Vojna policija

Увођење оклопних возила у формације војне полиције

Те 1976.године започиње увођење оклопних траспортера у јединице војне полиције. Још раније, у оквиру студије развоја војне полиције пројектовано је да се настави са опремањем атоматским оружјем из производног програма „Заставе“, да се све јединие „А“ класификације буду наоружане аутоматским пушкама М-70А ( то је и учињено до 1975.године, осим у наставној чети ВП 975.ВНЦ где су прве аутоматске пушке стигле тек 1981.године) али и да се војна полиција опреми савременим противдиверзијским средствима (рендген уређајима, метал детекторима, детекторима експлозива и др.),али и оклопним траспортерима. Било је предвиђено да се прве чете у свим батаљонима војне полиције „А“ класификације опреме оклопним траспортерима. Основна намена је била брзо превожење интервентних снага за противдиверзанстку и противтерористичку борбу у миру, као и ојачавање одбране и заштите командих места, као објеката који су били један од важнијих циљева дејства диверзантскиих и специјалних снага могућег противника.

Усвајање от ТАБ -71 у формацију војне полиције

Процес избора и усвајања оклопних траспортера (ОТ) је доста занимљив. Управа ОМЈ, по захтеву Управе безбедности је разматарила ( увиди тактичке студије) могућности више ОТ. Закључено је да то требају бити точкаши и да на основу постављених захтева потребама одговарају француски лаки оклопни траспортер VAB – (Vehicule de l Avant Blinde) и руски БТР-60. Предност је дата француском возилу. И мишљење Управе безбедности је било да је боље и француско возило. Нисма сигуран, али предпостављам да су успостављени контакти са Французима око евентуалне набавке возила. Међутим, управо у то време успостављена је пуна сарадња са Румунима на развоју ваздухоплова па су изгледа они понудили своју варијанту БТР -60, названу ТАБ-71. Понуда је вероватно била повољнија у финасијском смислу, а ако се томе дода и политички моменат (добри односи, развој заједничких НВО) јасно је зашто је војни врх донео одлуку да се набављају руминска возила, иако су обе стручне управе (ОМЈ и Управа безбедности, односни стручна лица у њима) били против. Све у свему, одлука је донета негде почетком 1976.године и први контигнет оклопних возила је пристигао крајем те године. Прва возила су предата 282.бВП, а затим постепено, до краја 1977 (можада и до средине 1978.) и осталим батаљонима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Слике VAB из француске војске (скинуо сам их са Интернета)

Дакле, формација батаљона је измењена не само увођењем оклопних возила већ и ВЕС-ти 8војноевиденцијске специјалности) ОМЈ. Прописано је да официри и подофицире у тим јединицама буду припадници рода ОМЈ. Наравно, обезбедити толико број официра (30-так) и подофицира (око 70) за годину дана није било могуће па се приступило оспосбљавању затечених официра и подофицира за руковање и употребу ОТ ТАБ-71. Ипак, у то време, 1977, 1978 и 1979. године већи број ново произведених официра и подофицира ВЕС ОМЈ је упућен у јединице војне полиције.

Обука за руковање ОТ

Да ли је уопште требало прописивати да командири јединица ОТ ТАБ 71 буду старешине ОМЈ је дискутабилно питање. Наравно, није на томе ништа изгубило јер су у јединице пристигли квалитетни и технички образовани официри и подофицир. Сви они су у ставри долазили у јединице неоспособљени за руковање ОТ ТАБ-71 јер то средство нису изучвали у војним школама. Већина није познавала ни митраљез КПВТ 14,5мм јер га ни једно оклопно возило у наоружању ЈНА (осим БРДМ-2) није имало. У пракси, њих су за рад на ОТ ТАБ-71 оспособљавали пешадинци који су пре тога, када су примани ОТ, били на курсу за прообуку за то средство.
Обука војника, чланова посада је одвијала у јединицама војне полиције. Гађања (митраљезом КПВТ и спрегнутим ПКТ 7,62мм) су извођена по програму гађања јединица ОМЈ на наменским стрелиштима. Обука возача је такође, у почетку извођена у јединицама војне полиције преобуком возача добијених из наставних центара, а касније, негде средином 80-тих година обука је организована и Саобраћајном анставном центру у Краљеву коме је додељено пар ТАБ-71.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ова слика ОТ ТАБ-71 се често врти Интернетом. Аутор је највероватније (сликали су двојица) заставник 1. класе Јеремић Милован, криминалистички техничар у 282.бВП. Заставник је био један од ретких морнаричких (поморских-носио је звездицу на рукаву) подофицира у ВП, тек да се зна. Тада (1979.) је настала једна серија наменских фотографија (снјаперисти, претрес терена и сл.) у чијој организацији сам и сам учествовао.

