PALUBA
December 17, 2018, 04:58:17 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com ili miodrag.radojkovic@paluba.info
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 13 14 15 16 17 [18]   Go Down
  Print  
Author Topic: Погибија Краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.год  (Read 57110 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 654


« Reply #255 on: April 03, 2018, 07:38:40 pm »

Кућа (тада) Дунђеровића у Мељинама, у којој је краљ, кажу, одсјео прије пута у Француску...


Kuća je na prodaju, u veoma je lošem stanju.
Poznajemo baku koja je vlasnica i živi u toj kući, ima 91 godinu. Nasledila je kuću od ujaka.

Danas sam šetao kroz Meljine i sretoh sina od te bake, pa ga pitah za kralja Aleksandra.
On kaže da nije potvrđeno da je kralj pred put spavao u toj kući, i da je najverovatnije u pitanju priča, rekla - kazala.
Tvrdi da je kralj, noć pred ukrcaj na razarač Dubrovnik najverovatnije spavao u manastiru Savina.

Interesantno je: negde u prethodnim postovima je postavljena fotografija kapije manastira Savina, gde se vidi spomen ploča koja obeležava boravak kralja u manastiru.
Te ploče više nema na kapiji manastira. Raspitivao sam se, i nije niko imao odgovor kada je i gde sklonjena spomen ploča.



* IMG_20180403_181500.jpg (846.05 KB, 1382x1843 - viewed 48 times.)
« Last Edit: April 03, 2018, 07:45:53 pm by lovac » Logged
borko81
mornar
*
Offline Offline

Posts: 2


« Reply #256 on: April 03, 2018, 10:09:31 pm »

Kralj Aleksandar sa kraljicom Marijom, knezom Pavlom i kneginjom Olgom, stigao je na "Dubrovnik" oko 19:20, 05. oktobra, tu noc su prespavali na brodu. Ujutru 06. oktobra oko 09:20, krenuli su automobilom za manastir Savinu. U 10:30 "Dubrovnik" je zaplovio ka Marselju. Podaci su iz izvestaja komandanta "Dubrovnika".
Logged
fazan
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 583


« Reply #257 on: April 04, 2018, 06:48:40 am »

Са задовољством сам прочитао неке старе постове на овој теми, па бих желео да допуним две ствари по питању краљеве униформе. Двороги адмиралски шешир који је носио је био популаран део свечаних морнаричких униформи тог времена. Ево га на глави британског принца Алберта (касније краљ Џорџ VI):

* 72.jpg (245.15 KB. 1200x853 - viewed 35 times.)

на овој фотографији, принц Алберт носи фрак (капут са ”реповима” који је краћи напред, tailcoat). Капут који је био део свечане југословенске униформе, и који је краљ Александар носио у Марсеју није био фрак него дужи капут (редингот) и не треба га мешати са фраком.

« Last Edit: April 05, 2018, 05:39:47 am by MOTORISTA » Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 654


« Reply #258 on: April 04, 2018, 12:37:46 pm »

Kralj Aleksandar sa kraljicom Marijom, knezom Pavlom i kneginjom Olgom, stigao je na "Dubrovnik" oko 19:20, 05. oktobra, tu noc su prespavali na brodu. Ujutru 06. oktobra oko 09:20, krenuli su automobilom za manastir Savinu. U 10:30 "Dubrovnik" je zaplovio ka Marselju. Podaci su iz izvestaja komandanta "Dubrovnika".

Bravo, Borko!
Ujedno, dobro nam došao na Palubu!
Logged
borko81
mornar
*
Offline Offline

Posts: 2


« Reply #259 on: April 04, 2018, 01:05:44 pm »

Zahvaljujem, bolje vas nasao, postovane kolege sa "Palube".
Logged
Andrejevic
desetar
*
Offline Offline

Posts: 135



« Reply #260 on: May 03, 2018, 11:17:55 am »

Атентат у Марсељу 1934.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 13 883


« Reply #261 on: May 03, 2018, 11:50:02 am »



На филму се јасно види да је Александар, иначе за оно време прилично висок (око 180цм) изгледао веома нездраво. Имао је нешто око или мало преко 50 килограма! У свом чланку из 2013. сам навео да се сумњало на онколошки малигнитет. Не би још дуго живео и да га нису убили.  А о ономе "Чувајте ми Југославију", памтим речи краљевог ађутанта, саопштене моме оцу, тада кадету Академије - "Ма, која Југославија, рекао је - Уби ме усташа, пиз** му материна". Александар је био познат по "масном речнику".
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 654


« Reply #262 on: May 03, 2018, 02:05:51 pm »

Nisam do sada dobro ispratio: koji su brodovi bili u pratnji razarača Ddubrovnik, tokom posete kralja Francuskoj?
Nije valjda Dubrovnik pošao sa kraljevskom porodicom sam, na tako dalek put?

