Tenk Merkava 4 מרכבה

[Brok]

Merkava 4

Istorijat

Mekava 4 (hebrejski: מרכבה)  je nastala 2001. godine. Od 2002. godine počinje se sa serijskom prozvidnom da bi 2004. godine tenk ušao u oklopne izraelske snage kao osnovni borbeni tenk. Merkava 4 se ne izvozi za razliku od starijeg brata tenka Mekava 3. Neki sistemi i sklopovi Merkave 4 su dostupni za izvoz, ali ceo tenk ne.

Ideja o vlastitom tenku datira iz 1960. godine. Mada usled nesporazuma sa Britancima (Britanija u to vreme radi na svom projektu tenka Chieftain) na tom projektu Izrael gubi dosta sredstava i što je još važnije gubi dosta vremena.
Merkava 1 je prvi serijski izraelski tenk i njegova proizvodnja je započeta je 1978. godine. U međuvremenu Merkava 1 je imala prilike da se pokaže na bojnom polju, 1982. godine u Libanonskom ratu. Ukupno je učestovalo 180 tenkova Merkava 1.
To je bila odlična prilika da se u praksi sagledaju sve mane Merkave 1, te da se one unaprede na narednom izraelskom tenku Merkava 2. Na Merkavi 2 se dosta radilo na zaštiti tenka u urbanoj sredini, on ulazi u sastav u izraelskih oklopnih jedinica 1983. godine.
Merkava3 ulazi u sastav izralskih snaga 1989. godine. Treba pomenuti i jednu značajnu međuvarijantu Merkava 3 BAZ.

Razvoj Merkave 4 je otpočela 1989. godine, a serijska proizvodnja kreće od 2002/3. godine. Glavni dizajner Merkave 4 je izraelski general major Israel Tal zvani Talik ili gospodin Oklop (Talik, Mr. Armour).



Javno je prikazana prvi put u mestu Yad La-Shiryon na Dan izraelske nezavisnosti 2002. godine.

Razvoj tenka Merkava od 1 do 4:

[Brok]

Posada

Merkava 4 ima četiri člana posade. Komandir, nišandžija, punilac/poslužilac i vozač. Ovde treba napomenuti da pored standardne posade u tenk Mekava 4 može stati još osam pešadinaca sa punom ratnom opremom, i da se pri tome tenk može nesmetano dejstvovati.
Od neobičnosti treba pomenuti zadnja vrata na tenku koja upravo služe za ulaz/izlaz pomenutih pešadinaca. Jako elegantno rešenje. Mada iz tog razloga Merkava 4 je nešto veća od Merkave 3 BAZ.



Kada smo kod nesvakidašnjih stvari koje nisu retke kod ovog tenka treba pomenuti da na Merkavi 4 na kupoli postoji samo jedan luk (ulaz/izlaz) koji pripada k-diru tenka i on je na električni pogon, razvijen od  firme Elbit.


Naoružanje i sistemi

Glavno naoružanje tenka je 120 milimetarski top glatke cevi, proizveden od strane Izraelske vojne industrije.
Top je zaštićen Vidco termalnom navlakom, koja obezbeđuje povećanje preciznosti, sprečavanjem uticaja efekata spoljnih vremenskih uslova, na prvom mestu pregrevanja topa. Top ispaljuje APFSDS-T M711 (CL 3254),  HEAT-MP-T M325 (CL 3105) i TPCSDS-T M324 (CL 3139) projektile. Top inače može bez ikakvih problema da ispaljuje  granate drugih tenkova, recimo može dejstvovati sa projektilima nemačkih, francuskih i amreičkih tenkova. Takođe iz cevi topa se može ispaliti POVR.



Borbeni komplet topovske municije je 48 granata sa tim da su sve granate smeštene u zaštitnom magacinu tj. automatskom transporeteru granata.
Ipak pored automatskog transporetra granata punjenjenje topa se vrši ručno, tako što se pozove željena granata koja dođe do izlaza gde je prihvata poslužilac koji potom ručno puni top.



