Sistem Energija / Buran

[Rade]

01. maj 2008. godine


"Technik Museum" iz grada Speyer iz jugozapadne Nemačke uskoro će izložiti Buran, sovjetski spejsšatl. Buran je prevožen jednim delom puta baržama, a potom je prebačen na prikolicu (16 osovina) koju je vukao Mercedes-Benz Actros (Titan-modified SLT 4160 8x6/4) iz špedicije Kubler.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[FF]

Bio sam 2004. u Spayeru. Ovo će biti još jedan reprezentativan eksponat koji će upotpuniti impresivnu zbirku muzeja, čuvenog po tome što jedini na svetu u svojoj kolekciji ima dva supersonična lajnera - Concorde i Tu-144. Iskreno preporučujem, ako iko ima priliku da nikako ne zaobiđe ova dva sestrinaksa muzeja udaljena par km - http://www.technik-museum.de/uk/-

p.s. Ima i nemačka podmornica Tipa 205!

[Bane]

Ovo nije Buran (Šatl 1.01 ili OK-1K1). Ovo je OK-GLI model, tj. naški rečeno, kopija Buran sa standardnim mlaznim motorima koji je služio za testove upravljivosti letelice.

Pravi Buran je neslavno nastradao 2002. godine kad se srušio krov na glavnoj hali na Bajkonuru, a sve zbog izuzetno lošeg održavanja. Tom prilikom je uništen Buran, test raketa Energija i osam radnika koji su u tom trenutku bili u hali.

Ovo je slika sa Google Earth-a:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Baikonur - fabrika" lat=45.927329179, lon=63.2991490873

Slike iz uništene fabrike:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Na donjem delu fotografije se vidi kokpit nesrećnog Burana

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ostaci trupa Burana

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ostaci test nosača Energije

Inače, kilometar južnije od nesrećne fabrike se nalazi model OK-ML-1 (a ne Ptička (Šatl 1.02 ili OK-1K2) kako sam prvobitno mislio):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
OK-ML-1 lat=45.9194444444, lon=63.31

Pored Burana, Ptičke i OK-GLI modela, izgrađeno je još nekoliko test modela Burana, a najpoznatiji je OK-TVA model koji je bio namenjen statičkim strukturalnim testovima. Ovaj model je već nekoliko godina izložen u Gorkom Parku u Moskvi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Model OK-TVA u Gorkom PArku

[Rade]

Na jednom sajtu posvećenom astronomiji stoji sledeći tekst:

"Na projekat spejs šatla Sovjeti su utrošili preko 17 milijardi dolara! To je najskuplji pojedinačan projekat u istoriji kosmonautike! Pa ipak, i pored toliko utrošenog novca, već sledeće, 1989. godine osetio se najozbiljniji manjak istog. Sve to je, naravno, praćeno opštim stanjem u Sojvetskom Savezu u to vreme. No, i pored manjeg budžeta, projekat se nastavljao. Novac je preusmeren na izgradnju orbitera tako da su sva lansiranja odložena. Ostali orbiteri su polako građeni, posada za prvi let sa ljudima trenirana. Ptička je završena i opremljena skoro svim potrebnim sistemima za let, pa i onim za održavanje života, i dopremljena u Bajkonur. Prvo lansiranje ljudi planirano je za 1992. godinu a sledeće, 1993. godine, šatl je trebao da se, u orbiti, spoji sa svemirskom stanicom Mir preko priključka koji je u međuvremenu instaliran na modulu Kristal.

Međutim, tokom 1991. godine, u vreme kad je SSSR nezaustavljivo počeo da se ruši i kad više nije bilo nikakve nade u to da će imperija opstati, novac za projekat Buran je prestao da stiže. Svaka aktivnost na njemu je prekinuta, izgrađeni orbiteri i rakete nosači su ostali u Bajkonuru i konzervirani su. Kosmonauti i naučnici su prekomandovani na druge zadatke. Gradnja preostala tri orbitera je prekinuta, ostali su ostali nezavršeni u fabrici u Tušinu, kraj Moskve.

Međutim, projekat nije zvanično prekinut sve do 30. juna 1993. kada je predsednik Ruske Federacije, Boris Jelcin, obelodanio da za njegov dalji razvoj više nema ni sredstava ni planova i konačno je na priču stavljena tačka.

