Lovački aeroplan Avia BH u Vazduhoplovstvu vojske

(1/7) > >>

MOTORISTA:
Avia BH-33

Avion Avia BH-33 je nastavak razvoja lovca BH-21, prototip je bio razočarenje sa svojim performansama tako da ni ugradnja jačeg motora nije pomogla. Kao odgovor na ove probleme je redizajniran trup aviona i to je dalo rezultata, tako da je ovaj novi avion smatran vrhunskim lovcem kada se pojavio. Trup je bio metalne, a krila drvene konstrukcije presvučena platnom.

VV kraljevine Jugoslavije je nabavilo 23 aviona u od čehoslovačke i licencu za još 40 aviona koji su proizvedeni u fabrici Ikarus. Početkom drugog svetskog rata ovi avioni su se nalazili u lovačkim pilotskim školama, a dve Avie su uzele učešća u borbi protiv meseršmita 109 iz 7/JG 26. Obe su oborene, a piloti su poginuli.

Po završetku aprilskog rata, nemci su zarobljene Avie predali novoformiranom Ratnom Zrakoplovstvu NDH, ukupno 7 aviona koji su nosili vojnoevidencijske brojeve (RZ NDH) od 3301 do 3307.

     tip: lovac jednosed
     motor: jedan zvezdasti,vazuhom hlađeni,devetocilindrični,Gnome-Rhone 9Ad Jupiter (pravljeni po licenci u IAM Rakovica AD),od 480 KS
     dužina: 7.04 m
     razmah krila: 8.9 m
     površina krila: 22.2 m2
     mase: prazan 830 kg,poletna 1250 kg
     brzina: 270 km/h
     penjanje: 11 m/s
     plafon leta: 8000 m
     autonomija leta: ?
     dolet:483 km
     naoružanje: 1 ili 2x7.7 mm Darne M1930,sinhronizovana


 19.jpg (14.4 KB. 278x186 - viewed 1482 times.)


 20.gif (2.74 KB. 415x177 - viewed 1475 times.)

Deligrad:
Lovački aeroplani Avia BH.33



Konstruktori fabrike “Avija”, tvorci velike familije aviona poznatih po skraćenici BH (BH), inženjeri Beneš (Pavel Beneš) i Hajn (Miroslav Hajn) razvili su prototip BH-21J (prvi let 10. maja 1926) adaptacijom svog lovca BH-21 (vojna oznaka B-21) na novi motor Gnom Ron Jupiter 9Ab (ili 9Ac) nominalne snage 420 KS. Pošto prototip nije pokazao bitna poboljšanja u brzini, projektovan je potpuno novi tip BH-33. Prvi prototip sa motorom Walter Jupiter VII nominalne snage 480 KS poleteo je 27. septembra 1928, a dva dana kasnije i drugi sa motorom Jupiter VI nominalne snage 420 KS. Službene probe aviona sa motorom verzije VI izvršene su u oktobru pred komisijom MNO, a “Avija” je reklamirala svoj novi avion kao jedan od najboljih evropskih lovaca, što nije bilo daleko od istine. Međutim, koncepcija je već krajem dvadesetih počela da zastareva i mada je fabrika pokušavala da održi korak u tehničkom smislu, očekivani uspeh je izostao. Proizvedeno je samo 9 BH-33 (zajedno s prototipovima). Godine 1928, pet aviona je otkupilo VL (vojna oznaka B-33) a godinu dana kasnije tri su prodata Belgiji i jedan Poljskoj (samo poljski primerak je imao Jupiter VII). Poljska je izradila 50 licencnih BH-33 pod oznakom PWS-A (PWS Type A).

Vrlo brzo posle prvih letova, fabrika je poslala u Kraljevinu SHS drugi prototip BH.33.2. Prikaz i “praktične probe aeroplana B.H.33” izvršeni su u oktobru i novembru 1928. godine u Novom Sadu i Beogradu. Pri tome su vršena i upoređivanja sa tada novim francuskim lovcem Devoatin D. 27, a avion BH-33 isprobali su i mnogi naši piloti.

