PALUBA
March 29, 2024, 10:42:43 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Srpski glatkocevni topovi liveni u Kragujevcu  (Read 3751 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Deligrad
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 241


Нема дoбрих закoна без дoбрo наoружане војне силе


« on: October 15, 2010, 03:09:38 pm »

Ovaj rad je urađen u saradnji sa koleginicom Oliverom Dumić


Српски глаткоцевни топови ливени у Крагујевцу

Под руководством швајцарског мајора Орелиа (Oreli) (ангажованом у српској војсци од 11/23. априла 1853. године и који је у то време био у служби Главне Воене Управе) предузето је током 1853. године у Крагујевцу подизање и организација радионица за израду лафета. Али најпре је требало конструисати лафет и једнообразна војна возила а пре свега сам артиљеријски систем.

За то је формирана посебна комисија која никако није могла да се одлучи између пруског система C-1842 и француског система Вале (Valee) М 1827. Због тога је наређено швајцарском мајору Карлу Орелију (Karlo Oreli) да он донесе одлуку. Он је предложио различите моделе артиљеријског оруђа – зависно од намене: француски Вале (Valee) M.27/53 12 тешки пољски топ, швајцарски М.53 6 пољски топ, француска Вале (Valee) M.27/53  дуга хаубица калибра 16 цм (или од 32), швајцарска кратка хаубица од 12 (или од 132 мм) M.53 и француска Вале (Valee) M.27/53  брдска хаубица од 12.  Међутим ове ознаке артиљеријских оруђа треба узети само условно. Наиме Прописом Попечитатељства (владе), у наоружање српске војске су званично уведени швајцарски модел лаког пољског топа од 6 , швајцарски модел кратке хаубице калибра 12 , као и француски модели тешког пољског топа од 12 , дугачке шестоцолове хаубице (од 12  такође) и горске (тј брдске) хаубице. Ово су биле званичне ознаке ових артиљеријских оруђа како се и јављају у службеним документима. Стварни калибри ових артиљеријских оруђа, по данашњим стандардима, су били следећи: пољског топа од 6 фунти 95,5 мм, а топова од 12 фунти 121,4 мм.

Из писма Министру унутрашњих дела ВN0 1292 од 13/25. октобра 1853. г. дознајемо да је потпуковник Орели предузео израду нацрта лафета по швајцарском моделу и да је за ту врху доведен и један стручни мајстор-бравар из Ораовице у Аустрији. Међутим нацрт лафета нје могао никако да задовољи комисију те је дат налог српском официру Петру Протићу Драгачевцу који је радио са Орелијем да да свој нацрт лафета. Његов нацрт, заснован на лафету пруског система C-1842 је коначно и усвојен. Након тога, почетком 1854. г. Орели је из Београда прешао у Крагујевац да оснује одељење за опрему изливених топова као и лабораторију. Али ни у овоме није успео па је донета одлука да Лубри (Charles Loubry) преузме руковођење целом тополивницом а Орели је напустио Србију. Док се у Крагујевцу завршавала тополивница барутану у Страгарима је преуредио и модернизовао чешки стручњак Жак. Он је инсталирао нове машине и опремио лабораторију и побољшао смештајне услове. Међутим и он је морао убрзо да оде.

Из акта Министра унутрашњих дела ВНo 1319 од 16/28. октобра сазнајемо да је прво ливење топова изведено 15/27. октобра 1853. г. у присуству књаза Александра Карађорђевића, и да је том приликом изливено 6 топовских цеви, а на потпуно задовољство књажево. У Крагујевцу је врило од света, а пуцњеви из 11 старих топова огласили су срећан почетак рада тополивнице и дали знак за опште весеље. Лубри, радници и сви Лубрију придодати српски официри добили су поклоне у талирима, шампањцу, коњима и сабљама. ^ак и Лубријева жена и ћерка добиле су разне поклоне у стварима и накиту. Премда није био расписан зајам, по целој Србији су имућнији људи давали прилоге за тополивницу.

