PALUBA
March 29, 2024, 05:01:10 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7   Go Down
  Print  
Author Topic: Promocija oficira Vojske Srbije  (Read 37951 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
brka-65
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 421



« Reply #60 on: September 13, 2010, 04:41:07 pm »

Orion@ Strucne i vojne predmete je moguce "upakovati" u recimo 2 godine studijskog programa, ali to vise ne bi bila VA. Nije da MO ne zna gde da potrosi novac, pa ga trosi na "besmisleno" skolovanje oficira u trajanju od 4, odnosno 5, odnosno 6 godina. Bez tog skolovanja oficir ne bi bio ono sto jeste, a studijski programi su se prosirili sto zbog cinjenice da oficir mora da bude svestran (da uci o svemu), sto zbog toga da bi se islo u korak sa svetom...


Mislim da je 2 godine sasvim dovoljno da se uz kvalitetan program i rad nauči ono što treba. Trebalo bi podići prag za upis i kroz testove videti svestranost kandidata. Kao i mnogi od Vas,upoznao sam dosta oficira kojima ni 20 godina VA nebi bilo dovoljno...

I naravno,čestitam novim oficirima na zavrsenom školovanju !
Logged
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 056


« Reply #61 on: September 13, 2010, 04:44:51 pm »

Ti kojima ni 20 godina VA ne bi bilo dovoljno bi trebali da otpadnu već na prvom filteru - psiho testu prilikom konkursa za upis na VA, ili ako baš prodju taj filter, onda na prvoj godini školovanja (kada se vidi da nisu za taj posao).
Logged
brka-65
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 421



« Reply #62 on: September 13, 2010, 04:49:32 pm »

Ti kojima ni 20 godina VA ne bi bilo dovoljno bi trebali da otpadnu već na prvom filteru - psiho testu prilikom konkursa za upis na VA, ili ako baš prodju taj filter, onda na prvoj godini školovanja (kada se vidi da nisu za taj posao).

Lepo si napisao "bi trebali da otpadnu"...Ali sigurno i ti poznaješ po nekog ko je ko zna kako prošao sve to !
Logged
pvanja
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 276



« Reply #63 on: September 13, 2010, 07:14:20 pm »

dokazano je da se fakultet zavrsava "guzicom" a me glavom.
Logged
Kljun
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 446



« Reply #64 on: September 13, 2010, 07:23:18 pm »

Pa zato sam i pitao. Zar se neko ko je zavrsio fakultet ne moze snatrati svestranim? Na selekciji bi naravno birali najbolje i oni bi za 2 godine stekli strucno znanje za pesadinca, artiljerca, pilota itd.
 Ionako se usavrsavanje postize tek u jedinicama i kroz dodatno doskolovavanje. Recimo za pilota je potrebno 8 godina da postane kompletan borbeni pilot u normalnim uslovima, koji kod nas trenutno ne vladaju.

 I ja preterujem sad sa ovim sto je vec veliki off, izvinjavam se.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #65 on: September 13, 2010, 08:38:30 pm »

Апсолутно није спорно да се добар официр не постаје завршетком ВА. "Потпоручник није официр" - је нешто што сам чуо када сам првог дана дошао у јединицу. Ни возач се не постаје полагањем испита за возача.Ни инжењер се не постаје након факултета. Потребно је неко искуство до 5-8 година да би апсолвирао "занат".  Дакле, то није спорно. Међутим, официр одмах у старту треба да буде лидер - вођа. За то је, осим знања и вештина, потребан и природан таленат. Али, не јаве се сви они који га имају у официре. Потребни су и инжињери управници (лидери) погона,  лекари управници, директори и тд. Зато ће неки (као и у свакој професији) бити врхунски официри (лидери), неки осредњи, неки слаби. Тако је свугде и у свакој професији. Невоља је када осредњи и слаб дође на водеће лидерске позиције. То би требало да се препознаје током радног века и на основу тих способности, али и радних и моралних врлина, бирају војни руководиоци за "виђеније" дужности. Да ли војно кадровање успева друго је питање. Лично мислим да ј,е без обзира на оправдане критике, успешније од оних у другим професијама, мада то битно зависи и од других (друштвених) околности.