Искуства са ОТ ТАБ-71 и њихов крај

Сви батаљони су имали једнак број ТАБ-71 – по 10. Саваки вод у чети је имао по три и команда чете једно возило. Једино је 282.бВП имао више возила. Ни сам нисам сигуран (заборавио сам) 20 или 17 (можда и 16). Наиме у 1. чВП је било 10 формацијских ОТ, али је у 2.чВП била резерва за потребе ЈНА. Иако сам за потребе форума „Српски оклоп“ рекао да их је у тој чети било 10, морам рећи да ипак нисам сигуран (наравно, и то ћу касније проверити). Могуће да их је било 6 или 7. Осим батаљона ВП и 99.чВП Команде РВ и ПВО је добила 3 ОТ ТАБ-71. У тој чети је био једини формацијски официр ВЕС ОМЈ у целом РВ и ПВО. То је увек збуњивало оне који би видели официра у ваздухопловној униформи са ознакама ОМЈ (тенкићима) на реверима. Садашњи начелник војне полиције у В и ПВО Војске Србије је ВЕС-ти ОМЈ јер је као потпоручник распоређен за командира 1. Вода (ОТ) у 99.чВП.

Дакле, укупно је примљено око 90 ОТ ТАБ у јединице војне полиције ЈНА.

Осим ЈНА, ТАБ-71 су примили и бригада полиције ССУП (у специјалном батаљону, где је била и противтерористичка чета, била је чета ОТ истог састава као и у војној полицији ЈНА), као и још нека републичка министарства унутрашњих послова. Предпостављам да их је укупно купљено од Румуна око 130 или 120 комада.
Искуство са ОТ ТАБ-71 је врло негативно. Возила су више била у квару него у возном стању. Кварила су се „из чиста мира“. Док сам радио у 282.бВП често смо се кладили колико ће ОТ ТАБ-71, који крену из касарне „Зграда-2“ комплекса Генералштаба, стићи до Авале (око 25км). Никад нису стигла сва. Најчешће би трећина остала у квару на путу. Један ОТ ТАБ- из 99.чВП је био на генералном ремонту. Замљњени мотори, све дотерано. Пређемо око 100 кма у пробној вожњи. Иде „ко змај“. Дође до уласка у касарну и ту се угаси. Покушавали све што је прописано, позвали мајсторе из ремонтног завода. Неће, па неће. Никад није порављен. Отишао у расход.

Возила су имала два бензинска мотора (наравно просто су гутала бензин) „спојена“ на једно квачило. Код тог преноса снаге често су се дешавали кврови тако да један мото често испадао. Возило је са једним мотором могло да иде, али не и да савладава успоне, препреке и сл. Ипак, када су били исправни просто су јездили тереном. Није било препреке или терена који нису могли да савладају. Боло их је милина возити. Многи возачи путничких возила су били изненађени брзином којом су ОТ ишли ауто-путем (номинално око 100км/х).

Други проблем са њима је био тај да нису често коришћена.Мало које возило је прешло више од 10-15000 км до одласка из јединица војне полиције ЈНА. Тенкисти су стално говорили да их треба „терати“ јер ће од стајања пропадати. Иако су логистичке базе и технички ремонтни заводи освојили њихов ремонт и одржавање, било је проблема са резервним деловима. Све то условило је да се средином 80-тих потражи друго решење. Нађено је у ВПБ М-86.

До краја 1991.године сви ОТ ТАБ-71 су отишли из јединица војне полиције ЈНА. Последњи су отишли крајем 1991.године из 99.чВП. мислим (два комада) да су предати МУП Македоније. Највећи део је предат МУП-у Србије, нешто МУП Македоније, можда нешто и осталим републичким МУП, а највећим делом су расходовани.

	Author	Topic: Vojna policija (Read 438114 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.