Prototip poboljšane verzije Avia BH-33E (trup elipsastog preseka od čeličnih cevi i posebne pokrivke za svaki cilindar motora Jupiter VI) poleteo je 28. maja 1929. godine. U toku leta iste godine fabrika je eksperimentisala sa različitim motorima i NAKA prstenom. Tako su nastali prototipovi BH-33E-VII (Jupiter VII nominalne snage 480 KS) i BH-33H (serijski B-33 sa BMW Hornet 525 KS, licenca Pratt & Whitney) sa vojnom oznakom B-131. Čehoslovačko MNO preuzelo je ta dva prototipa za učešće na Trećoj utakmici zemalja Male Antante i Poljske (održana 4-8. septembra 1929), a Kraljevina je kupila tri BH-33E za istu namenu. Posle izvoza u Kraljevinu SHS, jedan avion (BH-33P) prodat je Poljskoj a tri (BH-33E) Sovjetskom Savezu.


 Avia BH 33E.jpg (33.59 KB. 750x403 - viewed 902 times.)


Interesantno je da je jedna Avija BH-33 letela i u sastavu republikanske avijacije na početku španskog građanskog rata. Izgledalo je da avion BH-33E neće biti serijski proizvođen jer u tom trenutku nije bilo porudžbina za serijsku izradu toga tipa. Konstruktori su adaptirali BH-33 na motor Škoda L (prototip BH-33L poleteo 2. avgusta), a tu verziju usvojilo je VL pod oznakom Ba-33 (proizveden 81 avion).

Već godinu-dve posle uvođenja lovaca Devoatin D.1 u službu Vazduhoplovstva Kraljevine SHS postalo je jasno da taj tip ima ozbiljnih konstruktivnih nedostataka zbog čega je došlo do velikog broja udesa. Broj aviona osetno je smanjen a svi preostali primerci morali su da odu na modifikaciju repnog sklopa. U takvim okolnostima, VV je nabavilo 1929. dva moderna lovačka tipa (tri Avija BH-33E i četiri Devoatin D.27) koji su bili namenjeni za uzor, uporedna ispitivanja i ocenu u zemlji, pre donošenja konačnog izbora. Avion D.27 nije prihvaćen, iako je kupljena licenca za njegovu proizvodnju u zemlji.

Prva tri jugoslovenska primerka “Avijinog” lovca (čehoslovačka oznaka Avia BH-33E-SHS, prema imenu države kupca) stigla su u leto 1929. u Kraljevinu i odmah su iskorišćeni (kao i tri lovca D.27) za učešće na Utakmici Male Antante u septembru. Nešto kasnije, usled gubitka jednog od njih (1011), fabrika je isporučila Jugoslaviji četvrti avion (1019).

Početkom tridesetih Vazduhoplovstvo vojske je imalo samo tridesetak (ili nešto više) potpuno zastarelih lovaca Devoatin D.1 i 6 Devoatina D.9 kao i 7 relativno modernih lovaca i to 4 Devoatina D.27 i tri BH-33. Zbog nedostatka lovaca, beogradski 6. vazduhoplovni puk (VP) bio je prinuđen da koristi u to vreme dvosede izviđače Potez-Hispano kao lovačke avione.

U takvoj situaciji, Komanda i novi komandant VV, đeneral Milutin Nedić, bili su prinuđeni da hitno potraže rešenje. Odlučeno je da se nabave najbolji lovački tipovi i to je i učinjeno. Odluka o kupovini Avija BH-33, doneta je u skladu sa već ranije donetom odlukom da se u Čehoslovačkoj nabave veće količine oružja za Jugoslovensku vojsku. Dok se čekala isporuka Avija naručeni su i najnoviji britanski lovci Hoker Fjuri. Oba tipa, nešto stariji BH-33 i potpuno novi Fjuri, predstavljali su najbolje tipove lovačkih dvokrilaca na tržištu toga vremena.


 avia bh 33....jpg (117.72 KB. 836x585 - viewed 1102 times.)