Остала су ливења вршена овим редом: 27. новембра/9. децембра 1853. г. (изливена 4 топа и 2 кубусе), 23. јануара/4. фебруара 1854. г. (са делимичним успехом, 3 цеви су биле исправне а 3 неисправне), 14/26. фебруара 1854. г. (4 топа и 2 кубусе), 20. марта/1. априла 1854. г. (4 топа и 2 кубусе), 8/20. маја 1854. г. (2 топа и 4 кубусе), 29. маја/10. јуна 1854. и 12/24. јуна 1854. године. Потом је ливење привремено обустављено јер је нестало калаја.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Као што смо већ навели, упоредо са ливењем топовских цеви се кренуло и са израдом лафета и лаборисањем муниције. Због тога су у оквиру Тополивнице настала два нова објекта – Лафетница и Лабораторијум (касније Пиротехника). Такође је конституисан Арсенал за смештај готових производа. Нешто касније, 6/18. јула 1855. г, наређено је да се у подножју Господаревог брда (иза старе крагујевачке касарне) подигне стално артиљеријско стрелиште за пробу топова. Прва проба топова је извршена 8/20. и 9/21. марта 1856. г. на истом месту.

У лето 1854. г, Лубри је постао скоро неподношљив због своје болести, чудно се понашао, а и из Париза су захтевали да напусти Србију. Коначно 21. августа/2. септембра 1854. године Лубри је напустио Крагујевац, а на његово место је дошао Милутин Јовановић – први учени српски тополивац. После одласка Лубрија, за директора Тополивнице је постављен капетан Петар Протић. Лубри је отишао у Француску где је ускоро и умро, а књаз Александар је, у знак захвалности, послао његовој породици знатну суму новца као помоћ.
До одласка Лубрија (августа 1854. г.) произведено је 46 артиљеријских оруђа (4 топа од 3 фунте, 20 топова од 6 фунти, 10 кратких хаубица од 12 фунти, 8 дуге хаубице од 12 фунти и 4 планинске хаубице), мада је од њих само 8 оруђа било на лафету (тј само је 8 лафета са предњацима било израђено).

Милутин Јовановић је крајем септембра 1854. г. салио 2 тешка пољска топа од 12 фунти и 2 лака пољска топа од 6 фунти. Била су то прва 2 тешка пољска топа од 12 фунти јер њих Лубри није лио. Ливење је настављено па је нешто касније 9/21. марта 1855. г. било је у крагујевачкој тополивници 25 старих топова (стране израде) и 55 нових топова (изливених у Крагујевцу). Од старих топова било је 5 двофунташа, 4 трофунташа, 9 шестофунташа и 4 дванаестофунташа. Од старих хаубица (кубуза) била је једна од десет фунти и 2 од дванаест фунти. Од нових топова било је 4 трофунташа, 23 шестофунташа и 6 дванаестофунташа а од хаубица 8 дугих од дванаест фунти, 10 кратких од дванаест фунти и 4 брдске од дванаест фунти. До 16/28. марта 1855. године било је изливено 55 оруђа и то 41 по швајцарском, 10 по француском и 4 по аустријском систему. На новим оруђима нису биле постављене нишанске справе а нису ни били испробани сви топови.

Од 55 нових оруђа 32 су била без лафета. Укупно је после првих шест горе споменутих артиљеријских оруђа под Милутином Јовановићем до 30. априла/12. маја 1857. године саливено 33 оруђа и то 10 лаких пољских топова, 17 тешких пољских топова, 4 горске (брдске) хаубице, једна дугачка хаубица од 12 фунти и један лаки топ од три фунте Лихтенштајнског (Lihtenstain) типа за потребе књаза када је он у Београду. Дакле, укупно 88 артиљеријских оруђа. Планирано је да се салије још један тешки пољски топ па да се направи пауза. Међутим, на основу каснијих спискова изгледа, по свему судећи да тај топ никада није саливен јер се увек јавља 21 тешки пољски топ. У Лафетарници је за исто време израђено 53 лафета за оруђа разног калибра, 41 предњак, 21 мунициона кола и једна ковачница (покретна на колима - напомена аутора). По нешто другчијим подацима до 1857. године изливено је укупно 86 оруђа. Слабост у раду тополивнице огледала се у томе што није био утврђен тип и калибар топова које је требало поризводити. Полазећи од броја изливених топовских цеви и друге опреме комисија је закључила да је у тополивници још неопходно поризвести 28 лафета, 28 предњака, 65 кара за превоз, 28 кара (муниционих сандука) за ношење муниције, 10 пољских ковачница, 48 кола за артиљеријску муницију, 60 кола за батеријске потребе и 160 резервних кола за пешадијску муницију.

По предрачуну од 9/21. маја 1856. г. један крагујевачки топ је коштао српску државу 12600 гроша а буxет крагујевачке Тополивнице износио је за 1856. годину тачно 37263 талира.

