Kineski brodovi u patroli oko spornih ostrva u Istočnom kineskom moru

[MOTORISTA]

Kina ima pouzdaniji odgovor na nuklearne napade
Tanjug   02. maj 2019.

Kina čini značajan napredak ka postizanju pouzdanijeg odgovora na nuklearne napade, pa tako sada njihove podmornice sa balističkim raketama mogu da isporuče nuklearno oružje sposobno da pogodi SAD, preneo je Rojters, a dokayi o napretku Kine mogu se videti na satelitskim snimcima u koje je agencija imala uvid.

Ove slike pokazuju prisustvo podmornice sa balističkim raktema na nuklearni pogon u strateškoj bazi u južnom delu Kine, a otkrivaju i objekte u bazi za koje se čini da su izgrađeni za skladištenje i utovar balističkih raketa. Na obalama Kine, ratni brodovi i avioni, opremljeni da štite podmornice, sada se mogu uočiti kako sprovode redovne patrole. I čovek koji sada komanduje kineskim snagama na jugu je veteran sa podmornice.

Ovo zajedno ukazuje na to da Kina ima flotu podmornica sa nuklearnim oružjem koje redovno patroliraju, izjavili su Rojtersu redovni i penzionisani mornaricki oficiri, diplomate i bezbednosni analitičari. To signalizira značajan podsticaj nuklearnom zastrašivanju koje čini Peking i označava proboj u kineskom nastojanju da se suprotstavi SAD i Rusiji kao nuklearnim silama.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Nove tenzije nakon incidenta - "Samo jedna greška mogla bi da izazove rat između Kine i SAD"
Express.co.uk.  05.05.2019.

Eventualni sudar broda američke ratne mornarice i kineskog broda mogao bi da izazove rat u Južnokineskom moru, upozorava Džejms Holms, predsednik Odeljenja za pomorsku strategiju Američke akademije za pomorsko ratovanje u Roud Ajlendu.

Sličan incident dogodio se 2001, kada je kineski borbeni avion udario u izviđački avion EP-3 američke ratne mornarice, a taj incident je izazvao "diplomatsku krizu između kineskih komunističkih vlasti i tek uspostavljene administracije predsednika Džordža V. Buša", tvrdi Holms. Prošle nedelje dogodio se još jedan bliski susret koji je izazvao nove tenzije između dve države, kada je razarač Pomorskih oružanih slaga Narodno-oslobodilačke armije Kine presekao put američkom razaraču USS Dekejter. Incident se dogodio nakon što je Dekejter prošao blizu Gavenovog grebena, pod kineskom upravom, na koji polažu pravo i Tajvan, Filipinii i Vijetnam.

- Procene variraju, ali izgleda da je kineski brod prošao između 13 i 40 metara ispred američkog broda, zbog čega je posada Dekejtera morala da manevriše da bi izbegla sudar - rekao je Holms. Da su se dva broda sudarila, to bi moglo da izazove niz događaja s katastrofalnim ishodom, smatra on. Incident se dogodio nakon što je protekle nedelje Indonezija potopila 51 vijetnamski, malezijski i kineski brod da bi sprečila nastavak ilegalnog ribolova u sopstvenim vodama, koje se graniče sa Južnokineskim morem.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Incident se dogodio nakon što je protekle nedelje Indonezija potopila 51 vijetnamski, malezijski i kineski brod da bi sprečila nastavak ilegalnog ribolova u sopstvenim vodama, koje se graniče sa Južnokineskim morem.

Да ли је ово тачно?  Друго, о каквим се бродовима ради? Вероватно рибарским. Некако ми цифра изгледа велика. За недељу дана потопити 51 брод. Па то се пуцало само тако, макар и да су рибарски. Без обзира на то да неко потопи више кинеских бродова, макар и рибарских нисам сигуран да би Кина остала равнодушна.

[Dreadnought]

Prst u oko Kini: Amerika poslala dva ratna broda


Dva američka ratna broda prošla su kroz Tajvanski moreuz, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbane.

Takav potez Vašingtona američka agencija AP vidi kao osporavanje pretenzija Kine, koja Tajvan smatra sopstvenom teritorijom.

Rojters navodi da će taj potez najverovatnije razbesneti Peking u vreme napetih odnosa između dve najveće svetske ekonomije. Američka vojska potvrdila je da je u sredu poslala dva broda kroz Tajvanski moreuz.

"Prolazak brodova kroz Tajvanski moreuz pokazuje posvećenost SAD slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku", naveo je u saopštenju za Rojters portparol sedme flote američke mornarice, komandant Klej Dos.

