Yu Supersonik ili projekat Novi Avion

[Adler]

Ne mogu Balkanci bez kuknjave pa to ti je.

Ako vi niste, nas mlađe ste upropastili, e pa neki novi klinci će možda biti pametniji i sposobniji pa će napraviti svoj NA.

[brodarski]

Tko bi financirao taj avion? Jugoslaveni sigurno nisu mogli podniti financijski teret.razvoja i prozvodnje.

[Adler]

Očekivano "pitanje".

Pa da, razvoj i proizvodnja su nepodnošljivi, ali zato uzgajanje administracije, stranaka i sl. "životnih potreba" je podnošljivo, izgleda i poželjno. Rad je stvorio čoveka, rad će ga i ubiti, je l' tako?

Još ako ste ekonomisti, onda je pun pogodak. "Nema besplatnog ručka", "Nevidljiva ruka tržišta" i još ∞ drugih besmislica.

[Kuzma®]

Imalo je para samo sto su preusmerene na medjusobno ubijanje. I zato smo tu gde jesmo. Kraj.

[brodarski]

Uzevši u obzir mnoge faktore u ex državi  ne vjerujem da su kreditori imali sluha za takav projekt.

[Adler]

Ko je faktore?!

Tako što bi nam papreno prodali tehnologiju i još paprenije obračunali kamatu na zajam? Nema to veze sa sluhom nego sa mogućnošću zarade, a ovde je za njih zarade svakako bilo, napravila Jugoslavija taj avion ili ne.

A pored finansijske isplativosti dobili bi i mogućnost dodatnog uticaja na politiku. Najbolji primer je učešće Engleza u programu Gripen. Videli smo prošle godine kako su blokirali prodaju Gripena Argentini. Isto to bi bilo i sa NA.

[trpe grozni]

Sa jedne strane Adler jeste u pravu, jer bez ideje i volje nista se nece sa mesta pokrenuti, ali sa druge strane i Brodarski ima pravo, jer i oruzje je ekonomska stavka, pa nije ekonomski isplatljivo raditi isto u maloj kolicini.

Cak je i za taasnju Jugoslaviju brojka od 200-215 letilica bila mala, pa se zato racunalo i na izvoz ili suradnju sa trecom drzavom.

Sa trece strane, postoji mogucnost neke proizvodnje uz medjusebnu saradnju pre svega balkanskih, ali i vanbalkanskih drzava u ostvarivanju nekog slicnog projekta, sto bi ispunilo uslov ekonomske odrzivosti samog projekta, samo treba biti realan i ne kretati odmah od nekog zamisljenog aviona, vec saradnju graditi preko manjih ka vecim projektima.

[Adler]

NA kao takav je završena priča. Neka analiza iz vremena SRJ pre bombardovanja je imala zaključak da kada bi SRJ završila projekat NA u svetu bi već leteli avioni 6. generacije.

Nije to ni bitno. Bitno je sačuvati svest o težnji ka tehničko-tehnološkom napretku. Uostalom, i to što je urađeno do prekida programa može biti od neke koristi makar i nastavno-obrazovne, makar i kao primer kako ne treba raditi, nebitno.

Već smo ranije raspravljali na sličan način i o Orlu. Sve što je naučeno iz rada na njemu uspešno je primenjeno na Super Galebu.

I Utva je 1999. sravnjena sa zemljom, pa je ipak uspela da proizvede novu Lastu. Ako bude pameti možda proizvede i neki turboelisni avion. Za neku deceniju možda opet neki podzvučni mlazni avion. Ali ako ne pokušamo nikada nećemo saznati.

Alternativa svemu tome je da sedimo i kukamo nad prokletom sudbinom i još više tonemo. Dok Etiopija i Eritreja vode vazdušne duele lovcima Su-27, Srbija i Hrvatska ni MiG-ove 21 ne mogu da održe u životu. Neko će reći treba ugasiti mlaznu avijaciju. Dobro, ali hoće li biti bolje? Pa neće. Eto BiH, Makedonija i CG su ugasile LBA pa da li imaju više helikoptera (za traganje i spasavanje, gašenje požara, transport). Nemaju. Ta logika nas vodi samo još dublje u ponor.

[dzumba]

Bitno je sačuvati svest o težnji ka tehničko-tehnološkom napretku. Uostalom, i to što je urađeno do prekida programa može biti od neke koristi makar i nastavno-obrazovne, makar i kao primer kako ne treba raditi, nebitno.

Генерално подржавам овај став. Ипак, у свему томе треба задржати и реалистична приступ. Маштовитост је потребна за велике идеје, али не и разна "фолирања" у циљу (на пример) намицања пара за разне "истраживачких" пројекате да би се урадио неки магистарски или докторски рад, а онда када се то уради... "ћао". Хоћу рећи да се и за истраживаче промашаје, као и сваке друге мора сносити консеквенца. Ето, читам да би се развојем пројкета НА што директно, што индиректно запослили 100000 људи. Ма хајде... То су, ако је то писало у идејном пројкету била класична Потемкинова села. То што ће неко (у некој малој фирми) уз претежно друге послове направити неки део (на пример неки дихтунг) и за НА, не значи да га производња баш тог дела запошљава и одржава. По мом суду развој таквог пројекта захтева заиста велика одрицања од свих. А знајући неке из тог пројекта  они нису имали ту намеру. Баш супротно. Зато би тај пројекта, да се настваио сигурно у себи сдаржавао и оно што данас називамо "афере".

