Pravi clanak za ovaj topik
Ime mi je Milorad, svi me zovu Nenajed 03. april 2015
Mićun Damljanović (48), čuveni izelica, za ručak pojede celo pečeno prase. Nikada se ne takmiči, jede obilato samo za svoj "ćeif". Potpuno sam zdrav, bez viška masnoće u krvi, holesterola, triglicerida [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
POSTOJE u bajkama likovi izelica koji se nikako ne najedu, ma koliko jeli. Međutim, apetit i gurmanluk Milorada Mićuna Damljanovića (48), koji za jedan jedini obrok posle predjela može da "smaže" celo pečeno jagnje ili prase, samo naizgled liče na takvu bajku. Jer, Mićun je stvaran, a ješan je za priču. Pravi fenomen! Kao izelica, pročuo se zavičajem, mnogim krajevima Balkana, a dobro ga pamti i Pariz, svetska gurmanska prestonica.
Na rodnom Galiču iznad Gornjeg Milanovca, gde živi sa majkom Olgom, davno su mu prišili nadimak Nenajed. "Eno ga onaj koji ne može da se najede", kažu, a on se ponosi. Naš neobični sagovornik, diplomac Više saobraćajne škole, dugo je bio auto-instruktor, vozač kamiona teškaša, sada je na birou, nezaposlen, bavi se poljoprivredom. Radio je i kao mesar u jednom restoranu, ali je taj ubrzo zatvoren.
- Ne zbog moje ishrane, nego zato što je gazda promenio delatnost - veselo priča Mićun Nenajed i nastavlja svoju ispovest neprevaziđenog sladokusca.
A ispovest seže u doba kad još bejaše petogodišnjak.
Tada, jedno veče mati i otac Milovan postaviše na trpezu ogromno pečeno pile, rekoše tri godine starijoj sestri Violeti i meni: "Večerajte, mi ćemo kad namirimo stoku" - pripoveda Mićun. - Vrate se, imaju šta da vide: od pileta ostale samo kosti! Celog sam ga smazao, sestrica pojela malo, mi lažemo da smo dali psima, oni ne veruju. Sutradan, ispeku drugo. Naočigled svih ukućana sam smazah i to! Tako je otkriven moj "talenat". Posle, nije bilo nedelje da otac nije klao jagnje ili prase. Dođe i punoletstvo, sve u tom maniru. Jednom, čekamo goste, otac ispekao veliko jagnje, prislonio ga na ražnju uz plot. Slasno, oči mi ga "jedu"... Ne odoleh. Odsečem komadić, pa još jedan i tako redom... Kad se tata, zauzet poslom, vratio za sat i "kusur", zatekao je samo glavu i kostur! Psuje, galami, al` šta će kud će, brže-bolje kolje i peče drugo... Nisam štedeo na hrani ni kao student, ni kasnije radeći. Nikada se nisam takmičio, jedem obilato samo za svoj "ćeif".
Sestra Violeta Pantović drži restoran u Čačku, on nikad ne odbija čast u ovalima mesa. U Milanovcu, destinacija mu je restoran "Snaga", čiji gazda Slobodan Boban Čuljković ne može da se načudi kako Mićun "bataljuje" pečenje uzastopnim narudžbama "donesi još!" iako je pregrmeo bataljon mušterija velikog apetita i "kapaciteta".
- Za krsnu slavu obavezno pečem dva najbolja jagnjeta i prase - nastavlja Mićun. - Za zimnicu sam zaklao četiri svinje od po 250 kila i dve manje, zamrzivači su puni mesa. Zaradim novca za to, imam malu kovačnicu, koljem svinje po selima, orezujem voćke, finansira me i sestra. Jedan drugar i ja leti pojedemo sira i kajmaka za predjelo, ne znam tačno koliko kila, pa celo prase od 20-22 kila, za desert lubenicu desetkilašicu. Slatko sam posrčem lonac pasulja od deset litara. Vozio sam šlepere u Pariz. Čuj, Francuzi žderonje?! Kad vide koliko brdo čalabrcnem za doručak, svi "junaci" nikom ponikoše!
Na svadbama u rudničko-takovskom kraju, zna se: Mićun je, što se potrošnje đakonija tiče, najuvaženiji gost.
- Desilo se samo jednom da mi jedan domaćin, namćor i škrt, unapred reče: "Ti kod mene na svadbu ne dolazi!" A i što bih, kad je takav - veselo zaključuje Mićun.
POTPUNO ZDRAV
- LABORATORIJSKI i drugi nalazi kažu: potpuno sam zdrav, bez viška masnoće u krvi, holesterola, triglicerida...!
Valjda zato što se stalno krećem, radim fizički. Težak sam 140 kilograma. Pijem umereno, pokoji aperitiv za bolji apetit i da gasim žeđ, ne opijam se. Gastritis, šta je to? - priča Mićun Nenajed o svojoj svakodnevici.
GENI
- BIĆE da sam za dobro "zalogajče" predodređen genetski. Jer, izuzetno dobrog apetita bio je moj deda po ocu, isto se zvao Mićun, ali je kao takav još više ostao zapamćen njegov brat Božo. E, taj bi na vašarima obavezno sam pojeo pečenu ovcu i to uvek najveću. Jednom kao gost na slavi pojede čitavo jagnje, pa mu taj domaćin smrknuto reče: "Više mi ne dolazi na slavu!" Za predjelo, na slavama bi očas posla prezalogajio pet-šest pečenih kokošaka, kao uvertiru. Oba su bili solunci, nisu više živi, umreše od starosti, nijedan nije bolovao - setno nastavlja Mićun.
Izvor:Vecernje Novosti