Pored topa Merkava 4 u standardnoj opremi naoružan je koaksijalno vezanim mitreljezom u kalibru 7.62 mm. Kao dodatna opcija postoji mogućnost da se doda još dva mitraljeza u kalibru 7.62 mm na kupoli tenka. U zavisnosti od situacije oni mogu poslužiti kao PAM a dosta češće mitraljezi daju vatrenu podršku portiv neprijateljske pešadije. Borbeni komplet sa varijantom sva tri mitraljeza je 10.000 hiljada metaka.

Još jedna nesvakidašnja stvar je minobacač u kalibru 60 mm razvijen od firme Soltam Ltd. sa kojim se može dejstvovati bez izlaska iz tenka. Minobacač služi za davenje vatrene podrške po neprijateljskoj pešadiji ali i za osvetljavanje bojišta. Ispaljuje eksplozivne i osvetljavajuće mine.

Osim naoružanja Merkava 4 je jako bogata sa sistemima komunikacije. Tako recimo sistem Battle Management System (BMS) omogućava da se na monitoru dobije pregled bojišta. Ovaj sistem je “umrežen” tako da stanje bojišta u realnom vremenu ima svaki tenk kao i komanda.
Ovaj sistem ima za zadatak da se tenkovi što bolje “razumeju”, jel je opšte poznata stvar da su tenkovske jedinice u sadejstvu sa pešadijom najjači onda kada nastupaju u grupi, čoporativno. Što se “čopor” tenkova i pešadije između sebe bolje razume to je učinak bolji, a i smanjuje se mogućnost “prijateljske vatre” koja je recimo kod Abramsa dosta česta pojava, mada ni drugi ne zaostaju puno.
BMS ima mogućnost snimanja, tako da se neke situacije kasnije mogu anlizirati što je po meni izuzetno korisna stvar.



Uopšte se može reći da je Merkava 4 dosta kompjuterizovana u odnosu na konkurente što je sa jedne strane dobro a sa druge nije.
Merkava 4 može bez problema da dejstvuje kako danju tako i noću na statičke i pokretne mete i kao još jedna u moru nesvakidašnosti je uspešno dejstvo po niskoletećim objektima, najviše dejstvo po neprijateljskim helikopterima koji su za svaki tenk pa i za Merkavu pored pešadije najveća pretnja.


Oklopna zaštita

Merkava 4 je tako dizajnirana da obezbedi opstanak posade prilikom neprijateljske vatre, kao i da prilikom eventualnog pogodka sve bude u kratkom roku vraćeno u operativno stanje. Može se reći da Merkava 4 spada u najzaštićenije tenkove na svetu, naručito je akcenat bačen na zaštiti posade prilikom eventualnog pogodka tenka, tako da posada ima jako velike šanse da preživi.

Oklopna zaštita je takva da obezbeđuje zaštitu od svih danas poznatih APFSDS i ATGM projektila.
Oklop Merkave 4 je opremljen sa laserskim sistemom upozorenja (Amcoram LWS-2) koji daje prikaz stanja na monitoru.
Senzori smešteni u oklopu su u stanju da detektuju projektil kada je ispaljen iz neprijateljskog tenka, takođe u stanju su da detektuju i laserski vođenu raketu.
Laserski sistem upozorenja je povezan sa sistemom za stvranje dima kao i sa mamcima koji imaju za zadatak da navedu neprijateljsku granatu na promašaj, da je odvuku od tenka.
Pored ovog sistema upozorenja tu je sistem Rafael Trophy Protection System koji daje zaštitu od brzo dolazećih neprijateljskih projektila. Sistem prati sve pretnje i razvija protiv mere neutralisanja istih.
Merkava 4 ima modularni oklop čiji se moduli sa lakoćom mogu zameniti i na terenu od strane posade.
Pored navedenog Merkava 4 ima jako (oštar) povoljan ugao kupole, tako da je kupolu gotovo nemoguće pogoditi.



