Operacija Velveta

[mwolf]

Jugoslovenske vlasti, u skladu sa tadasnjom spoljno-politickom orijentacijom, dozvolile su 15. jula 1948. godine da se transfer ugovorenih 30 Spitfajera MkIX iz Cehoslovacke za Izrael obavi preko jugoslovenske teritorije. Za ovu priliku izraelsko ljudstvo je uredilo letiliste kod Niksica na koje je trebalo da slecu Spitfajeri radi popune gorivom. Citav teren je pripremljen za operaciju do pocetka septembra i to u potpunoj tajnosti. Operacija je nosila sifrovani naziv "Velveta"

Prelet prve sestorke iz Kunovica u Cehoslovackoj bio je 24. septembra 1948. pod sifrom "Velveta I". Sestorku je vodio pilot Samjuel Pomeranc. Tokom sletanja u Jugoslaviji pilot Tuksi Blou je polomio stajni trap Spitfajera kojim je pilotirao. Avion je ostao na popravci u Niksicu, odakle j erasklopljen prebacen avionom C-46 u Izrael u novembru. Ostala petorka je predvodjena jednim transportnim C-54 produzila 27. septembra prema Rodosu i dalje prema Izraelu. Na konacno odrediste stiglèa su samo tri aviona, jer su dva zbog problema sa dopunskim rezervoarima bila primorana da slete na Rodos cime je cela operacija otkrivena.

Posle ovog incidenta usledio je pritisak americke diplomatije na FNRJ da se ovi preleti obustave, ali je na srecu po Izraelce Jugoslavija ponovo odobrila prelete. Ovi preleti su nazvani operacija "Velveta II". Tako su vec 18. decembra iz Kunovica poletele dve trojke Spitfajera IX predvodjene jednim C-46. Tokom preleta negde iznad Jugoslavije formacija je upala u sneznu oluju u kojoj je izgubljen kontakt sa dva Spitfajera (TE 512 i TE 572). Pilot Samjuel Pomeranc se sa svojim avionom srusio negde u planinama Hrvatske, kojom prilikom je poginuo. Drugi "izgubljeni" Spitfajer, sa pilotom Vilijem Pomerancem, prinudno je sleteo negde u Hercegovini. Odmah po gubitku kontakta preostala cetvorka je promenila kurs i vratila se u Cehoslovacku.

Nove dve grupe sa po sest Spitvajera, poletele su 19. i 20. decembra, ponovo predvodjene sa po dva C-47 Commando transportna avion.

Na improvizovanom Niksickom letelistu, koje je bilo pod izraelskom komandom, izvrseno je ucrtavanje plavih Davidovih zvezda preko oznaja JRV. Naime, Jugoslavija je trazila da avioni u doletu moraju da imaju oznake JRV, kao i da ne dolecu u formacijama vecim od sest aviona. Time bi se navodno otklonila sva podozrivost stranih posmatraca. Iz prve grupe Spitfajera jedan avion je ostao u Niksicu, tako da je 22. decembra za Izrael krenula prva grupa od pet Spitfajera, od kojih se jedan odmah odvojio po poletanju i vratio u Niksic. Posle uspesnog leta prve cetvorke usledio je i pokret druge sestorke 26. decembra. Konacno preostala dva spitfajera odletela su iz Niksica 30. decembra 1948. godine istim putem za Izrael.

Poslednji je, 5. januara 1949. u Izrael stigao avion C-46 koji je u sebi nosio preostalo ljudstvo i materijal iz Niksica. Operacija Velveta II bila je zavrsena- Sledeci transporti slicne "robe" za Izrael vrseni su daleki sigurnijim putem - zeleznicom. Sve ove posiljke imale su oznaku "gvozdje u komadu" i isle su preko Madjarske do luka Split ili Rijeka odakle su brodovima "Trans-Jug"-a otpremani za Izrael.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dexy]

Kako je Tito spasao Izrael

„Spitfajer” MK 9 čuva se u muzeju (u uglu isti avion tokom rata 1948/49. godine)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Preko Jugoslavije, sa piste u Nikšiću, 1948. godine isporučeni „spitfajeri” jevrejskoj državi koja se borila za opstanak

Na aerodromu na Kapinom polju, tri kilometra od Nikšića, danas tumaraju stada ovaca na ispaši. Iako postoji lokalni aeroklub, vazduhoplovne aktivnosti su retkost. Ovaj aerodrom ušao je istoriju 15. aprila 1941. godine kada je sa njega odleteo i zauvek zemlju napustio kralj Petar Drugi Karađorđević, a za njim članovi vlade i sanduci puni državnog zlata.