Brodovi su, prema navodima tajvanskog ministarstva, prošli kroz moreuz bez inicidenata. Tajvansko ministarstvo poručilo je da oni mogu slobodno da plove Tajvanskim moreuzom.

Kina se za sada nije oglasila tim povodom, prenosi AP.

izvor

[Dreadnought]

Kina poslala borbene avione na ostrvo Vudi


Kina je poslala najmanje četiri borbena aviona J-10 na ostrvo Vudi u Južnom kineskom moru.

CNN navodi da je to prvo raspoređivanje boraca na tom ostrvu od 2017. godine. Analitičari kažu da satelitski snimak koji je CNN objavio na svom sajtu pokazuje četiri borca J-10 parkirana na otvorenom.

“Kineske vlasti želele su da avioni budu primećeni jer bi ih inače parkirali u hangaru”, ocenio je bivši oficir australijskog Kraljevskog vazduhoplovstva Piter Lajton za CNN.

Bivši američki obaveštajac Karl Šuster smatra da je su avioni poslati na sporno ostrvo kako bi Kina pokazala da je to njena teritorija i da tamo može da raspoređuje vojne avione kad god želi.

“Oni takođe žele da pokažu da mogu da prošire svoje vazdušne snage preko Južnog kineskog mora kada moraju ili kada žele”, dodao je Šuster iistakao da borbeni avioni J-10 imaju borbeni domet od 740 kilometara, tako da mogu da dosegnu veći deo Južnog kineskog mora i glavne lučke zemlje.

Ostrvo Vudi, poznato i kao Jongsing, najveće je od Parcelskih ostrva oko kojih se spore Kina, Vijetnam i kineska teritorija Tajvan, a Kina je taj arhipelag okupirala 1974. godine.

izvor

[ssekir75]

CNN navodi da je to prvo raspoređivanje boraca na tom ostrvu od 2017. godine. Analitičari kažu da satelitski snimak koji je CNN objavio na svom sajtu pokazuje četiri borca J-10 parkirana na otvorenom.

 

[Dreadnought]

Nova vojna vježba u blizini Tajvana


Kina je saopštila da će ove sedmice obaviti vojne vježbe u Istočnom kineskom moru, nedaleko od Tajvana, u vrijeme kada su pojačane tenzije u odnosima ove zemlje i samoupravnog ostrva.

Ovo će biti treći vojni manevri u periodu od mjesec dana, a uslijediće nakon što su SAD nedavno odobrile prodaju oružja Tajvanu u vrijednnosti od nekoliko milijardi dolara, uključujući avione "F-16".

Veze između Pekinga i Tajpeja pogoršane su od kada je na položaj tajvanskog predsjednika došla Caj Ing Ven 2016. godine. Njena partija odbija da prihvati ideju da je Tajvan dio "jedne Kine".

Peking je, kao kaznenu mjeru, prekinuo sve komunikacije, intenzivirao vojne vježbe, pokrenuo diplomatsku akciju kod svojih saveznika i pojačao ekonomski pritisak na ostrvo, prenio je AFP.

Peking posmatra Tajvan kao svoju teritoriju koja čeka na ujedinjenje sa maticom, iako dvije strane imaju odvojene uprave od kraja građanskog rata 1949. godine.

Brodovima će, zbog vojnih manevara, biti zabranjen ulazak u vode u blizini istočne kineske provincije Žeđijang u periodu od 48 časova od danas u podne po lokalnom vremenu, saopštila je Administracija za pomorsku bezbjednost ove provincije.

Nisu saopšteni detalji o obimu manevara, niti je precizirano koje će vojne jedinice učestvovati.

izvor

[Dreadnought]

Počeli manevri ratne mornarice; provokacija za Kinu?


Manevri ratnih mornarica Sjedinjenih Država i deset zemalja Jugoistočne Azije počeli su u ponedeljak, što posmatrači vide kao jačanje rivalstva SAD prema Kini.

Osam ratnih brodova, četiri borbena aviona i više od hiljadu vojnika treba da učestvuje u ovim zajedničkim vežbama koje su lansirane iz mornaričke baze južno od tajlandskog letovališta Pataja.

Manevri traju pet dana u Tajlandskom zalivu i Južnokineskom moru, objavila je Ambasada SAD u Bangkoku.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo je na regionalnom samitu sa 10 zemalja članica Udruženja država jugoistočne Azije (ASEAN) učestvovao radi promocije "indo-pacifičke strategije" predsednika Donalda Trampa.

