Погибија Краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.год

[aleksandar9]

oficir neaktivne rezerve, Today at 09:50:02 am
....Bilo kako bilo, krajnji sud i istinu o tragičnosti Kraljevog života i rada daće nam možda jednog dana istorija kao nauka kada više ne bude postojao interes "velikih" da se na arhivskoj građi nalaze pečati sa oznakom tajnosti širom Evrope a do tada bojim se proteći će još mnogo vode Dunavom i Savom.

Ovo je definitivno i najveci problem da se spoznaju mnoge krupne stvari ne samo po pitanju ovog slucaja, vec i u vezi mnogih drugih istorijskih dogadjaja.
Medjutim ima ljudi raznih struka , koji iz perspektive strucnjaka za datu oblast, pokusavaju da otkriju jos po nesto i time doprinesu sto verodostojnijem prikazu atentata na Kralja Aleksandra .
Jedan od njih je i forenzicar Dusan Dunjic , koji sumnja i u drugog atentatora , osim zvanicne verzije da je bio samo jedan.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/117804/Novi-dokazi-o-ubistvu-kralja-Aleksandra

[oficir neaktivne rezerve]

Poštovani kolega Ujedinjena Silo,

Nažalost nije mi poznato da je istoriju moguće čitati unapred.Kada to jednog dana bude bilo moguće biće moguće i putovanje unapred kroz vreme.Kako su se zalaufali fizičari u CERNU kraj Ženeve ko zna, biće i to moguće?

Da li je ideja "Ujedinjenja" bila megalomanska, možemo da zaključimo iz mnogo istorijskih fakata.
Naime još dok je deklaracija o ujedinjenju bila u pripremi počele su prve čarke i bune širom tzv. "novo prisajedinjenih oblasti" od sinjega mora pa sve do Kačanika.Može se slobodnno reći da nova Kraljevina nije imala ni jednu mirnu godinu od svog nastanka preko šestojanuarske diktature pa do svog aprilskog sloma koji je dokazao o kakvom je državnom provizorijumu bilo reči.Ionako do zla boga istrošeni potencijali i resursi ratovima izmrcvarene i potpuno osiromašene Kraljevine Srbije raubovani su zbog velike ideje o ujedinjenju bez imalo obzira prema interesu sopstvene države i naroda a već je tad bilo jasno da se nepomirljive nacionalne,verske pa i razlike u ekonomskom potencijalu nikakvim deklaracijama i silom ne mogu dovesti u red, jer će uvek biti onih koji su nezadovoljni.
Pa shodno tome može se zaključiti da bi i za mnogo moćnije države od tadašnje Kraljevine Srbije bila velika avantura sa neizvesnim krajem da veliku ideju sprovedu u delo u odnosu na ekonomske i ostale potencijale koji su postojali.
A istorija nam i danas pokazuje i dokazuje da je samo u ekonomski najrazvijenijim sredinama gde vlada ekonomsko blagostanje moguće pomiriti nacionalne i verske razlike koje u takvim sredinama nemaju više nikakvih važnosti i predstavljaju narodski rečeno 10-tu rupu na svirali.

Takođe čini mi se da kad god neko od kolega sa foruma po određenom pitanju nema potkrepljive istorijske argumente za suprotstavljanje stavova po automatizmu počne pozivanje na čuvenu tačku 11. koja između ostalog period između dva svetska rata ne tretira kao zabranjenu temu.A kako su razlozi za atentat na blaženo počivšeg Kralja bili čisto politički ova tema ne može ostati potpuno politički nevina.A nije ni korektno da se pozivanjem na "političku korektnost" pravda prekrajanje istorijskih činjenica i kasnijih posledica koje su iz istih nastale a sve iz razloga da se oni koji misle osnovano ili ne drugačije, ne uvrede.

[dzumba]

Али, колега ViribusUnitis ти је само указао на чињеницу да се о историјским догађајима, односно потезима појединих особа не може судити из данашње перспективе, односно са данашњим знањима о тим догађајима. Могу се "извлачити" неке поуке и препоруке, могу се откривати нове чињенице (ако их стварно има) које ће осветлити догађај (зашто се десио баш тако), али не и тврдње да то тада није требали или могло.

