Odlučio sam se da ovde postavim ovj tekst jer je veoma autentičan i nesvakidašnji.....
Kuvar moga tate: Dnevnik jednog logoraša [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kada je na dan udaje od svog oca Jovana Smiljanića dobila rukom ispisanu sveščicu sa receptima, njegova ćerka Gordana nije ni slutila o kakvom je blagu reč. Za Novi magazin Gordana otkriva da je kuvar zapravo bio jedno potresno svedočenje o tome kako je njen otac provodio dane u zarobljeništvu u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata
“Očupa se golub (jarebica), raspori se malo preko grudi, očisti iznutra i opere. Izreže se na parčad, noge se bace. Skuva se sa zelenišem, posoli, a zatim napravi zaprška sa mašću i lukom. Ocedi se čorba, zaprži, zatim se doda kuvani krompir, meso i zelen. Služi se kao čorba”.
Bio je ovo samo jedan od recepata koje je u rukom ispisanoj sveščici ostavio učitelj Jovan Smiljanić i poklonio je na dan udaje svojoj ćerki Gordani.
„Ništa mi to tada nije značilo. U to vreme nije bilo kuvara i tek kasnije se pojavila Praktična žena sa receptima. Pošto sam se udala za lovca otac mi je svesku dao jer je mislio da bi mogla da mi koristi. Nikada ništa nije govorio o tome kako je sveska nastala”, priča Gordana.
Tek kada je pre nekog vremena među starim knjigama u biblioteci bivšeg supruga pronašla svesku sa receptima koju je dobila od oca Jovana, shvatila je kakvo neprocenjivo blago drži u ruci. Mnogo je više to od običnog kuvara – bilo je to jedno potresno svedočenja o tome kako je njen otac provodio dane u zarobljeništvu u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata.
Otac Gordane Smiljanić bio je rezervni oficir u kraljevoj vojsci i zarobljen je tokom aprilskog rata 1941. godine. U zarobljeništvu u oficirskim logorima u Nirnbergu i Hamburgu proveo je četiri godine. Sveščica koju danas Gordana prebira po rukama na svojevrstan način svedoči o logoraškim danima njenog oca i ostalih zarobljenika.
“Bio je učitelj koji je celog života opismenjavao decu. Bio je ovo verovatno način da se spasi i da se izdigne iznad svega toga. Oni ništa od toga nisu mogli da jedu. Verovatno su bili toliko gladni da su stalno razmišljali o tome šta bi hteli da jedu i do detalja se prisećali kako se koje jelo priprema”, priča njegova ćerka Gordana. Među receptima je mnogo i onih koji nisu karakteristični za naše podneblje i koji se ovde nikada nisu pripremali.
Knjiga recepata nastala je tokom prve godine zarobljeništva. Jovan Smiljanić bio je iz vojničke i svešteničke porodice i bilo mu je namenjeno da bude vojnik. Ipak, odlučio je da ode iz Beograda, daleko od porodice, i da završi školu za učitelja. Stare fotografije pokazuju da je on nešto pre rata odlazio na obuku jer je bio rezervni oficir kraljeve vojske. Tokom aprilskog rata obukao je uniformu i praktično bez borbe zarobljen je 14. aprila. I u tome Gordana vidi razlog zbog kojeg od oca nikada nije slušala priče o zarobljeništvu.
“Tog sudbonosnog 27. marta zajedno sa ostalim rezervnim oficirima obukao je uniformu, izglancao čizme. Lepo su se doterali, marširali. Tada su Nemci došli i pokupili ih. Ne znam kako bih se ja osećala da me tako porobe bez ikakvog otpora. Ipak su oni bili vojnici koji su držali puške, a zarobljeni su i odvedeni bez ikakvog otpora. Verujem da je to razlog što o tome nikada nije pričao”.
Umesto užasnih priča o logoraškim danima, sveska starog učitelja prepuna je detaljnih opisa jela. Više od stotinu recepata brižno je zapisano jasno čitljivim rukopisom. Sačuvao je od zaborava jela iz svih podneblja, načine pripreme, čuvanja za zimu bez konzervansa. U svesci je sve opisano, od pripreme kiselog mleka, svinjetine, do ribe i divljači.
“Verovatno je zapisivao sve čega su se mogli setiti. Moj otac se prijavio da radi u kuhinji, a teča koji je s njim bio u logoru pričao mi je da je tata svima pomogao da prežive tu prvu najtežu godinu. Donosio je iz kuhinje u baraku sve presno što je moglo da se jede.”
Stare fotografije pokazuju da oficirski logori nisu bili radni. Obučeni u uniforme kraljeve vojske mogli su da nose sva obeležja, pa i da primaju pakete koje su im najbliži slali. Tako su i preživeli rat.
