Top 10 otkrića “Vikiliksa” 08.12.2010.
Dok se “Vikiliks” sprema da objavi 400.000 fajlova poverljivih dokumenata o ratu u Iraku, koji će po svoj prilici baciti u zasenak letošnjih 70.000 poverljivih američkih vojnih dokumenata o sukobu u Avganistanu, odabrali smo 10 dosadašnjih najvećih otkrića kontroverznog “sajta za otkrivanje tajni”, koji ovih dana ne prestaje da puni novinske stupce sadržajem diplomatskih poverljivih dokumenata.1. Napad helikoptera “apač” u Iraku Napad vojnika SAD: Snimak koji je zgrozio svet [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Zastrašujući video-snimak koji prikazuje kako posada američkog naoružanog helikoptera ubija 15 ljudi, uključujući i dvojicu novinara “Rojtersa”, snimljen kamerom sa mitraljeza u helikopteru, izazvao je, nakon objavljivanja na “Vikiliksu”, gnušanje širom sveta.
Uz snimak može i da se čuje kako se posada helikoptera smeje “mrtvim džukelama”, i viče “sprži ih!” i “nastavi da pucaš, nastavi da pucaš”.
Vojska SAD je odbila da protiv posade helikoptera preduzme disciplinske mere, uz obrazloženje da su se “pobunjenici i novinari našli u oblasti iz koje su snage SAD očekivale napad iz zasede” i da vojnici u tom trenutku nisu mogli da razlikuju ”da li oni (novinari ‘Rojtersa’) nose kamere ili oružje”.
Brat jednog od poginulih je, međutim, prema ovom obrazloženju bio skeptičan, uz pitanje “kako ti najsavremenije obučeni američki piloti, sa svim svojim visokotehnološkim informacijama, ne mogu da razlikuju kameru od raketnog nosača”.
2. Radna procedura logora Gvatanamo “Standardna radna procedura za Logor Delta”, priručnik vojske SAD za vojnike koji imaju posla sa zatvorenicima u Logoru Delta, objavljen je na “Vikiliksu” 2007.
Grupe za zaštitu ljudskih prava su sa zabrinutošću primile otkrića da, prema ovim zvaničnim smernicama, zatvorenicima može biti uskraćen pristup Crvenom krstu u trajanju do dve nedelje, kao i da zatvorenici za dobro ponašanje i saradnju mogu da steknu “specijalne nagrade” - pri čemu je jedna od ovih “nagrada” bila rolna toalet-papira.
3.Sajentologija “Vikiliks” je u 2008. objavio “Sabrane tajne’biblije’ Sajentologije”, uključujući i neke od unutrašnjih aktivnosti i neobičnih praksi ove kontroverzne crkve. Iz njih proizilazi da postoji osam nivoa “operativnih tetana”, pri čemu je osmi nivo najviši koji sajentolozi mogu težiti da dostignu.
Sajt je objavio i uputstva sledbenicima za izvođenje teško razumljivih vežbi, kao što su: ”pronađi veliku gužvu u kojoj ljudi stoje gusto zbijeni. Opiši je kao gužvu, a zatim kao pojedince, sve dok ne stekneš spoznaju. Zapiši sve to”. Vežbe o kojima je reč napisao je lično osnivač Sajentološke crkve, pisac naučne fantastike Ron Habard, a advokati crkve su pokušali da izdejstvuju da se ove informacije skinu sa sajta, jer se navodno radi o “naprednim tehnikama sajentološke religije”, ali sajt je odbio da to učini.
4. Mejlovi Odeljenja za istraživanje klime Lažiranje podataka o klimatskim promenama. Preko 1000 mejlova koje je tokom 10 godina slalo osoblje Odeljenja za istraživanje klime Univerziteta istočne Anglije postavljeno je na “Vikliks” nakonšto su se hakeri domogli ovog materijala. Oni pokazuju da su naučnici pribegavali “trikovima” kako bi potkrepili argument da je globalno zagrevanje stvarno i da je za njega odgovoran čovek.
“Samo sam dopunio Majkov trik iz ‘Nejčera”(naučni časopis) da se realne temperature u svakom nizu tokom proteklih 20 (od 1981.) godina sabiraju”, kaže se u jednom od ovih mejlova, ”a za podatke od 1961. primenio sam Kejtov trik da se prikrije opadanje”.
Izveštaj je propraćen skeptičnim komentarima kao što je “najgori naučni skandal za života naše genracije”. Šef Odeljenja za istraživanje klime, profesor Fil Džons, povukao se sa položaja odmah nakon objavljivanja mejlova, ali je na njega kasnije ponovo vraćen, pošto je istraga koju je sproveo Donji dom britanskog Parlamenta ustanovila da nije ni za šta kriv.
5. Australijska crna lista internet sajtova Hteli da zabrane informativne sajtove pod izgovorom "izopačenosti"
Prošle godine, dok je australijska vlada kovala plan za formiranje “velikog australijskog vatrenog zida”, koji bi korisnike interneta u ovoj zemlji sprečio da vide sajtove koje vlada oceni kao neprikladne, “Vikiliksu” je pošlo za rukom da se dočepa ove predložene crne liste.
Ona je objavljena, uprkos upozorenjima Bjorna Landfelda, profesora Sidnejskog Univerziteta koji je u formiranju liste učestvovao, da ta lista ”predstavlja zgusnutu enciklopediju izopačenosti i potencijalno vrlo opasnog materijala” a takođe i “najgoru noćnu moru roditelja”, jer bi se deca neizbežno trudila da se domognu ovog materijala.
