U SAD IMA VIŠE OD 3.000 KOMPANIJA KOJE SE BAVE ŠPIJUNAŽOM

[Vladimir Ivanović]

U SAD ima 1.200 vladinih i više od 1.900 privatnih kompanija koje se bave špijunažom i istragama

VAŠINGTON - U Sjedinjenim Državama više niko ne zna koliko koštaju obaveštajne službe!

Ovo je zaključak uglednog Vašington posta, dnevnog lista koji je dve godine radio istraživanje o obaveštajnoj zajednici u SAD.

Posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. ta zajednica je postala toliko glomazna da niko zaista ne zna koliko ona košta niti koliko ljudi uključuje, piše Vašington post u svom izveštaju „Strogo poverljiva Amerika“.

Izveštaj dokazuje da je u SAD mnogo toga što se tiče prioriteta državne politike skriveno od očiju javnosti i uopšte ne podleže njenoj proceni.

U SAD, prema pisanju Vašington posta, trenutno ima 1.200 vladinih organizacija i više od 1.900 privatnih kompanija koje na oko 10.000 lokacija širom zemlje pomažu vladi u borbi protiv terorizma, u održavanju unutrašnje bezbednosti i u obaveštajnim delatnostima.

Službe za koje niste čuli:

AF ISR (Vojna vazduhoplovna)
US AFOSI (Vojna vazduhoplovna - specijalne istrage)
Armi CID (Vojna obaveštajna)
DIA (Ministarstvo odbrane)
MCIA (Mornarička)
MIC (Vojnoobaveštajna)
NGIA (Nadležna za svemirske poslove)
NRO (Nacionalna, izviđačka)
NSA (Nacionalna bezbednost)
NCIS (Mornarička - istaživanje ubistava i sl.)
ONI (Mornarička obaveštajna)
OIC (Obaveštajno-kontraobaveštajna)
CGI (Obaveštajna služba obalske straže)
OIA (Obaveštajno-analitička)
OTFI (Istražuje povezanost terorista i finansijskih tokova)


Izvor: Kurir

[jadran2]

Divota.
A koliko ima onih koji pabirce podatke po novinama, radiju, TV.... (po ambasadama, konzulatima, komorama, misijama), analiticara na najnizem nivou pa navise, dostavljaca i probiraca informacija....., profesionalaca, volontera i entuzijasta, lobista i njihovih prijatelja, javnih i tajnih......
Veselje.

[Boro Prodanic]

Može se reći samo da je Orvel bio optimista. 

[brodarski]

Mjesečni račun za telefoniju je basnoslovan. Sve to na račun američkog proletarijata. Tako kažu na dnevniku.

[dzumba]

У објављеном списку има и грешака. Наиме, CID, AFOSI, NCIS су агенције које се баве класичним криминалистичким истрагама и нису "тајне" службе. CID у КоВ и AFOSI у Ваздухопловтсву су део војне полиције. Њихови начелницу су уједно и главни шефови војне полиције у тим видовима оружаних снага. NCIS је исто то у морнарици, али није класична војна формација, већ је углавном чине цивили који делуј као криминалистичка полиција у моранрици. Полицијску  подршку униформисаног дела обезбеђује марински корпус. Мариснки корпус има "своју" војну полицију и ЦИД.

Ипак, то никако не значи да не троше паре пореских обвезника, али ипак има видљиве  користи од њих, бар за оружане снаге.

[ZastavnikDjemo]

Ima dosta privatnih kompanije koje svoje usluge, osim vladi SAD, pružaju i pretplatnicima, tako da nije baš sve "orvelovski". A i obaveštajne službe polako postaju anahronizam, jer danas je 90-95% svih relevantnih informacija dostupno iz otvorenih izvora.

[dzumba]

Ево и "наствака" започете теме из пера новинара "Политике" који прати писање америчке штампе. Приватлук у државним безбедносним службама. Врло је индикативано признање које износи министар одбране. Зато се свако може запитати ко влада у свету обавештајних служби - влада (владе) или приватне агенције?


Приватизовање државе

Предузимачи су постали саставни део америчких тајних служби, којима се уступају и најповерљивије операције

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 20. јула – Главно питање које данас поставља „Вашингтон пост”, у наставку своје истраживачке серије о тајним службама Америке, гласи: да ли држава још контролише своје најосетљивије послове, оне обавештајне?

