Vojna policija

[dzumba]

Pregledao sam danas celu temu i primetio da nigde nema značke vojne policije JNA. Ima je u jednoj posebnoj temi ali je ovde nema. Zato evo te značke.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Sidro]

Ако су то њих двојица, онда би то требао бити батаљон Приштинског корпуса. Момчило Јовановић је мислим био командант или заменик  једно краће време негде 1988-1990. године или ту негде. Пре тога није био у војној полицији. Иначе 30. класа ВА. Шиљег, добар официр, бар у ЈНА,  је касније био у ХВО (Херцег-Босна). Био је у ВП од потпоручника.

Zeljko siljeg mi je bio komandir cete vojne policije u Nisu (VP 1219). Negdje u proljece 1988 je otisao u Zajecar, a dalje ne znam. Znam da ga je rat zatekao u Kninu. U septembru 1991. prelazi u HVO. Danas je penzionisani general. Niko ga ne spominje da je uradio nesto necasno u prethodnom gradjanskom ratu. Bio je veliki oficir.

[BPC]

Прије него оживимо мало тему о нашој служби, желио бих да честитам свим припадницима ВП нову 2014 годину, као и предстојеће Божићне празнике. Тему сам прочитао више пута, и могу да кажем да је врло стручно и поучно концептирана прије свега захваљујући господину sa znakom Dzumba, који посједује врло богато стручно знање о нашој служби. Задовољство ми је читати Ваше текстове о историји војне полиције у ЈНА, начину руковођења, начину обуке, формацији као и самом Вашем раду у трупи исте.
Мене као и све млађе припаднике наше службе вјерујем да занима историја (како се то некад радило), па бих Вас замолио да нешто и напишете и о специјалној ауто чети Гарде и њиховим м/в, као и начину обезбјеђења страних високих војних руководилаца и делегација приликом посјета ССНО и ЈНА.

[dzumba]

Nisam službovao u Gardi u vreme kada je ta jedinica(specijalna auto četa) služila za prevoz Tita i posetilaca najvišeg državnog ranga. Ne mogu i ne znam da o tome napišem ništa tačno. Jedino što znam da su prevozili samog Tita i njegove goste. Onaj motociklistički eskort koji se često viđa na fotografijama i zapisima iz tog vremena je bio samo mali (i u uglavnom protokolarni) element fizičkog i bezbednosnog obezbeđenja.

Strane delegacije koje su dolazile u posetu SSNO (u vreme JNA), nivo ministra odbrane i nižeg, su 60-tih i do sredine 70-tih godina prevozili pripadnici posebne jedinice (auto čete) koja je, ako sam dobro upamtio priče starijih kolega, pripadala Upravi bezbednosti i bila je smeštena u Ustaničkoj ulici (moraću to proveriti imam komšiju koji je u to vreme tamo bio). Iz nje je nastala ili se i tada zvala 129.automobilska čete. Kasnije je to rasformirano (četa je ostala, ali sa drugom namenom, dok su vozači i luksuzna vozila premešteni) i prevoženje je obavlja auto četa Komande stana SSNO (što nije bilo u nadležnosti vojne policije i službe bezbednosti). Obezbeđenje tih delegacija ovih obavljala je vojna policija iz sastava SSNO (od 1971. godien 282.bVP).

O organizaciji i načinu obezbeđenja stranih delagacija ću napisati narednih dana jer danas nemam vremena.

[dzumba]

Обезбеђење страних војних делагација у ЈНА

Војна полиција је од самог почетка свог постојања учествовала у обезбеђењу страних војних делегација . Носилац  обезбеђења (безбедносног-контраобавештајног и физичког) страних војних делегација свих нивоа које су долазиле у посету ССНО (односно где је ССНО био домаћин) била је Управа безбедности ССНО.

Обезбеђење делегација (посета) које је примао Тито као шеф државе, била је у надлежности ССУП-а и ЈНА ( односно војног кабинета Врховног команданта, Гарде и Управе безбедности) и републичких МУП-ова, зависно од места посете и о томе овде нећу говорити.

Дакле, овде ћу описати како се организовало и спроводило укупно обезбеђење, са тежиштем на физичком обезбеђењу које је непосредно спроводила војна полиција ЈНА.

