Ћеле кула - Ниш
Прича о Ћеле Кули почела је Првим Српским устанком, који је Карађорђе Петровић заједно са својим првацима дигао против турске владавине Србијом.
У Ресавском крају у договору са Карађорђем, сељакe и родољубе на устанак је инспирисао Стеван Синђелић, који је током устанка показао изузетну храброст, али и велики војнички дар.
У својој последњој битци Синђелић са 2000 својих Ресаваца близу села Каменица упада у турско окрижење на брду Чегар, видевши да нема никакве шансе против далеко надмоћнијег противника а не желећи да им падне у руке одлучује се на херојски чин тако што пуца у буре барута и том експлозијом диже себе и своје саборце у ваздух али и више хиљада Турака.
Нишки Хуршид паша разљућен тиме наређује да се посеку главе погинулих бораца за слободу, да им се одере кожа са лобања и испуни памуком и песком и пошаље султану у Цариград, а од лобања да се направи кула. У кулу су узидане 952 лобање Див јунака, а до данашњих дана остало их је 58.
Око куле је сад изграђена капела са спомен парком, али није увек тако било 2 пута су грађани Ниша својим средствима финансирали изградњу објекта који је штитио кулу од пропадања.
Турских извора о Ћеле-кули готово и да нема, тако да се подаци о њеном изгледу, начину градње и броју лобања заснивају на белешкама путописаца који су у 19. веку пролазили кроз Ниш. Најранији опис дао је београдски лицеј Исидор Стојановић, а нешто детаљнији опис о ондашњем стању Ћеле-куле дао је Живан Живановић 1882. године: „Ја сам брижљиво бројао, и на остатку од куле само било је са северне стране 123 главе, а западне стране 103, са источне 105 и с јужне 180 – свега 511 глава.
Благородна душа мештана није могла да гледа ову страшну слику недела, те су кришом многе главе поскидане и с пијететом положене у гробља.
У Европи се за Ћеле-кулу по први пут чуло из списа француског песника Алфонса де Ламартина који пише "Србија у коју ћемо да ступимо, сада је слободна, и песма слободе и славе одјекивала је у кули Срба који су умрли за своју земљу. Ускоро ће и сам Ниш бити њихов. Нека сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по каквoj су je цени њихови очеви откупили."
Херојски потез Стевана Синђелића, његових Ресаваца као и многих других родољубљ који су животе дали за слободну Србију, веровали су и донели су слободу, али нам оставлјају дужност да их никада не заборавимо.
