PALUBA
February 21, 2019, 06:17:20 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2   Go Down
  Print  
Author Topic: Grof Maksimilijan fon Spee  (Read 7816 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
langsdorff
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 340


Hans Langsdorff


« on: August 02, 2010, 04:02:34 pm »

                                                             Grof Maksimilijan fon Spee

 
                                                                   

* Grof Maksimilijan fon Spee.JPG (20.16 KB. 435x599 - viewed 200 times.)


           Grof Maksimiljan fon Spee rodio se rodio se 22. juna 1861. godine u Kopenhagenu, Danska. U nemackoj carskoj mornarici imao je cin vice admirala. Carskoj mornarici je pristupio 1878. godine, vrlo brzo je napredovao, pa je tako vrlo brzo poceo da dobija vrlo odgovorne pozicije. Godine 1887. biva mu dodeljena komanda nad lukama u Kamerunu koji je u to vreme vreme bio nemacka kolonija. Nakon toga obavljao je dosta vaznih funkcija u nemackoj mornarici koje su se ticale pre svega razvoja naoruzanja za nemacku mornaricu. Prvi svetski rat je docekao na poziciji vice admirala i kao takvom biva mu dodeljena komanda nad Nemackim istocno-azijskim skvadronom 1912 godine., sa sedistem u Tsing tau, koji je u to vreme predstavljao nemacku koloniju u Kini. Bio je posebno cenjen od strane vlikog admirala Alfreda fon Tirpica, koji mu je kao svom miljeniku dodelio najnovije oklopne krstarice Sms Scharnhorst i Sms  Gneisenau sa posadom licno izabranom od strane velikog admirala Tirpica. Iako su pomenute krstarice bile madju najnovijima u floti, ubrzani razvoj bojnih krstasa doveo je do toga da ove krstarice postanu zastarele. Zapravo moze se reci da su u momentu svoje proizvodnje vec bile prevazidjene, kako po brzini i oklopnoj zastiti tako i po samom naoruzanju kojim su raspolagale. Ovo ce posebno doci do izrazaja u Bitci kod Foklandsih ostrva 08.12.1914.godine kada bivaju potopljene od strane engleza i kada gine i sam vice admiral fon Spee.
          Nemacki admiralitet je imao puno poverenje u vice admirala fon Spee-a, pa mu je kao takvom dao odresene ruke kada je bilo u pitanju donosenje vaznih odluka. Sa druge strane sam fon Spee je bio dosta realan covek koji je sa jedne strane i te kako bio svestan snage saveznika, a sa druge, jos vise svog ne bas zavidnog polozaja u Aziji, daleko od nemacke. Realno posmatrano bio je hiljadama kilometara udaljen od Nemacke sa ne bas dobrim odnosom snaga u svoju korist i bez ikakve sanse da se bilo sta promeni, imajuci u vidu da je Royal navy drzala u blokadi celokupnu carsku mornaricu. U tom momentu van Nemacke nalazili su se samo fon Spee-ov istosno azijski skvadron, Sms Goeben koji se u to vreme nalazio u mediteranu, a koji ce kasnije biti prosledjen Nemackim saveznicima turcima zbog nemogucstva povratka u Nemacku, a takodje u cilju ojacavanja nemackog uticaja u mediteranu i crnom moru, bila je tu jos i laka krstarica Sms Nurneberg koja se takodje nalazila u Spee-ovom sastavu kao i Sms Dresden, Sms Leipzig, Sms Emden. Uzimajuci u obzir navedene brodove kao i odnos snaga u tom delu sveta moze se videti koliko je zapravo Spee bio u nezavidnoj situaciji. Spee-a je posebno brinulo saveznistvo japanaca i engleza, kao i japanske aspiracije u Aziji. Posebno je bio zabrinut jer je i tekako bio svestan snage Japancke carske mornarice, ali i snage australijske kraljevske mornarice. Kao prilog svemu tome najbolje nam moze posluziti Spee-ovo vidjenje cele situacije, kada je izjavio da je snaga zastavnog broda australijske mornarice bojnog krstasa HMAS Australia veca nego snaga njegove celokupne eskadre. Sam Spee je smatrao da ce ako dodje do izbijanja rata, biti jako tesko odbraniti samu koloniju, imajuci u vidu raspolozive snage, dok bi sa druge strane povratak u domovinu  predstavljao dosta rizicnu ekspediciju sa dosta upitnim sansama za uspeh.
                                           
                                   

Logged
langsdorff
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 340


Hans Langsdorff


« Reply #1 on: August 03, 2010, 06:11:45 pm »

 


* SMS_Scharnhorst zastavni brod vice admirala fon Spee-a.jpg (138.27 KB. 740x560 - viewed 191 times.)