Већ сам у једној другој теми писао на ту тему. Шта би ти урадио да си тада био краљ Александар, да си знао то што је он тада знао, да си имао окружење (унутрашње и спољно) које је он имао, трпео притиске које је он трпео и да си био у емотивном смислу он. Сигурно исто што и он. У животу се дешавају само могуће ствари. Да је могло да се деси другачије десило би се. Да су на месту краља Александра били неки други људи, на пример његов брат Ђорђе, можда би било другачије. Међутим, није био, па није ни боло могуће да се одлучује по његовим проценама.

Дакле, лако је данас рећи да је пројекта Југославије био неуспешан. То је очигледно. Али, они тада нису имали такву визују.

[oficir neaktivne rezerve]

Ja ne mislim da je ideja Jugoslavije i jugoslovenstva bila loša ili neizvodljiva pa čak i danas ne mislim da je u potpunosti deplasirana makar sa aspekta ekonomske saradnje, to između ostalog potvrđuju mnogi komentari nas sa "Palube" već da u datom trenutku o kojem pričamo niti Kralj a niti Kraljevina Srbija nisu imali potrebne kapacitete da jedan grandiozni državni projekat sprovedu do kraja u delo.
Pa stoga smatram da je projekat ujedinjenja bio megalomanski preambiciozan.A znamo i iz istoriografije da su mnoge važne ličnosti pokušale da Kralja upozore i ukažu na problematiku ujedinjavanja, što je on bar spolja gledano olako odbacivao.
Sigurno da je bez obzira na moguće pritiske više nego jasno da je Srbija kao strana pobednica "Velikog rata" ipak možda imala prostora da se odupre i više pozabavi sobom nego ostalima ali je težnja ka novim evropskim idejama izgleda bila popularnija a i primamljivija.Vladati od Vardara pa do Triglava Kraljevinom od 15 miliona podanika,pa sva rudna bogatstva i morsko dobro sigurno je tada izgledalo kao pun "čabar meda" sa upalom rukom do lakata pa još kad saveznici to traže zašto da komplikujemo.
To je moje mišljenje.
Nažalost pouke možda i jesu izvučene ali se guraju pod tepih.
Siguran sam da je odluka koju je Kralj doneo sa njegovog stanovišta bila jedini i najbolji izbor i da neko drugi ne bi možda isto postupio na njegovom mestu.
Ja ne bih dalje o ovome da ne bi ispalo da propagiram čuvenu "Posle bitke smo svi generali"

[aleksandar9]

Ко је то одредио краља Александра да уведе Југославију у ред модерних и јаких држава? А и те речи "Чувајте ми Југославију" су такође спорне (да ли је то баш и реко?) и више су ствар ондашње пропаганде него стварно изговорене речи.

Gotovo sigurno da je ministar Jeftic radi politickih i drugih razloga "proturio" pricu o poslednjim recima Kralja Aleksandra. Da li je ista rekao ili ne, ostace nepoznanica, a sto se tice prve recenice u citatu..."Ко је то одредио краља Александра да уведе Југославију у ред модерних и јаких држава?...."
Pa da li treba neko da odredjuje suverenom vladaru jedne drzave da to zeli i hoce da uradi sa svojom zemljom.?
Uopste cinjenica da je "imao petlju" da ujedini narode koji su imali te pretenzije posle 1.sv. rata , govori da je postojala vizija za stvaranjem jake drzave koja bi bila nezaobilazni cinilac svih dogadjanja na Balkanu.
Naravno ne govorimo o tome "da li je trebalo ili ne" , vec o cinjenici da je drzava stvorena i da je Kralj vodio intenzivnu politiku u tom smeru.

[aleksandar9]

Svakako da je Kralj Aleksandar Karadjordjevic , tragicna licnost, kako je vec rekao clan bizmark!
Isto tako od pogibije u Marseju, pa celim 20.vekom i do dana danasnjeg , neopravdano "zaobilazen" u istrazivanjima i studijama istoricara i hronicara.Naravno da su istoricari radili svoj posao ali obzirom na njegov znacaj i ulogu u "medjuratnoj" evropi , neopravdano ili ne znam kako, i sam slucaj atentata a i mnoge bitne strvari se ne obradjuju u pravoj meri.