Са завршетком Кримског рата, донета је 1857. г. одлука да се даљи рад Тополивнице обустави. Ипак, на основу рада посебне комисије одустало се од тог закључка и решено је да се настави са ливењем топова али у смањеном обиму. Истовремено је решено да се организује преправка старих пушака на савременије системе као и да се производи друга војна опрема.

Поручник Мил. Кренцер је 8/20. априла 1859. г. израдио прву привремену таблицу гађања за сва артиљеријска оруђа и истовремено је определио употребу диоптера на њима.

Указом од 11/23. јула 1860. г. објављен је пропис о уређењу крагујевачке фабрике оружја под називом “Устројеније правителства оружнице у Крагујевцу”. Те су се године лила и прва звона у крагујевачкој фабрици.

Током 1860. године изливено је још 24 брдских хаубица Вале од 12 фунти што су и последња изливена глаткоцевна оруђа у Крагујевцу.
Законом је 27. априла/9. маја 1862. г. установљена у Крагујевцу Артилериска Управа, под којом су били Управитељство оружнице, Главни Воени Арсенал и Страгарска барутана.

Убрзано се радило и на усвајању новог аритљеријског система са изолученом цеви али то је једна друга прича.

На предлог српског војеног министра књаз Михаило решио је, 22. 07./03. 08. 1862. г. да се српска артиљерија преустроји тако да батерије, као јединице тактичне, буду састављене из 4 топа и 2 хаубице свака. Истим решењем војеном министру је препоручено, да за почетак образује 8 батерија шестофунтовних и 3 батерије дванаестофунтовне, осим резервне артиљерије коју је требало  сву такође по истом обрасцу да устроји. Овим су дотадашња решења у устројству стајаће војске а која су се односила на састав артиљеријских батерија стављенљ ван снаге.
 
У вези са тим решењем министар војени је издао наређење команданту артилерије и заступнику начелника артилериске управе по коме се срспка артиљерија за сада организује у 8 батерија шестофунтових и 3 батерије дванаестофунтових топова. Свака батерија је требало да се састоји из 4 топа и 2 кубузе. У прилогу наређења војни министар је послао и распоред батерија по нумерама топова и кубуза, уз препоруку, да сходно овом нумеричком распореду све топове и кубузе у батерије, по нумерама топова или кубуза распореде и батеријама да дају бројеве назначене у приложеном распореду. Предвиђено је било да ако има топова или кубуза са таквим нумерама, да немогу у батерије за сада да се распореде сходно предвиђеним распоредом, такве топове и кубузе је требало назначити у списку, који је требало одмах поднети војном министру, као што ће се јавити министру и о распореду батерија.
Распоред топова и кубуза по батеријама и састав батерија нумерично био је следећи:

I батерија (4 топа 6 Но 1,2,3 и 4 и 2 дуге 13с хаубице Но 1 и 2),
II батерија (4 топа 6 Но 5,6,7 и 8 и 2 дуге 13с хаубице Но 3 и 4)
III батерија (4 топа 6 Но 9,10,11 и 12 и 2 дуга 13с кубуза Но 5 и 6)
IV батерија (4 топа 6 Но 13,14,15 и 16 и 2 дуга 13с кубуза Но 7 и 8)
V батерија (4 топа 6 Но 17,18,19 и 20 и 2 кратка 13с кубуза Но 1 и 2)
VI батерија (4 топа 6 Но 21,22,23 и 24 и 2 кратка 13с кубуза Но 3 и 4)
VII батерија (4 топа 6 Но 25,26,27 и 28 и 2  кратка13с кубуза Но 5 и 6)
VIII батерија (4 топа 6 Но 29,30,31 и 32 и 2 кратка 13с кубуза Но 7 и 8)
IX батерија (4 топа 12  Но 1,2,3 и 4 и 2 кубуза 16с Но 1 и 2)
X батерија (4 топа 12 Но 5,6,7 и 8 и 2 кубуза 16с Но 3 и 4)
XI батерија (4 топа 12 Но 9,10,11 и 12 и 2 кубуза 16с Но 5 и 6)

Из овог списка видимо да се од крагујевачких глаткоцевих артиљеријских оруђа августа 1862. године налазило се у наоружању 32 топова од 6, 12 топова од 12, 8 дугих хаубица од 13 цм, 8 кратких хаубица од 13 цм и 6 хаубица од 16 цм или укупно 66 артиљеријских оруђа.