           Sa izbijanjem prvog svetskog rata vice admiral fon Spee se opredelio za krstaricki nacin ratovanja koji je za cilj imao unistavanje sto veceg broja trgovackih brodova. Uspesnost ovakvog nacina ratovanja je bila dosta promenjiva, sa ogranicenim uspehom. Naravno iz ovoga treba izuzeti Karla fon Milera i njegovu laku krastaricu SMS Emden koji su u tome bili veoma uspesni, a takodje su pripadali Spee-ovom istocno azijskom skvadronu. Svestan snage svojih protivnika, ali i svoje pozicije, Spee uvidja da nikako ne sme ostati u svojoj bazi Tsing tao, i tu cekati napad protivnika uzevsi u obzir ono sta mu je stajalo na raspolaganju. Drugim recima bio je svestan da nikako ne sme sebi dozvoliti da bude blokiran u Tsing tau, t.j. zarobljen u svojoj sopstvenoj bazi. Shodno tome Spee donosi odluku da pokusa povratak u nemacku, iako su mu sanse za to bile jako male ako uzmemo u obzir koncentraciju japanskih, engleskih i australiskih brodova u tim podrucijima. Ruta kojom je planirao povratak kuci podrazumevala je plovidbu kroz pacifik, zatim pored obale juzne amerike, pa proboj kroz atlantik kuci u Nemacku. Spee je kao mudar i pragmatican covek i te kako bio svestan koliko je ceo poduhvat zapravo bio rizican, ali u tom trenutku jednostavno nije imao neku bolju alternativu, osmi da rizikuje da bude zarobljen u Tsing tau.
           Imajuci u vidu sve navedene cinjenice, admiralitet u Berlinu daje potpuno odresene ruke vice admiralu fon Spee-u da postupi kako on misli da je najbolje u datoj situaciji. U  Berlinu su naravno vrlo dobro znali u kakvom se polozaju Spee nalazi, pa imajuci to u vidu nisu zeleli da mu eventualnim izdavanjem naredjenja vezu ruke i suze manevarski prostor. Ta odluka je u datom momentu bila vrlo pragmaticna, zato sto bi bilo kakvo mesanje dodatno kompromitovalo Spee-ovu poziciju u Aziji. Svesni apsurdnosti cele akcije poslali su Spee-u poruku u kojoj se kako kazu nadaju da ce Spee i njegov sastav zadati veliki udarac neprijatelju pre nego sto ih stigne njihova sudbina, drugim recima malo je ko verovao da akcija povratka Spee-ovog sastava u nemacku moze imati pozitivan ishod, toga je naravno bio svestan i sam Spee, ali bilo kako bilo resio je da pokusa povratak kuci. Celu situaciju je mozda najbolje opisao prvi lord admiraliteta u Londonu Vinston Cercil, koji je: Spee-a opisao kao ubrani cvet koji stoji u vazi, jos uvek je lep za videti, ali ostavljen da polako umrire.
           Bilo kako bilo Spee-ov kompletan skvadron, izuzev jedino lake krstarice SMS Emden, isplovljava iz Tsing taua, sa zadatkom vrsenja nekih rutinskih operacija na pacificu. Odsecen od vesti i informacija Spee salje laku krstaricu Nurnberg za Honolulu, Hawai kako bi od nemackog konzula u Sjedinjenim Americkim drzavama preuzeo neke bitne informacije kao i najnovije vesti. Mesto sastanka ili bolje receno randevua sa krstaricom Nurnberg bila su Uskrsnja ostrva. Tu je saznao da su novozelandjani koji su se borili na strani engleza zauzeli Nemacku Samou koloniju u pacificu. Admirala su takodje obavestili da koloniju sada drzi nekih 1,600 novozelandskih dobrovoljaca koji su dosta lose obuceni, opremljeni iskljucivo zimskom opremom tako da vrlo lako moze povratiti koloniju. Spee pak sa druge strane donosi vrlo mudru odluku da to ne pokusava, jer bi ponovno zauzimanje kolonije s obzirom na okolnosti i trenutni odnos snaga u tom delu sveta bio samo privremen. Imajuci sve to u vidu Spee donosi odluku da nastavi plovidbu dalje  prema obalama Juzne Amerike.