[Adler]

Све то стоји, али где смо ми данас? Данас се ни познате домаће марке више не производе у земљи, а ово што се увози нећу ни да коментаришем.

Данас се Меримин дечји сапун прави у Пољској, Косили у Турској, зубна паста Азулин у Немачкој. Сад сам дошао из апотеке где сам купио фластер из Шпаније.

За 100.000 радних места се слажем али, признаћете, тако се рачуна малтене за сваку инвестицију.

Када је реч о аферама, било их је, има их и биће их, али то није ствар пројекта већ функционисања правне држве.

И још нешто. То стратешко опредељење државе о "ослонцу на сопствене снаге" доживљава своје оправдање и потврду исправности управо сада.

Шта је ослонац српског РВ и ПВО данас? Па управо Орао, Супер Галеб и Газела, а не "на папиру" далеко моћнији и вишеструко скупљи страни ловци. Док Орлови и Супер Галебови буду летели имаћемо млазну борбену авијацију. Какву-такву али ипак постојећу и летећу.

[torpedo011]

Могуће је да би западне државе које су продале технологију Југославији за НА дале кредит за производњу и развој, а да би имале право на зараду од продатог авиона трећим државама. Вероватно је да су имали некакав економски инетерес у том тренутку чим су нам предале техничку документацију за одређене делове.

Иначе у то време, почетком 80-тих спољни дуг СФРЈ је износио 20 милијарди долара, инфлација је била 40%, а званичан број незапослених је износио 800 000. Данас само у Србији имамо око милион незапослених. Опет не бух да умањујем озбиљност ситуације која је тада била у бившој држави. 

[trpe grozni]

Pa sigurno da ne bi nam dali kredite i znanje dzaba. Svakim nasim proizvedenim avionom, oni bi proizveli barem po jedan dodatni motor (pa makar se delovi motora proizvodili i kod nas), radar, deo elektronike i deo avionike.
Osim toga, francuzi bi probali da prodaju svoj Rafal u svim zemljama koje bi mozda kupile nas NA kao veci, bolje opremljeniji i skuplji visenamenski avion koji bi se jedan sa drugim nadopunjavali.

U svakom slucaju, toj prici je kraj, ali to ne znaci da bi zajednickim pristupom balkanskih drzava ne bi mogli snaznije da pristupamo pojedinim nabavkama domacih ili stranih proizvoda, kao i boljom ponudom za deo domace proizvodnje ili odrzavanja nabavljene opreme.

[dzumba]

Шта је ослонац српског РВ и ПВО данас? Па управо Орао, Супер Галеб и Газела, а не "на папиру" далеко моћнији и вишеструко скупљи страни ловци. Док Орлови и Супер Галебови буду летели имаћемо млазну борбену авијацију. Какву-такву али ипак постојећу и летећу.

То је тачно. И слажем се да је улагање у сопствени развој најбоље инвестиција. Ипак, право питање је како покренути домаћу авионску индустрију када се гледа само интерес (лични и партијски). Па ми ни у производњу камиона не може (не умемо) да уложимо. Ја заиста искрено мислим да је бољи и онај и онакав ФАП неко давати паре за набавку само нешто бољих увозних камиона. Међутим, проблем је што ФАП као фабрика више не постоји,а посебно у менталитету и накарданом схватању демократије. Када би држава и уложила неки новац сви одмах учекују добит и бољи живот. Од политичара, директора, радника и гласача. Нико не види да треба мукотрпно радити, учити, усваршавати се и одрећи се нечега да би се добило. И сви упиру прстом у оне друге не покушавају да прво себе погледају.

[pvanja]

Treba pogledati i iskustva Indijaca sa razvojem svog visenamenskog aviona koji tek sad posle 30 i kusur godina ulaz u upotrebu.

[Adler]

Možemo da ga gledamo do preksutra i opet ne znam kakve to veze ima sa Jugoslavijom?

Koliko mlaznih aviona je projektovano i proizvedeno u Jugoslaviji, a koliko u Indiji? Krenulo se sa Maticom, Stršljenom itd. Prvi uspešan mlazni avion podzvučne kategorije Galeb G-1/G-2, razvoj borbenog derivata - Jastreba, opet podzvučna kategorija, sledeća stepenica tj. razvoj transoničnog borbenog aviona - Orao, primena naučenog na programu G-4. I sledeća stepenica bio bi NA.

A nesvrstana braća krenuli odma' na supersonika. Pametnom dovoljno.

Nego, još čekam razjašnjenje tvog napisa na temi o italijanskim lovcima iznad RH.