Orbiteri su sledećih godina brižljivo čuvani u klimatizovanom hangaru u Bajkonuru. Tačnih podataka šta se međuvremenu događalo sa njima skoro i da nema. Jedino što je izvesno je da su orbiteri očuvani u odličnom stanju, da su oba montirana u kompletan Buran-Energija sistem (verovatno tek od 1999. godine) i da su, kao takvi, u hangaru stajali dugo vremena. Moguće je i da su jedan ili oba orbitera povremeno iznošeni iz hangara ali nije jasno zbog čega.

Negde krajem devedesetih prošlog veka došlo je do trampe između Rusije i Kazahstana. U zamenu za korišćenje kosmodroma Bajkonur Rusja je, umesto novca, Kazahstanu ustupila oba orbitera (!!!). Detalji ugovora nisu poznati ali izvesno je da su orbiteri 100% prešli u vlasništo Kazahstana ali i da rakete Energia i Zenit busteri nisu u to bili uključeni i danas su i dalje u vlasništvu Rusije. Međutim, ništa bitno se nije promenilo. Orbiteri su ostali u stanju u kakvom su do tada bili samo što je moguće da je od tog trenutka vođeno mnogo manje brige o njihovom očuvanju.

U Bajkonuru se u maju 2002. godine dogodila nesreća. Sa hangara se, izgrađenog 1960. prvobitno radi Sovjetskog projekta leta na Mesec, kasnije renoviranog 1980. za projekat Buran, tokom popravke srušio krov. Poginulo je osmoro radnika koji su se u tom trenutku nalazili na njemu. Napravljena je ogromna materijalna šteta, prevashodno na materijalu koji se u tom trenutku nalazio unutra; isti je potpuno zatrpan. U hangaru o kome govorimo su, između ostalog, preko deset godina čuvani Buran i Ptička! Nije u potpunosti jasno da li su se oba orbitera nalazila unutra u trenutku nesreće. Različiti izvori govore različito ali se skoro svi slažu u jednom, a to je da je velika verovatnoća da su jedan ili čak oba potpuno uništena. Pri tome se daje veća šansa Ptički da je "preživela" jer je neposredno pre toga verovatno iznošena napolje. U nesreći je gotovo sigurno uništen Buran, jedini koji je leteo u svemir, ali i najmanje dve Energije, desetak Zenita kao i najmanje jedan statičan test model.

Zvaničnog obaveštenja šta se stvarno desilo i kakva je šteta načinjena, međutim, do danas nema.

Budućnost

Budućnost projekta Buran, od njegovog zvaničnog zatvaranja, ne izgleda previše svetla. Evidentno je da je malo verovatno da bi neki orbiter mogao ponovo da poleti, čak i ako nisu uništeni u pomenutoj nesreći. Bilo je nekih priča tokom devedesetih da bi oni mogli da se iskoriste za komercijalne, tj. turističke, letove u orbitu ali ni od toga nije bilo ništa. Jedan nedovršen orbiter još uvek stoji u fabrici u Tušinu, u prilično dobrom stanju, tako da je moguće da će nekada biti kompletiran, ali se o tome još ne govori.

Svetlu budućnost, svakako, jedino ima An-225. On je po raspadu SSSRa pripao Ukrajni. Korišćen je povremeno za neke manje kargo letove pre nego što je i on sam konzerviran i dugo vremena zaboravljen. Međutim, 2001. je ponovo došao u žižu interesovanja. Avion je potpuno renoviran, ugrađeni su novi, savremeni, sistemi i danas se redovno koristi za transport raznog tereta. Može ga iznajmiti ko god želi i ima potrebu. Posao, štaviše, ide toliko dobro da Antonov ozbiljno planira da uskoro izgradi još jedan ovakav avion. Naravno, ako bi se pojavio kupac, bilo bi ih još.

Druga, po realnosti da uskoro bude korišćena, je, svakako, raketa nosač Energija. Iako je imala samo dva leta (jer za više nije bilo ni realne potrebe) može se naći njena primena u budućnosti jer, do sada, nije napravljen bolji sistem za lansiranje velike količine tereta. Amerikanci imaju nekoliko svojih projekata ali ni jedan, verovatno, neće biti završen u skorije vreme, a svi su planirani da u startu budu mnogo slabiji od Energije. Tehnologija budućnosti je odavno tu, ako bude potrebe i volje (posebno političke) biće lako iskorišćena."