Logged
langsdorff
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 340


Hans Langsdorff


« Reply #2 on: August 04, 2010, 05:26:14 pm »

                                                         BITKA KOD KORONELA;

                       Admiralitet u Londonu pravilno procenjuje kojom je rutom vice admiral Spee krenuo i salje neophodna pojacanja. Naime pretpostavili su da ce Spee pokusati povratak kroz atlantik. Na celu britanskih snaga u ovom delu sveta bio je kontra admiral ser Kristofer Kredok, koji dobija naredjenje da kod Foklandskih ostrva koncetrise nadmocne snage i tako osujeti Spee-ov plan. Kao pojacanje Kredoku London salje oklopni krstas HMS Difens i jedan preddrednotski bojni brod HMS Konopus, koji je po konstrukciji bio stariji ali dosta snazno naoruzan sa 4 topa kalibra 305 mm. Englezi su planirali da cim kontra admiral Kredok okupi snage, krene u zauzimanje Magelanovog moreuza. Magelanov moreuz je omogucavao izuzetan takticki polozaj odakle se moglo vrsiti izvidjanje sve do Velparaisa pa do usca La Plate. Ono sto je jako bitno istaci jeste da englezi sve do 4.oktobra nisu imali nikakvih podataka o kretanju nemacke eskadre, kada su posle nekoliko uhvacenih radio poruka saznali da nemci planiraju da se probiju u atlantski okean.  26.oktobra je ustanovljeno da nemacki sastav plovi duz obale cile-a krecuci se u pravcu magelanovog moreuza. Primivsi naredjenje da krene u potragu za Spee-ovim sastavom admiral Kredok 22.oktobra isplovljava iz Port Stenlija na celu eskadre oklopnih krstasa HMS Gud houpa koji je bio i njegov zastavni brod, HMS Monamauta, moderne lake krstarice HMS Glazgov i pomocne krstarice Otranto pri tom ne cekajuci zavrsetak opravke motora na bojnom brodu HMS Konopus koji mu je London dodelio kao pojacanje. Pri tome mu je takodje poruceno da se ne izlaze preteranom riziku i da se u najvecoj meri osloni na snagu HMS Konopusa.
                       Nemacka obavestajna sluzba obavestava Spee-a da je eskadra Admirala Kredoka u vodama Cilea. Spee 28.oktobra krece ka jugozapadu u cilju potrage. Dosao je do informacije da britanska laka krstarica glazgov vrsi izvidjanja kod ostrva Koronel, odlucuje da krene prema njoj. Donosi odluku da joj presece put, tako da vec 1.novembra sa celokupnom eskadrom plovi ka jugu. Sa druge strane Kredok odlucuje da krene ka severu pri tom ocekujuci da ce naici na laku krstaricu Lajpcig cije je signale Glazgov  vise puta uhvatio. Glazgov se vraca u sastav admirala Kredoka i nastavlja plovidbu ka severu na rastojanju od nekih 15 milja. Tacno kod ostrva Koronela protivnici 1.novembra prvi put ulaze jedni drugima u vidno polje. Iako slabiji kada je u pitanju odnos topova teskog kalibra 1316 prema 1936 u nemacku korist, Kredok resava da krene u susret Spee-ovom sastavu. Plan mu je bio da napadne nemce pre zalaska sunca, jer je racunao da ce ono omesti nemacko nisanjenje i gadjanje. Spee je na vreme procitao Kredokove namere, pa je manevrisuci uticao na to da borba pocne tek nakon zalaska sunca, negde oko 18:20h. Do tog vremena situacija se vec drasticno promenila tako da od pomenute engleske prednosti nije ostalo nista. Siluete engleskih brodova su se ostro ocrtavale na horizontu, dok su sa druge strane nemacki brodovi bili obavijeni velom tame. Protivnici su plovili paralelno pri cemu je rastojanje izmedju njih iznosilo nekih 13km, dok im je brzina iznosila nekih 16 cvorova. More je bilo dosta uzburkano sto je vise odgovaralo nemcima jer su mogli dejstvovati iz nisko smestenih topova na bokovima.To je engleski sastav dovelo u jos neravnopravniji polozaj. Druge dve cinjenice koje svakako nisu isle u prilog englezima bile su te da su nemacki brodovi bili dosta bolje oklopljeni od engleskih, a druga da je engleska posada na brodovima bila sacinjena od slabo izvezbanih rezervista dok su sa druge strane nemacku cinili vrlo dobro obuceni i izvezbani mornari koji su vec tri godine bili na brodovima, a koji su takodje bili licno izabrani od strane velikog admirala Alfreda fon Tirpica.
