Oficirska sablja

[Rade]

Još jedna stvar.
Velika je sramota da se autentična oficirska sablja pojavljuje na prodaju na Limundu ili bilo gde drugde.
Samo je dobro pitanje koga treba da bude sramota, ovu državu što je dozvolila da nosilac ili potomak nosioca sablje padne u takav ekonomski očaj da je proda ili nosioca (ili potomku) što je ne poštuje.
Bez obzira, u najmanju ruku bi država trebala da je otkupi, da bi sablja zadržala svoju "težinu". A ne sutra će se naći i na buvljaku, ako već i nije.

Tu treba doneti veoma prezican zakon šta i kako sa sabljom.

Sablja je odmah po izlasku iz proizvodnje izgubila na "težini" jer je mogao da je kupi ko god je hteo, tj. imao novca da je priušti. Iz tog razloga je nisam ni kupio.... niti ću.

[kilezr]

  Nisam znao da su baš toliko pali u IMPI.Doduše prodavali su oni i ranije svašta od svog programa. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Brok]

Unikatnu sablju treba da ima samo onaj kome je ona namenja ili naslednici iste.
Da se kupi sablja, zašto da ne, ja ću sinu da kupim igračku sablju, neka vitla i neka se igra po ceo dan, ali ona neće ili ne bi smela da bude unikat koja se dodeljuje za pomenute zasluge.
Ista stvar je i sa odlikovanjima. Ustvari sablja i jeste jedna vrsta odlikovanja-priznanja.
Kada sam pomenuo odlikovanja mislim konkretno na medalje i plakte.
Bilo je i takvih stvari da su nosioci medelje morali da ih prodaju da bi preživeli. Mislim na skorašnje medalje, ove iz Prvog i Drugog svetskog rata ima bukvalno na buvljaku.

Kao i svaki iole normalan čovek i ja volim da moja zemlja ima jaku i motivisanu vojsku, ali sam i pobornik toga da se istorija iste institucije čuva, poštuje i neguje.
Jedno bez drugog ne može da ide.

[dzumba]

ИМПА је некад производила сабље. Мислим да су отишли у стечај или су приватизовани на једна од познатих начина. Сада сабље прави фирма "Сатуст стил". У Повељи сабље пишу правила наслеђивања као и да се не може отуђити осим ако је у питању спашавање нечијег живота, а и тада уз сагласност осталих рођака (ако први власник сабље није жив).

Сабљу, као и сваку другу ствар може купити ко хоће и има пара . Не знам колико сада кошта. Вероватно пар стотина евра. И пиштољ може купити свако ко добије дозволу, али то не умањује вредност пиштоља као поклона за војничке врлине или успех у војсци. Ипак, оне сабље (као и пиштољи) које су добијене као награда имају другу "тежину" од оних које су купљене. На жалост, често се не поштује воља првих власника саби или оне на неки други начин из њиховог поседа. Након капитулације ВКЈ 1941. године, Немци су одузимали сабље заробљеним официрима које су касније  поклањали разним квислиншким формацијама на овим просторима, или једноствано бацали као старо гвожђе. Тако са тржишту појавио већи број сабљи. Мало је оних које су продате из нужде. За ових 15-так година колико се сабље додељују, ја још нисам наишао да их неко продаје (препродаје), али ме то не би изненадило.

[dzumba]

Нисам наишао на званичне податке, да тако кажем, техничких карактеристика сабље (осим врсте челика што се види на сертификату о аутентичности). Подаци које ћу навести су настали личним премеравањем обичним метром и кухињском вагом па можда нису најпрецизнији:

- укупна тежина сабље са канијом (ножницома), кићанком и носачем за опасач	1410 грама
- сабља без кићанке и ножнице	750 грама
- ножница без носача за опасач	580 грама
- дужина сечива	80 цм
- дужина рукохвата	15,5 цм
- дужина сабље са канијом (када је у канији)	100 цм

[kilezr]

 Bravo Džumba,I ja tako mislim.Sablja Najboljima i jeste vrsta odlikovanja!!! Zato sam i pitao da me ispraviš što nisam više mogao da povećam Povelju i pročitam šta piše.Znači uređeno je pravilom ko može da je nosi ,kada ,zašto i ko je nasleđuje.A na Buvljaku kod nas sam i ja kupio nešto što liči na neki Mač,Floret.Neznam šta je ,ali znam de sam platio 300 dinara.

