PALUBA
May 25, 2019, 02:45:32 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Ђенерал Ђорђе Хорватовић  (Read 1757 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 870



« on: February 28, 2018, 10:31:32 am »

Ђенерал Ђорђе Хорватовић

Око подне 28-ог фебруара 1895. године, кроз Београд је прелетео глас: Ђура Хорватовић је умро! У први мах нико није могао да поверује тој вести, јер се марцијална појава пок. ђенерала још истог дана виђала по граду. Али, на жалост, вест је била истинита. Ђенерал Ђура Хорватовић  преминуо је тога дана у 11 сати. Вест о његовој смрти у колико је сваког изненадила, у толико је сваког пријатеља српске војске и витештва ожалостила.


* Штаб Моравске дивизије 1879..jpg (376.91 KB. 1200x845 - viewed 36 times.)

Штаб Моравског корпуса у Нишу 1879. године. Седе: арт. капетан II класе Наум Јовановић, командант - пеш. пуковник Ђура Хорватовић, поручник Петар Г. Радовић. Стоје: арт. капетан II класе Сима Д. Симић, инж. капетан II класе Арсеније Протић, санитетски капетан I класе Мика Марковић, арт. мајор Љубивоје Перишић, инж. мајор Стеван Луковић, инж. потпуковник Стеван Бинички.


Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 870



« Reply #1 on: February 28, 2018, 10:36:29 am »

Породица Ђуре Хорватовића пореклом је из Херцеговине. Она се је у првој половини XVI века доселила у Лику и настанила у селу Велики Мушалук, које је спадало у ондашњу прву личку граничарску регименту а 12-у куљску компанију. Отац ђенерала, Стеван, био је граничарски административни официр и служио је најпре у Лици, па после у Славонској и Сремској Војеној Граници.
Ђура Хорватовић рођен је 17. јануара 1835. године. Отац му се звао, као што споменусмо, Стеван а мати Катарина. Основне школе учио је у Градишкој, па после у Митровици. Кадетску школу слушао је у Градишкој и у Грацу. У 19. години добио је официрски чин и служио је у шестој ђуровачкој регименти све до 1862.  године, када је премештен из Границе у линијску регименту 'Парбо' Бр. 34. Одмах у почетку свог службовања, у 1849. г., учествовао је у рату – при опсади Варадина.
Када се оно после бомбардовања Београда 1862. године, није могло да зна како ће се догађаји развијати даље, књаз Михаило преузе све мере да Србија буде спремна за могуће озбиљније догађаје. Војска се прибирала и вежбала, и у допуну војске почеше се образовати добровољни зборови, од којих је један био у Ваљеву, под командом Антонија Орешковића. Озбиљност самих догађаја, побудила је многе Србе са стране да дођу у Србију и ставе јој се на службу. Тако је и Хорватовић, на позив свога познаника из ранијих времена  А. Орешковића, дао оставку на чин аустријског официра и из Беча дође у Београд и ступи у српску војску 1. новембра 1861. као привремени капетан II класе. После тога напредовао је: за дејствителног капетана II класе 16. новембра 1863,  а за капетана I класе 16. фебруара 1867.  Мајором је постао 19. августа 1872, затим: потпуковник 10. марта 1876, пуковник 2. августа 1871, а ђенерал 10. августа 1885. године.
Хорватовић је учествовао у борбама у 1876. години: као потпуковник и командант књажевачке војске на дан 20. јуна на Бабиној Глави. Његово одлично држање у тој борби донело му је чин пуковника. – За тим је био 29. јуна при нападу на Ак-Паланку; 30. јуна, као и 1., 2., и 3. јуна у борби на Кључев-Долу. Већ 7. јуна био је на Пандиралу као командант трупа књажевачке територије; 17.  јула био је на Тресибаби; 21., 22., и 23. на Књажевцу а 13. и 14. августа на Реавци. Обилажење са својим трупама, које је у тим данима извео по сопственој иницијативи, било је тако одлично и изненађујуће, а борбе које је том приликом водио тако су биле од значаја, да је за то био награђен таковском крстом петим степеном и похвалним признањем од стране ондашњег главно- командујућег моравско-тимочке војске, ђенерал Черњајева, који му је он лично изразио пред фронтом свију трупа бањског кора и то у Делиграду на дан 27. августа. Хорватовић је и даље учествовао у борбама код Кнез Села и Матијевца 23. августа; за тим као командант бањског кора 30. августа, 16. и 18. септембра и 7., 8., и 9. октобра на Шиљеговцу и најзад 17. октобра на Црквини-Каонику. У знак владалачког признања за велике заслуге у овоме рату, Његова Светлост, Књаз Милан, благоизволео је одликовати га златном медаљом за храброст и таковским крстом III степена.
А и у грађанству осетила се потреба да се да израза захвалности и признања одличним војничким врлинама, те је ђенерал био изабран од стране пожаревачке општине за почасног грађанина, а престоничка општина предала му је нарочиту адресу. Овим примерима следовале су и некоје сеоске општине. Војнички глас ђенерала стечени већ у овом рату, прешао је и ван граница наше Отаџбине, те га је владалац суседне Румуније одликовао орденом румунске звезде III степена са мачевима.
Кад је отпочео други рат у 1878. години, Хорватовић је учествовао у бојевима код Ак-Паланке (12. децембра) и на Пироту (15. децембра) одакле је после отишао у Топлицу. (У  Топличком округу  налазе се четири села која су добила име по ђенералу Ђури Хорватовићу.)  За заслуге у овом другом рату Његово Височанство, књаз Милан, благоизволео је накнадно га одликовати златном медаљом за ревносну службу и таковским крстом II степена. А Његово Величанство Цар руски, одликовао га је орденом св. Станислава II степеном са звездом и мачевима. – Ослобођени грађани Пирота дали су израза својој захвалности изабравши Хорватовића за свога почасног грађанина.
Да додамо још неке појединости из службе ђенерала Хорватовића.
У 1862. години командовао је добровољачким батаљоном, по том је био при штабу стајаће војске, командовао је ротом (четом) и био ађутант батаљона. Затим је вршио дужност ађутанта код књаза Михаила а у 1867. години вршио је и дужност наставника у официрским и подофицирским школама. У 1874. години постао је бригадиром и као такав био је на служби у Неготину, Књажевцу и Јагодини. За време рата 1876. године био је командант бањског кора, потом командант моравске тимочке војске и тимочког кора, а 6. октобра 1878. године постављен је за команданта моравског кора, са које је дужности смењен највишим указом од 1. октобра  1879. и постављен за председника војно касационог суда.
У 1881. години, 24. априла, Његово Величанство, Краљ Милан, постави га за свога изванредног посланика и пуномоћног министра при руском Царском Двору. После бугарског рата, 1. марта 1886. године, буде позван за команданта активне војске а 23. марта исте године прими се порфеља министра војног, у којој је дужности  био до 5. фебруара 1887. године, када му је била уважена оставка и буде стављен на расположење, а 29 јула 1888. године дође у стање покоја. При општим изборима, који су били расписани у априлу 1883. г. био је изабран за народног посланика.