              Kontra admiral Kredok je dosta podcenjivacki posmatrao nemacki sastav te se upustio u bitku sa njima ne uzimajuci u obzir mane i nedostatke svog sastava . Nije cak hteo da saceka da mu se pridruzi bojni brod HMS Konopus koji mu je nakon opravke hitao u pomoc. Mogao je takodje da izbegne sukob sa nadmocnim protivnikom tako sto bi iskoristio vecu brzinu svojih brodova nekih 23,5 cvorova, dok sa druge strane nemackih brodovi koji su bili dosta dugo na moru nisu mogli ploviti brzinom vecom od 22 cvora. Ni dan danas nikome u britanskom admiralitetu nije jasno zasto je Kredok na celo svog sastava stavio pomocnu krstaricu Otranto koja po uzburkanom moru nije mogla da plovi brze od 15 cvorova i na taj nacin usporio celokupni sastav.
              U 18:18h Kredok salje poruku bojnom brodu HMS Konopus ;"Pocinjem napad na neprijatelja", koji je u tom trenutku bio udaljen svega 300km juzno od mesta bitke, tako da su postojale realne sanse da se do jutra prikljuci engleskom sastavu. Vatru prvi otvaraju nemci negde oko 18:34h na odstojanju od nekih 10 km, englezi uzvracaju oko 18:42 na odstojanju od nekih 9km. Uprkos teskom moru i talsima koji su ih zapljuskivali Nemacka artiljerija je tosta preciznija i prvi pogodak postize vec sa trecim plotunom. Nakon toga redjaju se pogodak za pogotkom i ubrzo onesposobljavaju prednji top od 235mm na krstasu HMS Gudhoup, koji je uspeo samo dva puta da pogodi Schanhorsta od koga je primio cak 35 pogodaka. U 19:20h HMS Gudhoup esplodira, au 19:57h tone sa celokupnom posado i kontra admiralom Kredokom. Lako krstarica HMS Glazgov napusta bojiste, dok je HMS Monmaut tesko ostecen i ubrzo nakon spustanja mraka sa njim se gubi svaki kontakt. Pronalazi ga laka krstarica Nurnberg, koja je nesto kasnije stigla na bojiste i u 21:18h ga potapa. Iako pogodjene od lakih krstarica Dresden i Lajpcig, krstarice Glazgov i Otranto zahvaljujuci mraku uspevaju da se spasu.
             Epilog same bitke jeste da su englezi izgubili 2 oklopna krstasa i 1440 ljudi dok su nemci na drugoj strani imali samo dva ranjena. Tacno 4. novembra u 07:00 časova je u britnaski Admiralitet stigao telegram britanskog konzula iz Valparaisa: "Upravo sam saznao od čilenaskog admirala kako je nemački admiral saopštio da je u nedelju pri zalasku Sunca i uz teško i burno vreme sreo „Gud Houp“, „Glazgov“, „Monmaut“ i "Otranto". Upustio se u borbu i "Monmaut" se nagnuo i potonuo otprilike sat nakon bitke. „Glazgov“ i „Otranto“ su nestali u mraku. „Gud Houp“ je bio u plamenu, čula se eksplozija, veruje se da je potonuo. U bici su sa nemačke strane učestvovali „Gnajzenau“, „Šarnhorst“ i „Nirnberg“."
              Ova bitka oznacila je prvi britanski pomorski poraz od 1812.godine. Dovela je do toga da pomorski saobracaj u ovom delu sveta bude prekinut na odredjeno vreme, a nemackoj eskadri omogucila nesmetani prolaz u atlantski okean. Spee je nakon ove bitke postao gospodar situacije u juznom atlantiku mogao je da bira u kom pravcu ce krenuti, koje ce akcije preduzimati. 


* Spee-ov sastav u Velparaisu nakon Koronelske bitke.jpg (84.73 KB. 740x453 - viewed 182 times.)




* kontra admiral ser Christopher_Cradock.jpg (50.81 KB. 420x600 - viewed 175 times.)