Овај детаљни новинарски досје, сачињен искључиво од јавно доступних информација и поткрепљен интервјуима са челницима најважнијих институција задужених за безбедност земље, открива пре свега свет који, због природе свог посла, не жели да се о њему много зна. Али главни аутор истраживања, двострука добитница Пулицерове награде, Дана Прист (којој ће ово вероватно донети и треће највеће новинарско признање), полази од тога да јавност има право да зна какве је све димензије обавештајни естаблишмент попримио после 11. септембра 2001, када је Америка повела свој „рат против терора”, не питајући за цену и, очигледно, не бирајући ни средства.

Тема другог наставка серијала је приватизација онога што је по дефиницији држава: употребе силе и обављања неких њених најповерљивијих послова. Оних које су донедавно били дозвољени само владиним службама.

Данас, од 854.000 људи који имају „топ сикрет” овлашћења, дакле приступ најповерљивијим подацима, 265.000 њих су „предузимачи”: приватни спољни извођачи радова по уговору.

Од њих највише зависи баш ЦИА, Централна обавештајна агенција, која једина има овлашћење да у иностранству обавља неке од операција од виталног значаја (и због којих је Америка често на лошем гласу).

Приватни предузимачи су тако регрутовали сараднике ЦИА у Ираку, подмићивали у њено име у Авганистану, обезбеђивали њене шефове приликом њихових иностраних посета, вршили отмице у Италији... Данас су ангажовани и да у централи у Ленглију, недалеко од Вашингтона, анализирију терористичке мреже и обучавају нове генерације (државних) шпијуна...

Ангажовање приватника је, између осталог је и један од начина да се одржи привид како се број сталног људства у националним тајним службама не повећава. Предузимачи тако данас чине 30 одсто радне снаге у овом сектору.

Једна од „колатералних” последица овога је и чињеница да, зато што плаћају много боље од државе, приватне безбедносне фирме из званичних тајних служби извлаче најспособније људе. То онда, у повратној вези, повећава зависност од предузимача и отежава настојања да се њихово ангажовање смањи.

У инвервјуу који је дао за ово истраживање, секретар за одбрану Роберт Гејтс је изјавио како би желео да се њихов број редуцира на ниво који је постојао пре 11. септембра, али, како каже, „има великих тешкоћа како да их преброји”. „Ово је страшно признање: ја не могу да добијем бројку колико предузимача ради за кабинет секретара за одбрану”, наводи лист речи шефа Пентагона. „Вашингтон пост” је сачинио листу на којој је 1.931 компанија које обављају послове на „строго поверљивом нивоу”. „Већина предузимача ради на кључним пословима обавештајних агенција, што за резултат има да влада од њих зависи на начин који је мало ко предвиђао”.

Приватници су тако и у најтајнијим одајама Пентагона, бункерима који се налазе 7,5 метара испод земље, одакле се даноноћно мотри на потенцијалне светске кризе. Они су, констатује „Пост”, обавили неке изузетно важне послове, али су имали и тешке промашаје који су дискредитовали Америку.

Између осталог, њихова су дела мучење Ирачана у затвору Абу граиб, као и безбедносни хаос који је једно време владао у Багдаду због поступака „Блеквотера”, приватне фирме којој је поверено обезбеђење у „зеленој зони”. Предузимачи су и актери неколико сличних скандала у Авганистану. „Пустили су дубоке корене и без њих се више не може”, закључак је овог прегледа. У Депарменту (министарству) домовинске безбедности, који је основан после 11. септембра, приватника има колико и стално запослених. Национална безбедносна агенција (НСА), једна од најтајних служби која врши електронско прислушкивање и надгледање целе планете, ангажовала је за своје послове 484 приватне компаније.

Своју мисију шпијунирања света из свемира без четири приватна предузимача не може да обавља ни Национална служба за сателитско осматрање. А у свих 16 обавештајних агенција, послове одржавања интерних компјутерских мрежа обављају приватници.

Све у свему, предузимачима одлази 49 одсто од укупног обавештајног буџета (75 милијарди долара). У питању су дакле велике паре и велики интереси. Поред „војно-индустријског комплекса” о коме су већ написане многе књиге, Америка је очигледно добила и „обавештајно-индустријски комплекс” – о коме ће тек да се пише.

М. Мишић
објављено: 21.07.2010.

