Karabin Mosin-Nagan model 1907. godine ("M1907", "M1910")
Трёхлинейная винтовка Мосина, карабина образца 1907 годаProizvođena je od 1910. do 1917. godine.
Fabrika oružja Iževsk (Ижевские оружейные заводы)
Često se pogrešno naziva karabinom obrasca 1910g. (M1910) zbog manjih poboljšanja, izvršenih te godine.
Karabin obrasca 1907g. spada u modele koje traže kolekcionari i često se pogrešno označava kao karabin M1910, zbog pomenutih izmena. Puška obrasca 1891g. smatrana je suviše teškom i suviše dugačkom da bi je nosili inženjerci, artiljerci i signalisti, a naročito konjanici. Još 1895. godine napravljen je prototip karabina, izmenama na dragunskoj pušci. Uveden u naoružanje 1907. godine, karabin je po specifikaciji bio dug 1015mm (40 palaca), 3,276kg težak i bio je 289mm kraći i kilogram lakši od od pešadijske puške „trolinejke“ (1 „linija“ je 1/10 palca – 2,54mm). Bajonet nije predviđen.
Zadnji nišan je kratak i nekako „slabašan“ i označen od 400 do 2000 aršina (koraka). „Аршин“ ili „korak“ (шаг) je 0,711m.
Novi karabin proizvođen je od 1907. u fabrici u Iževsku, a već proizvedene dragunske i kozačke puške prerađivane su u karabine u Sestrorecku po postupku koji je razvio N.I. Jurlov.
Izmene 1910. su obuhvatale modifikaciju za metak obr.1908g. sa šiljatim zrnom, što je značilo i modifikaciju nišana i osigurača/izbacača. Ovaj karabin ipak nije dobio veliki tangencijalni nišan Konovalova, već je ostao karakterističan „mali“ zadnji nišan.
Karabini, su prerađivani u remontnim zavodima u sovjetsko vreme i te puške se razlikuju od kasnijih sovjetskih modela karabina obrasca 1938g. po šestougaonom sanduku i među kolekcionarima su poznati pod oznakom M1907 ili M1910 karabin. Originalni karabini obr.1907 su vrlo retki i savetuje se kolekcionarima da dobro obrate pažnju pre kupovine. Posebno pažljivo treba pogledati prednji i zadnji nišan i drvenu oblogu. Sovjetski karabini ovog tipa imaju veći zadnji nišan, štitnik prednjeg nišana i drugačiju gornju drvenu oblogu ili je nemaju uopšte.
Karabina obr.1907g. proizvedeno je veoma malo po ruskim merilima, naročito s obzirom na ukupnu proizvodnju od 37.000.000 komada.
Na jugoslovenskim prostorima ove puške su izuzetno retke. Nije poznato da su nabavljane 1914-15. godine, a ako su 1944-48. i dobijani ovi karabini, oni su obrasca 1938g. ili 1944g.
Jedini primerci karabina obr.1907g. na ovim prostorima mogu poticati:
- iz ratnog plena AU vojske na ruskom frontu,
- od pojedinaca koji su se vraćali iz Rusije iz zarobljeništva posle Oktobarskog prevrata ili u vreme građanskog rata,
- od vojnika i oficira iz „bele“ emigracije.
TT podaci:
Dužina: 1015mm (primerak na fotografijama je dug tačno 1007mm!)
Možda se drvo „skupilo“ za 100 godina, ili je reč o razlikama u serijama puške.
Težina (prazna): 3,276 kg.
Cev: 508mm, 4 žljeba, desno uvijanje
Magacin: 5 metaka
Repetirka, 10-12 metaka/min
Kalibar: 7.62x54R
„puščani metak obr. 1891g.“ sa oživalnim zrnom, težina metka 26,1g, barutno punjenje 2,2g bezdimnog baruta, zrno 13,73g.
„puščani metak obr. 1908g.“ sa zašiljenim zrnom, težina metka 22,45g, barutno punjenje 3,25g bezdimnog baruta, zrno 9,6g.
Početna brzina na ustima cevi: V0=560m/s (metak obr.1891g.)
V0 >800m/s (metak obr.1908g.)
Puške za jedan model metka vrlo teško mogu koristiti drugi metak bez modifikacije (zastoj je moguć na svakom metku). Nije precizno utvrđeno za koji je metak predviđena puška na fotografijama, ali zbog godine proizvodnje pretpostavljam da je za metak obr. 1908g.
Obloga puške je od brezovine.
Hod obarača je kontinualan - nema „koleno“.
Posebne kočnice nema – puška se koči povlačenjem udarača unazad i okretanjem ulevo da bi prednja ivica udarača zapela za zadnju ivicu sanduka.
Sa leve strane sanduka (niže, pod oblogom) postoji osigurač/izbacač (sklon lomljenju).
Prednji nišan je klinast, otvoren.
Na sanduku puncirano:
(grb)
„Ижевские
Оружейные Заводы
1912г.“
(petocifreni broj puške)
Ova puška je eksponat. Na njoj radi mehanizam, cev je potpuno neupotrebljiva od rđe (šipka je u cevi od 1941.), kao i zadnji nišan. Puška je proležala u bunaru 1941-45. Nedostaje nekoliko malih, ali bitnih delova, koji se ne vide na fotografijama. Zbog nestručnog tretmana „Antirostom“, sa rđom je skinut i najveći deo brunira.