* HMS_Monmouth.jpg (82.12 KB. 544x312 - viewed 159 times.)


Logged
Рашо
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 450



« Reply #3 on: August 04, 2010, 05:38:49 pm »

Ma nešto mi ne štima to da je lično Tirpitz birao posade za tamo neke oklopne krstaše.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 565



« Reply #4 on: August 04, 2010, 06:11:03 pm »

HMS Canopus nije imao šta da traži kod Koronela (kao uostalom i Kradokova eskadra). On je bio beznadežno zastareo i spor brod ... Sa svojom maksimalnom brzinom od 18 čvorova (koje je postigao na probi mašina, a u trenutku bitke je mogao da razvije maksimalno 16 čvorova), to je bila kljakava patka, teg o vratu Kristoferu Kradoku ...


* HMS_Canopus_news_mimic.jpg (37.91 KB. 610x410 - viewed 92 times.)


Dovoljno je bilo što je Kradok vukao Otranta (naoružani trgovački brod) ...

Nije Kradok bio ohol i podcenjivački nastrojen ... Dobro je Kradok znao šta ga čeka i kakva je bila Špeova eskadra. Dobro je znao da su artiljerci Gnajzenaua i Šarnhorsta pobednici svih takmičenja u gađanju u Floti visokog mora ...

Ali je Kradok, kao svaki dobri engleski admiral, morao da prihvati ono što mu je bilo dato ...  Niti je on lično odabrao Otranta. Dat mu je. Uzalud je on vapio i tražio da se njegovoj eskadri pridruži HMS Defence. Tražio je siroti Kradok i HMS Kent ... uzalud.


* 800px-HMS_Defence.jpg (55.09 KB. 800x526 - viewed 91 times.)


Sluha nije bilo, pod izgovorom "Kradok je ionako dovoljno jak .. Eto mu Kanopusa"

Znao je to sve Kradok, kada je kretao u susret Špeu ... I zato je svoje lične stvari i ordenje ostavio pohranjene kod guvernera Foklandskih ostrva u Port Stenliju ...

Znao je da polazi na put bez povratka ... Nije Kradok otvorio vrata Atlantika. To je uradio Admiralitet, koji nije dao ovom borbenom i vrednom čoveku sredstva da se bori  ....


EDIT

Dobra je ovo tema, treba je nastaviti langsdorffe ... Lično meni, pored priče o SMS Emden najdraža.



« Last Edit: August 04, 2010, 06:39:22 pm by dreadnought » Logged
Рашо
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 450



« Reply #5 on: August 04, 2010, 06:25:02 pm »

E da je mogao 16 čvorova... po dolasku na Folklande kapetan Kanopusa je izvjestio Kredoka da ne može brže od 12 čvorova. Na kraju su ga nasukali da brani Port Stenli s mora kao obalna baterija.
Logged
langsdorff
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 340


Hans Langsdorff


« Reply #6 on: August 05, 2010, 02:44:53 pm »

BITKA KOD FALKLANDSKIH OSTRVA:

            Porazom kod Koronela, britanska mornarica bila je duboko posramljena i ponizena pa je stoga po svaku cenu zelela da se revansira nemcima. U prilog tome oni u juzni pacific salju znacajne pomorske snage sa ciljem da po svaku cenu pronadju i uniste Spee-ov sastav. Znao je to i sam admiral Spee, ocekivao je engleski odgovor za poraz koji im je naneo. To je najbolje opisao prilikom prijema u Velparaisu koji im je u cast pobede organizovala nemacka zajednica iseljenika a u cast nemacke pobede u bitci kod Koronela. Kada mu je predat buket cveca na prijemu Spee je jednostavno izrekao cuvenu recenicu: "Lepo ce satajati na mome grobu", i upravo te reci najbolje objasnjavaju situaciju u kojoj See i njegov sastav nalazio.
            Spee je imao u planu napad na britansku bazu u Port Stenliju na Falklanskim ostrvima, sa druge strane kapetani iz njegovog sastava se nisu slagali sa tom odlukom smatrajuci je i suvise rizicnom. Bez obzira na njihovo neslaganje Spee odlucuje da napadne Port Stenli, sto ce se na kraju pokazati kao velika greska sa njegove strane. Naime Spee je imao pogresne informacije kako baza u Port Stenliju gotovo da nema nikakvu odbranu i da ce biti vrlo lak plen njegovom sastavu. Ono sto Spee nije znao jeste da su engleska pojacanja vec stigla u Port Stenli, sa brodovima koji su bili daleko jaci i moderniji od brodova u njegovom sastavu. Britansku eskadru su sacinjavali: dva bojna krstasa HMS Invinsibl i HMS Infleksibl, tri oklopne krstarice HMS Carnarvon, HMS Carnwall i HMS Kent kao i dve lake krstarice HMS Bristol i HMS Glazgov. U realnim uslovima niko ne bi rizikovao sukob sa ovakvim sastavom, a da kojim slucajem pod komandom ima Spee-ov sastav. Spee pak sa druge strane nije znao da su englezi vec koncentrisali ovako znacajne snage na falklandskim ostrvima. Kada se Spee-ov sastav priblizio Port Stenliju, sam Spee nije mogao da poveruje svojim ocima kada je ugledao pomenute brodove u luci. Ako je u opste toga dana moglo biti necega dobrog za Spee-a bila je cinjenica da engleski brodovi u tom trenutku jos nisu bili spremni, vec je na njih bio utovarivan ugalj. Tako da je teoretski gledano mozda mogao da pokusa napad na brodove u samoj luci, medjutim opredeljuje se za drugu taktiku a to je pokusaj bega. Englezi pak sa druge strane nisu preterano zurili znali su da je ovaj put sve na njihovoj strani, imali su brze brodove jaci oklop, mocnije topove i ono mozda najbitnije vecu maksimalnu brzinu svojih brodova, pri tom mislim na dva bojna krstasa HMS invinsibl i HMS Infleksibl. Engleski sastav nakon sto je izvrsio neophodne pripreme krece u poteru za Spee-om i zahvaljujuci svojoj vecoj brzini vrlo brzo ga sustize. Uslovi za samu bitku bili su idealni, suncan i vedar dan, more blago valovito, vidljivost izvanredna.
                Veca brzina engleskih brodova kombinovana sa mocnim topovima velikog dometa njenih bojnih krstasa omogucio im je da vode bitku na nacin na koji njima odgovara. Brzina im ije omogucavala da Spee-a bez problema drze na distanci, na kojoj on svojim topovima manjeg kalibra nije mogao priciniti neku vecu stetu engleskom sastavu, dok su oni polako ali sigurno slali nemacki sastav na dno Atlantika.  Spee donosi odluku da se priblizi englezima sto vise moze, uzdajuci se pritom u svoju superiornu artiljeriju, mislim pre svega na uvezbanost nemackih posada t.j artiljeraca, ali takodje znajuci da mu je to mozda i jedina sansa koju ima. Realno toga dana nemci ipak nisu imali ama bas nikakve sanse. Njegovo priblizavanje englezima dovodi do jos preciznijih engleskih pogodaka sto Scharnhorsta dovodi u dosta tesku situaciju prouzrokujuci pritom velika ostecenja. Nakon vise od pedeset direktnih pogodaka Scharnhorst zahvata pozar i vrlo brzo sa Spee-om i celokupnom posadom tone na dno Atlantika. Gneisenau nastavlja da plovi u cik cak liniji ka jugo-zapadu, medjutim vrlo brzo ostaje bez municije. Englezi obustavljaju napad na njega, ali nemacka posada otvara  ventile i sama potapa brod. Englezi su uspeli da spasu nekih 190 mornara sa Gneisenau-a. Od celokupnog Spee-ovog sastava prezivela je jedino laka krstarica Dresden koja je jos nekoliko meseci plovila morima ne prouzrokujuci gotovo nikakave probleme trgovackoj mornarici. Dresden se smatra jos i najneuspesnijim brodom i Spee-ovog sastava, ali takodje i pre nego sto se prikljucio sastavu brod nije bio nesto preterano uspesan.
                 Bilans bitke kod Falklanda, englezi predvodjeni Admiralom Dovetonom Stardijem unistavaju gotovo celokupan Spee-ov sastav. Vice admiral Maksimilijan fon Spee gine zajedno sa svoja dva sina, jedan je bio na lakoj krstarici Nirnberg a drugi na Gnaisenau. Ova bitka pokazala nam je prevazidjenost oklopnih krstarica, manu samog koncepta, a sa druge strane nadmocnost i superiornost bojnih krstasa pogotovo kada je u bitanju velicina, brzina i kalibar njenih topova. Navedeni koncept brodova ce postati posebno popularan u godinama koje dolaze, iako ce isti pokazati i odredjene nedostatke koji ce posebno doci do izrazaja u Jitlandskoj bitci, narocito kada se radi o engleskim bojnim krstasima.
                 Iako gubi zivot admiral Spee u nemackoj stice status nacionalnog heroja i biva slavljen sirom nemacke, njegovo junastvo i hrabrost sluzice mnogim mladim nemackim  mornarickim oficirima kao uzor u godinama koje su dolazile. U njegovu cast 1917.godine jedan od bojnih krstasa Makenzen klase dobija njegovo ime, medjutim njegova izgradnja zbog kapitulacije nemacke nikada nije dovrsena. Godine  1934. dzepni bojni brod dobija cast da ponese njegovo ime, da ironija bude veca pomenuti brod biva potopljen blizu obale urugvaja od strane njegove posade, nakon bitke kod usca reke La plate, svega nekoliko stotina milja dalje, a da kuriozitet bude veci istog meseca kao i admiral Spee pre nekih cetvrt veka. Godine 1959. jedna fregata federalne nemacke savezne mornarice dobija ime po njemu.