Извор."Политика" : http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Privatizovanje-drzave.sr.html

[ZastavnikDjemo]

Amerikanci se nalaze u začaranom krugu. Obaveštajne operacije im se stalno uvećavaju, što zahteva ili enormno uvećanje državne birokratije, ili angažovanje privatnika. Treće rešenje jednostavno ne postoji. Osim toga, ovo je odlična prilika za politički dobro povezane firme da dobijaju veoma unosne poslove sa vladom, a obaveštajni i bezbednosni poslovi, zajedno sa NVO su poslednje tri industrije gde se obrću milijarde, za koje uopšte ne postoji nikakva regulativa.
Evo i jedan zanimljiv tekst bivšeg operativca CIA Roberta Steelea, koji je osnovao svoju sopstvenu firmu Open Sources Solutions: http://www.oss.net/BASIC
A, evo i jedan odličan tekst iz australijskog lista "The Age":
http://www.theage.com.au/news/in-depth/money-for-nothing-and-your-clicks-for-free/2008/03/01/1204227051337.html
Ukratko, svet se drastično promenio u odnosu na period hladnog rata, samim tim, količina dostupnih informacija iz otvorenih izvora je tolika, da nijedna država više ne može da ih apsorbuje kako treba, i u potrebno roku, tako da je "privatizacija" obaveštajnih poslova trend koji se neće skoro zaustaviti.

[Vladimir Ivanović]

Šta mislite koliko ovih američkih  redovno čita Palubu i daje izvještaje na osnovu Palube.

[jadran2]

Vjerojatno citaju - kad im je to u opisu radnog mjesta. Sigurno u arhivi imaju i onu parolu masovno maljanu po zidovima "Amerika i Engleska bit ce zemlja ........"

[dzumba]

Наставак из јучерашње "Политике" и писању америчке штампе о обавештајним службама

Ал Каида већа претња од Совјетског Савеза


Чак ни на врхунцу хладног рата, амерички обавештајни естаблишмент није имао димензије које је попримио кад је почео рат против тероризма
Рушевине Пентагона 9. септембра 2001.

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 21. јула – Истраживачка серија о обавештајном естаблишменту Америке коју већ трећи дан узастопно објављује „Вашингтон пост”, изазвала је прве реакције Беле куће, Конгреса и „блогосфере” – многобројних интернет трибина на којима се оглашавају и неки познати аутори.

Главну тезу серије – да су обавештајне службе после почетка „рата против тероризма” доживеле толико експлозиван раст да их више није могуће контролисати, оспорио је пре свега човек који би ускоро требало да им буде главни шеф и координатор, пензионисани генерал ваздухопловства Џејмс Клопер (69) нови Обамин изабраник за место главног обавештајног директора.

У процедури потврђивања његовог постављења у надлежном конгресном комитету, Клопер, који је сада на месту подсекретара за обавештајне послове у Пентагону, јуче је изјавио да је могуће пребројати све оне који се обавештајним радом баве као државни службеници, али је признао да је прецизно евидентирање свих приватних „коопераната” у овом државном послу, „мало теже”.

Кад прође процедуру, генерал Клопер ће постати четврти по реду директор свих обавештајних служби, од како је тај положај установљен 2005. године, управо да би завео ред у „обавештајни хаос”. Његова три претходника нису у томе успела.

Клопер је иначе оповргао главну тврдњу „Вашингтон поста”, изјавом „да верује” како је систем под контролом, и то преко новца који му се додељује. „Обавештајци су способни за многе подвиге, али још нису у стању да штампају паре”, гласио је његов коментар.

Оно што је о свему томе досад изнео престонички дневник, по њему међутим мирише на сензационализам са којим се не слаже. Такође је „забринут” због онога што је објављено јуче: локација специјалних зграда у којима се обављају строго поверљиви послови, јер ће то, како је рекао, олакшати посао непријатељима, као и захтевати нове трошкове због увођења додатних мера обезбеђења.

Шеф за односе са штампом Беле куће, Роберт Гибс, на питање да ли „има проблема” због онога што је изнео „Вашингтон пост”, одговорио је да неће износити детаље разговора који су тим поводом вођени у врху извршне власти, али да „очигледно постоји извесна забринутост због изнетих података и због доступности тих података”. По њему, обавештајна инфраструктура треба да постигне равнотежу између неопходности да се обезбеде њене максималне могућности и нужности да се не расипају паре пореских обвезника. „Вашингтон пост” је иначе данас предочио да је надлежне власти унапред упознао са садржајем серије, али не износи какве је повратне реакције добио. Помиње међутим да су многи запослени у тајним службама после тога упозорени на обавезу да чувају поверљиве информације, укључујући и оне о уговорима са приватним „предузимачима”.

