Yu Supersonik ili projekat Novi Avion

[Adler]

Trpe, slažem se ali sam uračunao da bi se zbog kraja Hladnog rata, ekonomske situacije u zemlji itd. itd. odustalo od zamene Orlova u LBA i IA (verovatno bi se išlo na njihovu modernizaciju ili na onaj modernizovani višenamenski Orao), a LA bi dobila YU-supersonike.

Pa ono Y u oznaci sve govori.

Što se spekulacije tiče, mislim da nije bez osnova. Čak i da nismo planirali, Francuzi bi nas "ubedili".

[trpe grozni]

A mi bi "teska srca" pristali.

[kumbor]

A mi bi "teska srca" pristali.

Tu bi palo teško "brijanje", ali da je samo do para bilo... razni su problemi tu natrunjeni bili.

[Adler]

Па сад "бријање" или "депилирање" при набавци СРТ ти не гине, ко год да је продаје. Ипак, ескадрила или читав пук Рафала били би значајан фактор одвраћања и подигли способности ЈРВ. При том имати два авиона различите категорије, а исте конфигурације и доста заједничких компоненти био би велики плус, посебно логистички.

[mandalina]

Vjerovatno bi taj avion ispao odličan, kao njegova starija brača G-2 , G-4, jastreb, orao... ali sam uvjeren, da za tako nešto nije bilo dovoljno novca. To su usatanovili i stručnjaci u samom vojnom vrhu. Baš u to vrjeme došlo se do spoznaje da državna ekonomija težko prati potrebe održavanja več postoječe tehnike u JNA u svim vidovima i rodovima vojske.
A projekat nije stao zbog Hrvata i Slovenaca. Ta izjava nije na mestu i ne drži vodu.

[pvanja]

Stao je zbog ekonomije i politickog raspada zemlje sve zajedno u paketu.

Takodje i cena projekta bi bila poveca i pitanje je da li bi da je opstala SFRJ to mogla finansiski da izgura.

U svakom slucaju bio bi to dobar izvozni proizvod.

[Adler]

Маните се политике и шта је, како је и зашто је пропало, иначе...

Текст сам окачио због неких детаља самог програма о којима говори први човек програма и признати стручњак ВТСл. Све ван тога није предмет ове теме.

[dark-bullet]

Nakon proučavanja projekta "Novi avion" i francuskog aviona Dassault Rafale dolazim do zaključka da je projekt "Novi avion" bio osuđen na propast od samog početka.

[Adler]

Пази овако, лично познајем инжењера са ових простора који ради у Дасоу (био је и шеф погона) и знам да не може ни да присмрди војном делу фирме иако има безбедносну проверу, а камоли да узме и да "листа" пројекат Рафала.

А. Радић је за неколико фотографија из ВТИ у време пројектовања Орла што је данас плусквамперфекат на једвите јаде добио скидање ознаке тајности да би је објавио у књизи о Орлу, а о 17.000 "страна" пројекта Орао вероватно није ни помишљао.

Плус што би ти за "читање" пројекта НА требао веооооома стар рачунар.

Извини, али прилично сам скептичан према твом закључку.

[dark-bullet]

Moj zaključak se bazira na nekoliko ključnih činjenica od kojih je najvažnija ta da je glavni dio NA mlazni motor Snecma M88 koji je mnogo slabiji po performansama (prije svega potisak) od motora aviona F-16 (s kojim se kao NA uspoređuje, da je bolji od njega). Drugo, projektirati krajem osamdesetih i početkom devedesetih avion koji treba da bude bolji od F-16 koji je projektovan početkom sedamdesetih (dakle dvadeset godina ranije) je malo neozbiljno. Pa naravno da mora biti bolji, to ne bi trebalo biti uopšte u pitanju, ako se radi o sličnoj klasi aviona. Međutim ono što me najviše zabrinulo je to što je NA zapravo "mali Rafale", tj. jednomotorni Rafale. Da su htjeli jednomotornu verziju svog Rafala radili bi ga Francuzi sami, kako nisu izgleda da je cijeli projekat bio osmišljen u stilu, ajde da pustimo Jugoslavenima da se igraju, ako im šta uspije, super, iskoristit ćemo, ali nama je ovo bez veze.