Pored svega prednost je i u tome što je kod Merkave 4 motor napred i takvim rasporedom frontalno štiti tenk i posadu od neprijateljskih granata.
Takođe i relativno mala silueta tenka ide u prilog da se Merkava 4 teško uočava na većim razdaljinama.

[Brok]

Motor

Ako se Merkava 4 po nečemu izdvaja od ostalih tenkova na svetu to je smeštaj motora. Kod Merkave 4 motor je smešten u prednjem (frontalnom) delu tenka. Ovaj zahvat ima najviše za zadatak da zaštiti posadu od neprijateljske vatre i to frontalno. Nešto nalik BVP-u M-80. Motor na Merkavi 4 je “Power Pack”, što znači da  je motor moguće zameniti jako brzo. Oznaka motora je General Dynamics GD833 (koprodukcija sa SAD od strane General Dynamics i MTU). Motor je 12-cilindrični, vodom hlađen, razvija 1500 konjskih snaga. Pogonsko gorivo je dizel.


Ostali sistemi na tenku

Od ostalih sistema na Merkavi 4 treba pomenuti sistem (CBR) za zaštitu posade od radioloških, hemijskih i bioloških otrova. Sistem ima zadatak i da klimatizuje prostor u teku za svakog člana posade, nešto kao mikro-klima.
Tu je i nezaobilazni automatski protivpožarni sistem, kao i bacači dimnih kutija, ukupno 12 bacača, sa svake strane kupole po šest.



Zanimljivo je da vozač ima i pregled  iza tenka koji dobija putem kamere koja signal prenosi na njegov monitor. Tako da za vožnja unazad nije nikakav problem za vozača bez ikakve pomoći komandira tenka.


Verzije

Merkava LIC – tenk prilagođen za urbano ratovanje
Merkava Tankbulance – tenk prilagođen za prvu medicinsku pomoć (nalik sanitetu)
Merkava IFV Namer – teško borbeno vozilo pešadije razvijeno na bazi tenka Merkave
Merkava ARV Nemmera - TZI
Merkava Howitzer Sholef – haubica na bazi tenka Merkava


TT podaci

Posada	4 (vozač, komandir, nišandžija, punilac)
Osoblje	(pešadija) 8
Težina	65 t
Visina	2.66 m
Širina	3.72 m
Dužina	9,04 m sa topom napred
Motor	V-12 dizel
Konjska snaga	1,500
Maksimalna brzina	60 km / h
Akcioni radijus	500 km

Umesto zaključka

Tenk Merkava 4 mnogi u današnjici nazivaju najboljim tenkom na svetu. Ja se sa tom tvrdnjom ne bih složio u potpunosti. Merkava 4 je tipski rađen tenk za borbe sa Libanom na prvom mestu, te je sve podređeno tom terenu i tom načinu ratovanja. Jako je dobro pitanje kako bi se Merkava 4 pokazala u nekim drugim uslovima. Jedno stoji i to je nepobitna činjenica, u regionu tenk Merkava 4 je sasvim sigurno najbolji tenk na svetu, mada i u regionu ima gubitaka.

Nekoliko slika Merkava koji su van stroja






Zanimljivo, a i dosta praktično, i ako su Izraelci 60-tih godina izigrani tj. prevareni od Britanaca u zajedničkom projektu tenka ipak Izraelci nikome nisu ostali dužni. Može se slobodno reći da je Merkava 4 spoj provereno dobrbrih sistema sa tenkova iz Zapadne Evrope i Amerike. Tako ćemo primetiti da su mnogi sistemi “prekopirani” sa fransuskog Leclerka, američkog Abramska i nemačkog Leoparda …


<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/vjVg4Bdri8Y?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

[kumbor]

Iznenadilo me je kad sam pročitao da je Israel Tal glavni konstruktor i Merkave 4.
Pre oko 40 godina, kada su postavljeni TTZ za Merkavu, Izrael je imao upola manje stanovnika. Ovo su značajne izmene demografske situacije. Ove činjenice svakako utiču i na taktičku upotrebu OS, pa i Merkave.