Осим тога, у кадровању у војсци, па и другде, имате и овакве "проблеме". На пример, имаш 10 одличних кандидата за генерале а можеш изабрати само једног. Кога год изабереш остали ће бити на неки начин незадовољни јер ће сматрати да су на овај или онај начин бољи од изабраног. Заправо сви они задовољавају постављене критеријуме али није могуће задовољити све амбиције. Они су, поставши официри, истог дана, несвесни тога, постали конкуренти. Ти исти, док су питомци (кадети), биће солидарни са изабраним колегом који командује (на вежби, обуци) и помоћи ће му да буде успешнији, добије бољу оцену. Савесно ће обављати његове наредбе. Знају да ће и они бити у улози командира, оцењиваће их, па ће очекивати солидарност осталих кад они буду обављали ту дужност. Дакле, ротирају се на командним дужностима и остају у истом статусу (кадети). Кад постану официри, они постају конкуренти (нема ротације, већ само напредовање, брже или спорије). Зато ће бити мало (или мање) оних који ће изабраном (у нашом примеру) генералу од срца помоћи. Правог официра ћеш препознати управо по томе колико ће помоћи и подржати изабраног (промакнутог) официра.

Официрима могу да послуже за пример ( у коректном и солидарном понашању) многи подофицири. У пракси својим савесним радом подофицир највише помажу да официри буду успешни. Нема и неће бити доброг официра без добрих и професионалних подофицира.

И на крају, није увек мерили успешности официра досегнути чин, већ траг који остави(е) за собом.
Logged
Kljun
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 446



« Reply #66 on: September 13, 2010, 10:29:30 pm »

Dzumba, ovo si rekao bas kako jeste i treba da bude. Zato se ja uvek kad se setim vojske prvo setim svog kapetana Maslovarica koji je bio izuzetan oficir i znalac. Drustvo uglavnom gubi zato sto takvi ljudi iz nekog razloga (verovatno moralnih) puste tzv "laktase" da izadju u prvi plan.
Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 608



« Reply #67 on: September 13, 2010, 10:43:28 pm »

  Vi verovatno bolje znate od mene ali je " Negativna selekcija" cvetala i u JNA i kasnije. Mislim da smo  mogli da je izvozimo .Dobar i pošten starešina teško je mogao sa " ROGATIM"
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #68 on: September 14, 2010, 07:49:58 am »

Мало је тешко рећи да је цветала негативна селекција. До нивоа потпуковника углавном није. Касније је било тога (лошег кадровског избора), али да је то било срачунато и намерно (на шта асоцирају речи "негативна селекција") не бих рекао. Касније се , посебно за генерале петљала политика, што се иначе дешава у свим државама.

Иначе у ЈНА капетани су већ били рангирани, односно предлагани од стране својих команди на листе за тзв. убрзано вођење. Нарвно било их је много, више стотина на листи,а могло је да прође (убрзаним вођењем) тридесетак-четрдесет. То се углавном коректно радило и тражио се пристанак именованог. У ЈНА је постојао мајорски испит као одличан селекциони праг. Многи су ту застајали или падали. Уједно то је једно време био и пријемни за Командо-штабну академију. Код избора за Командо-штабну академију (у ЈНА се звала и Виша војна академија) обављало се рангирање по успеху у ВА, према службеним оценама и обављала се и допунска безбедносна провера (али не баш детаљно).И сви су морали да прођу лекарски преглед. О томе ко ће у школу одлучивали су углавном колегијуму команданата армија на основу квоте коју су добијали. На колегијуму ССНО то је углавном верификовано. За Школу националне одбране одлучивало се на колегијуму ССНО на основу предлога командант армија исто на основу квота по видовима и родовима. Исто се правила ранг листа, али је ту већ било утицаја са стране, али је увек била пресудна реч команданта армије или вида, али и начелника родова  који су пратили перспективне официре родова. Наравно да је било промашаја, али где их није било. Нема објективног критеријума.

Буде и неформалних кланова једних против других. Када се неко осети довољно јаким (јер има политичку и други подршку), онда он "ведри и облачи", па некад у инат другима, неда и неће.Прескаче критеријуме, ранг листе и др. Буде жестоких дискусија око тога ко је бољи, некад "тврдоглави" победе, некад не, некад се нађе компромис и тд.