Moje razmišljanje: francuzi nam već dugi niz godina pokazuju i dokazuju da nas ne vole ... a mi se kunemo u francusko - srpsko prijateljstvp. Poslednje izjave francuskog predsednika dovoljno govore o tome.
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 427



« Reply #263 on: May 03, 2018, 02:53:14 pm »

Kao što svi znamo, politika je kurva. U politici nema ljubavi, samo interes, bilo i ostaće...onda,sada i u buduće. Sasvim druga stvar je vojno naređenje i uvek je važno da naredbu podčinjeni doživi i emotivno. Zato je i postojalo uzajamno razumevanje srpske i francuske vojske,zatim poštovanje prema Francuskoj zbog lečenja, rehabilitacije i pomoći s njihove strane.Zatim kasnija medijska i svaka druga podrška i zahvalnost za te postupke. Istoriju pišu pobednici a narod je guta.Ta pomoć je naravno bila uslovljena političkim dogovorom velikih.Obični ljudi su bili upućeni jedni na druge, narod kao svaki drugi narod. Politika nema veze s tim , svima nam je to jasno.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 13 883


« Reply #264 on: May 03, 2018, 03:33:46 pm »

Nisam do sada dobro ispratio: koji su brodovi bili u pratnji razarača Ddubrovnik, tokom posete kralja Francuskoj?
Nije valjda Dubrovnik pošao sa kraljevskom porodicom sam, na tako dalek put?

Moje razmišljanje: francuzi nam već dugi niz godina pokazuju i dokazuju da nas ne vole ... a mi se kunemo u francusko - srpsko prijateljstvp. Poslednje izjave francuskog predsednika dovoljno govore o tome.

У близини Марсеја југословенски Дубровник (пловио је сам, јер другог репрезентативног брода није било), дочекао је дивизион разарача - Forbin, Trombe, Mistral, Chevalier paul, Gerfault i Vauquelin. У луци Марсеја придружиле су се  крстарице Colbert и Foch. После убиства краља,  Дубровник су испратиле крстарице Duquesne и Colbert, разарачи Vautour i Gerfault. Кроз Месински теснац и до Јадрана Дубровник су пратили италијанска крстарица Alberto di Giussano и дивизион разарача.
Извор. Мој чланак о "Дубровнику", Весник Војног музеја бр.39, 2012. год, стр< 215-227. Постављено скенирано на "Палуби" у теми о "Дубровнику". "Дубровник" је често коришћен за међународне посете краљевске породице, па је добио надимак "краљевски кочијаши".
« Last Edit: May 03, 2018, 03:39:24 pm by kumbor » Logged
Andrejevic
desetar
*
Offline Offline

Posts: 135



« Reply #265 on: May 03, 2018, 09:12:34 pm »

Заправо, "Дубровник" је у сврху превоза Краља Александра службено коришћен само два пута: у серији посета 1933. године и у посети Француској 1934. године.
Наравно, иза овога стоји политика. Жеља Краља Александра била је да покаже свим државама, на првом месту Италији, да Јадран припада Југославији, па је један врстан контра-торпиљер одлично послужио за то чим је стављен у службу ЈКМ.

Иначе, што се "Дубровника" тиче, ови снимци из видеа су одлични. Ја мислим да је "Дубровник" снимљен само 1933. при посети Турској и 1934. када је долазио у Марсељ,одлазио из Марсеља и када је долазио у Сплит. До сада нисам нашао видео-снимке настале после 1934. године, само слике.
Logged
Milan (longtrip)
Urednik
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 427



« Reply #266 on: October 10, 2018, 10:11:38 am »


Kraljev konj u pogrebnoj koloni, raskrsnica kod "Londona", fotografija Vlade Benćića:


* 43666363_2383083078414644_6119014111037620224_o.jpg (193.88 KB. 1438x998 - viewed 18 times.)

Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 099



« Reply #267 on: October 10, 2018, 04:58:34 pm »



Погреб два раба – песма због које је Бранислав Нушић завршио у затвору
FacebookTwitterGoogle+LinkedInVkontakteOdnoklassnikiViberWhatsApp

ЗБОГ ПЕСМЕ “ПОГРЕБ ДВА РАБА” ОБЈАВЉЕНЕ У “НОВОМ БЕОГРАДСКОМ ДНЕВНИКУ” 1887. ГОДИНЕ БРАНИСЛАВ НУШИЋ ОСУЂЕН ЈЕ НА ДВЕ ГОДИНЕ СТРОГОГ ЗАТВОРА. УПРАВНИК ПОЖАРЕВАЧКОГ ЗАТВОРА БИО ЈЕ ПО ЗЛУ ЧУВЕНИ ИЛИЈА ВЛАХ. КАДА ЈЕ ПРОЧИТАО ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ НУШИЋ ОСУЂЕН, РЕШИО ЈЕ МЛАДОГ БУНТОВНИКА ДА ДОВЕДЕ У РЕД, ПА МУ ЈЕ ЗАБРАНИО ДА ПИШЕ, ДА ЛОЖИ ПЕЋ У САМИЦИ И ДА ЧИТА КЊИГЕ И НОВИНЕ.

Бранислав Нушић је издржавао двогодишњу казну у пожаревачком затвору због песме „Два раба“

Тачно тридесет година после чувених судских процеса Флоберу и Бодлеру, један наш писац је осуђен због свог књижевног дела. Једна песма објављена у „Новом београдском дневнику“ 1887. донела је две године робије њеном аутору Браниславу Нушићу.

Инспирација за ову песму биле су две сахране – мајке пуковника Драгутина Франасовића и мајора Михаила Катанића. Два погреба, у размаку од неколико дана, усталасала су београдску чаршију. На првом су били краљ Милан и цела влада, а на другом цео Београд, али без краља и владе.

Многи су шапатом и гласно критиковали краља Милана и чланове владе, јер заслуге мајора Катанића су биле добро познате целој Србији.

Овај храбри ратник је у рату од 1877. до 1878. добио много српских одликовања и руски орден Светог Станислава трећег реда. Његовој неустрашивости и срчаности дивили су се чак и непријатељи. После пораза на Нешковом вису, рањен и немоћан, пао је у руке непријатеља. Али и они су ценили хероја, те је у заробљеништву произведен у чин пешадијског мајора! Мајору Катанићу су се многи дивили и поштовали га. Зато су сви били огорчени немарним и омаловажавајућим понашањем краља Милана и министара.

Нушић је написао песму „Два раба“ и објавио је у „Новом београдском дневнику“.

ПОГРЕБ ДВА РАБА

Та ту скоро, биће ових дана,
са’ранисмо једног божјег раба.
Читали сте, вид’ли сте параду,
тај раб божји беше једна баба..
Затутњаше сва четири звона,
поврвеше ките и мундири,
поврвеше перјанице бојне,
поврвеше безбројни шешири.
Сви мајори дебели и суви,
официри цела кита сјајна,
пуковници, с орлом и без орла,
и још неко, али то је тајна.
И право је, не тумач’те друкче,
и нашта би ту брбљива злоба,
и право је та последња почаст,
испратити покојну до гроба.
Још скорије, биће ових дана,
са’ранисмо још једог божјег раба.
Ал’ на жалост свију баба наших,
тај раб божји није био баба…
Не поврве кита и мундири,
а и ког би да до гроба прати,
и што пође и што хтеде поћи,
од пола се пута кући врати.
Потмуло су ударала звона,
ударала звона из буџака,
а и што би да се чини џева,
кад је пратња српскога јунака.
Српска децо што мислити знате
из овога поуку имате:
У Србији прилике су так’е,
бабе славе, презиру јунаке,
зато и ви не муч’те се џабе,
српска децо, постаните бабе.

Песма је изазвала сензацију и смех у београдској чаршији. Издање „Дневника“ је било разграбљено. Читали су га групно за кафанским столовима, по троје-четворо на угловима улица, у редакцијама опозиционих и владиних новина. Све што је било писмено у тадашњем Београду смејало се Нушићевим стиховима. Само њиховом аутору, младом писцу почетнику није било до смеха. Краљ Милан је био увређен и Нушић је оптужен за „увреду његовог величанства“.


 
Првостепени суд, под председништвом судије Христића, осудио је младог писца на два месеца затвора. Кад је краљ Милан чуо за пресуду, незадовољан и љут, тражио је већу и ригорознију казну. Судство је своју независност доказало повисивши казну на две године робије. Младог писца су ухапсили и послали у пожаревачки затвор.

БИБЛИЈА ЈЕДИНА ЛЕКТИРА
Наш велики комедиограф Бранислав Нушић шетао се у затворском дворишту заједно са убицама, лоповима и коцкарима. То је било занимљиво искуство за једног писца. После ових шетњи, добијао је као једину лектиру Библију, чије је странице тако добро проучио, како је касније причао, да је могао да држи црквене проповеди.
Ту почиње његова двогодишња авантура, која се завршила како писцу и приличи, књижевним делом. Наиме, Нушић је у затвору написао своју познату комедију „Протекција“. Услови у којима је живео у затвору били су веома тешки, али његов ведар дух у свему је проналазио смешну страну. Сместили су га у самицу и ставили под строги надзор.