Po meni, nema univerzalnog sistema ocene kvaliteta nekog tenka ili borbenog sredstva uopšte.
I Abrams je razvijan za potrebe vojišta u umerenom klimatskom pojasu, a silom prilika je upotrebljavan u borbi samo u pustinji. Vidimo da do dan-danas problemi sa vazdušnim filterima nisu rešeni, a to je ozbiljna mana.

Ne verujem da bi se Merkava odlično pokazao u Istočnoevropskoj niziji - prepunoj dubokih i širokih reka, ili u Brazilu, u močvarama Bangladeša ili tresetištima zapadnog Sibira, ili npr. svima poznatoj srednjoj Bosni, ili možda potezu od Siska do Karlovca, ili u Bagrdanskom tesnacu.

Sećam se samo koliko su puta slavodobitno citirani navodi iz zapadne štampe (valjda kao vrhunska pohvala, šta li) da je BVP M-80/M-80A vozilo "pažljivo prilagođeno jugoslovenskim potrebama" - kao da je to njegova osnovna vrlina. Valjda se podrazumeva da neko oružje/oruđe prvo odgovara potrebama onog ko ga je razvio, tj, onog kome ono treba, pa tek onda nekom drugom.

A ako su izraelci za šezdeset godina nešto naučili, to je da čuvaju same sebe.

[Bozo13]

Ovo čudo je ogromno.
Nisam vešt u photoishopu, ali odokativno se vidi razlika između merkave Mk4 i T-72 (širina šlemofona, širina gusjenica, mada sve odokativno; bolje ne znam)

LPB




Edit: izgleda da bi T72 još morao malo smanjiti.. gledam ustje cevi..

[Brok]

Jeste Merkava 4 robusnija od T-72 i samim tim ima i veću siluetu, ali nemoj da zaboravimo da ona sa sobom vodi osam pešaka.
To je tako dobro rešenje da nemam reči.

Sto puta je rečeno, praksa je pokazala da je tenk bez pešaka i pored ovakvog oklopa velika nula, sa  pešakom koji je u liniji, u ovom slučaju u samom tenku, to je dobitna kombinacija.
Samo istereraš pešadiju gde ti trebaju , gde ti ne trebaju pokupiš ih, i tako samo napred. Stvarno mnogo dobro rešenje.
Njima tačno i ne treba BVP u pratnji tenka. A po meni imaju najbolji BVP na svetu, čuveni Achzarit.

[dexy]

Gde je smešten gore pomenuti minobacač 60mm i ko je zadužen za njega?

[MOTORISTA]

Sve u svemu dobra mašina prilagođena zahtevima Izrela.

Evo i jedan interesantan filmić o Merkavama u Libanu.

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/b7s5lnjXR5s?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

[Trifko]

Ima marševsku kočnicu topa kao samohodne haubice(topovi).

[janezek67]

Merkava 4 je uz novi koreanski tenk K2 jedan od najboljih tenkova. Dobar oklop, dobar motor, dobra optika i sistem za komunikaciju. Daleko ispred Abramsa, Leoparda ili ruskog T90, a da o tenku T72 i ne pričamo.

[trpe grozni]

Ne bih se bas slozio @Janezek.
Merkava ima svoje mane kao i ostali tenkovi.
Ne postoji najbolji tenk, prvenstveno zato sto ne postoji univerzalni tenk. Tamo gde je potreban dobar oklop i relativno slaba manevarbilnost, naravno da bih dao prednost Merkavi, ali tamo gde je potrebna brzina i probijanje kroz sumovite predele sa puno vododerina, potoka, reka i slicnog ispresecanog terena, ondak bih definitivno vise voleo da sam u ruskom tenku. Ako slucajno moram da se borim u gustim prasumama, ondak definitivno ne bi uzeo tenk, vec neki laksi BVP ili OT koji se dovoljno lako probija kroz sumu, ali nece se ponasati kao slon u staklarskoj radnji, i uz to ce nositi top koji ne mogu da upotrebim i cija cev samo smeta pri svakom pokretu.
Namena tenka pre svega zavisi od toga kakva je strategija armije koja ga upotrebljava, kao i od predvidjenog terena gde ce se taj tenk upotrebljavati, zato nikad necu da kazem da je ovaj ili onaj tenk najbolji.
Na kraju krajeva, dzaba sva ta elektronika i komunikacije kada tenk zbog neceg nece da se pomeri.
Merkava je mozda najbolji tenk za Izrael jer imaju takav teren na kome se Merkava najbolje snalazi, kao i protivnika protiv koga se Merkava najbolje snalazi, ali ne i za ostale delove sveta, a svet je poprilicno saren.