 

* HMS Invinsibl.jpg (125.41 KB. 2284x1794 - viewed 74 times.)




* HMS Infleksibl skuplja przivele sa Gneisenau-a.jpg (27 KB. 500x494 - viewed 78 times.)




* Spee-ov sastav se priblizava Port Stenliju.jpg (111.3 KB. 900x560 - viewed 95 times.)




* plan potere za Spee-ovim sastavom.jpg (86.83 KB. 900x750 - viewed 93 times.)

Logged
langsdorff
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 340


Hans Langsdorff


« Reply #7 on: August 05, 2010, 02:58:16 pm »

EVO JOS NEKIH ZANIMLJIVIH FOTOGRAFIJA:


* Plan akcije u bitci kod Koronela.jpg (138.37 KB. 800x678 - viewed 98 times.)




* pocetak bitke kod Falklanda.jpg (90.31 KB. 900x428 - viewed 88 times.)










* potapanje Leipzig-a.jpg (114.29 KB. 1200x500 - viewed 82 times.)




* potapanje Nurnberga od strane HMS Kent-a.jpg (161 KB. 1200x500 - viewed 78 times.)

Logged
Рашо
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 450



« Reply #8 on: August 06, 2010, 06:31:28 am »

"Bio je kao cvijet u vazi, lijep na pogled ali osuđen na smrt."- dobro reče Čerčil o Špeu i njegovoj eskadri.
Logged
langsdorff
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 340


Hans Langsdorff


« Reply #9 on: August 07, 2010, 01:36:59 pm »

                  Skoro sam na internetu naisao na podatak da je admiral Spee-ovom istocno-azijskom skvadronu trebao biti pridodat i bojni krstas SMS Von der Tann, koji je bio prvi bojni krstas nemacke carske mornarice. Radjen je kao odgovor na englesku klasu bojnih krstasa Invinsibl. U poredjenju sa njima imao je topove nesto manjeg kalibra 280mm prema 305 mm na Invinsibl klasi, ali je sa druge strane bio mnogo brzi, procenjuje se da je mogao da razvije brzinu od 27 cvorova, a takodje je u odnosu na engleske bojne krstase bio dosta bolje oklopljen. U bici kod Jitlanda potopio je engleski bojni krstas HMS Indefatigable. Pri tom je izdrzao bez problema nekoliko pogodaka veceg kalibra. Takodje bio je i prvi nemacki brod koji je za pogon koristio turbine.
                  Sa druge strane u mediteranu je bio stacioniran jedan drugi nemacki bojni krstas SMS Goeben, koji je bio usavrsena verzija Von der Tanna, konkretno bio je za nijansu duzi, tezi i malo bolje oklopljen. Zbog ne mogucstva povratka u nemacku poslat je zajedno sa lakom krstaricom SMS Breslau u Istambul i stavljen pod komandu turcima. U njihovom sastavu je ostao sve do 1950. godine. Posle nemackog odbijanja da ga otkupe 1973.godine biva izrezan. Za njegovo ime vezan je i kuriozite da je to brod tipa Drednought sa najduzim operativnim vekom.


* SMS Von der Tann.jpg (100.59 KB. 960x720 - viewed 96 times.)