Наређењем министарским од 2/14. априла 1863.г. ФНо 851 прописан је састав батерија стајаће војске:

Пољска батерија од 6 при стајаћој војсци требала је да има 4 топа од 6 и 2 кубуза, 4 официра, 1 лекара и 172 подофицира и војника. Пољска батерија од 6 при народној војсци требало је да има има 4 топа од 6 и 2 кубуза, 4 официра и 223 људи. Пољска батерија од 12 при народној војсци требало је да има има 4 топа од 12 и 2 кубуза, 4 официра и 223 људи. Био је предвиђен следећи њихов распоред:

I, II, III и IV батерија (од 6) су биле при стајаћој војсци. V батерија је била у Крагујевцу, VI батерија у Ваљеву, VII у Београду и VIII у Зајечару (све са топовима од 6), IX батерија је била у Шабцу, X у Неготину и XI у Алексинцу (ове три са топовима од 12).
Брдске батерије са 6 брдских оруђа требало је да имају 3 официра и 139 људи. За њих је био предвиђен следећи распоред: I брдска батерија је у Крагујевцу, II у Ужицу, III у Карановцу и IV у Крушевцу.

Међутим, одмах затим (није сачуван тачан датум) дошло је мањих промена у распореду и формацији брдске артиљерије. Брдска артиљерија, у Крагујевцу станујућа, имала је да се раздели на четири батерије од којих ће прва и четврта остати у Крагујевцу, друга бити послата у Ужице а трећа у Карановац. Тако је IV батерија, предвиђена за Крушевац остала у Крагујевцу.

Комплет (формација) сваке брдске батерије био је сходно буxету за ту (1862. г.) годину: 1 командир, 1 наредник, 1 писар, даље за другу и трећу батерију по 2 старија и 2 млађа поднаредника и по два трубача, а за прву и четврту остало, што је буxетом војним одобрено. Осим тога трбало је да има свака батерија по 35 простих војника из стајаће војске, а друга и четврта још и по 80 народних тобxија.

Ми се овде, због простора, нећемо задржавати на употреби српске глаткоцевне ариљерије. Она ће до Српско-турског рата 1876. године бити, углавном, замењена модернијим изолученим спред пунећим топовима система Ла Хит. Ипак, глаткоцевна артиљерија ће бити употребљена врло успешно у борби нарочито у одбрани Шуматовца. Ево шта о њиховом дејству на Шуматовцу пише Сава Грујић: “Глатки шестофунташи наши, пошто су утрошили сав картеч, продужили су борбу са ђуладима. И овом несигурном муницијом сад се сигурно погађало у густе турске колоне, које су тако близу неколико пута на јуриш на Шуматовац биле вођене.” Уопште, у овом рату глаткоцевна оруђа су коришћена углавном као позицијска са прилично великим успехом.

Интересантно је да су се ова оруђа задржала у наоружању све до почетка XX века. Тако је рецимо 31. децембра 1901. г. у Нишу било 9 комплетних топова од 6 фунти (са још 7 резервних цеви) и 4 глаткоцевне хаубице од 16 цм а у Кладову 6 истих топова и 2 исте хабице. Што је још интересантније она никада нису званично ни избачена из наоружања, за разлику од рецимо Ла Хитових топова или спред пунећих пушака. Изгледа да су неке од њих запленили Бугари крајем 1915. године. У сваком случају једини сачувани крагујевачки глаткоцевни топ налази се бугарском војном музеју у Софији.




* srpski top.jpg (29.95 KB, 495x252 - viewed 242 times.)
« Last Edit: July 04, 2011, 10:28:00 am by dreadnought » Logged
barbakan
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 085



« Reply #1 on: October 23, 2010, 12:55:02 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jos malo o ovoj temi mada je sve vec receno.


* st1.JPG (291.59 KB, 725x1025 - viewed 307 times.)

* st2.JPG (302.89 KB, 725x1025 - viewed 218 times.)
« Last Edit: October 23, 2010, 03:54:33 pm by Boro Prodanic » Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #2 on: July 04, 2011, 10:32:01 am »

Jedna fotogarfija iz tog perioda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* srpski top_vojska.jpg (210.05 KB, 1214x681 - viewed 235 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #3 on: February 14, 2015, 11:14:51 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.023 seconds with 23 queries.