Prva upotreba balona u ratne svrhe

[Deligrad]

Prva upotreba balona u ratne svrhe
(ovaj tekst sam uradio zahednički sa kolegom P. Miladinovićem)


Jezuita Lana (Franzisko Lana), matematičar koji je teoretski izmislio vazdušne brodove prvi je, još sredinom XVII veka (1670. g.), vrlo jasno predvideo moć vazdušnog rata:”Koji je to čovek koji neće da vidi da ni jedan grad ne može da bude zaštićen od iznenadnog napada vazdušnih brodova koji u bilo kom momentu mogu doći iznad trgova i stambenih zgrada i spustiti svoju posadu na zemlju. Ili u slučaju brodova koji jedre morima ovi vazdušni brodovi se mogu spustiti do visine jedara i zatim preseći užad ili, bez spuštanja tako nisko, jednostavno baciti gvozdene kugle koje mogu oštetiti brodove i poubijati posadu, ili jednostavno mogu izazvati vatru bacanjem vatrenih lopti i bombi. Uostalom, ne samo brodovi već i kuće, utvrđenja pa i čitavi gradovi mogu biti uništeni sa sigurnošću iz vazdušnih brodova projektilima snažno bačenim sa velike visine.” 
Portugalski pronalazač Guzman (Lourenço Don Gusmão) je 1709. g. upozoravo portugalskog kralja na mogućnost upotrebe vazduhoplovstva u ratu. On je tvrdio da će:” Mesto pod opsadom biti u mogućnosti da se sve vreme snabdeva profijantom, ljudima i municijom i da će ljudi moći da napuste opsednuti grad ili utvrđenje a da ih opsađivač neće moći u tome da omete.” Inače, Guzman je izradio i projekat jednog balona.
Braća Mongolfije su još 1783. g. tvrdila da se baloni mogu upotrebiti za potrebe vojske, pre svega za rekognosciranje neprijateljske armije i održavanje veza sa opsednutim mestima. Decembra 1783. g. je i francuski general Menije predložio Pariskoj akademiji da se baloni upotrebe u ratu, ali Akademija taj predlog nije uzela u razmatranje.
Do prve praktične primene balona u ratne svrhe doći će u vreme Francuskih revolucionarnih ratova.
   Francuski general Šansel (Chancel) je 1793. g. iz opsednutog valensijanskog garnizona pustio slobodni balon ali je ovaj, umesto da stigne do generala Kistina, pao u ruke neprijatelju, princu Koburgu, i to zajedno sa kurirom koji je nosio važna naređenja.
   Prva država sa vazduhoplovnim odredom je bila Francuska. Giton de Morvo (Guyton de Morveau), čuveni hemičar ali i vazduhoplovac, predložio je, u početku Francuske revolucije, Komitetu javnog spasa upotrebu vezanih balona (Ballons captifs) za osmatranje tokom opsada, ali i na otvorenom bojnom polju. Pošto je predlog usvojen, 25. oktobra 1793. g. su poznati fizičari Kutel (Jean Marie Coutelle) i Žak Kont određeni da vrše opite sa vezanim balonima. Pošto su se opiti, vršeni u Medonu i Versaju, pokazali kao vrlo uspešni, osnovana je 2. aprila 1794. g. (14. žerminala II godine) “vojna aeronautika“ (Aérostiers Militairs). formiranjem u Medonu aerostatske čete kojoj je za komandanta postavljen Kutel u činu kapetana. ^eta je po formaciji imala po jednog kapetana, poručnika i potporučnika i 26 podoficira i vojnika. Vojnici su bili naoružani krivom pešadijskom sabljom i pištoljem. ^eta je raspolagala i sa dva municijska vozila određena za prenos materijala. Već 30. aprila 1784. g. četa je partiva Mobež. Dva meseca po formiranju, četa je bila na službi kod opsednutog Mobeža i gde je 2. juna 1794. g. prvi put upotrebljen vodonikom punjeni balon “L'Entreprenant” (Preduzimljivi), zapremine 300 m3. Tu se Kutel dizao balonom sa još jednim generalštabnim oficirom u balonskoj gondoli i osmatrao austrijske položaje. Tokom ove opsade balon je proveo u vazduhu ukupno oko 50 časova. Zatim je balonska četa učestvovala u borbama kod Šarleroa i Flerisa. Osmatranja vršena iz balona su dosta doprinela uspehu najpre francuske Mozelske vojske a zatim i vojske na reci Masu. Zahvaljujući ovim uspesima formirana je i druga četa za Rajnsku armiju koja se pod komandom Kutela pojavila decembra 1794. g. pred Majncom, ali je ovog puta uspeh izostao. Nešto ranije, septembra 1794. g, pojavio se kod Brisela i jedan francuski cilindrični balon.
   Uticaj vezanih balona na moral austrijskih i nemačkih oficira i vojnika je bio iznenađujuće jak. O tome je sam Kutel napisao:”Austriske vojskovođe i oficiri, čudili su se ovom načinu izviđanja, i ovoj slobodi. ^esto puta čujahu se izreke, samo su Francuzi sposobni tako šta da izmisle i stvore, kad se je htela da uveri vojska, da su i oni sposobni da to isto stvore. Nemački vojnici koji svuda viđahu ovake špijune u vazduhu, kako pišu i daju razne znake, mišljahu da je nemoguće ma kakav pokret učiniti, koga Francuzi ne bi primetili, i držahu da su izdani i prodani. Naprotiv francuski vojnici stekoše ovim vazduhoplovstvom samopoverenje i hrabrost, i smatrahu ovako izviđanje, kao nov dokaz francuske slave.”
Nešto kasnije, oktobra 1795. godine, osnovana je u Medonu “Narodna aerostatska škola” za pripremu budućih oficira vazduhoplovaca. Najpre je upisano 60 pitomaca koji su izučavali fiziku, hemiju, mehaniku i geografiju, a vežbali su i upravljanje balonima. Po izlasku većeg broja svršenih pitomaca osnovan je vazduhoplovni bataljon. Tako je u 1796. g. francuska armija imala 4 privezana balona od kojih je jedan, posle bitke kod Vircburga (3. septembra 1796. g.), pao u ruke Austrijanaca i kod njih se još čuva u Vojnom muzeju u Beču. Napoleon je 1798. g. rasformirao vazduhoplovne jedinice i ukinuo školu u Medonu.
Nešto pre rasformiranja, jedna četa vazduhoplovaca je služila i u Egiptu. Međutim, pošto su Englezi u pomorskoj bici kod Abukira uništili sva postrojenja za proizvodnju gasa, Francuzi su se morali da se zadovolje time da samo u praznične dane dižu balone koji su, na opšte iznenađenje, ostavljali Egipćane potpuno indiferentne.
   Tokom englesko-danskog rata od 1807. do 1811. g, u Kodani su vršeni opiti sa vezanim balonom koji je konstruisao danski kapetan Koldingem. Bilo je planova i za upotrebu balona u Napoleonovoj kampanji u Rusiji. Jedan Nemac je nameravao da napadne Napoleona i njegov štab pomoću velikih balona napunjenih eksplozivom ali ovaj svoj plan nikada nije realizovao. Francuzi su 1814. g. upotrebili balon za osmatranje iz opsednutog Antorfa.