Ипак, у целини то је много боље него у цивилству. Познајем и једну и другу страну  и сматрам да могу да оценим. Без обзира како ко мисли у војсци је правичније и "демократскије". Данас у Србији по закону о раду директор, главни менаџер је "Бог и батина". Како он каже тако је по свим питањима, па и кадровским. А како се постаје директор? Тек ту нема селекције. Постоје и управни одбори који га надзиру. У великом фирмама, посебно мултинационалним кадровање је слично војном и врло се води рачуна о водећим љдима у фирми. У малим, то је најчешће "фамилијарни модел" одлучивања.
Logged
Orion
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 578



« Reply #69 on: September 14, 2010, 12:02:02 pm »


Mislim da je 2 godine sasvim dovoljno da se uz kvalitetan program i rad nauči ono što treba. Trebalo bi podići prag za upis i kroz testove videti svestranost kandidata. Kao i mnogi od Vas,upoznao sam dosta oficira kojima ni 20 godina VA nebi bilo dovoljno...


U 2 godine se moze nauciti ono sto je preko potrebno oficiru da postane kvalitetan strucnjak pre svega, a onda i dobar staresina. To sam u proslom postu i napisao, mozda se nije najbolje razumelo. Ali u 2 godine se ne moze nauciti sve ono sto je potrebno oficiru da bude intelektualac, jer ne bi bilo "prostora" za pregrst predmeta koji bi mu obogatili opsta znanja, kulturu, nacitanost, itd. Navodim samo neke predmete kao primere: istorija, geografija, medjunarodni odnosi, razna prava, ekonomija, itd. Ili bi moglo da se sve to smesti u 2 godine studija, ako izuzmemo gotovo sve prakticne oblike nastave i stavimo 20 ispita u svakoj godini, sto po meni nema smisla.
Svedok sam konkretnog primera italijanske RM, u kojoj pored oficira "normalnih kurseva" (5, odnosno 7 godina skolovanja na MVA), postoje i tzv. "specijalni kursevi" u trajanju od 4 do 9 meseci, nakon cega su nazovi oficiri koji izlaze iz tog nivoa skolovanja neuporedivo neobrazovaniji, slabiji strucnjaci i losije staresine od oficira skolovanih na MVA 5 ili 7 godina.
Verujem da bi najnaprednije armije sveta smanjile trajanje Vojnih akademija na 2 godine da je to stvarno delotvorno.
Logged
Kljun
vodnik
*
Offline Offline

Posts: 446



« Reply #70 on: September 14, 2010, 01:30:38 pm »

Mislim  da me nisi razumeo. Ja sam mislio da se na skolovanje za oficire primaju ljudi koji su zavrsili civilni fakultet, pa me interesovalo koliko bi trajalo cisto strucno skolovanje za oficira.
Logged
Orion
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 578



« Reply #71 on: September 14, 2010, 01:53:48 pm »

Mislim  da me nisi razumeo. Ja sam mislio da se na skolovanje za oficire primaju ljudi koji su zavrsili civilni fakultet, pa me interesovalo koliko bi trajalo cisto strucno skolovanje za oficira.

Razumeo sam te @Kljun, citirao sam Brku65 i napisao njemu moje misljenje Smiley
A i napisao sam da su dve godine dovoljne da se oficir strucno osposobi, tj. da postane dobar strucnjak i staresina Smiley
Logged
jantar
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 766


« Reply #72 on: September 14, 2010, 02:12:30 pm »

Neka Ti je sa srecom, Orione! Cestitam! [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* AUTOPORTRET.jpg (258.05 KB, 1000x1004 - viewed 169 times.)
Logged
Orion
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 578



« Reply #73 on: September 14, 2010, 03:30:04 pm »

Hvala Jantar!  marinero
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #74 on: September 14, 2010, 08:47:32 pm »

Официри се добијау из војних академија и са цивилних факултета. То је мање више свугде у свету. Каријерни официри, они који су "предодређени" да буду генерали и воде војску у будућности, готово свугде долазе из војних академија. Официри тзв. служби (логистика, администрација, санитет, неки мали родови) готово по правилу су са цивилних факултета. Зато се официри родова, који су носиоци видова, скоро увек или искључиво школују у војним академијама у трајању 4-5 година. Од мени познатих војски једино је Велика Британија изузетак. Она нема четворогодишњу ВА већ она траје краће (мислим две године). Са друге стране, у Русији готово да нема активних официра која нису завршили војне академије (училишта).