Организација посете, односно уговарање-договарање је ишло дипломатским и војно-дипломатским каналима. За те послове је у ЈНА било задужено Одељење за везу са страним војним представницима (популарно звано "Озеве", по скраћеници имена - ОЗВ). У  томе су учествовали амбасаде (земље из које долази делагација, као и наше тамо), односно Савезни секретаријат за иностране послове и војни изасланик при амбасади земље одакле долази посета. Они су договарали детаље посета од датума (времена) посете, састава делегације, протокола: где делегација долази, начин дочека, ко кога сачекује, ко је званични домаћин са наше стране, односно шеф делегације која прима и води делегацију, шта је основни садржај-разлог посете, односно тема разговора, шта ће се и када посетити, начин превожења,  да ли учествују и у ком својству жене шефова делегација и сл. Дакле, договарали су се чак и врло ситни детаљи, па чак понекад и мени (јеловник) о чему се врло водило рачуна.

Наравно, питање безбедности је увек једно од важних питања претходних договора. Неке земље инсистирају на детаљима и траже, пре посете, непосредни контакт са надлежнима из земље домаћина, посебно за највише нивое посете (министри одбране и начелници генералштаба). На те састанке долазе одговорна лица из обезбеђења те личности и са нашим одговорним лицима договарају неке детаље посете при чему и информишу нашу страну о могућим опасностима (како их они виде). Понекад је било инсистирања, посебно од стране американаца , да њихово људство буде носилац непосредног обезбеђења. Треба имати у виду да је ондашња Југославија важила за врло безбедну земљу, али и самосталну и способну да реши питање безбедности гостију (обезбеди гарантује пуну безбедност) тако да такви захтеви нису прихватани. Дакле, све посете реализоване без ангажовања припадника страних оружаних формација. Једино што се прихватало да са министром или начелником генералштаба буде лични пратилац или ађутант. Дакле, целокупно обезбеђење на нашој територији је било наше.

Ја лично нисам учествовао у било каквим разговорима са претходницама страних делегација нити уговарао посете, али сам ово што сам написао учинио на основу разговора са онима који су учествовали у томе. такве детаље би ми обично испричали током припреме обезбеђења како би се нагласио важност и значај обезбеђења и очекивање да припадници физичког обезбеђења свој посао обаве са максималном одговорношћу.

Наставићу у следећим постовима.

[dzumba]

Главни носилац посла обезбеђења страних војних делегација (у безбедносном смислу) била је Управа безбедности. Носилац посла организације посете и свих протоколарних ствари било је Одељење за везу са страним војним представницима (ОЗВ). Не знам којој управи или сектору је ово Одељење припадало или је можда било директно под кабинетом ССНО.

Управа безбедности је имала елаборат или упутство о обезбеђењу страних војних делегација које је садржавало се облике обезбеђења (физичко, техничко, контраобавештајно, биолошко-хемијско-санитарну заштиту). Наравно, елаборат је био општег типа али је одговорним лицима омогућавао да јасно одреде обавезе сваком у ланцу заштите.

Када стигне одлука ССНО о посети стране делегације начелник Управе безбедности је издавао наређење (након краће процене) којим је регулисано ко шта треба да ради. Наређење се односило на органе безбедности и војну полицију. Носилац посла физичког обезбеђења и дела техничке (противдиверзијске заштите) је био 282.бВП који је иначе био непосредно потчињен Управи безбедности. Део послова притивдиверзијске заштите реализовала је Управа безбедности непосредно (70-тих је постојао одсек за притвидиверзијску заштиту у Одељењу војне полиције) или би ангажовала људство и опрему из Гарде (само за делегације ранга министра). Дакле, тај батаљон би добио задатак да организује физичко обезбеђење по месту смештаја делегације (најчешће у Београду и неком војном или државном резиденцијалном објекту) као и током кретања (боравка) на целој територији СФРЈ. На основу плана посете (делегације често боравиле на више места у држави)  би се део задатак преносио и на друге јединице војне полиције (наређењем Управе безбедности, преко армијској одељења безбедности). Такође, Управа безбедности је организовала сарадњу са органима МУП-а и ДБ-а, било директно, било преко одељења безбедности армија. Морам речи да је та сарадња бил врло коректна и добра. Оно што се договори то се и испуни. Ако случајно запне, руководилац обезбеђња реагује и то се брзо реши.