[mandalina]

Zbog svega a najviše zbog finansijskih problema Jugoslavije projekat nije bio više nego dobra ideja na papiru.
A kako se pristupalo projektima u Jugi bio bi sigurno dobar - vrhunski proizvod nalik (Tenk m-84, male podmornice, puške M70 AB2, .....)

[dark-bullet]

Jednomotorni SAAB Gripen je isto rađen bar deset godina ranije. Možda bi se NA mogao usporediti sa njim, ali je M88 slabiji čak i od SAABovog motora Volvo RM12.

[Adler]

Francuzi su hteli ono što su napravili - dvomotorni Rafal. Učešće u programu NA bio je dobar način da deo troškova razvoja Rafala "prebace" na Jugoslaviju, a izuzev motora sve je već i onako napravljeno i ništa ih ne košta nanovo.

A gde je Jugoslavija bila "bar deset godina ranije"?! Pa, radila je na programu YUROM. E sad, osim da napravi vremensku mašinu, kako je Jugoslavija mogla da pravi supersonični avion ako nije ovladala ni transoničnom oblašću brzina? Kako??? Ili možda misliš da ako nisi u tom trenutku u korak sa drugima, da jednostavno treba dići ruke i tugovati nad sudbinom kletom?

Je l' motor jedini deo aviona? Pa kako su to onda netovi uspevali da obore sejbrove? Ili MiG-ovi 17 Tanderčifove i poneki Fantom? Da si bolje proučio program našao bi i komparativnu analizu NA naspram F-16, JAS 39A/B itd.

[Adler]

Tekstovi o programu Novog aviona, objavljeni u Aeromagazinu:

- Branko Puharić, „NA – avion koji (ne)će poleteti“, Aeromagazin 1/1998, str. 32-40.

- Branko Puharić, „NA – avion koji (ne)će poleteti (2)“, Aeromagazin 2/1998, str. 31-36.

- Branko Puharić, „NA – avion koji (ne)će poleteti (3)“, Aeromagazin 3/1998, str. 36-40.

- (četvrti deo Puharićevog teksta nikada nije objavljen)

- Sava Pustinja, „Definicija programa »Novog aviona«“, Aeromagazin 29/2001, str.36-38.

[Zaslon]

Razmišljanje jednog mog prijatelja objavljeno na blogu, podstaknuto člankom u "Novistima" i komentarima na isti članak na sajtu B92 link je ovde http://limma.avioni.net/na-ili-nja/ a evo i teksta (kratko ali pogađa u centar)

NA ili nja

Jedna priča, zbog koje sam između ostalog maštao o radu u VTIu, upisao Mašinstvo i završio Vazduhoplovstvo. I da, nije fikcija jer sam imao prilike 90tih da se nekoliko puta nađem u VTIu (bar više od 10 puta) i da vidim dosta toga svojim očima. Naravno, samo zahvaljući jednom tati mog kolege koji je bio neko i nešto tamo – nije bilo baš moguće da svako zaviri tamo nos i da vidi svakojaka hi-tech blaga koja su se tamo nalazila. Pa i kabinu modernog lovca treće generacije kodnog naziva “NA” sa tri ekrana pomoću kojih je trebalo da se prate parametri leta, kacigu sa vizirom na kojoj su se projektovali određeni parametri, upravljanje glasom – ja sam sa još dvojicom kolega lično ulazio i opipavao ta čuda.

Tamo sam se prvi put upoznao sa kompozitnim materijalima, a i danas negde još čuvam kompjuterski crtež (pričam o 3D crtežu rađenom na kompu s kraja 80tih!) sa obeleženim površinama gde se planirala ugradnja kompozita na NA. Da, sve to je bilo napravljeno u ovoj (onoj) zemlji još s kraja osamdesetih. Taj isti je VTI je početkom 90tih, ravnopravno radio i za Tupoljev, kao i za Airbus.
I onda, Goran slepac, žali za starom zemljom…

A onda vidim pi*kopaćenike sa svojim zluradim komentarima na ovu vest sa sajta B92 – mi smo sami sebi dovoljni da nestanemo – a vala i treba! Za nas nije NA jer dalje od njakanja nismo ni otišli.