Ovaj aerodrom ima i „nezvaničnu” istoriju. Pre 60 godina, kada se tek stvorena jevrejska država borila za opstanak u ratu sa arapskim susedima, preko Nikšića su u operaciji obaveštajnih službi prebacivani avioni tipa „spitfajer” iz Čehoslovačke u Izrael. Akcija „Velveta” iz 1948. godine, kako su je nazvali Izraelci, na ovim prostorima i danas je prekrivena velom tajne.

– Nigde nema pisanih tragova, nisam našao nijednog svedoka koji bi govorio o tome, verovatno zato što je operaciju u Jugoslaviji vodila Udba, a dosijei o akcijama ove službe i danas su nedostupni. S druge strane, o operaciji „Velveta” postoje podaci iz čeških i, pre svega, izraelskih izvora. Postoje čak i fotografije izraelskih „spitfajera” u Nikšiću – kaže istoričar Bojan Dimitrijević iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, čije su istraživanje o operaciji „Velveta” ovih dana citirali agencija „Asošijeted pres” i izraelski list „Džeruzalem post”.

Da bi prelet „spitfajera” ostao tajna za velike sile u vreme kada je hladni rat već počinjao, preduzet je niz mera. Sa aviona je u mestu Kunovice u Čehoslovačkoj skidano sve što je ukazivalo na ovu zemlju. Iscrtavane su jugoslovenske oznake, pod kojima su piloti leteli do Nikšića. Takvi „spitfajeri” nisu privlačili pažnju, jer ih je u naoružanju imala i Jugoslavija. Tek u Nikšiću su iscrtavane plave Davidove zvezde na beloj kružnoj podlozi, oznake sa kojima su avioni preletali u Izrael.

Niko od izraelskih pilota nije spominjao Nikšić, već „Alabamu”, kako je šifrovano nazvana tajna izraelska baza u Titovoj Jugoslaviji. Letači su imali izraelske uniforme, ali sa praznim džepovima, bez dokumenata i bilo kakvih ličnih stvari. Piloti su dobili jasno uputstvo šta da rade u slučaju prinudnog sletanja u Jugoslaviji. „Uvek budite u dodiru sa Udbom. Ne pominjite Izrael, niti govorite o bilo čemu, samo pitajte za tajnu policiju”, kaže se u instrukciji koja se čuva u izraelskim arhivama.

    – I sam prelet, u tehničkom smislu, bio je podvig. „Spitfajerima”, na kojima su tokom Drugog svetskog rata leteli čehoslovački piloti u sastavu RAF-a, pa su ih posle rata Britanci poklonili Čehoslovačkoj, skinuto je naoružanje da bi bili što lakši i ugrađeni su im dodatni rezervoari. Naoružanje i druga oprema su prebacivani transportnim avionima C-46 sa panamskim oznakama do Nikšića, odnosno „Alabame”. Tu ih je čekao veliki transporter C-54 koji je „spitfajere” i C-46 vodio na preletu do Izraela – objašnjava Dimitrijević.

Stvaranje države Izrael proglašeno je 14. maja 1948. godine, a već sutradan su se britanske snage povukle iz tog regiona. Istog dana države Arapske lige (Egipat, Irak, Jordan, Jemen, Liban, Saudijska Arabija i Sirija) napale su Izrael čije je vazduhoplovstvo u tom trenutku bilo tek u nastajanju, na brzinu je osposobljeno nekoliko starih britanskih aviona. Prema podacima iz „Vojne enciklopedije”, u početnoj fazi rata jevrejska država se našla u kritičnom položaju, ali joj je naruku išla loša vojna organizovanost arapskih vojski.

Bojan Dimitrijević u svom istraživanju navodi da je izraelski državnik David Ben Gurion u svom dnevniku 27. maja 1948. godine napravio belešku iz koje se vidi da je Čehoslovačka dala pozitivan odgovor Izraelu na zahtev za kupovinu 50 „spitfajera”. Jugoslovenske vlasti su 15. jula dozvolile prelet preko Nikšića, s tim da Izrael plati 200 dolara po toni opreme. Ugovor za kupovinu 50 čehoslovačkih aviona sklopljen je u septembru, dogovorena je cena od 23.000 dolara po avionu.

