Погибија Краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.год

[Рашо]

Joш једна занимљивост догодила се  приликом Краљевог  доласка у П. Краљу је пришла професорица француског језика прокупачке Гимназије Г-ђица Олга Петровић, и предајући му букет жутих ружа замолила га да јој помогне и премести је са службом у Београд.

Ствари се од тих времена уопште нису промјениле.
Нек' је само престоници добро, а провинција нек' пропадне...

[dzumba]

Друштво је обавезно попуњавао по неки млади официр, поручник или наредник, кицошки штуцованих бркова и неизоставно припасане сабље која је звецкала поскакујући по калдрми.

Ово са наредником који се се шета са професорком француског језика је било могуће само у оваквим анегдотама. У животу то је било практично немогуће. Подофицирима се у то време знало место и сталеж. Нису могли чак ни привирити у неке кафане и ресторане резервисане само за вишу господу. Знам јер ми је отац у то време био активни подофицир (поднаредник а потом и наредник).

[motorista 57 klasa]

Е сад, ја се питам и то како неко може да буде циција, ако је неко тако делио паре као он. Сем краља Петра, не знам ни за једног српског владара да је на овакав начин делио свој лични новац (у ове владаре рачунам и Тита)?  

E pa ovako ja nisam ni rekao da je bio nego sam tako čuo, ali iz ove priče mi pade napamet nešto u vezi eventualnog cicijašluka.
Pošto je u te krajeve odlazio privatno, za razliku od današnjih kraljeva, sve troškove puta je snosio sam pa prema tome i troškove
eventualne pratnje i svite. Možda je to štedljivost a možda i cicijašluk zavisi kako ko to naziva. A za krečenje škole i popravljanje
tarabe sigurno nije dao više nego što je koštalo posluženje na njegovom dvoru za jedan nedeljni ručak.
Ja lično nemam mnogo afiniteta prema dinastiji Karađorđević, ni Obrenovići nisu ništa bolji, pa je možda zbog toga  moj stav ovakav.
Mislim da je od Vožda Karađorđa moglo da ispadne mnogo bolje potomstvo, ali opet se pokazalo da posle velikog vladara dolazi
do neminovnog pada. Možda zbog toga što Vožd nije uspeo da dovrši svoju misiju do kraja.

[mali od palube]

Danas se navršilo punih 80 godina od ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića.

[kumbor]

Да, а да се до дан данас не знају све појединости организације атентата!

[Рашо]

Данас је на РТС-у приказан документарни филм "Последњи корак", аутора Перице Ђаковића, о последњем Александровом боравку у Боки и одласку за Марсеј. У филму су говорили угледни Бокељи, а између осталог су препричана и казивања мог покојног ђеда...

[mali od palube]

Gledao sam emisiju i jedina zamjerka je što je kratko trajala.
Da li je bio ovaj Pathe-ov film? :

[Рашо]

И убица Керин-Черноземски...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[horvath]

zakasnio sam, ali nema veze. želim samo na kraju da kažem da postoji dokumentarac Arte televizije na francuskom i na nemačkom, stavljam link za oba. zanimljivo jer jasno kažu da je francuska vlada učinila niz propusta u obezbeđenju sigurnosti kralja Aleksandra I...
na nemačkom (oštrija je slika)




francuskom

[JASON]

Факсимил фалсификованог пасоша убице

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- корице
- прва страна
- лични опис

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- фотографија са жигом чешког конзулата у Загребу
- датум издавања
- виза за излаз из Југославије

[JASON]

Истрага је настојала да што пре установи ко је атентатор и ко су му били помагачи. У оделу убице који је подлегао ранама, нађен је пасош који је 30. маја 1934. године издао чехословачки Генерални конзулат у Загребу. Гласио је на Петруса Келемана, рођеног 1899. у Загребу, чехословачког држављанина и трговца по занимању. (Ово није пука случајност. Краљевина Југославија је била у одличним односима са Чехословачком, а обе су биле у одличним односима са Француском, тако да су на тај начин скидали сумњу са себе и обезбеђивали сигуран пут. )
Пасош је при преласку југословенске границе, жигосан 26. септембра 1934. Странице Келеманове путне исправе биле су испуњене многим аустријским и швајцарским транзитним визама. Била је утиснута и једна француска улазна виза, преко Валорба, датирана под 28. септембром 1934. године. Француски стручњаци за пасоше одмах су на Келемановој путној исправи запазили неке неправилности. Опис личности наведен у пасошу се није слагао са изгледом атентатора. Чиновник потписан на пасошу 30. маја (дана код је издат пасош) био је већ одавно премештен из Загреба. На левој руци атентатор је имао истетовирану мртвачку главу и иницијале ВМРО, терористичке организације из Бугарске.  (Политика, 11.10.1934. године, бр. 9483.)

 Негде у то време, пријавила су се два млада интелектуалца из Јужне Србије, независно један од другог, и саопштили да су на сликама објављеним у новинама препознали атентатора Владу Георгијева, званог Черноземски, али знаног и као Влада шофер, Величко Димитров, Величко Георгијев, Величко Стојанов, Владимир Димитров и по многим другим надимцима и именима. По изјави коју је дао Владимир Ночев, управник софијске полиције (Политика, бр. 9489, 17.10.1934. године), може се извући закључак, да је име Келеман или Келеманов терориста Влада Георгијев користио зато што је познати војвода Спиро Келеманов, храбар четник који се у XIX веку борио против Турака, био из његовог села, а познато је да терористи обично узимају надимак по имену неког борца из националне историје.