Управник затвора био је по злу чувени Илија Влах. Прочитавши Нушићеву пресуду, решио је да младог бунтовника доведе у ред – забранио му је да пише, да ложи пећ у самици, да чита књиге и новине.


 
Нушић је причао да је по цео дан млео кафу, кувао је, правио цигарете и крпио свој стари капут. И тако су му изолованом од света текли бескрајни, празни тамнички дани. Желео је да их испуни писањем, али је строги бркати Илија Влах био неумољив. Ипак, после абдикције краља Милана, Нушић је покушао да добије боље услове. Отишао је код управника затвора и замолио га за дозволу да повремено пише.

„Боље је за тебе младићу да не пишеш. Писање те је и довело у апсу. Да си био неписмен ти би данас био ваљан човек и угледан грађанин. А овако се као коцкар вучеш по апсанама“, саветовао га је Илија Влах.

После оваквог „мудрог савета“, Нушић је решио да насамари управника. Његова рођака Марина, некада удата за његовог ујака, била је у браку са министром правде Гигом Гершићем. Знајући да управник чита пошту, писац је решио да напише писмо министру Герићу, ословивши га са „драги рођаче“. Писмо је изгледало овако:


 
„Драги ујаче, имали сте право да се љутите на мене што вам се нисам јавио до сада, али вас нисам хтео узнемиравати. Знам да вас интересује како се осећам овде. Не могу рећи да ми је угодно као код моје куће. Али не могу да се пожалим. Једино ме убија досада од дугог времена. Када би ми дозволили да пишем, верујте да бих стрпљиво сачекао да прођу две године робије. Ја мислим да ми се то може учинити, јер, верујте, не бих писао никакве политичке ствари. Молим вас када дође моја мајка код вас, поздравите је и реците јој да не брине. Поздравите много и ујна Марину. Ваш сестрић“!

Следећег дана управник затвора је дошао у самицу у којој је чамио будући велики комедиограф. Уз смешак је срдачно рекао: „Кажу Нушић кува добру кафу. Је л’ умеш да скуваш? Човек треба све да научи злу не требало. Ето, да ти није апсе ти никада не би научио да скуваш кафу.“


 
Наравно, Нушић је добио дозволу да пише и много боље услове у затвору.

Док је Бранислав Нушић робијао, његов отац Ђорђе Нуша покушавао је да га ослободи издржавања казне. Писао је и писмо пуковнику Франасовићу, молећи га да опрости његовом сину и избави га из затвора. Пуковник је прочитао писмо са пуно разумевања и одговорио је:

„Господине Нушо, ви сте ми се обратили са молбом да опростим вашем сину увреду коју ми је нанео вређајући спомен сени почивше матери приликом њеног погреба једном скаредном песмом, објављеном у једном дневном листу. Ваш син није због мени нанесене увреде осуђен, већ због тога што је његова песма вређала узвишену особу краља због тога што је он из пијетета указао последњу почаст покојници пратећи је до вечне куће. Нећу сада да узимам у оцену то дело вашег сина, али мислим, ако има у себи и најмање части, да ће га касније обливати румен стида када год се буде сећао какву је прилику изабрао да вређа узвишену особу Владара и сен једне покојнице. Дакле, као што рекох, ваш син није због мене осуђен. Али ако је услов његовог помиловања мој лични опроштај, онда му опраштам. Ваш Драгутин Франасовић, пуковник.“

Следеће писмо трговац Ђорђе Нуша је упутио лично краљу Милану, прилажући писмо пуковника Франасовића.

„Његовом величанству Краљу Милану

Ваше величанство, племенити господару, уста су ми нема, а речи немоћне да изразе оно што осећа срце једног оца, који лежи пред ногама Вашег величанства и моли милост за свог осуђеног сина. Из мојих груди у овом тренутку, отима се само једна реч: Милост племенити Краљу.“

Драма РТС-а – Цветови зла – погреб два раба ; Режија: Бранко Митић; Главне улоге – Тихомир Станић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Никола Вујовић:


 

Извор: Вечерње новости

Препоручујемо вам и текст Ненада Благојевића: „Нису српска деца постала бабе“ у којем је изнето поређење са нашим односом према херојима данас:
Logged
Pages:  1 ... 13 14 15 16 17 [18]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 24 queries.