorđe nazvao one koji su dinastiju Karađorđevića doveli na presto - "džukelama", i što im je javno pretio da će ih satrti kad postane kralj.

U "džukele" princ Đorđe je svrstavao i svog rođaka Jašu Nenadovića, tada poslanika Srbije u Carigradu.

Dok su se po Beogradu bavili dvorskim spletkama i intrigama i stranačkim prepucavanjima, Austrougarska je završila posao oko aneksije Bosne i Hercegovine. Time je jasno stavila do znanja da je cilj da preko Sandžaka želi da prodre u Makedoniju i tako obezbedi izlaz na Egejsko more, i da istovremeno osujeti da se Srbija preko Hercegovine spoji sa Crnom Gorom i dobije izlazak na more.

Princ Đorđe je u vreme aneksione krize bio predvodnik najratobornije struje koja je otvoreno tražila da Srbija uđe u rat. Držao je zapaljive govore na zborovima, a na prijemima i balovima provocirao je i izazivao austrijske i ruske diplomate.

Na prijemu povodom carevog rođendana, rekao je ruskom poslaniku, i to pred svima prisutnim, da je ruski car "lažov" jer je njemu, Đorđu, rekao da neće dopustiti da Austrija anektira Bosnu. Potom je prišao austrijskom poslaniku i rekao: "A vaš je car lopov i lupež, koji krade tuđe zemlje."

TIH dana "Peštanski lojd" prenosi izjavu princa Đorđa:

"Čudim se što mi prebacuju moje držanje povodom aneksije. Aneksija je nanela srpskom narodu duboku bol i uvredila ga u njegovim nacionalnim i prirodnim osećanjima. Naš narod oseća aneksiju kao nepravdu i kao sramotu i čvrsto je rešen da protiv očite povrede svog prava sa oružjem u ruci, odlučno istupi, ako to bude morao da učini. Ja lično osećao bih sramotu kada bih u ovim teškam trenucima drukčije govorio i drukčije postupao. Kako bi se tek srpski narod osećao kada bih ja kao prestolonaslednik mudrovao i izmicao onda kada treba kretati napred? Sem toga ja lično osećam da je položaj stvoren aneksijom za Srbiju i srpski narod prosto nesnosan. Mi ne smemo dopustiti i mi ne smemo trpeti da nas aneksijom dovedu u potpunu i stalnu ekonomsku i političku zavisnost...".


SKANDAL U KAFANI "MOSKVA"

Dogovaranja zaverenika o smeni dinastije Karađorđević bila su stalno na dnevnom redu. Velimir Vemić, u svom dnevniku beleži da su ti skupovi od jeseni 1909. godine, postali redovni.

"O udaljenju dinastije većalo se i 23 oktobra 1909. godine u kući Vladana Đorđevića (lekara, književnika, predsednika vlade Srbije, osnivača Srpskog lekarskog društva u Njegoševoj ulici broj 30. Ali dogovor nije postignut pa se sa razgovorom nastavilo u kafani 'Moskva', u 'proširenom društvu'. Među pridošlicama nalazili su se i potpukovnici Aleksandar Srb i Borivoj Jovanović. Ova dvojica, sa još nekolicinom zaverenika, nisu bili za to da se dinastija Karađorđevića udalji s prestola, a za šta su se zalagali Apis i njegovi najbliži drugovi. Oni nisu bili ni za to da se princ Đorđe liši života... Kako je svako tvrdokorno branio svoj stav, došlo je do svađe, do pravog skandala pred velikim brojem kafanskih gostiju...





* feljt.jpg (110.28 KB, 620x652 - viewed 91 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #74 on: March 10, 2018, 07:02:04 pm »



Quote
Војвода Мишић, принц Ђорђе и енг. адмирал Трубриџ, Велики рат


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Pages:  1 2 3 4 [5] 6   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.