Zanimljivo je spomenuti da je prvi pokusaj atentata na Aleksandra I , bio u Beogradu ,28.06.1921.godine.
Spasoje Stejic , moler na zgradi Ministarstva gradjevina(inace "okoreli" clan KPJ), u trenutku kada se Kralj u kocijama vracao iz Narodne Skupstine, baca bombu koja zakacinje el. zice i promasuje, ali ranjava veci broj vojnika i gradjana. Posle toga se donosi onaj Zakon o zastiti drzave, po kome se komunisticka delatnost tretira kao zlocinacka .

Kada na ovaj neuspeli atentat , dodamo "uspeli", odnosno kada vidimo ko su izvrsitelji, mozemo reci da je ubistvo Kralja Aleksandra pokazalo koliko je tadasnja Evropa(vodece sile) , bila neefikasna, nejedinstvena, kupljiva......u suprotstavljanju nadirucim i vec postojecim totalitarnim rezimima u Evropi u to vreme.
Bas je i to razlog vise da se celovitije obradi zivot i smrt Kralja Aleksandra.

"...Posmatrajuci posledice marsejskog atentata, covek dolazi do ubedjenja da u istoriji deluje i Bozja promisao.Sve mracne svetske sile, behu se udruzile da oduzmu zivot Kralju Aleksandru.A svima je njegova smrt donela nesrecu i prokletstvo...."  dr Marko S Markovic

[aleksandar9]

Bogoljub Jeftic, ministar inostranih dela , bio je prva osoba koja je prisla Kralju Aleksandru neposredno posle atentata.Ne ulazeci u to da li je Kralj izgovorio "amanet" ili ne, vidi se da je ovaj vrlo vest politicar i diplomata, reci "cuvajte mi Jugoslaviju" od prvog trenutka pa i kasnije u svom delovanju koristio i iskoristio u politicke i licne svrhe.

Voz sa posmrtnim ostacima Kralja je na lokomotivi imao "amanet"....(na zagrebackom glavnom kolodvoru)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Mnoge novine publikacije a posle i razglednice su imale istu recenicu kao glavni naslov..

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

A i protokolarni deo sa sahrane , kada je telo kralja na putu za oplenac izlozeno u Mladenovcu, govori da se i tada kao odgovor kraljeve zakletve ispisuje zakletva "cuvacemo jugoslaviju"..

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

I jos jednom po mom misljenju Bogoljub Jeftic je vrlo lukavo iskoristio Kraljevu smrt da predstavi sebe cuvarem zaveta Kralja mucenika.

[ViribusUnitis]

Jedan detalj. Ipak smo na palubi. Kada se Dubrovnik s kraljevim tijelom vraćao u Jugoslaviju prošao je kroz talijanske vode. Regia Marina je pritom dala počasni eskort u kome su učestvovali i bojni brodovi. Bilo je to protokolarno razmetanje u Mussolinijevom stilu koje je u Jugoslaviji doživljeno kao uvreda.
Kraljev lijes bio je postavljen na topovsku kulu i bio je otvoren. Morski zrak je ubrzao raspadanje tako da je kovčeg ubrzo pokriven.
Izvor: Klod Elan, "Život i smrt Aleksandra I kralja Jugoslavije"

[brodarski]

Francuzi se nisu baš potrudili oko zaštite i osiguranja stranog vladara. Uslijed niza  propusta od strane domaćina kralj je izgubio život. Da je Dragi Janković vodio kraljevo osiguranje ne bi ni muha neopaženo prošla. Aleksandar se kući vratio u sanduku a Francuzi se nisu baš puno uzbuđivali. Proveli su mlako suđenje i okrenuli se svojim brigama. Jugoslavija se vratila svojim stalnim problemima. Kraj znamo.

