PALUBA
March 29, 2024, 09:08:02 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 [337]   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722590 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #5040 on: March 26, 2024, 12:32:59 pm »

Милош је био у неприлици, јер оваквог документа није имао, нити је овакав игде постојао. Седнице нахијских кнезова није било и осуду против Карађорђа нису никад изрекли. Када се Милош с неколицином у Београду договорио да потајице Карађорђа убију, кнезови су код својих кућа седели, не знајући ни да је Карађорђе у Србији. Али се могао тиме помоћи, да Герману јави да је осуда усмено донесена. Но и ово није ишло. Герман је Строганову писао, да су се кнезови и старешине на осуду потписале. У овој невољи узме Милош табак хартије и од прилике на другој или трећој страни потпише имена кнезова, старешина и своје и овакав документ без текста пошаље Герману с налогом да он по својој увиђавности и према садржају свога првог извештаја Строганову текст осуде састави и упише. На осуди су били потписани: Павле Гошњић, кнез београдски; Милета Радојковић, кнез јагодински; Милутин Савић Гарашанин, кнез крагујевачки; Ђорђе Пареван, кнез крагујевачки; Петар Топаловић, кнез сокоски; Рака Тошић, кнез ваљевски; Никола Луњевица, кнез шабачки; Јован Мићић, кнез ужички; Милосав Здравковић, кнез ћупријски; Поп Никола, кнез ужички; Ђорђе Остојић, кнез руднички и најпосле Милош Обреновић 'са прочима'.
Овај необичан документ, који је имао бити осуда против Карађорђа послат је Михајлу Герману, да га текстом испуни, а за тим Строганову пошаље у доказ, да су кнезови, који су на њему потписани били, заиста изрекли смртну осуду над Карађорђем. У ствари, ни оно мало потписа није одговарало истини. Те потписе нису ставили, кнезови а неки од потписаних у то време нису ни били кнезови. Петар Топаловић никад није био старешина у сокоској нахији; Никола Луњевица у то доба није био кнез шабачке нахије, него Илија Марковић; поп Никола није био кнез ужичке нахије 1817. него су били: Јован Демир, Јован Мићић и Павле Штуле. Уз то се зна, да су у време тадашњег закључка Парезан и Топаловић били у својим нахијама. А ово ће без сумње важити и за један део осталих. Осуда је била по томе од почетка до краја осим самог папира апокрифна и подметнута и гледе текста и дана кад је изречена и с обзиром на потписе. Могло би се рећи, да је, премда није, Карађорђе осуђен на смрт месец дана после своје смрти. А и онда није правно, јер су за осуду оскудевали услови чак и апокрифног документа.
Пошто је Михајло Герман више потписа текст испунио, како је држао да би било најбоље по Милоша, послао је он са другим писмом осуду Строганову. Уз осуду и своје писмо прикључио је и писмо Милошево од 16. августа, којим му је 'сентенцију', како се осуда називала, послао. Само је ово писмо било у препису, јер оригинал није смео слати, пошто би се из истог видело, даје и осуда лажна. Герман је фалсификовао по томе у својој пошиљци Строганову и осуду и писмо Милошево.
Строганов је вест о убиству Карађорђевом примио с негодовањем и невадовољством. Карађорђе је и у Русији важио као најугледнија особа српског покрета. Русија га није потстакла да Бесарабију напусти и била његовом одласку противна. Кад је чула да је он из Бесарабије нестао, била је у неприлици, да се бество не сматра њеним делом. Строганов је известио Милоша да се долазак вождов у Србију сасвим без утицаја Русије збио. При свем том вест о смрти вождовој учинила је непријатан утисак у Русији и тумачена сваковрсно. Русија се с новим стањем у Србији била спријатељила и у корист Карађорђеву није никако утицала. Али да се Карађорђе убије, била је велика погрешка, иза које ће доћи непријатне последице. У истини смрћу Карађорђевом углед је Милошев претрпио штету, јер је неки други чин пре тога довађан с њоме у везу и једно као и друго сматрано као чин изведен против Русије. Баш у то доба Русија је Порту гањала ради неизвршења букурешког уговора и Порта је морала много што слушати, што јој је неугодно било. Да је баш у ово доба морао погинути Карађорђе од руке, која је у турској служби стојала, било је карактеристично и сумњиво.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #5041 on: March 27, 2024, 10:08:20 am »