[dzumba]

Жао ми је што не може Повеља да се довољно увећа. Ситнија и блеђа слова. Када је ставим у бољој резолуцији "вуче" више КБ него што је дозвољено на Форуму. Прописан је редослед наслеђивања (прво најстарији мушки потомак, а ако га-их нема најстарији женски потомак). Када неко од потомака жели да промени статус сабље мора да добије сагласност осталих рођака -потомака првог власника сабље. Забрањује се продаја осим у случају спашавања нечијег живота. Забрањује се злоупотреба и намерно наношење повреда осим у складу са  натписом на сабљи. То је суштина.

[Furuna_masina]

Evo da obogatim ovu temu svezim slikama posrebrene sablje.

[Brok]

Hvala Furuna_masina na divnim slikama.
Naručito su slike značajne jel su postavljene od strane samog nosioca sablje, tj. od tebe.

Da li se zna ko je slogan tj. pravilo "НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА - НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ", sročio ili predložio da se ona nađe na sablji.
Ta rečenica-pravilo govori mnogo više samo od jedne rečenice.

[jadran2]

Dobiti sablju, nakon zavrsenog skolovanja, uvijek je bila, a i sada je, posebna cast za nosioca koji ju je zasluzio svojim predanim i mukotrpnim radom u skolovanju.

Ta intelektualna snaga i duh nikada ne napustaju zasluzenog nosioca te casti. (Stari Palubarci mogu se sjecati nekog od prvih u klasi (PVA) koji su bili dobitnici (Abram, Andjelkovic....).


Certifikat koji ide uz sablju treba na neki nacin dodatno uveliciti taj cin.


Ali, nazalost  -  sastavljac teksta, u prevelikoj zelji da sto vise uzdigne tu nagradu (tj. svoj proizvod), napravio je nekoliko propusta :

- "secivo sablje je uradjeno od najkvalitetnijeg nerdjajuceg celika, respektabilne tvrdoce......"
- na sablji je ugravirano : "НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА - НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ".

Obicni ugljicni celik ili visokougljicni celik, sa kasnijom odgovarajucom mehanickom i termickom obadom, imaju tvrdocu znatno vecu od navedene i koriste se za izradu (pravih) sablji; nerdjajuci celik sluzi za izradu sablji koje nikada ne bi trebale odmjeriti snagu.... Zato nije primjeren gornji tekst. Lose ce se provesti vlasnik sablje proizvedene od Status Stila, ukoliko je upotrebi po njihovom savjetu......

Kao kada, recimo ironicno, nakon skolovanja bivsi pitomac dobije pistolj s posvetom, ali iz njega ne smije ispaliti metak jer ce se cijev rasprsnuti.

Zavrseno skolovanje zasluzuje kvalitetniju sablju, ili - barem, prilicniji Certifikat.

Da se razumijemo - na ovim prostorima se iz neznanja svasta radi, ide preko Mora na sastanak na vrhu s ogromnim cekerom, pisu nemusti certifikati; ali ima i puno goreg.

Nemojte mi zamjeriti na OFF-u, nisam mogao preci preko tog certifikata i dicne sablje.

 

  

[dzumba]

Мислим да је слоган "скинут" са неке старе сабље, а предлог је највероватније дао поменуту генерал Миладиновић. Питаће мо госпођу Душицу Танасковић директорку, раније ИМПА, данас Статус Стил.

[kilezr]

  Slogan jeste skinut sa "stare sablje",a upravo proveravam u "Strojarskom Priručniku" Čelik 57-59 hrc ako sam dobro video na Certifikatu. Čelik tvrdoće od 57 do 59 mereno Rokvelovom metodom.Od njega se u svetu prave noževi , mačevi i ostalo.Ako je tvroća kao što je napisana onda je OK po meni.

[dzumba]

Тек сад видим да сам одговор око тврдоће сабље негде обрисао или погрешно посало. Дакле, на оном сертификату сабље чији је произвођач ИМПА стоји 57-59 ХРЦ, а на овој новој, коју је произвео Статус Стил, 50+- 2 ХРЦ. Не знам који је оптимални квалитет челика (тврдоћа) сабљи, али је сабља и оваква, ако се употреби у борби, опасна. Није наоштрена као бријач (то се може), али довољно да јачим ударцем убије или онеспособи.

Мислим да је основни мотив да се ради од нерђајућег челика тај што је то ипак "наградна" сабља, није борбена, као и због сјајности и трајности материјала без неког посебног одржавања.

[dexy]

Novosti: Ko to kuje generalske sablje

Mondo subota, 21. mart 2009.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Ne vadi me bez povoda! Ne vraćaj me bez časti!" - ovaj natpis krasi sečivo srpske oficirske sablje koju kao dragu uspomenu i na počasnom mestu čuvaju najbolji pitomci u klasi Vojne akademije i generali Vojske Srbije.