Када 282. бВП добије наређење Управе безбедности командант би одредио једног од старешина команде (референт за службе) или неког од млађих официра из батаљона (што је чешће био случај јер је дужност референта за службе била често упражњена) да организује читав посао обезбеђења. Тај официр (уједно руководилац обезбеђења) би се прво упознао са планом посете,а потом би сачинио наређења команданта батаљона и однео би га на потпис.  Ти планови посете су често, мењани, чак и у последњем моменту тако да је било обавезно да тај официр оде у ОЗВ и лично ступи у контакт са лицем које је добило задатак да буде носилац посете испред ОЗВ-а (звали смо га шеф проткола и био је одговоран за целокупни протокол, смештај, превоз, посете, сатницу и сл.). И људи из ОЗВ-а су ту желели и ћесто су инсистирали на том састанку јер је обезбеђење било важан елемент посете, посебно током кретања (због потребе да познају трасу, тачно место доласка, чак и капију или улаз где се треба доћи, па чак понекад и да "забављају" делагацију). Обично би од њега добио прецизни план, али би и даље, током трајања посете остали у контакту. По потреби би се отишло до објекта где је планиран смештај, због процене обезбеђења. Често за тим није било потребе јер су делегације (од средине 70-тих) смештане у наменском, репрезентативном објекту у улици Андре Николића у Београду. Тај објекат је имао сталног домаћина који је боравио у њему, тако да није било проблема у организацији смештаја и обезбеђења. За такве објекте су постојали унапред израђени елаборати физичког обезбеђења. У том случају било је битно да се одреди у батаљону која чета даје обезбеђење и ко ће бити одговоран за то. Руководилац обезбеђења је повећање или смањење обезбеђења и све послове око тога регулисао директно са командирима чета(е) а ико су они обично били старији по чину од њега.

"Проблема" (условно речено) је било ако би се смештај организовао у хотелу. Морало се обезбедити (регулисати) замена људства у обезбеђењу, исхрана, мало другачије понашање и сл. Некада се обезбеђење организовало са униформисаним војницима, некада у цивилној одећи (када су најчешће ангажовани подофицири). Код делегација нижег ранга често није ни било посебног обезбеђења у хотелу. Ипак је СФРЈ у то време била врло безбедна земља.

[dzumba]

Ипак, најважније је било обезбеђење у покрету, односно ескорт. Зависно од ранга делегације зависио је и ескорт (јачина). У време које описујем (средина 70-тих и даље) ескорт се организовао само аутомобилима. 282. бВП је имао 5 возила која су примарно коришћена за ескорт страних војних делегација. Били су то у оно време доста добри аутомобили ФИАТ 132.

Када би долазила делегација ранга министра одбране онда је ескорт био од најмање два моторна возила. Зависно од процене било било их је и више. Ја знам само за једна такав случај и то када је долазио начелник Генералштаба КоВ САД генерал Бернард Роџерс (касније је био командант снага НАТО). За делегације нижег ранга обично би се ангажовало само једно возило за ескорт.

Осим војне полиције, за обезбеђење кретања, нарочито у Београду, али и другим већим градовима добијало се барем једно возило цивилно полиције. То возило је ишло на челу као члистач2, односно имало је задатак да обезбеди приоритет пролаза кроз раскрснице.

Код најјачег обезбеђења): на челу патролна кола цивилне полиције са два полицајца; кола протокола; прва патролна кола војне полиције у којима је најчешће био руководилац обезбеђења са једном подофицром-возачем; главна кола са гостом и нашим домаћином (неким од генерала или лично ССНО), друга патролна кола војне полиције са два подофицира, остала кола из делегације и домаћинима; на зачељу патролна кола ВП и/или патролна кола МУП-а.

Код "редовног" ескорта мање угрожених делегација (а то је био најчешћи случај) на челу би била кола цивилне полиције, затим протокола, главна кола са гостом, прва патролна кола војне полиције (са руководиоцем), остала возила и на зачељу патролна кола војне полиције.

Иако се редослед колоне са људима из ОЗВ-а унапред договарао у пракси је ту било врло чест одступања: гурања других кола у ескорт (не најаве их ер увек неко ванредну "упадне у проткол), посебно би се гурали војни изасланици земље одакле је гост са својим колима, настојећи да стану одмах иза главних кола. Руководилац обезбеђења је морао да интервенише и на време то спречи. Обично би по доласку на аеродром (где су сачекиване делегације), постројавао возаче и издавао им задатак,а војном изасланику, чим би га видео одређивао би место у колони уз напомену да се не гура где му није место јер ће одмах зауставити колону. То је најчешће "палило" јер нису желели да испадне да они "кваре" ствари. Код неискусних руководилаца дешавало би се да се све поремети па би га на првом застанку искусније подофицир из колоне, као и возачи наших кола критиковали, а богами некада и шеф протокола (који је увек био виши официр са добрим знањем енглеског или неког другог страног језика) уз претњу да ће га пријавити команданту.