Prva grupa aviona poletela je iz Kunovica prema Nikšiću 24. septembra, odakle je tri dana kasnije odletela za Izrael. Iz Čehoslovačke je zatim poslato vozom 10 rasklopljenih „spitfajera” u kontejnerima do jugoslovenskih luka, odakle su brodovima prevezeni u Izrael. Sledeća grupa poletela je prema Nikšiću 18. decembra, ali su nad Jugoslavijom uleteli u snežnu oluju pri čemu se jedan „spitfajer” srušio, a drugi prinudno sleteo. Avioni su morali da se vrate u Čehoslovačku. Sutradan su opet poleteli i posle tročasovnog leta izašli su iznad Jadrana, a zatim su, prateći obalu, stigli do Crne Gore i Nikšića. Iz „Alabame” prvi deo ove grupe je poleteo za Izrael 23, a drugi 26. decembra 1948. godine. Narednih dana transportnim avionima prevezena je i zaostala oprema, da bi 31. decembra iz Nikšića poleteo transporter C-46 koji je evakuisao osoblje iz tajne baze u Crnoj Gori.

Avioni koji su stigli preko Jugoslavije učestvovali su u izraelskim ofanzivama u oktobru i decembru 1948. godine, kada je ratno vazduhoplovstvo jevrejske države već imalo oko 70 aviona i oko 100 pilota. Istaknuti izraelski vojni istoričar Meir Pail, u izjavi za agenciju AP, nije imao dileme da li su avioni isporučeni preko Jugoslavije bili značajni za odbranu Izraela.

    – Bez te pomoći u naoružanju verovatno ne bismo pobedili u ratu za nezavisnost 1948/49. godine i možda država Izrael ne bi preživela. S naše tačke gledišta, to je bio blagoslov – rekao je Mail, inače i veteran tog rata.

Izrael je iz tog rata izašao sa većom teritorijom, a Savet bezbednosti UN je 11. avgusta 1949. godine priznao ugovore o primirju sklopljene između jevrejske države i arapskih zemalja.

    Operacija prebacivanja „spitfajera” u Izrael morala je da bude čuvana u dubokoj tajnosti, jer se Jugoslavija plašila da bi Velika Britanija i Sovjetski Savez mogli da je sabotiraju, izjavio je za agenciju AP izjavio istoričar vazduhoplovstva Čedomir Janjić. London je u to vreme optuživao Beograd za napad na dva razarača Kraljevske mornarice koji su u Jadranskom moru naleteli na mine, a sukob jugoslovenskog rukovodstva sa Josifom Staljinom bio je na vrhuncu. Zanimljivo je da izraelski istoričari navode da je Tito pristao da pomogne jevrejskoj državi na nagovor nekoliko jugoslovenskih Jevreja „koji su zauzimali ključna mesta” u komunističkoj vladi i vojsci.

Tajna za Britance i Sovjete

Operacija prebacivanja „spitfajera” u Izrael morala je da bude čuvana u dubokoj tajnosti, jer se Jugoslavija plašila da bi Velika Britanija i Sovjetski Savez mogli da je sabotiraju, izjavio je za agenciju AP izjavio istoričar vazduhoplovstva Čedomir Janjić. London je u to vreme optuživao Beograd za napad na dva razarača Kraljevske mornarice koji su u Jadranskom moru naleteli na mine, a sukob jugoslovenskog rukovodstva sa Josifom Staljinom bio je na vrhuncu. Zanimljivo je da izraelski istoričari navode da je Tito pristao da pomogne jevrejskoj državi na nagovor nekoliko jugoslovenskih Jevreja „koji su zauzimali ključna mesta” u komunističkoj vladi i vojsci.

    Propada aerodrom burne prošlosti

    Danas je na nikšićkom aerodromu, prostranoj livadi koja zahvata prostor od Kočana i Poljica do Budoških bara, sve manje aviona iako na njemu postoji aeroklub sa avionom „utva 75” i jedrilicom „blanik L-23” i 90 članova, od kojih 40 ima pilotske ili jedriličarske dozvole. Ograda koja je bila izgrađena oko aerodroma je porušena. Okolno stanovništvo zna za priče o posleratnoj obuci pilota i o udesima, ali se o tome četrdesetih godina prošlog veka govorilo samo upola glasa, bez ikakvih zvaničnih informacija. Rajko Erbez (85) kaže da je u Nikšiću živelo nekoliko jevrejskih porodica, ali su one napustile Nikšić po izbijanju rata i o njihovoj sudbini ne zna ništa. Lokalno stanovništvo nije bilo logistička podrška tajnoj izraelskoj bazi.

Milan Galović - Rade Vukićević POLITIKA
[objavljeno: 18/01/2008.]