Osim njih, vlasnici ovog plemenitog oružja su i vođa Libijske Džamahirije Moaemer el Gadafi, ruski maršal Igor Sergejev, čuvar groblja Zejtinlik u Solunu Đorđe Mihailović, rektori Univerziteta..., pišu "Novosti"

Malo je, međutim, poznato da je sve ove predmete iskovao - jedan čekić. Beogradsko preduzeće "Status stil" među retkim je firmama u Srbiji koje se na tradicionalni način bavi izradom simbola vojničke časti, junaštva i viteštva.

"Sablja nije samo golo oružje. Reč je o predmetu koji gaji viteštvo i novim generacijama prenosi poruke - časti, morala i svetle tradicije. Zato ih kao poklon i uspomene kupuju i ljudi koji nemaju nužno vezu sa vojskom", ponosno pokazuje sjajne primerke Dušica Velemir-Tanasković, direktorka ovog preduzeća.

Sablju kupljenu u ovoj firmi prate i dva dokumenta - Sertifikat o metalima i načinu izrade i Povelja o nasleđivanju. Zanimljivo je da kodeks časti predviđa da se ne može otuđiti ili pokloniti. Moralne norme prodaju dozvoljavaju samo u situaciji kada se nekome - spasava život.

Sablja kao sastavni deo opreme oficira pomalo stidljivo je vraćena u našu vojsku 1995. godine. Odlukom tadašnjeg načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije generala Momčila Perišića pripala je korpusu Specijalnih jedinica.

Prva zvanična dodela "svijetlog oružja" zabeležena je 1997. godine. Tradicionalne srpske oficirske sablje tada su pripasali polaznici 39. klase Škole nacionalne odbrane na svečanosti u Orašcu.

Od 2000. godine iz ruku predsednika republike simbol viteštva dobijaju najbolji oficiri i pitomci Vojne akademije. Uz simboličan naklon i poljubac.

Srpska oficirska sablja zauzima centralno mesto u vitrinama "Status stila". Odmah do nje je i crnogorska sablja, bodeži vidova vojske - pešadije, mornarice, avijacije - ali i japanske katane...

"Sablja je prvi put u lično naoružanje srpskih oficira uvedena 1895. godine ukazom kralja Aleksandra Obrenovića.Komadi koje mi izrađujemo nisu replike, već redizajnirani primerci sa autorskim pečatom. I posebnom pričom. Na rukobranu svake je bronzani državni grb, na kome visi i poseban ukras - ručno izrađena traka i kićanka "temnjak", navodi Dušica Velemir-Tanasković.

A materijal od koga se sablje izrađuju priča je za sebe. Vreme joj, kažu, ne može - ništa. Oštrica je napravljena od nerđajućeg čelika, od koga se prave i hirurški instrumenti. Za blistavost, lepotu i konačni oblik zadužena je - ruka majstora. Uz, naravno, sjaj i čast onoga ko sablju pripasuje.

Vojni muzej u Beogradu čuva nekoliko sablji koje su po načinu izrade, lepoti i luksuzu, ali i po tome kome je čast ukazana - skoro neprocenjive. Takva je "dijamantska" sablja za hrabrost kneza Milana Obrenovića, kojom su ga Rusi odlikovali tokom Prvog ustanka 1807. godine.

U vitrinama ovog muzeja je i sablja koju je na dar od ruskog cara Nikolaja II Romanova dobio knez Arsen Karađorđević za hrabrost iskazanu kao komandant gardijske konjičke brigade u rusko-japanskom ratu 1904/1905. Vojnom muzeju je poklonio njegov sin, knez Pavle Karađorđević.

Iz kategorije darovnog oružja u posedu ove uspomene je i sablja koju je kralj Aleksandar Obrenović dobio od persijskog šaha sa godinom 1901/1902. i posvetom na sečivu koja glasi: "Ovu sablju učini blagoslovenom, o Plemeniti i Večiti! Mom vlasniku ne daj propast, o Gospode, dok mu život traje."


Izvor: Mondo

[Brok]

Jadrane, slogan "НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА - НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ" barem po nekom mom razmišljanju uopšte ne treba da predstavlja ograničenje za samog nosica sablje nego treba kao svetao primer da se odnosi na celu vojsku i na oružja koja jesu namenjena odbrani ili napada u svrhu odbrane.

Mojim rečim bih rekao ovako, ne napadaj ikoga bez povoda, zbog iživljavanja i sličnih nemoralnih pobuda, ali ako budeš napadnut, u odbrani svim raspoloživim sredstvima si dužan da odbraniš prvo sebe, pa onda onog pored tebe a samim tim i svoju državu od agresora.