Jovan Smiljanić vratio se iz zarobljeništva 1945. godine. S porodicom se preselio u Kragujevac, gde je ponovo dobio posao učitelja. Kuvar je poneo sa sobom i njegova ćerka priča da su ti recepti korišćeni u njihovom domu.
“Voleo je da kuva, ali retko je imao priliku za to jer je u kući bilo mnogo žena. To su jednostavni recepti za pripremu i čuvanje hrane jer tada nije bilo zamrzivača ili frižidera”
Recepti u maloj svesci jednostavni su i laki, za razliku od vremena o kojem svedoče.
Riba sa kimomOčišćena i oprana riba malo se proprži na masti, a zatim se doda jedna kašika kima. Doliva se pomalo vode i dinsta sa mlekom ili kajmakom. Služi se sa svim pireima i salatama, a najbolje sa ajvar salatom.
Ratluk od šljivaOčišćene šljive kuvati dok se ne ukuvaju do pola. Dodati vanilu, cimet i oraščić, 200-300 grama šećera, pola kilograma mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Pošto se skuva, razlije se u tepsije i pospe sitnim šećerom. Tepsije se stave u rernu, drže se 2-3 minuta na srednje jakoj vatri, posle čega se istrese na dasku, pospe prosejanim šećerom i seče na parčad.
Sirup od malina (ili malina i višanja)Zrele maline izmuljati i sok ocediti pa na svaki litar dobijenog soka dodati 2 kilograma šećera. Zagrejati do ključanja, za to vreme stalno mešati i skidati penu. Čim smesa proključa skida se sa vatre i prohlađeni sirup sipa se u boce koje se zatvaraju plutom. Ne kvari se i može se čuvati na svakom mestu. Sok se može mešati sa sokom od višanja 1:10 malina
PelinkovacObere se zeleni pelin i ostavi na suncu da uvene ili osuši. Zatim se prelije vodom, razblaženom komovicom i stavi u zatvoreni sud da prokuva. Ocedi se i nalije u boce po 5-10 centimetra. Stavi se na sunce 3-4 sata. U drugi sud spremi se komovica jačine 20 gradi sa dodatkom šećera u kristalu jedna četvrtina na litar. Posle ovoga boce sa spremljenim pelinom preliju se, odnosno dopune ovom rakijom. Dobro promućkati, zatvoriti i ostaviti.
Konzerviranje zelenog graškaU ovu svrhu dolazi u obzir samo “šećerac”. Grašak se bere u mahunama, kada su se zrna formirala tako da se lako odvajaju od mahune. Odvojena zrna se stave u cedilo i odleže pet minuta u kipućoj vodi. Izvadi se i stavlja u patent tegle. Naliti prokuvanom slanom vodom (litar vode, kašičica soli). Vodu sipati kada je mlaka. Ostaviti prazan prostor do nivoa vode, a zrna da su ispod nivoa 1-2 centimetra. Staviti gumu, poklopac i oprugu, zatim tegle staviti u kazan sa hladnim vodom tako da voda bude ispod poklopca za jednu šaku. Vodu zagrejati i držati tegle na sto stepeni 10-25 minuta. Skinuti sa vatre i ostaviti da se postepeno hladi u samoj vodi ili ih izvaditi i uviti u lepre da se hlade. Čuvati na hladnom i promračnom mestu.
ZečetinaCeo zec se stavi na paru na sledeći način: Skuva se vinsko sirće (litar vode na litar sirćeta) sa peršunom, zelenom, biberom u zrnu, sitno sečenom zelenom paprikom, 2-3 krompira, lorbera, pečenog crnog luka oljuštenog na čenove, soli. Sve se prokuva, rashladi, pa se u to stavi očišćeni zec da potpuno ogrezne. U toj tečnosti stoji 24-48 sati. Potom se izvadi i odvoji prednji od zadnjeg dela. Odvoji se sitna kožica, stražnji deo se opere, špinuje se sa slaninom i belim lukom i stavi da se peče. Kada malo porumeni, prelije se sokom od paradajza, jedna velika kašika i doda se sveža zelen. Zatim se peče dok ne omekne dolivajući pacom. Prilikom pečenja prekrije se listom čistog papira. Kada je već gotovo umuti se jedna kašika brašna sa kajmakom ili mlekom, s tim se prelije pečenje i ostavi da još malo peče. Služi se sa noklicama ili pireom od graška, krompira ili pasulja. Prednji deo zeca može se spremiti kao čorba, gulaš ili paprikaš.
autor: Senka Vlatković Odavić
izvor:
http://www.novimagazin.rs/