Да не заборавим људство у ескорту је било наоружано: пиштољима (сви су увек били униформисани, са белим опасачима) који су били пуни, без метка у цеви и аутоматским пушкама са једним оквиром од 30 метака у пушци (метак није у цеви) и РАП-ом од 4 пуна оквира. Нека возила за ескорт су у вратима имала посебну прегради за смештај пушке како би била на дохват руке. У другим возилима (која нису имала преграде) су пушке увек биле испод седишта возача и пратиоца.

[dzumba]

Ако су у посету долазиле делегације видова чији је домаћин био командант РВ и ПВО, односно РМ, те делегације је обезбеђивала војна полиција РВ и ПВО, односно КРМ (КВПО). До средине 70-тих година војна полиција РВ и ПВО је то радила увек (чак и када је делегација стизала у Београд), али је од тада све преузео 282.бВП. Ако је страна делегација долазила прво у Сплит, онда је све послове око обезбеђења спроводио бВП/ВПО (КРМ). Ако би делегација која иде у посету РМ прво долазила у Београд, сачекивао би је сскорт из 282. бВП, пратио по Београдуа а по потреби до Сплита или (Дубровника), наравно ако иду возилима. Ако би делегација одлазила у неки део Југославије авионом онда би је ескорт из 282.бВП допратио до аеродрома, а на аеродрому одредишта, где би слетели, сачекао би је ескорт из локалне јединице ВП. Армијски батаљони су имали по један ФИАТ 132 управо за такве ствари. Команданти батаљона су волели да се праве важни па су та возила често користили за друге службене потребе (лична превожења) иако им то није била намена.

[dzumba]

Врло је важно занти да послове возача ескортних кола нису обављали било који подофицири, посебно код обезбеђења најважнијих делегација. То су били подофицир коју су завршили тзв. "курс брзе вожење", односно курс првенствено организована за возаче кола у Специјалној ауто чети Гарде, али су увек "убацивана" по 2-3 подофицира из 282.бВП,а понекад и из осталих. Тај курс је трајао пар месеци, и осим технике и тактике вожње један од најважнијих садражаја је била вожња по путевима којима ће се дегелације најчешће кретати. На пример Београд- Карађорђево; или Београд - Купари. Или Београд-Пула-Сплит-Купари-Београд. Ту се и "проигравала" (на правом пут) и техника и тактика ескорта.

Свршени полазници тог курса су заиста били мајстори брзе и безбедне  вожње. Када је требало знали су да "јуре", али никад тако да угрозе безбедност госта и колоне. Умели су да се "подметну" како би на време спречили било који напад или насртај (а дешавало се, најчешће из незнања или недисциплине осталих учесника у саобраћају) на колону. Удеса је заиста било врло мало.

[BPC]

Свака Вам част господине Dzumba на овом корисном и поучном тексту, могу да приметим да се Ваш и садашњи рад приликом посета ВВР и званичника врло мало или никако не разликују ни после дужи низ година. Да и сада постоје исти проблеми, са протоколом, сатницама и распоредом возила у ескорт поретку. Посебно ми је занимљив део о репрезентативном ауто-парку за ове задатке као и део у којем кажете

Команданти батаљона су волели да се праве важни па су та возила често користили за друге службене потребе (лична превожења) иако им то није била намена.

Ово верујем да је и данас дан ситуација у свим овим војскама на простору бивше нам државе, мислим на ове у којима још постоје организације са именом војне полиције.

[dzumba]

Разлика је можда у томе што се процене сада обављају мало приљежније јер је и безбедносна ситуација (данас и онда) неупоредива. Опрема и возила су боља, постоје и покретни (преносни) системе видео - надзора, средства противдиверзијске заштите су прилично физички смањена (на пример, детектори експлозива) и аутоматизована и сл. чега све онда није било. Планирање и организација су скоро исти јер је топла вода одавно измишљена.