Obe nabavke, 3 Fjurija i 20 Avija BH-33E, realizovane su 1931. godine. Isporuke “Avijinih” lovaca trajale su od maja do oktobra te godine, a prelete su vršili čehoslovački piloti. Od 1931. do 1933. ti avioni su bili redovni učesnici Utakmica za kraljev pehar koje su se održavale na rođendan prestolonaslednika Petra, svakog 6. septembra.

Pri nabavkama iz inostranstva, Vazduhoplovstvo vojske je obično, kada je to bilo moguće, primenjivalo princip - uvoz manjih količina, a zatim licencna proizvodnja u zemlji. Tako je učinjeno i kod BH-33, ali od njihove proizvodnje se odustalo jer se Vazduhoplovstvo vojske odlučilo za nabavku modernijih Fjurija. Međutim, pošto je došlo do višegodišnjih odlaganja planirane kupovine britanskih lovaca i vazduhoplovstvo je bilo primorano da ipak krene u licencnu proizvodnju lovaca Avija koji su predstavljali privremeno rešenje za minimalnu popunu lovačkih jedinica. Pored toga u uslovima privredne krize, “Ikarusu” je obezbeđen posao, pošto je licenca za izradu lovaca BH-33 ranije otkupljena. Da je bila ostvarena nabavka Hoker Fjurija u ranim tridesetim godinama, sigurno ne bi bilo licencne proizvodnje BH-33, jer ne bi bilo potrebe za već zastarelim lovcima BH-33 sa motorom bez kompresora.

Od novembra 1932, “Ikarus” je počeo da opravlja BH-33, a od polovine avgusta do kraja 1933. izvršio je opravke ili revizije čak 16 aviona iz uvezenog kontingenta od 20 lovaca i jednog od prva tri kupljena aviona. To pokazuje da su BH-33 veoma intenzivno korišćeni od druge polovine 1931. do druge polovine 1933. godine. U jesen 1933. “Ikarus” je pripremio proizvodnju BH-33, a od 11. januara do kraja aprila 1934. isporučena je prva serija od 5 aviona. Tokom leta 1935. predata je druga serija (6 aviona), u periodu maj-juli 1936. treća (5) i u februaru-martu 1937. četvrta (6).

BH.33E No.1045, proizveden u Ikarusu

 avia.jpg (40.56 KB. 677x474 - viewed 409 times.)


Sa 22 “Ikarusova” aviona, ukupan broj lovaca BH-33 koji su prošli kroz jugoslovensko vazduhoplovstvo dostigao je 46 primeraka. Taj tip je glavni (a praktično i jedini) lovački tip (avion za borbu) Vazduhoplostva vojske u periodu 1931-1937, sve do uvođenja britanskih Fjurija II. Prestonički 6. vazdujoplovni puk bio je glavni korisnik BH-33; njegova 51. vazduhoplovna grupa i 1939. godine leti na tom tipu.

Svi jugoslovenski BH-33 proizvedeni u matičnoj fabrici originalno su opremljeni čehoslovačkim motorom Walter Jupiter VIFH nominalne snage od 450 KS (u kasnijem periodu službe dobili su domaće motore). Licencni avioni opremani su isključivo domaćim IAM Jupiter 9Ad nominalne snage 420 KS, jugoslovenskom licencnom verzijom motora Jupiter VI.

Fabrička oznaka BH-33E-SHS dodeljena 1929. jugoslovenskoj verziji ispisana je u fabrici na repovima prvih primeraka u obliku B.H.33E. Po istom principu, fabrička oznaka 20 uvezenih serijskih primeraka bila je BH-33Y. Međutim, Vazduhoplovstvo vojske nije usvojilo fabričku oznaku - na tih 20 aviona ispisan je standardizovani ćirilični natpis AVIA BH33, kasnije korišćen i na “Ikarusovim” primercima. Uobičajeni naziv tipa u Jugoslaviji bio je B.H.33 odnosno BH.33.