Америчка војска добија (регрутује) гро (већину) официра са цивилних колеџа. Они обично похађају курсеве за резервне официре (добровољно) и по завршетку колеџа већ владају основним вештинама и знањима. Они ступају у војску и пре почетка војне каријере завршавају обуку у трајању од неколико месеци при чему први део (око три месеца, приказан у филму "Официр и џентлмен") чини основна војна обука са неким теоретским предметима, а затим иду на специјалистичку обуку у роду-виду за који су изабрани. Потом иду у јединице и постају командири водова, оператери, пилоти и сл. Иако и ови официр могу досегнути највише генералске чинове и дужности, највећу већину генералског кора чине они који су завршили Вест Поинт. Дакле, Вест Поинт је војна академија која школује војне лидере. Остали су, да се вулгарно изразим "трупаши", од који понеки узлте увис да би потврдили правило. Додуше, то узлетање је у последњих 10-15 година мало учестало, али питомци Вест Поинта процентуално и даље предњаче у КоВ. Слично је и са Војним академијама РМ и Ваздухопловства.

Не ради се овде само о традиционализму већ је искуство показало да су бољи војници они који су од самог почетка академског школовања учени да то и буду. У војној академији се учиш да будеш лидер, вођа.Али, савладаш и војничке вештине и схватиш војничку муку. Ти су током четири године увек у некој командној улози. Питомачке (никако да се научим на нове називе) групе су у ствари водови. Водови су подељени на одељења. Водови су у саставу питомачких чета (обично по родовима или видовима), а класе (једна генерација) обично чини батаљон. У ЈНА су командири одељења били питомци из тог вода. Они су се смењивали обично на шест месеци, с тим да се не тактичким вежбама и логоровањима смењивање у разним улогама апсолутно подразумевало и било је учесталије (по динамици вежбе). Значи, питомац је све време школовања у позицији и војника (стрелац, нишанџија,  послуга оружа, оператер система, стражар и сл., пуже, копа ровове, вуче опрему, прави шаторе, копа земунице, склоништа и сл.), али и старешине (разводник страже, командир одељења, вода и чете). Тако се научиш да командујеш, да викнеш и подвикнеш ако треба (а треба), али и да слушаш. Свега тога нема када се официр регрутује из цивилства јер шестомесечна ШРО (коју они пролазе) не може да надомести 4 године.

Осим наведеног стара војна академија КоВ (РМ, РВ и ПВО) ЈНА, а делимично и ова сада, је уствари "велика гиманзија" - општеобразовна установа која ти даје ширину знања, довољну да схваташ суштину проблема па да их, ако ти треба и додатно савладаш. Дакле, познајеш математику као неки инжењери, разумеш физику и хемију као на техничким факултетима, имаш појма о електроници и електротехници, добијеш основе из права и економије (и економике), стекнеш знања из филозофије, социологије, психологије, андрагогогије као на неким друштвеним факултетима. Учиш о конструкцији наоружања: механика балистичких система -  која ти помогне да схватиш како раде ватрени оружни системи; пројектили и упаљачи - који ти помогну да схватиш експлозиве, њихову моћ али и опасности од њих, као функционишу упаљачи на убојним пројектилима; ракетни системи - да би схватио као лете ракета, као се воде, шта оне могу а ште не могу; нишанске и осматрачке справе- да би знао шта је механички а шта оптички нишан, шат је жижна даљина,  шта је пластичност оптичког нишана и тд. Е онда , наравно, савладаш основне појмове спољне и унутрашње балистике да би разумео као се пројектили крећу у цеви (унутрашња балистика), а како лете до циља (спољна балистика). Ту научиш да се пројектил испаљен из цеви може стабилизовати само на два начина:ротацијом око уздужне осе и стабилизаторима. Па онда теорија гађања, па пешадијско наоружање са наставом гађања.  Томе треба додати основе руковођења ("менаџмента"), па стратегију, па тактику од од одељења до чете, али и видова, и родова. У моје време била и војна историја и мотори (СУС) и мотористика. А поврх свега сваки дан стројева обука, физичко вежбање свако јутро и редовни часови три пута недељно. Све то се не може научити ни доживети ни на једном цивилном факултету. И све су то корисна знања и искуства. Ово морају да савладају будући генерали. Уз све уважавање официра који су постали из цивилства, посебно оних изниклих из рата, тешко (теже) они воде војску на дуже време. Пре или касније држава их замени оваквима које сам описао. Доказано и проверено у пракси.
Logged
Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.034 seconds with 24 queries.