[Rade]

O "Buranima" na sledećem linku:
http://k26.com/buran/Future/energia_-_buran_-_where_are_th.html

[Bane]

U jednom od prvih svojih postova na forumu, a vezanom za Google Earth, sam napisao da je veoma interesantno špartati malo po Bajkonuru. Radi se o apsolutno najvećoj vojno-svemirskoj bazi na svetu. Nažalost, godine i neviđeni javašluk su učinili svoje, te je poslednjih 10-ak godina, pored gore pomenute hale, urušeno/nastradalo još nekoliko objekata, od kojih su nekoliko njih bili nuklearni silosi! Na svu sreću, samo su se u jednom nuklearnom silosu nalazile interkontinentalne rakete, ali bez bojeve glave. Ovo je toliko tužno, da verujem da bi se Sergej Koroljev prevrtao u svom grobu da zna šta se dešava sa njegovim čedom.

Rusija inače plaća godišnji zakup Bajkonura Kazakstanu u visini od 115 miliona $. Ovaj ugovor je sklopljen do 2050. godine. Iako je Kazakstan dugo drndao Rusiju zbog ovog zakupa, u poslednjih nekoliko godina se situacija smirila od kako je 2004. godine dogovoreno zajedničko rusko-kazakstansko preduzeće "Russia-Kazakhstan Baiterek JV", koje će graditi novi kompleks na Bajkonuru, a u svrhu lansiranja Anagara raketa. Angara raketa može da ponese 26 tona u svemir, za razliku od Protona koji može 20 tona.

Iako je Rusija jedno vreme rešila da digne ruke od Bajkonura i da sva svoja lansiranja preseli na Plesetsk (kao i nekoliko novih, tj. prerađenih kosmodroma: Svobodni, Vostočni i Domabrovskaj), to se ipak nije desilo. Jednostavno, Bajkonur ima idealnu poziciju za sve vrste lansiranja.

[Bane]

Različiti izvori govore različito ali se skoro svi slažu u jednom, a to je da je velika verovatnoća da su jedan ili čak oba potpuno uništena. Pri tome se daje veća šansa Ptički da je "preživela" jer je neposredno pre toga verovatno iznošena napolje. U nesreći je gotovo sigurno uništen Buran, jedini koji je leteo u svemir, ali i najmanje dve Energije, desetak Zenita kao i najmanje jedan statičan test model.

Ako se ne varam, tekst je sajta www.astronomija.co.yu. Pomalo je neozbiljno pisati ovako nešto u doba TV-a i Interneta, kad se tačno zna šta je bilo u hangaru i kako je došlo do nesreće. Pa i TV stanice su to prenosile, Putin je lično bio tamo... Ptička nikad nije bila u tom hangaru. U hangaru je ostao Buran, mada je i on trebao da bude isteran iz hangara, ali nije bilo para za gorivo za vučno vozilo! Eto dokle je na kraju sve to spalo. Inače, pošto nije bilo mesta u blizini hangara, Buran je trebao biti oteran na svoju matičnu poletnu-sletnu stazu koja se nalazi nekih 15 kilometara severno od nesrećnog hangara (na Google Earthu se veoma jasno vidi - "Baikonur - pista za Buran" lat=46.0542839975, lon=63.2553200912).

U hangaru je, kao što je već rečeno, uništen Buran i demonstracioni model Energija rakete nosača koji je sližio za prikazivanje po aero mitinzima (bez pravih motora, elektronike i ostalih đakonija). Ovaj hangar nije matični deo Zenit programa, te je apsolutno nemoguće da je u njemu bio i jedan Zenit. Njihov matični deo je nekoliko kilometara dalje.

[Rade]

Malo mi je nemoguće da nema goriva za izvlačenje takvog sredstva iz hangara...

[Bane]

O "Buranima" na sledećem linku:
http://k26.com/buran/Future/energia_-_buran_-_where_are_th.html

Super sajt!

Sad vidim da sam pogrešno identifikovao letelicu na mojoj petoj fotografiji kao Ptičku, a ustvari se radi o OK-ML-1 modelu.

[Rade]

Ni sam neznam koliko sam sajtova odgledeao danas o Buranu...

[Bane]

Malo mi je nemoguće da nema goriva za izvlačenje takvog sredstva iz hangara...

Tako su rekli Putinu kad je bio u poseti posle nesreće. Ako me sećanje dobro služi, tadašnji glavešina Šatl programa je tvrdio da im je trebalo oko 3 tone goriva da otpreme Buran i Energiju iz hangara, ali nisu imali sredstava, pošto Vlada Kazakstana nije želela da im izađe u susret.

