JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 9 119
|
|
« Reply #5040 on: March 26, 2024, 12:32:59 pm » |
|
Милош је био у неприлици, јер оваквог документа није имао, нити је овакав игде постојао. Седнице нахијских кнезова није било и осуду против Карађорђа нису никад изрекли. Када се Милош с неколицином у Београду договорио да потајице Карађорђа убију, кнезови су код својих кућа седели, не знајући ни да је Карађорђе у Србији. Али се могао тиме помоћи, да Герману јави да је осуда усмено донесена. Но и ово није ишло. Герман је Строганову писао, да су се кнезови и старешине на осуду потписале. У овој невољи узме Милош табак хартије и од прилике на другој или трећој страни потпише имена кнезова, старешина и своје и овакав документ без текста пошаље Герману с налогом да он по својој увиђавности и према садржају свога првог извештаја Строганову текст осуде састави и упише. На осуди су били потписани: Павле Гошњић, кнез београдски; Милета Радојковић, кнез јагодински; Милутин Савић Гарашанин, кнез крагујевачки; Ђорђе Пареван, кнез крагујевачки; Петар Топаловић, кнез сокоски; Рака Тошић, кнез ваљевски; Никола Луњевица, кнез шабачки; Јован Мићић, кнез ужички; Милосав Здравковић, кнез ћупријски; Поп Никола, кнез ужички; Ђорђе Остојић, кнез руднички и најпосле Милош Обреновић 'са прочима'. Овај необичан документ, који је имао бити осуда против Карађорђа послат је Михајлу Герману, да га текстом испуни, а за тим Строганову пошаље у доказ, да су кнезови, који су на њему потписани били, заиста изрекли смртну осуду над Карађорђем. У ствари, ни оно мало потписа није одговарало истини. Те потписе нису ставили, кнезови а неки од потписаних у то време нису ни били кнезови. Петар Топаловић никад није био старешина у сокоској нахији; Никола Луњевица у то доба није био кнез шабачке нахије, него Илија Марковић; поп Никола није био кнез ужичке нахије 1817. него су били: Јован Демир, Јован Мићић и Павле Штуле. Уз то се зна, да су у време тадашњег закључка Парезан и Топаловић били у својим нахијама. А ово ће без сумње важити и за један део осталих. Осуда је била по томе од почетка до краја осим самог папира апокрифна и подметнута и гледе текста и дана кад је изречена и с обзиром на потписе. Могло би се рећи, да је, премда није, Карађорђе осуђен на смрт месец дана после своје смрти. А и онда није правно, јер су за осуду оскудевали услови чак и апокрифног документа. Пошто је Михајло Герман више потписа текст испунио, како је држао да би било најбоље по Милоша, послао је он са другим писмом осуду Строганову. Уз осуду и своје писмо прикључио је и писмо Милошево од 16. августа, којим му је 'сентенцију', како се осуда називала, послао. Само је ово писмо било у препису, јер оригинал није смео слати, пошто би се из истог видело, даје и осуда лажна. Герман је фалсификовао по томе у својој пошиљци Строганову и осуду и писмо Милошево. Строганов је вест о убиству Карађорђевом примио с негодовањем и невадовољством. Карађорђе је и у Русији важио као најугледнија особа српског покрета. Русија га није потстакла да Бесарабију напусти и била његовом одласку противна. Кад је чула да је он из Бесарабије нестао, била је у неприлици, да се бество не сматра њеним делом. Строганов је известио Милоша да се долазак вождов у Србију сасвим без утицаја Русије збио. При свем том вест о смрти вождовој учинила је непријатан утисак у Русији и тумачена сваковрсно. Русија се с новим стањем у Србији била спријатељила и у корист Карађорђеву није никако утицала. Али да се Карађорђе убије, била је велика погрешка, иза које ће доћи непријатне последице. У истини смрћу Карађорђевом углед је Милошев претрпио штету, јер је неки други чин пре тога довађан с њоме у везу и једно као и друго сматрано као чин изведен против Русије. Баш у то доба Русија је Порту гањала ради неизвршења букурешког уговора и Порта је морала много што слушати, што јој је неугодно било. Да је баш у ово доба морао погинути Карађорђе од руке, која је у турској служби стојала, било је карактеристично и сумњиво.
|