Влада Георгијев је рођен у селу Каменица код Чепина, југозападно од Татарпазарџика. Још за време владе Стамболиског био је анархиста. Присуствовао је једном конгресу анархиста у Јамболу. Дуго је сарађивао са бугарским националистима Панчом Михаиловим и Ванчом Михаиловим. Био је возач Тодора Александрова и Ванче Михаилова, одакле му и надимак "Влада шофер". 1924. године извршио је атентат над бугарским народним послаником Хаџи Димовим, а 1931. над Наумом Томалевским. Био је припадник секте дановиста (мешавини православља, будизма и теозофије), која верује у загробни живот. У архиви коју је бугарска полиција запленила, нађено је писмо у коме се Георгијев одриче организације ВМРО и изјављује да прилази усташама јер су, по његовим речима, "много културнији". У време кад је извршио атентат на краља Александра, Георгијев је имао око четрдесет година. (Политика, 15.10.1934. године, бр. 9487.)
Из главног усташког логора у Јанка Пусти у Мађарској, четворица атентатора су кренула у Француску да изврше свој крвави злочин. Они су располагали чехословачким пасошима и великом количином новца. У Лозани су се састали са Кватерником, Павелићевим усташким доглавником. Ту су се поделили на две групе. Једна је кренула за Марсељ, а друга за Париз. У Марсељ су кренули Влада Георгијев и Мија Краљ, а у Париз Иван Рајић и Звонимир Поспишл. Договор је био да ако прва двојица не успеју да убију краља у Марсељу, друга двојица покушају то исто у Паризу. Испоставило се да је била довољна само делатност прве двојице, јер су они већ на првом кораку у Марсељу успели у својој злочиначкој намери.

[JASON]

Краљ Александар у Прокупљу

Када је 9. септембра 1934. године откриван Споменик Топличанима у центру Прокупља, војнички значај и признање догађају представљао је ешалон састављен од коњице и припадника других родова војске. Тада је београдски хор извео композицију Хеј трубачу с бојне Дрине, а изнад града прелетела је ескадрила аероплана. Поред Краља, који је прошетао главном улицом, у дворској камарили, испод балдахина – који се назива небо, корачао је Његова Светлост Патријарх Српски Варнава и сви највећи државни званичници и црквени достојанственици, 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Занимљиво је да је о догађају откривања Споменика најопширније писао загребачки илустрирани тједник Свијет, али како поменути магазин није био сасвим упућен у прокупачке слике и прилике, мораћу да допуним његову причу. Наиме, локалне власти су очистиле град и окитиле га. Пандуре су упарадили новим оделима, панталонама с лампасима и блузама са ширитима и оним што уз то дође. Свакако и новим шапкама. Видевши свог оца Добривоја званог Пандур Бачва, тако како је напред описано, његов синчић ко без душе отрчи кући и још са капије завиче:
-Мајке, мајке, наш татко постао Траљ а ти Траљица (дечак није знао да изговори глас К).

Друга прича. Једно прокупчанче молећи маршала  Двора генерала Александра Димитријевића да га подигне да види Краља, опељушило га је – укравши му паре и сат. Много касније Тај и Тај хвалио се да је он то урадио. Његови познаници оповргавају Тога и Тога, али тврде и куну се, да је прича истинита.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- Краљ Александар и Патријарх Варнава под небом
- Генерал А. Димитријевић са официрима

[brodarski]

Pročitao sam Bogdana Krizmana kao stručnog a i mnoge feljtone u vezi atentata. U prvom planu ubijeni, ubojica i ustaše. To nije sporno. Samo suđenje i iznošenje dokaza ne djeluje mi niti profesionalno niti uvjerljivo. Netko krupan je stajao iza Pavelića i povlačio konce. Nekome je ovo ubojstvo odgovaralo. Možda Musolini i Italija? Pavelić je bio njihov čovjek. Drugima je ubojstvo Aleksandra došlo ko naručeno. Uspeli su se na hijerarhijskoj ljestvici.

[ViribusUnitis]

Krizman je doista nesumnjivi autoritet za to razdoblje (i za NDH). Nema direktnih dokaza za umiješanost Italije, ali je ta pretpostavka više nego realna. Za takav pothvat trebali su novac i logistika. (Doduše, glavni izvor prihoda VMRO-a i ustaša bila je trgovina opijumom). Suđenje u Aix Le Bainsu bilo je lakrdija. Francuskoj je odgovaralo da se stvar ne čačka. U ono doba sumnje su padale na Mađarsku, ali ona se, znajući da je u šahu zbog Male Antante, vjerojatno ne bi upustila u tu avanturu. Sovjetski historičar Volkov iznio je tezu da je iza atentata stajao Treći Reich što je također teško dokazivo, ali je istina da je u konačnici Aleksandrova smrt odgovarala Berlinu jer je Aleksandar bio važan faktor versailleskog poretka.

[JASON]

Краљ Александар у Прокупљу (2)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]