Nema šta da te čudi... Ako nisu imali para da održavaju nuklearne silose, možeš zamisliti koliko im je bilo stalo do vučnog vozila.

Jedan od uništenih buklearnih silosa na Bajkonuru:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

lat=46.013686, lon=63.169119

Za ovaj silos se tvrdi da ga je uništila eksplozija jednog od tankova sa raketnim gorivom koje je iznenada počelo da curi. Inače, raketa je bila nekoliko dana pre toga izvađena i odnešena na remont.

Ako preletiš malo Bajkonurom, videćeš preko 10 napuštenih lansirnih rampi sa celokupnom infrastrukturom kako leže u poluruševinama i stanju raspada. Tužno, ali istinito.

[Bane]

Matični Buran sajt sa slikama uništene fabrike:

http://www.buran.ru/htm/foto7.htm

[Rade]

Sve je to OK, ali mi je malo nemoguće za poredjenje održavanje silosa i nabavka 3 tone (3 000 litara) goriva za izvlačenje šatlova i pratećih zezalica.

[Bane]

Sve je to OK, ali mi je malo nemoguće za poredjenje održavanje silosa i nabavka 3 tone (3 000 litara) goriva za izvlačenje šatlova i pratećih zezalica.

Znam, i meni je pomalo čudno... Ali ipak je to Kazakstan, a oni ne mirišu baš mnogo Ruse. Ne bi me čudilo da su stvarno zafrkavali s gorivom s obrazloženjem što bi se izmeštala tehnika iz zgrade.

[Dylan Dog]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Startna masa ovog sistema je 2.400 t ! Lansiranje zapocinje startovanjem 4 raketna motora centralnog bloka rakete - nosaca Energija , kada se istovremeno pale i 4 bocna bloka rakete . Na visini od 45 km bocni blokovi se odvajaju i padaju na zemlju . Na visini od 160 km Buran se odvaja od Energije , ciji centralni blok se vraca na Zemlju radi sledeceg koristenja , a Buran zatim startuje svoje raketne motore , dok ne dostigne zadatu orbitu .

           Buran

Buran je bio sovjetska verzija spejs satla . Prvo lansiranje je obavljeno 1988. bez ljudske posade . Namena mu je visestruka :
 - Transportovanje tereta u svemir
 - Servisiranje svemirskih stanica
 - Dovozenje posada na orbitalne stanice
 - Vracanje neispravnih satelita na zemlju
 - Sastavljanje svemirskih stanica u orbiti dopremanjem elemenata

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sovjeti su odustali od koncepcije spejs satla iz razloga jer on umanjuje masu korisnog tereta - svaki put nosi u svemir sopstvenih 80 t ! Na primer za izgradnju svemirske stanice nase 300 t SAD planira 20 letova satla . Rusi smatraju da se masa od 300 t moze izneti u orbitu u 3 lansiranja rakete-nosaca Energija .

Karakteristike Burana :

Duzina : 36,4 m
Sirina trupa : 5,6 m
Visina : 16,5 m
Raspon krila : 24 m
Maksimalna tezina : 105 t
Koristan teret : 30 t
Brzina sletanja : 340 km/h

           Energija ; raketa - nosac

Raketa - nosac sluzi za izvodjenje kosmickog broda , satelita , ili raketoplana na orbitu . Sastoji se od vise elemenata od kojih se neki mogu ponovo upotrebiti . Prvo lansiranje Energije je obavljeno 1987. Glavni razlog njene izgradnje je iznosenje u orbitu svemirske stanice " Mir " druge generacije , i kosmickog broda Buran . Energija je najmocnija raketa - nosac ikad ,  sposobna da u nisku orbitu iznese 170 t tereta , a za istrazivanje Marsa i Venere 28 t . Dok kod SAD spejs satl predstavlja drugi i treci stepen , tj. satl moze samo sebe da lansira u svemir ; Energija moze u svemir da nosi kako Burana , tako i svako drugo svemirsko sredstvo .

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Karakteristike rakete - nosaca ENERGIJA :

Duzina ukupna : 60 m
Sirina ukupna : 16 m
Duzina spoljnih blokova : 39 m
Sirina spoljnih blokova : 4 m
Duzina centralnog bloka : 60 m
Sirina centralnog bloka : 8 m
Potisak centralnog bloka : 802 t
Potisak spoljnog bloka : 806 t
Potisak raketnih motora sa 6 spoljnih blokova : 5.640 t  

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/TKdeHw63ld4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>