[Andrei_bt]

general major Israel Tal

В среду 8 сентября (08.09.2010) умер на 89 году жизни.

[jadran2]

[janezek67]

Ne bih se bas slozio @Janezek.
Merkava ima svoje mane kao i ostali tenkovi.
Ne postoji najbolji tenk, prvenstveno zato sto ne postoji univerzalni tenk. Tamo gde je potreban dobar oklop i relativno slaba manevarbilnost, naravno da bih dao prednost Merkavi, ali tamo gde je potrebna brzina i probijanje kroz sumovite predele sa puno vododerina, potoka, reka i slicnog ispresecanog terena, ondak bih definitivno vise voleo da sam u ruskom tenku. Ako slucajno moram da se borim u gustim prasumama, ondak definitivno ne bi uzeo tenk, vec neki laksi BVP ili OT koji se dovoljno lako probija kroz sumu, ali nece se ponasati kao slon u staklarskoj radnji, i uz to ce nositi top koji ne mogu da upotrebim i cija cev samo smeta pri svakom pokretu.
Namena tenka pre svega zavisi od toga kakva je strategija armije koja ga upotrebljava, kao i od predvidjenog terena gde ce se taj tenk upotrebljavati, zato nikad necu da kazem da je ovaj ili onaj tenk najbolji.
Na kraju krajeva, dzaba sva ta elektronika i komunikacije kada tenk zbog neceg nece da se pomeri.
Merkava je mozda najbolji tenk za Izrael jer imaju takav teren na kome se Merkava najbolje snalazi, kao i protivnika protiv koga se Merkava najbolje snalazi, ali ne i za ostale delove sveta, a svet je poprilicno saren.

Trpe, merkava 4 ima 1500 ks - to je snažan motor kao kod Leoparda ili Abramsa, a ima i vrlo dobro podvozje - tako da je vrlo pokretljiv.
Jedino kod močvarnog terena se zna, da je dobar tenk neki malo modernizovani PT76. Oko brdovitih terena ili šume, kao što je u Sloveniji ili Bosni, isto tako tenk T72 ili M84 ne valja, pošto mu je ograničeno pomeranje topa po visini. Ovdje bi se puno bolje ponašao neki Leopard1 (bolji top, bolji i pouzdaniji motor, bolji nišanski uređaji, slična masa a jedina mana - lošiji čelni oklop od T72).

[Vladimir Ivanović]

U ratovima u bivšoj nam državi ni jedan tenk M84 i T72 nije probijen kroz prednju ploču. Bilo je raznih pogodaka, ali nije bilo probijanja prednje ploče. Bilo je probijanja donjeg dijela sa tenkovskom nagaznom, ali ne prednje kose ploče. A mjerio sam rupe na prednjoj kosoj ploči od 60 do 70 cm dubine, a i više. A svi su oštećeni tenkovi sa svih ratišta dolazili meni u ruke. Najbolji prednji oklop ima Merkava. Čitav motor je na prednjoj strani. Najbolja zaštita posade.

Nije sva Bosna i Slovenija brdsko planinska. Ima dovoljno teritorije za upotrebu tenkova. Merkava je 20 tona teži od M84 i T72, što znači da neće moći preći preko određenih mostova i mekanih terena. Pa zato i mora da ima i veći motor. Za Merkavu se može reći da je jako dobro oklopljeni BVP sa tenkovskom kupolom. Velika je prednost što može da prevozi pješadiju.