[oficir neaktivne rezerve]

Brodarski sigurno misli na Dragog Jovanovića čuvenog zloglasnog šefa odeljenja "specijalne" političke policije uprave grada Beograda.Nisam siguran da je on u to vreme bio šef tog odeljenja.Ako neko zna neka nam potvrdi podatak.Takođe iako se radilo sigurno o jednom od najobaveštenijih ljudi u Beogradu a samim tim i u Kraljevini, pitanje koliko je Ustaški pokret bio svera njegovog službenog interesovanja sa obzirom da je on bio "specijalista" po liniji protiv komunista i da su u to vreme zbog anti-monarhističkog delovanja,ateizma i programa protiv kapitalizma uopšte komunisti smatrani državnim neprijateljem broj 1.
Samo ću još izneti jedan podatak vezan za njegovu ličnost da ne bismo dalje upali pod tačku 11.Istoriografi dosta špekulišu da je po oslobođenju kao odlično obavešten bio od koristi novim vlastima koje su čistile sopstvene redove od kolebljivaca i saradnika okupatora i da ga je kao takvog takođe zadesila ista sudbina kao komandanta Gorske garde Nikolu Kalabića.
Kako se naša "Paluba" ne bavi ovakvim temama ni ja ne bih dalje o tome ali kad ga je Brodarski spomenuo da damo ipak par osnovnih podataka.

[aleksandar9]

Sigurno je u pitanju Dragomir Dragi Jovanovic....!
Od uspostavljanja sestojanuarske diktature, bavi se politickim odeljenjem, medjutim vrlo uspesno je otkrio nameru ustasa da likvidiraju Kralja Aleksandra pred njegovu posetu Zagrebu 1932. i tada je unapredjen u Nacelnika opste policije Beograda.Medjutim glavni zadatak je borba protiv komunista.
Inace , u knjizi "Ko je ko u Nedicevoj Srbiji", Sime C.Cirkovica, vrlo dobro se mogu videti profili svih "glavnih" ljudi tog vremena.
Dragi je opisan kao opak profesionalac, covek sa stotinu lica i mutnog karaktera, vrbovan od nemacke tajne policije ....
Obezbedjivao je posetu Kneza Pavla Berlinu 1939.godine.
Nemci su ga ocenjivali kao ..."vrlo inteligentnog, okretnog i ostroumnog, kao licnost koja je umela da se snadje u svakoj mogucoj situaciji , brzo i u svoju korist"...
Sto znaci da je brodarski dobro primetio da bi obezbedjenje sa Dragijem Jovanovicem bilo uspesno.!

[oficir neaktivne rezerve]

Ako je Jovanović zaista bio vrbovan od Nemačke tajne službe onda ne čudi podatak da je rukovodio obezbeđenjem Kneza Pavla pri poseti Berlinu 1939 g.Uvek je praksa da se u takve posete vode kadrovi bliski i familijarni sa zemljom domaćinom.
Takođe bi posredno mogao da se izvuče zaključak da ako je bio zavrbovan onda mu možda tajni zadatak i jeste bio da ne ide u Francusku i da ne učestvuje aktivno u organizaciji Kraljevog obezbeđenja.Poznata je podrška Hitlerove Nemačke težnjama ustaškog pokreta ako ne direktno onda indirektno posredstvom fašističke Italije i Musolinija.
Ali to su samo lične slobodne pretpostavke na osnovu predhodno navedenog od strane Aleksandra9.

[dzumba]

Мислим да је Драги Јовановић врбован касније, негде у време посете кнеза Павла Немачкој. Иначе, понудио је услуге и новој комунистичкој власти представљајући се као професионалац. не знам да ли им је конкретни нешто помагао, али сигурно су им била корисна искуства одељења којим је руководио Јовановић.

Усташки покрет, као антидржавни је у то време  имао третман идентичан комунистичком.

[aleksandar9]

Da........cak i pre posete Kneza Pavla Berlinu, odnosno, 36' i 37' kada je kao clan delegacije jugoslovenske policije, boravio u Nemackoj.
Medjutim opet pretpostavka oficira aktivne rezerve , o njegovim mogucim "kombinacijama" u vezi atentata, "pije vodu"! Jer ne sme se izgubiti iz vida ni njegova strucnost, njegova pronemacka orijentacija, i na kraju krajeva i nemacka krv(majka Vilma je bila Nemica)!