To je ocenjeno kao provokacija za Kinu dok vodi trgovinski rat sa Vašingtonom.

Te dve sile su u sukobu Južnokineskom moru, bogatom resursima na koje pravo gotovo celini polaže Peking, a delom Vijetnam, Filipini, Malezija i Brunei.

Azijski gigant podržava svoje pretenzije na suverenitet nad tom pomorskom zonom vitalnom za svetsku trgovinu veštačkim utvrđivanjem ostrva koja kontroliše i intaliranjem naoružanja. Vašington smatra da su te aktivnosti pretnja bezbednosti u regionu.

Američka ratna mornarica redovno sprovodi operacije nazvane "Sloboda plovidbe" da bi se suprotstavila Pekingu.

Vežbe koje su počeče danas omogućiće "saradnju na zajedničkim prioritetima za pomorsku sigurnost u regionu", rekao je viceadmiral Fil Savier, zapovednik Sedme flote SAD.

Ratna mornarica Mjanmara učestvuje u manevrima uprkos američkim sankcijama uvedenim protiv nekoliko vojnih zvaničnika te zemlje zbog "etničkog čišćenja" muslimana Rohingja.

izvor

[Dreadnought]

Razarač SAD blizu kineskih ostrva; "Suprotstavio se teritorijalnim pretenzijama"


Razarač američke mornarice prošao je u petak Južnokineskim morem nedaleko od ostrva na koje pravo polaže Kina, saopštila je američka vojska.

Portparolka američke Sedme flote Rijen Momsen rekla je da se razarač "Vejn Mejer" tokom operacije suprotstavio teritorijalnim pretenzijama Kine na okolinu Paracelskih ostrva.

"Kina pokušava da položi pravo na sve više ostrva, teritorijalnih pomorskih puteva, ekskluzivnih ekonomskih zona i kontinentalnih delova nego što je navedeno u medjunarodnom pravu", rekla je ona.

Pravo na Paracelska ostrva polažu Kina, Vijetnam i Tajvan. Te tri zemlje, kao i Filipini, Malezija i Brunej, polažu prava na delove ili ceo arhipelag ostrva Spartli, koja su bogata prirodnim izvorima i nalaze se na jednoj od najprometnijih pomorskih trgovinskih ruta.

Kinezi su izgradili nekoliko veštačkih ostrva u spornim teritorijalnim vodama, od kojih se neka mogu koristiti u vojne svrhe. Te mere američke vlasti odranije osporavaju.

izvor

[Dreadnought]

Kineski ratni brodovi okružili američki nosač aviona


Kineski portal „Sohu“ objavio je satelitske snimke američkog nosača aviona „Ronald Regan“ u Južnom kineskom moru, okruženog sa pet kineskih vojnih brodova.





Portparol Ministarstva nacionalne odbrane Kine Žen Guoćang je, komentarišući ove snimke, naveo da je Vašington poslao nosač aviona da bi demonstrirao silu i povećao militarizaciju Južnog kineskog mora.

„Kineska vojska izvršavaće svoje obaveze i zadatke i čvrsto braniti nacionalni suverenitet i bezbednost“, naglasio je portparol.

​Peking već decenijama vodi sporove sa više zemalja Azijsko-pacifičkog regiona oko teritorijalne pripadnosti brojnih ostrva u Južnom kineskom moru, u kojem su otkrivene značajne rezerve ugljovodonika. Radi se, pre svega, o arhipelagu Siša (Paracelska ostrva), Nanša (Spratli) i Huangjan (gerben Skarboro). U ovaj spor su, u manjoj ili većoj meri, uvučeni Vijetnam, Bruneji, Malezija i Filipini.

Sjedinjene Američke Države nisu strana u sporu, ali ne priznaju pretenzije Kine i insistiraju na svojoj „slobodnoj plovidbi“ u regionu.

izvor

[Dreadnought]

Kineski nosač aviona prošao Tajvanski moreuz


Kineski nosač aviona uz pratnju brodova prošao je pored Tajvana čije vlasti su naredila svojim brodovima i avionima da prate situaciju.

Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je kineska flota prošla kroz prolaz između ostrva i kopnenog dela Kine, ali da je ostala na kineskoj strani, prenosi AP.

Kinesku flotu pratili su američki i japanski brodovi.

izvor

[MOTORISTA]

"Ne provocirajte" - Kina sada poziva Ameriku da ne demonstrira silu u Južno kineskom moru
Tanjug 18.11.2019.

Kina je danas pozvala američku vojsku da prestane da demonstrira silu u Južnom kineskom moru, kako bi se izbegle "nove nesigurnosti" u vezi sa Tajavanom.