* SMS GOEBEN.jpg (37.12 KB. 800x572 - viewed 76 times.)



                 Moje pitanje za sve kolege na forumu glasi: Kakve bi bile sanse vice admirala fon Spee-a da je kojim slucajem u svom sastavu imao ova dva bojna krstasa umesto dva oklopna krstasa kojima je raspolagao mislim pri tom na Scharnhors i Gnaisenau. Pri tom poseban akcenat stavljam na Foklandsku bitku?

 

« Last Edit: August 07, 2010, 02:20:49 pm by MOTORISTA » Logged
Рашо
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 450



« Reply #10 on: August 07, 2010, 01:54:57 pm »

Nešto duže bi opstao, možda više štete napravio, ali i istu sudbinu doživio. U Njemačku se ne bi probio. Poslali bi veće i jače snage na njega i završili s njim.
Logged
langsdorff
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 340


Hans Langsdorff


« Reply #11 on: March 16, 2017, 09:39:32 pm »

Nedavno sam naisao na tematiku vezanu za Foklandsku bitku. Veliki broj istoricara i danas smatra da je Spee umesto da bezi, trebao izvrsiti napad na britanske brodove, koji su se nalazili u luci. Smatrajuci da bi mu sanse bile daleko vece, nego u varijanti koju je on izabrao. Tako da im je Spee-ov potez i dan danas kontraverzan, imajuci u vidu, da brodovima kojima je raspolagao nije mogao ni pobeci, niti se egal boriti sa britancima.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 099


« Reply #12 on: March 16, 2017, 09:47:10 pm »


Ma, čim je Spee dvogledom video teške tronožne jarbole bojnih krstaša, sve je bilo jasno. Brodovi sa 8 topova 305mm protiv nemačkih 211mm. Džaba što su i Šarnhorst i Gnajzenau nosili "zlatno N" Hochsee flote u artiljerijskom gađanju. Nisu se mogli suprotstaviti nikako. A ovako su brodovi i posada živeli jedan dan duže, ma kako bezizlazno bilo.
Logged
Рашо
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 450



« Reply #13 on: March 16, 2017, 10:02:35 pm »


Ma, čim je Spee dvogledom video teške tronožne jarbole bojnih krstaša, sve je bilo jasno. Brodovi sa 8 topova 305mm protiv nemačkih 211mm. Džaba što su i Šarnhorst i Gnajzenau nosili "zlatno N" Hochsee flote u artiljerijskom gađanju. Nisu se mogli suprotstaviti nikako. A ovako su brodovi i posada živeli jedan dan duže, ma kako bezizlazno bilo.

Видим да смо обојица читали Бориса Прикрила... Smiley
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 099


« Reply #14 on: March 16, 2017, 10:12:58 pm »


Ma, čim je Spee dvogledom video teške tronožne jarbole bojnih krstaša, sve je bilo jasno. Brodovi sa 8 topova 305mm protiv nemačkih 211mm. Džaba što su i Šarnhorst i Gnajzenau nosili "zlatno N" Hochsee flote u artiljerijskom gađanju. Nisu se mogli suprotstaviti nikako. A ovako su brodovi i posada živeli jedan dan duže, ma kako bezizlazno bilo.

Видим да смо обојица читали Бориса Прикрила... Smiley

А Прикрил је прву фразу мог поста дрпио из једне немачке књиге коју сам читао у преводу на српски, о Боју код Коронела и каснијој пропасти Шпеове ескадре код Фокланда. Заборавио сам како се књига звала. А Прикрил... од средине 70их до средине 80их., кад сам купио сопствени комплет новог издања, његове књиге су биле више код мене у кући него у библиотеци из које сам их узимао.

Шпе чак није поживео да дочека долазак старог предреднота Канопус, који се вукао далеко од Фокланда са својих максималних 15 чворова, али и четири додатна 305мм топа на постојећих 16 и не знам колико 234мм топова три оклопна крсташа. Како било да било, два немачка крсташа су показала зачуђујућу жилавост у овом "стрељању" код Фокланда. Џепни бојни брод (нем. просто panzerschiff) "Граф Шпе" је на торњу командног моста носио велику таблу са натписом Coronel у спомен на уништење два енглеска крсташа.
« Last Edit: March 16, 2017, 10:22:02 pm by kumbor » Logged
Pages:  [1] 2   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.08 seconds with 24 queries.