У Конгресу, ово је био повод за обнављање старих захтева да се добије непосреднији увид у ову важну делатност. Сенатор Кит Бонд, републиканац, оцењује тим поводом да није изнето ништа што се већ није знало: да је бирократија националне безбедности превелика, да обавља пуно непотребних послова и да јој недостаје агилност у реаговању на претње нацији.

Занимљива дијагноза постављена је и у блогу познатог часописа за нове технологије „Вајерд”, са поруком да велике паре које се троше на обавештајне активности нису главни проблем, већ је то „оно што је својевремено називано „гарнизон државом” – утицај који на друштво врши преторијанска класа елите фокусиране на рат. „Са превише аналитичара и превише могућности који производи превише докумената, са премало филтера који би одвојили оно корисно и открили скривене везе, информативна преоптерећеност ствара сопствено информативно слепило”.

Роберт Драјфус, новинар који често пише о обавештајним темама, у либералном недељнику „Нејшн” указује пак да је кључни проблем у томе што су Ал Каида и њене филијале, „мали проблем који се може контролисати”, али је упркос томе за борбу против ње створена апаратура која јој даје димензије егзистенцијалне претње. Чак ни на врхунцу хладног рата, каже Драјфус, није постојало ништа слично колосу који је настао после 11. септембра.

-----------------------------------------------------
НСА: 1,7 милијарди пресретнутих комуникације свака 24 сата

Трећи наставак серије „Вашингтон поста” данас се иначе бави „алтернативном географијом”: такозваним „војним градовима” чије улице нису мапиране у Џи-пи-се навигацијама, у којима раде специјалисти са „строго поверљивим” пропусницама. Између осталог, у тексту се наводи и податак да Национална безбедносна агенција (НСА), која врши електронско шпијунирање целог света, свака 24 сата „свари” 1,7 милијарди прислушкиваних комуникација: имејлова, интернет адреса, бројева телефона, „ћаскања” преко компјутерских мрежа и разговора.

М. Мишић
објављено: 22.07.2010.

[Vladimir Ivanović]

Baš me interesuje ko će da analizira ovih 1,7 milijardi svakodnevnih informacija. Ima ona kletva "Dabogda se zabavili sami sa sobom"

Zezao sam se sa poslovnim partnerima prošle godine, pa sam im poslao njihov logo. Sliku.

Ovu

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Mtel, ko Mtel

Zapamtite sliku u računar i raspakujte je sa Winrarom. Nije uobičajena slika. Ako ne znate kako se raspakuje slika onda kliknite na nju desnim tasterom, pa open with, choose program ... winrar

Koliko ovakvih slika prođe internetom.

Sad neka sve ove agencije analiziraju i sve slike na ovaj način.

Pozdrav

Vlado

[trpe grozni]

Nadam se da si dobro Vlado.

[Vladimir Ivanović]

Trpe, vidim da si pročitao tekst koji sam utisnuo u sliku. Sudar o kojem pišem, a koji je utisnut u sliku, desio se prošle godine u novembru. Sad sam dobro.

Hvala, pozdrav

Vlado


PS

Sada kad ove navedene agencije počnu da proučavaju sve moguće svjetske sajtove, photobucket i milijarde slika na internetu   

Pošalješ nekome sliku sa rođendana, torta, svjećice, duvanje svjećica, dječica pjevaju. a unutra spakovan fajl ( ja sam spakovao tekst) o organizovanju napada na 

Nema te agencije koje može to analizirati.

Ova firma čiju sam sliku stavio (može da ) provjerava sav internet saobraćaj u Republici Srpskoj, mail-ove, sluša sve telefone itd. Između ostalog koristi uređaj Proventia GX_3002 za  analizu svega sumnjivoga. Oprema je montirana u Banja Luci u Mtel-ovom centru u banjalučkom naselju Lauš pored pravoslavne crkve.

(@Boro Prodanić, znaš gdje je ta crkva  )

Mtel je ćerka firme Mts iz Srbije. A u Mts-u koriste 

Za neke stvari bolje da ...

[trpe grozni]

Znam Vlado, samo sam hteo da pokazem da sam uspeo da procitam poruku.