Ово нерасположење руско према Милошу увеличало је његово држање према Турској. Он није у непрестаном контакту с Русијом стајао и није се информисао о смеровима и циљевима руске политике гледе Србије, нарочито погледом на букурешки уговор. Расправа у погледу извршења овог није била окончана и Русија је пред очима имала да Турску натера, да Србију потпуно задовољи. Турска се руским захтевима одупирала, тврдећи, да је она у Србији начинила реда и да је овде све као што треба, што је опет Русија порицала. У овој невољи прискочи јој Милош једини чином у помоћ, који је на руској страни изазвао изненађење и огорчење у једнакој мери и ако сам чин није намерно против Русије био наперен. Порта је желела од Милошеве стране признање задовољства са стањем у Србији и наложила Марашлији, да Милоша на овако очитовање наговори, не казујући му, дабогме, да таку манифестацију сама Порта жели. Милош, живећи у добрим односима према Марашлији, на ову је молбу пристао, не знајући шта се с његовом адресом смера учинити и предао ју је 20. јуна 1817. везиру. У адреси управљеној на падишу отоманског, стајало је међу осталим стварима још ово: 'Ми све оно што је од тебе наређено тако радо примамо и слушамо, као да је сам Бог наредио; јер смо уверени да од тебе ништа зло изићи не може, као од Бога постављеног властитеља. Све што нам је год од тебе, све нам је лако и слатко'. А даље: 'Твоја је једна реч ране срца наших залечила и напунила их радости, јер ми досад знали нисмо, какова је и колика је милост твоја на рају, и т. д.'
Ове су похвале Русију према Порти сасвим обезоружале и везале јој руке у захтевима у вези извршења букурешког уговора. Порта је са задовољством гледала руску неприлику. У Србији је, по речима самог Милоша и дванаест старешина, текао мед и млеко. Најмеродавнији су фактори то потврдили, а то је више, него тврђење Русије да у Србији влада незадовољство и да је ово утемељено на неиспуњењу букурешког уговора и на турским корацима против овог. Али баш кад се ово Порти предочавало и она зебња, да се какве компликације не изроде, морала је Милошева повереница Порти стићи у Цариград, a за њом доћи глас да је Карађорђе убијен. Барон Строганов био је у великој неприлици, јер Милошев корак не само да је ојачао без икакве политичке мотивације Портин положај према Русији и не само да је одузео овој могућност да се за Србију и даље заузима, него је у великој мери одузео потоњој прилику да се даље консолидује, да ојача према Турској и да се за будуће ослања на Русију. Уз то је на први поглед изгледало, да је Порта с Милошем, што се тиче целе ове акције, споразумна, да је овај Русији хтео да учини незгоду и да се кораци Милошеви поклапају са жељама Турске. Са тог гледишта изгледало је и убиство Карађорђево као чин против Русије, уколико се оно, што је говорио, могло сматрати истином, наиме да су га Русија и руски двор послали, да Србију узбуни и нов рат против Турака отпочне. Порта је могла са задовољством о убиству говорити, а Русија је, да не постане сумњива, морала се чинити невешта или и сама чин одобравати, да не буде деоником оног, што је Карађорђе онако непромишљено отпочео.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #5042 on: March 28, 2024, 11:48:20 am »

Тако је Милошева адреса султану изазвала читав низ заплета за Порту врло угодних, за Русију неугодних, а за Србију штетних и неумесних. Кад је Милош све што је учинио сазнао, он се је тргао, али се погрешка није дала лако поправити. Требало је времена да се споразум разјасни и штетне последице исправе.
Али ове незгоде Милоша нису збуниле. Он је у толико већма настојао да свој положај утврди и постане правим господаром Србије. Сада јe био сам и питање о наследности кнежевске власти истицало се само од себе. Прилика је у толико згоднија била, што је Милошев однос према Порти и Марашлији био врло повољан и испуњен међусобним поверењем. Милош је Порти адресом на Султана учинио велику услугу. Везир је из Цариграда добио од Порте налог да што блажије са Србима поступа и према Милошу што поверљивији буде. То је ишло у прилог турске политике према Русији и руских захтева. Хтело се показати, да је Турска Букурешки уговор извршила, а у оквир овог спадало је умирење и задовољство Србије. Милош је био Турцима потребан, а Турци Милошу. За Милоша је била сада прилика згодна, да свој положај једном дефинише и утврди за свагда. Карађорђа више није било, а Турци и Порта били су му одани. И сам на врхунцу своје моћи и угледа, није ово питање оставио нерешеним. И он се користио повољном ситуацијом.
На скупштини светоандрејској 28. новембра 1808. и Београдским уставом од 14. децембра 1808. уређено је питање о врховној власти у земљи и њеном наследству. Карађорђеви су наследници стекли право на његово место после његове смрти. То исто хтео је и Милош за своје потомке или браћу, јер 1818. није још имао деце. Сва је прилика била да ће Турска овакав уставни закон одобрити а гледе Русије могао се надати да се неће противити ако Порта буде споразумна. Кнезове и старешине имао је пак већ за себе, и они не само да би овакав уставоправни одобрили, него би га и поздравили као нов почетак утврђења Србије као државе и почетак нове династије.
Уверивши се тако да много тешкоћа неће бити, реши се Милош да сазове на Митров-дан 6. новембра 1817. скупштину у Београду и да међу осталим стварима пред њу изнесе и ово питање. На скупштину су позвани кнезови свих нахија, затим митрополит Београдски Агатангел и ужички Герасим, архимандрит манастира Враћевшнице Мелентије Павловић, манастира Каленића Самуило, Раванице Никифор и прота Ваљевски Матија Ненадовић. Сви извикаше и признаше Милоша наследственим врховним кнезом, заклеше се да ће га слушати и издаше му писмену потврду или што би рекли диплому. Милошу је признато као заслуга да је повратио земљи мир и увео уредбе, које овај зајамчавају. Скупштина је бајаги Милоша молила и управо принудила, да се овог достојанства прими и тек на ово много молење предузео је он достојанство 'врховног кнеза и правитеља народа'. Државоправни момент целог овог изборног чина лежао је у речима: 'кад благи Бог изволи узети од нас љубазног нашег правитеља и Господара Милоша и преставити у вечно блаженство, тогда непосретсвено да прејамствује овај чин и прављеније целога народа нашег најближи сродник од племена више поменутог љубезног нашег Господара Милоша, кога он и у особитом свом завешчанију (тестаменту) нарече и тако да сљедује до последњег јего потомства'.
Прво наследство или избора даљег владара остављено је по томе Милошу, и он је имао за живота свога наследника именовати. Пошто у ово доба није имао мушке деце, то се право ово могло односити само на његова два брата Јеврема и Јована.
Logged
Pages:  1 ... 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 [337]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.023 seconds with 23 queries.