To je kineski ministar odbrane Vej Fenghe rekao američkom kolegi Marku Esperu, tokom razgovora na marginama samita svetskih ministara odbrane u Bangkoku.

- Tokom razgovora iza zatvorenih vrata Vej je pozvao Espera da prestane da demonstrira silu u Južnom koneskom moru i da ne provocira i ne eskalira tenzije u tom regionu - rekao je portparol kineskog ministra Vu Kijan, prenosi Rojters. Do razgovora dvojice ministara je došlo dve nedelje nakon što je visoki zvaničnik Bele kuće osudio "mešanje" Kine u Južnom kineskom moru, ali i dan nakon što je Esper javno optužio Peking da "sve više koristi silu i zastrašivanje radi ostvarenja svojih strateških ciljeva" u regionu. Kina polaže pravo na skoro celu površinu Južnog kineskog mora, bogatog energijom, gde je postavila vojne baze na veštačkim ostrvima. Međutim, pravo na delove mora polažu i Bruneji, Malezija, Filipini, Tajvan i Vijetnam.

SAD optužuju Kinu da pokušava da zastraši azijske susede da bi došla u situaciju da eksploatiše naftu i gas, u vrednosti koja se meri milijardama dolara.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Tajvanske oružane snage spremne za borbu sa Kinom


Tajvanske oružane snage izvele su još jednu vežbu u kojoj je pretpostavljeni neprijatelj vojska Narodne Republike Kine.

U fokusu današnje vežbe tajvanske mornarice bila je neutralizacija pretnji malih grupa napadača korišćenjem malog oružja i borbom "prsa u prsa", navodi Asošiejted pres.

Vežbe je ove nedelje izvelo i ratno vazduhoplovstvo Tajvana koje je nedavno kupilo najnovije verzije američkih aviona F-16 i drugu naprednu tehnologiju. Vojska je izvela vežbe pošto je predsednica Tajvana Caj Ing-Ven, naklonjena nezavisnosti te teritorije, obezbedila drugi predsednički mandat na izborima u subotu, osvojivši 57 odsto glasova.

Vlada Narodne Republike Kine u Pekingu smatra Tajvan svojom teritorijom nad kojom treba uspostaviti kontrolu i silom ako je potrebno.

Portparol kancelarije kineske vlade za Tajvan danas je ponovio tu pretnju, reagujući na izjavu Caj Ing-Ven da Tajvan nema razlog da proglašava nezavisnost jer je već suverena država.

Narodna Republika Kina i Tajvan, čije je zvanično ime Republika Kina, imaju zasebne vlade od kineskog građanskog rata, vođenog u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka, pošto su nacionalisti predvođeni Čang Kaj-Šekom posle poraza od komunista prešli na ostrvo udaljeno 160 kilometara i na njemu uspostavili vladu 1949. godine.

Tajvan od tada faktički funkcioniše kao nezavisna država, ali kao što Peking smatra to ostrvo delom svoje teritorije, tako i Tajvan smatra svojom celu teritoriju Narodne Republike Kine. Međutim, od tranzicije ka demokratiji početkom osamdesetih godina, Tajvan je sve više isticao sopstveni identitet.

izvor

[MOTORISTA]

Američki brod plovio vodama koje su najosetljivija tačka kineske spoljne i teritorijalne politike
Tanjug 17.01.2020.

Američki ratni brod prošao je kroz Tajvanski moreuz, saopštilo je ministarsvo odbrane tog kineskog ostrva koje traži nezavisnost, manje od nedelju dana nakonšto je Cai Ing Ven ponov izabrana za predsednicu na osnovu političke plaforme protivljenja Pekingu.

- Brod je plovion, a sever kroz osetljive vode, a tajvanske oružane snage su nadgledale njegov put - stoji u saopštenju. Ministarstvo je taj događaj okarakterisalo kao "uobičajenu misiju" i navelo da ljudi mogu da budu mirni, prenosi Rojters.

Tajvan je najosetljivija tačka kineske spoljne i teritorijalne politike. Peking nikada nije isključio mogućnost da putem sile vrati ostrvo pod svoju kontrolu. Tajvan je priznalo samo 17 zemalja članica Ujedinjenih nacija, među kojima su i SAD. Uski Tajvanski moreuz je čest izvor tenzija. Kina je put tim putem dva puta poslala svoj najnoviji nosač aviona Šandong uoči izbora na Tajvanu, održanih prošle subote, što je Tajpej osudio kao pokušaj zastrašivanja.

Izvor: www.blic.rs