Sto se tice usluga koje je davao novoj vlasti, njegov mentalitet pokazuje da bi ucinio sve da se iscupa i spase, ali da li je bilo usluga ili ne......arhive OZNE bi trebale pokazati.
Inace u knjizi koju sam vec spomenuo "Ko je ko u Nedicevoj Srbiji" , o njegovim poslednjim danima se kaze najkrace ovako:.....Beograd je napustio 5.10.44. i u Bec je stigao narednog dana.Potom se prebacio u Kicbil,a odatle u hotel "ifren", pored Obersdorfa.Posle 25.04.45.presao je u Bregenc,odakle je bezuspesno pokusavao da se prebaci u Svajcarsku. U Austriju je dosao "sa punim ruksakom zlata", te je pred kraj bio "sasvim izgubljen i nije znao sta da radi". Francuzi su ga po ulasku u Bregenc uhapsili i prebacili u Karlsrue, gde su ga 12.05.45. predali novim jugoslovenskim vlastima.Sudjeno mu je u procesu grupi Draze Mihailovica , osudjen je na smrt i streljan 17.07.46. u Beogradu...!

[ViribusUnitis]

U doba atentata Treći Reich nije podržavao ustaški pokret, barem ne s nekim entuzijazmom. Ustaše su bili prevashodno talijanski klijenti. Također, savezništvo Mussolinija i Hitlera počinje tek nakon invazije Etiopije. 1934. ti su odnosi hladni i još se ne zna hoće li Mussolini stati na stranu zapadnih demokracija. Uostalom, Mussolini je spriječio prvi pokušaj Anschlussa. Godine 1934. Njemačka je još slaba i tada je zanima samo da diplomatskiom spletkama poremeti odnose Francuske s Poljskom (pakt o nenapadanju Hitler-Beck) i Jugoslavijom. To je i doba anglo-njemačkog pomorskog sporazuma. Dakle, 1934. odnosi nisu onako jasno definirani kao recimo 1938. Drugim riječima, godinu 1934. ne treba promatrati sa shematizmom odnosa snaga koji je uspostavljen uoči Drugog rata. (To je primjer onoga na što sam mislio kada sam rekao da historiju ne treba čitati unatrag).
Nezavisno od svega toga ne bih precjenjivao ulogu Dragog Jovanovića u atentatu. Dvojbeno je da li je uopće Hitleru bila od koristi Aleksandrova smrt jer je Aleksandar puštao probne balone prema Berlinu u potrazi za podrškom protiv Italije (koja je uporni, gotovo mahniti protivnik Jugoslavije između dva rata). Da je Jovanović i poslao ekipu u Marseille ona ne bi mogla mnogo učiniti jer je zakazala u prvom redu francuska policija. S druge strane, kralj je pazio da se ne provrijedi francuska sujeta, nije htio ni pancirnu košulju, a kamoli da bi dopustio da na francuskom tlu jugoslavenska policija poduzima akcije osiguranja u velikom stilu. Hoću reći, Dragi Jovanović, i da je htio, nije u cijeloj priči mogao biti ključni čovjek.
Hitleru je, pak, sigurno odgovarala Barthouova smrt jer je to bilo doba njegove protunjemačke diplomatske ofanzive.
Na stranu teorije zavjere. Ustaški pokret, VMRO i Italija su svakako bili glavni igrači i njihov interes da se Aleksandar ukloni ne treba posebno objašnjavati. Ne znam sad precizno, a i lijen sam da tražim, ali mislim da je Marseilleski atentat bio povod za donošenje posebne konvencije Društva naroda o zaštiti šefa države koji je u gostima. Ispravite me ako griješim, ali mislim da nakon Marseillea 1934. više nijedan šef države nije ubijen u gostima. Otad, to je i pitanje prestiža države-domaćina nezavisno u kakvim odnosima je sa državom čiji šef dolazi u posjetu.