Понекад, кад видим како се парадира возилима са и под ротацијама (посебно онима које користе они изван војске, разни секретари, секретарице, и др. чиновници), помислим како се врло често данас и претерује и узурпира право на пратњу (ескорт полиције или полицијска возила). Са друге стране сетим се да смо и ми волели да се правимо важни, да заустављамо возила и кад треба (али ипак само на задатку) и кад не треба (провераваш како је то бити власт  ) и "скидамо" возила са пута иако објективно није било потребе . И возачи су у оно време било много дисциплинованији па је то било лакше. Чим чују сирену, виде ротациона светла, зна се: десни мигавац, успоре и/или стану са стране, чак и изван пута. Сада се неки тркају са пратећим колима, па и насрћу.

А команданти и онда и сада су слични. Због ситних злоупотреба неће пропасти држава, али дају лош пример.

[BPC]

Свака част, потпуно се види да познајете материју, а хвала Богу па имате и изузетан дар за писање. Данас ретко ко поштује ЗОБС, и употребљава тај фамозни десни мигавац да би се пропустила колона или возило под пратњом. Често се дешава да зачеоно возило има много посла ради несавесних појединаца који желе да се утркују са возилима под пратњом, па кад буду заустављени и легитимисани морају пити воду са шећером
Реално кад човек погледа, није се чудити ради таквог понашања осталих учесника у саобраћају, јер има и превише возила која на разно-разни начин бљеште,трепере и ротирају. У Ваше време ипак се знало ко и зашто може користити сигнализацију ЦРВЕНО-ПЛАВЕ боје, док данас се губимо у мору агенција и надлежности, а ретко ко ради свој посао.
Мишљења сам да возила из репрезентативног возног парка за пратњу делегација никако неби смела да се користе у друге сврхе, као што је то врло често данас случај дали ради немаштине која нас је задесила или из другог разлога није ни битно ...

[dzumba]

Када смо код сигналинх светала "црвено-плаве" плаве боје то је, по мом суду, изгубило смисао. Првобитна замисао је била да она означавају возило под пратњом. Али под стварном физичком пратњом других, полицијских возила. То није требало, а и логика назива ("под пратњом") упућује на то, укључивати када нема пратећих (заштитних) возила.  Пратња се обављала тако што су чеона и зачелна возила имала по једно или два ротациона плава светла. Два ротациона светла на пратећим возилима су означавала да се иза креће колона од више возила, а зачелно возило је својом ротацијом означавало крај те колоне. Међутим, под утицајем америчких филмове почело се и на челна пратећа возила уграђивати "црвено-плава" трепћућа светла да би то данас постао неки стандард, тако да "плаво-црвена" трепћућа светла на појединачним возилима која нису под пратњом нису ни потребна, нити имају сврху.

Ако се строго држимо закона плава светла на врху кабине имају право да користе само возила полиције, ватрогасне службе и хитне медицинске помоћи, као и возила војске, где је такође уређено да то могу користити само возила војне полиције, ватрогасна возила и хитна медицинска помоћ. Дакле, ко год изван ових служби користи та светла, макар и председник владе крши закон. Невоља је у томе што председник владе или државе то ипак не раде, али раде разни министри (који немају право на пратњу полиције) и њихови секретари, курири, возачи и ини у разним приватним подухватима (познати случај секретарице једне министарке која је на службеном возили министарке укључила плаву ротацију док се возила приватним послом). А за њима онда следе и остали.

И у Војсци су неки возачи генерал, вероватно по њиховим инструкцијама, постављали плава (покретна) ротациона светла. Наравно то је било противзаконито. Једне године је војна полиција на улазу у круг Генералштаба покупила (одузела) неколико комада тих покретних светала од возача. Било је мало гунђања, али је тадашњи начелник Генералштаба то подржао, па се то знатно смањило.

[petrikonja]

Jedan mali Off topic na ovu temu ali takodje se odnosi na pratnju i naoruzanje pratnje koja se nalazila u vozilu [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] ,evo kako je to reseno u kolima Nemacke policije predpostavljam da je 80 -90 godina po modelu Mercedesa .Slike su preuzete s sajta My City

[Jester]

Nisam znao da je u voznom parku bio i famozni Fiat 132 ,grom od auta ali dok je bija i ugašen trošija je 10 litara
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(izvor fotografija : fb stranica VP Split)