Oko polovine nabrojanih stavki, međutim, uopšte nije predstavljalo dečiju pornografiju, niti bilo šta slično, već je obuhvatalo unose sa “Vikipedije”, video snimke sa Jutjuba, sajtove opskurnih religija, fetišističku, homoseksualnu i heteroseksualnu pornografiju, pa čak i sajt jedne turističke agencije i jednog zubara iz Kvinslenda, a koje je Australija htela da zabrani
6. Mintonov izveštaj o “Trafigari” "Trafigara" zabranila "Gardijanu" da objavi podatke, ali nije mogla i "Vikiliksu". U 2009. internet je poludeo zbog pokušaja kompanije “Trafigara”, koja trguje naftom, da osujeti objavljivanje interne studije o zdravstvenim posledicama svog izbacivanja otpada u Africi. U nacrtu izveštaja, koji je napisao naučni konsultant Džon Minton, tvrdi se da su hemijski procesi koje je “Trafigara” koristila za prečišćavanje benzina bačenog kao otpad bili “amaterski” i da su verovatno ostavili netaknutim opasna jedinjenja sumpora.
Ta jedinjenja, pak, mogu kod ljudi koji sa njima dođu u kontakt da izazovu ozbiljne opekotine kože i pluća, hronične čireve, oštećenja rožnjače, proliv, povraćanje, gubitak svesti i smrt. “Gardijanu” je pošlo za rukom da dođe do tog izveštaja, ali “Trafigara” je protiv britanskog lista podnela sudsku tužbu, ne bi li izdejstvovala zabranu objavljivanja. “Vikiliks” je, međutim, takođe primio izveštaj, i tako se inforamcija koju je “Gardijan” bio pravno sprečen da objavi u roku od nekoliko minuta našla na Tviteru.
7.Članstvo Britanske nacionalne partije Barem jedna osoba ostala bez posla zbog članstva u partiji. U 2008. na “Vikiliksu” su objavljni imena, adrese i zanimanja 13.500 članova radikalno desničarske Britanske nacionalne partije (BNP). Na listi su se našla i imena nekoliko policajaca, visokih vojnih starešina, profesora i lekara.
Do objavljivanja ovih podataka došlo je u trenutku u kom su ličnosti iz redova britanske vojske upozoravale da je politika BNP u “fundamentalnom raskoraku” sa vrednostima britanske armije, dok su lideri BNP optuživali “establišment” da pokušava da “izbaci iz koloseka“ ovu stranku. Najmanje jedna osoba sa spiska izgubila je posao nakon što je otkriveno da je član BNP.
8. Privatna elektronska pošta Sare Pejlin Sara Pejlin htela da izbegne američke zakone o javnim dokumentima. Uoči američkih predsedničkih izbora 2008, u privatni korisnički nalog elektronske pošte na "Jahuu" Sare Pejlin, najbliže saradnice u predizbornoj kampanji republikanskog predsedničkog kandidata Mekejna, provalili su pripadnici hakerske grupe “Anonimus”, dotle najpoznatije po svom internet-ratu protiv Sajentološke crkve.
Na “Vikiliks” su postavljena dva mejla, lista kontakata Pejlinove i različite porodične fotografije. Mekejnova kampanja je ovaj potez opisala kao “šokantni napad na privatnost guvernerke i kršenje zakona”. Ustanovljeno je da je Pejlinova svoj privatni mejl koristila za zvanične poslove, navodno zato da bi izbegla američke zakone o javnim dokumentima.
9. Podaci sa pejdžera od 11. septembra Objavljeno više od 500.000 poruka za vreme napada. U novembru prošle godine na “Vikiliks” je postavljeno više od 500.000 poruka sa pejdžera, poslatih na dan napada od 11. septembra. Neki od njih poticali su od federalnih i lokalnih zvaničnika, ali većinu su pisali obični ljudi. Vodila se debata da li je legitimno u javnom interesu objavljivati lične poruke poput “Dobro sam i volim vas.X0X0X0X0X.”
Portparol “Vikiliksa” je odluku da se poruke objave branio, uz tvrdnju da ovo objavljivanje predstavlja “još jednu komponentu u nastojanju da se stekne puna slika o onom što se tog dana dogodilo”.
10. Dokument sa uputstvima kako sprečiti da dokumenta “procure” Sajt "Vikilks" objavio priručnik vojske o tome kako sprečiti da informacije cure. Zabavan obrt je bioo kada je britanski vojni priručnik - Odbrambeni priručnik o bezbednosti, odnosno Protokol združenih oružanih snaga 440 (JSP440), koji se konkretno bavi time kako sprečiti da dokumenta “procure”, i sam “procureo” na ovaj sajt, u oktobru prošle godine.
U njemu se upozorava da Kinezi “imaju nezasit apetit za sve vrste informacija, političkih, vojnih, poslovnih, naučnih i tehničkih”, i da špijunaža nije više kao “u romanima Džona le Karea”.
Novinari se u ovom dokumentu navode kao jedna od “pretnji” po bezbednost, zajedno sa stranim obaveštajnim službama, kriminalcima, terorističkim grupama i nelojalnim osobljem. U jednom još rečitijem obrtu, na “Vikiliks” je “procureo” i dokument Pentagona u kom se, kao jedna od pretnji po nacionalnu bezbednost, navodi - sam “Vikiliks”.
Izvor:
www.blic.rs