Svi tenkovi približno imaju isti hod topa po elevaciji. Američki tenkovi ne mogu ići u depresiju topa preko motora, jer im je motor izdignut. Svaki je tenk u problemima u klisurama ako nema podršku oko sebe. Ali na modifikacijama ruskih tenkova ima dodatak za korištenje NSV mitraljeza 12,7 bez izlaska komandira iz kupole. A taj mitraljez je protiv-avionski, što znači da ima veliku elevaciju. Merkava ima tri mitraljeza na kupoli.

Tek je Merkava 3 mogla da gađa u pokretu cilj iz pokreta. I to 1989. Sa tipom 120 mm. E sad to treba usporediti sa M84 koji je mogao da gađa u pokretu cilj u pokretu i to 1983 i to sa topom 125 mm.

Velika prednost Merkave je ogromna podrška izraelske vojne industrije. Izrael ima veoma jake vojne fabrike koje lako naprave ono što vojska treba. A tenk je stalno na ratnom području, pa se lako vide nedostatci. Ovaj tenk je uglavnom izložen napadima ruskih protivtenkovskih raketa koje su arapi dobili uglavnom od Irana i tenk je napravljen tako da izdrži napad od tih raketa.

Naš tenk se prestao praviti 1991/1992 godine, a Merkava se pravi bez prekida. Naša vojna industrija je uništena, a izraelska se razvija. Na našem tenku Rusi mogu da vrše modifikacije, a na izraelskom se stalno radi.

Prvi put je Merkava ponuđen za prodaju u inostranstvo prije tri mjeseca. Dakle, industriji treba para. Skupo, veoma skupo je koštao razvoj Merkave. Procjenjuje se da je razvoj i proizvodnja Merkave koštala Izrael od 7,5 do 10 milijardi dolara. Svaki tenk je oko 4,5 miliona dolara. Normalno, neće ponuditi najnovija rješenja.

Kao što je Izrael bio prinuđen od SAD da obustavi izradu svog aviona Levi tako i ima stalni pritisak od SAD da obustavi proizvodnju svog tenka. Zna se za veliku američku pomoć jevrejima. A svaka američka pomoć je uslovljena sa ovim ili onim. A sad kad je Merkava ponuđen za izvoz padaju i šanse Abramsa za prodaju. Amerikanci daju pomoć Izraelu, a ovi im uzimaju tržište. Biće tu svega, a možda već i ima. A u Americi vlada nezaposlenost i treba im posao. A Izrael je ponudio robu na prodaju.

Dok je Ehud Barak bio premijer Izraela došlo je do značajnog slabljenja izraelske vojne industrije i oslanjanja na američku. Normalno, zbog pritiska Klintona na Baraka. Amerikanci su na sve moguće načine ometali razvoj i prodaju izraelskog naoružanja. Poznat je slučaj kad su Turci zbog pritiska SAD odustali od kupovine 145 helikoptera u vrijednosti od $ 4,5 milijardi dolara koji su trebali biti napravljeni u izrelsko ruskoj kooperaciji i ucjenjivanja kupaca usluga izraelskih špijunskih satelita, (Ofek satellite) koji su kasnije iznajmili američki satelit.

Ustalom i 40 tenkova M84 koji su trebali biti isporučeni Libiji završilo je u hangarima VP 5312 Vrhnika. I to uslovljavanjem Amerike, ili Jugo u Ameriku ili tenk u Libiju. Neko je procijenio da je bolji posao Jugo u Ameriku.

To koji je tenk bolji ili lošiji je priča bez kraja. Kao kod auta. Da li je bolji BMW, Audi, RR ili moj pasat. Za mog pasata kupim dio na svakom čošku za male pare, BMW ide ko lud, RR je vozilo bogataša, ali ne može po makadamu, skupo auto za jeftine puteve, i tako bi mogli početi sa pričom koja nebi nigdje dovela. Kome je do toga, neka ode na MC forum. Ima tamo dio o tome. Čak i nas nekoliko sa ovog foruma piše o tamo o toj temi.


Znam samo koji je auto najbolji za makadam.

Državni.

Pozdrav

Vlado