Balkanski sporazum (Balkanska antanta), savez Kraljevine Jugoslavije, Grčke, Rumunije i Turske, potpisan je 9. februara 1934. u Atini, a početkom 1935. u Grčkoj je izbila tzv “venizelistička pobuna”. Na zahtev grčkog premijera, Kraljevina Jugoslavija je poslala u martu 1935. vojnu pomoć, koja se, pored ostalog, sastojala i od desetak vagona bombi i municije i 17 aviona (12 Brege-19 i 5 lovaca Avia).

Jugoslovenski piloti izvršili su prelet 5 Avija bez ikakvih oznaka, direktno iz Beograda, u martu 1935, maršrutom Beograd-Kraljevo-Skoplje-Sede Grci su ih obeležili sa 1-5. Izgleda da je, nešto kasnije, jedan avion (No1031) vraćen, jer je u grčkom vazduhoplovstvu ostalo samo 4 aviona toga tipa. Ti avioni su služili u I odeljenju 20. mira ( 20) EVA, zajedno sa dva lovca Avia B.534, a zvanično su otpisani 19. februara 1940. godine. U poslednjem periodu služili su kao “naoružani avioni za vezu”.

Lovci BH-33 izlazili su 1939. godine iz upotrebe kao potpuno zastareli. Posle uvođenja modernih niskokrilaca, preostali BH-33 prestali su da se koriste kao lovci a namena im je promenjena - postali su “prelazni lovački školski avioni” (po klasifikaciji iz 1940: “jednomotorni avion, ranije namenjen za borbu, sada samo za trenažu, sa motorom Jupiter 420 KS”). Na dan 1. aprila 1940. još uvek su na stanju 22 Avije, klasifikovani kao “stariji lovački avioni“, ali već početkom jula nisu više na spisku operativnih ratnih aviona VV.

 U Aprilskom ratu korišćeno je operativno samo 6 aviona Avija: tri naoružana (jedan u 5. lovačkom puku i dva u 2. odeljenju 3. pilotske škole u Mostaru) i tri nenaoružana (u istom odeljenju 3. pilotske škole). Dva naoružana BH-33 iz Mostara oborena su u borbama kod Podgorice što je kuriozitet s obzirom na starost tih aviona.

Fabrika “Ikarus” predala je 4. aprila 1941. poslednja četiri opravljena BH-33 Vazduhoplovnoj opitnoj grupi. Nemačke snage zaplenile su 11 Avia Jeäger a do kraja juna 1941. godine Nemci su odvojili nekih 25 aviona iz ratnog plena (među njima i 4 Avije) na aerodromu Zemun za NDH. Međutim, svi ti avioni su ostali u Zemunu jer su isečeni. Hrvatsko Bojno Zrakoplovstvo koristilo je 7 BH-33E obeleženih sa 3301-3307 (poslednja upotreba 1944. godine). Italijani su zaplenili samo jedan avion u Nikšiću (BR. 2005/28).

Dreadnought:
Od strane italijana zaplenjena Avia BH-33 na (Br. 2005/28) iz Treće pilotske škole.



 zaplenjeni bh33.jpg (61.46 KB. 482x339 - viewed 352 times.)

TNT024:
Samo da dodam ako nekoga zanima.
Fabrički brojevi aviona proizvedenih u fabrici Avia su bili:1009, 1010, 1011, 1019, 1021–1040; a u fabrici Ikarus: 1041–1062; Ev.br. 2001-> .

Dreadnought:
Reklama za lokalno proizvedenu u Ikarusu Aviu BH-33 u jednom od vazduhoplovnih godišnjih almanaha.


 avia bh 33.jpg (142.54 KB. 936x610 - viewed 397 times.)



 avia bh 33 reklama .jpg (66.15 KB. 487x680 - viewed 365 times.)



Navigation

[0] Message Index

[#] Next page