Српске Новине, бр. 48. Година 1895.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 870



« Reply #2 on: December 12, 2018, 11:35:56 am »

Политика, 24. октобара 1904. Задушнице... Недалеко од цркве Св. Николе је гроб храброг генерала Ђуре Хорватовића. На гробу је врло лепа плоча од црног мермера на којој стоји натпис: Ђенералу Ђури Хорватовићу јуначком браниоцу околине Књажевца и Беле Паланке његов поштовалац Филип. Зар народ српски није у стању да подигне споменик своме храбром војсковођи, већ му га станац Ренотије подиже?!  
(Француски племић Филип ла Ренотије(р) од Ферари одликовао се као добровољац у српско-бугарском рату 1885. Био је познати српски добротвор.)

Ђура Хорватовић је (уз грмљавину топова) сахрањен 2. фебруара 1895. на Новом гробљу у Београду. Био је то спровод достојан угледа, који је ђенерал уживао. Поред учешћа краљевских заступника, Владе и представника Војске, дипломатског кора итд. у погребу је учествовало хиљаде Београђана. При спроводу су држали сходне беседе гг. потпуковник Божа Јанковић, професор Живојин Симић и прота Алекса Илић. Чинодејствовао је митрополит Михаило са београдским свештенством… Ову вест објавили су у некролозима сви српски листови истичући војничку величину ђенерала Хорватовића.
Последње време свога живота Хорватовић је проводио у Београду и у Нишу, јер је у оба та места имао непокретна имања. Није се женио. Наследник му је био некакав сестрић аустријски ђенерал-мајор Марко Црљен. Год. 1898. долазећи да преузме наследство, овај је сестрић тражио да ископа тело Хорватовићево и да га пренесе у Хрватску, те да га сахрани по римском обреду!?


* Ђура Хорватовић.jpg (337.17 KB. 1200x744 - viewed 23 times.)


« Last Edit: December 12, 2018, 11:41:36 am by JASON » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 31 979



« Reply #3 on: December 12, 2018, 03:43:59 pm »

Đorđe S. Horvatović (1835-1895), kao kapetan vojske Kneževine Srbije 1872. godina.


* Djordje Djura Horvatovic.jpg (1099.82 KB. 1200x1571 - viewed 18 times.)

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 870



« Reply #4 on: December 13, 2018, 08:10:46 am »

У Топличком округу налазе се четири села која су добила име по Ђури Хорватовићу.

- Ђуровац (насеље у општини Прокупље), 147 становника према попису из 2002.
- Нови Ђуровац (насеље у општини Прокупље), према попису из 2002. било је 32 становника.
- Стари Ђуровац, (насеље у општини Прокупље), 15 становника према попису из 2002. и
- Ђуревац (у општини Блаце) који према попису, из 2002. има 353 становника.


* Ђуревац.jpg (42.53 KB. 500x333 - viewed 14 times.)


Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 265


« Reply #5 on: December 14, 2018, 10:53:15 pm »

Gde je sahranjen general Horvatović? Na Novom groblju u Beogradu, ili je prenet, kao što je tražio taj njegov sestrić?
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 870



« Reply #6 on: December 15, 2018, 08:40:50 am »

На страницама старих новина (које су доступне онлајн) могу се наћи ови подаци:

- Београдске општинске новине, 16. март 1931.  На предлог Суда О. Бр. 4573 Одбор општине Београдске је
Решио:
Да се гробнице, у којима су сахрањени поч. Вела Нигринова и Драг. Франасовић, ђенерал, ослободе дужне и будуће таксе, а гробнице поч. Ђуре Хорватовића, Миће Љубибратића, војсковође, и Милана С. Милојевића, националног радника, ослободе таксе за гробнице, с тим да се плаћена такса не може вратити.

- Marko pl. Crljen  (Šumeće, Sl. Brod, 25. rujna 1840. – Zagreb, 17. listopada 1918.) … аli na još jedan način pokaza Marko pl. Czerlien, da mu je na brizi samo boļitak naroda, iz koga je potekao i u kojega su zemļi pokopane kosti ńegovih pređa.
Drugujući mnogo s Tadijom Smičiklausom, pokojnim predsjednikom Jugoslavenske akademije, i cijeneći uvelike rad toga zavoda upravi on 10. decembra 1909. na Smičikalasa pismo, u kojem izjavi, da Akademiji daruje K 20.000, da se osnuje zaklada pod ńegovim imenom, i ujedno izreče žeļu, da Akademija iz te zaklade izda Jugoslavenski enciklopedijski rječnik. Akademija je s radošću primila taj dar i prihvatila ńegovu namjeru, pa se na tom golemom djelu otada pa dosada i radi kako ćemo naskoro čuti. No prije toga ću spomenuti, kako je Czerlien došao do imutka.
Godine 1895. umrije u Beogradu general Đuro Horvatović, ńegov ujak, i ostavi mu cijeli imutak, koji se sastojao dijelom od gotova novca, dijelom od zemlišta nadomak Nišu u Srbiji. Cijelu je tu baštinu Czerlien jamačno već tada namijenio prosvjeti svoga naroda, pa kako je ńemu, vojniku i čovjeku od kńige po zvańu, upravļane posjeda daleko u Srbiji davalo dosta posla, često i parbļeńa, proda taj posjed i nastani se godine 1907. stalno u Zagrebu živeći štedļivo, ali ipak udobno od dohodaka svoje glavnice.


Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 265


« Reply #7 on: December 18, 2018, 07:27:31 pm »

Гробнице свих тих који су наведени да су ослобођене таксе сам нашао на Новом гробљу, али Ђуре Хорватовића нисам. Нема је у прегледу знаменитих личности Новог гробља. Међутим, то не значи да је нема, већ да можда није уписана у преглед.
Logged
topalovicdj
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 315


« Reply #8 on: December 18, 2018, 10:34:32 pm »

inace ulica gen.Horvatovica je na Lekinom brdu ,paralelna sa Gospodara Vucica
pozdrav Djordje
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 31 979



« Reply #9 on: December 18, 2018, 10:48:29 pm »

A dali su mu ulicu od 30 metara. Roll Eyes
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 870



« Reply #10 on: December 19, 2018, 01:15:47 pm »

Гробнице свих тих који су наведени да су ослобођене таксе сам нашао на Новом гробљу, али Ђуре Хорватовића нисам. Нема је у прегледу знаменитих личности Новог гробља. Међутим, то не значи да је нема, већ да можда није уписана у преглед.
Занимљиво је исто тако и Ново гробље које се од 1885, у западном стилу, шири источно од садашње Опсерваторије, са лепом куполном црквом св. Николе у средини. Њу је подигла Драгиња Петровић у спомен свога супруга, државног саветника Манојла Петровића, који је умро 1889… У брижно негованим парцелама, звездасто груписаним око цркве, под младим зеленилом почивају истакнути научници Ђуро Даничић и Јосиф Панчић, генерал Коста Протић (умро 1892), 1893. изненадно преминули министар просвете Јован Бошковић, са великом помпом сахрањени родољуб др Докић (умро 1893), генерал Хорватовић (умро 1895)…   
Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, прва књ., стр. 83.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 17 265


« Reply #11 on: December 19, 2018, 10:01:17 pm »

На пролеће ћу потражити гробницу...
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 870



« Reply #12 on: March 28, 2019, 12:48:25 pm »

На пролеће ћу потражити гробницу...
Устани, погледај, — пролеће је дошло,
Над земљом пролећу сребрни облаци,
Мирис љубичица шири се на вису,
А љубављу дишу месечеви зраци. —
Од његова даха повија се трава,
И песма се мека извија из груди,
Ко пролећни весник што се приближава,
Већ зелено лишће избија из грања,
Небо често шара разнобојна дуга,
Тичице долећу са далеких страна,
Већ се хори песма из зелена луга,
Осећа се мирис плава јоргована,
Ал’ ти ћутиш немо... 

Устани, погледај, — пролеће је дошло… и т. д.
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.024 seconds with 25 queries.