Lovci SPAD VII C1- XIII C1

(1/4) > >>

MOTORISTA:
SPAD VII C1

Avioni tipa SPAD su klasični dvokrilci drvene konstrukcije, delimično presvučeni platnom (zadnji deo trupa),a delimično metalom (motor i prednji deo trupa). Krila su međusobno bila spojena sa upornicama H profila radi smanjenja vibracija.  

Lovci SPAD su počeli da dolaze na Solunski front krajem 1917 godine. Dve francuske i jedna eskadrila „Srpske Avijatike“ (Spa 523) bile su kompletno opremljene ovim lovcima u vreme proboja Solunskog fronta.Korišćena su dva tipa lovaca SPAD VII, sa slabijim (180 KS) i jačim motorom (220 KS). U 1 srpskoj eskadrili se u vreme proboja fronta nalazio jedan lovac tipa SPAD VII C1 (sa motorom od 220 KS), kojeg je koristio komandir, major Branko Vukosavljević.


 spad.jpg (52.13 KB. 778x527 - viewed 489 times.)


Između 37 i 40 ovih lovaca je prošlo službu u vazduhoplovstvu SHS. Nasleđeno je 11 aviona S.VII C1 od Srpske avijatike, 10 do 12 aviona (uključujući i nekoliko S.XIII C1) od Aeronautike Ugarske vojske, dok je oko petnaest aviona (većinom S.VII C1) nabavljeno u Francuskoj početkom dvadesetih godina.

Pretpostavlja se da je oko trećine aviona Vazduhoplovstva kraljevine SHS bilo varijanta S.XIII C1.

Pogonsku grupu S.VII C1 činio je motor Hispano-Suiza 8Ab snage 180 KS. S.XIII C1 je pokretao motor Hispano-Suiza 8Be snage 220 KS, dok 1928 nije izvršena modifikacija preostalih S.XIII C1 ugradnjom motora Hispano-Suiza 8Ab (motori Hispano-Suiza 8Be su se pokazali kao veoma nepouzdani). To su bili osnovni lovci VKSHS do pojave Dewoitinea polovinom dvadesetih, nakon čega su korišteni u školskim jedinicama do konačnog povlačenja iz upotrebe početkom tridesetih. Izvestan broj ovih aviona je pretvoren u rulere za obuku.

     tip: lovac jednosed
     motor: jedan redni, tečnošću hlađeni, sa osam cilindara, Hispano-Suiza 8Ab, snage 180 KS
     dužina: 6.13 m
     razmah krila: 7.73 m
     površina krila: 17.80 m2
     masa: prazan 535 kg, poletna 740 kg
     brzina: 191 km/h
     penjanje: do visine od 2000 m za 6 minuta i 30 sekundi
     plafon leta: 5320 m
     autonomija leta: 2 h i 30 min
     naoružanje: 1x7.7 mm Vickers sinhronizovani

MOTORISTA:
SPAD XIII C1

Avioni tipa SPAD XIII C1 su se razlikovali od svojih predhodnika po jačem motoru i jačem naoružanju .U VV Kraljevine SHS su korišćeni u borbenim eskadrilama posle prvog svetskog rata.

     tip: lovac jednosed
     motor: jedan redni,vodom hlađen, sa osam cilindara, Hispano-Suiza 8Be, snage 220 KS
     dužina: 6.25 m
     razmah: 8.25 m
     površina krila: 21.1 m2
     masa: prazan 566 kg, poletna 856 kg
     brzina: 218 km/h
     penjanje: 2 m/s
     plafon leta: 6650 m
     autonomija leta: ?
     naoružanje: 2x7.7 mm Vickers sinhronizivani

Dreadnought:
mr. Nebojša Đokić



Spad-180 KS i Spad-220 KS

Najslavniji i najbolji francuski lovac jednosed u I SR bio je, bez sumnje, dvokrilac Spad, proizvod fabrike "SPAD" (SPAD - Société Pour l'Aviation et ses Dérivés). Avion je projektovao inž. Luj Bešero (Louis Béchéreau) u saradnji sa inž. Birkitom (Marc Birkigt) vlasnikom firme ”Hispano-Suiza” (Hispano-Suiza, skraćeno HS). Prvi prototip je poleteo u aprilu 1916, a već od jeseni započela je serijska proizvodnja tipa zvanično označenog sa Spad 7 C1 (S.7 C1; C - monoplace de chasse, lovac jednosed) od strane francuskog Tehničkog odeljenja vojnog vazduhoplovstva (Section Technique de l’Aéronautique - STAé), mada je tip često nazivan i Spad VII.

Najveći broj serijskih aviona pogonjen je motorom Hispano od 180 KS. Ukupno je napravljeno preko 5500 primeraka u matičnoj firmi i kod još 7 francuskih fabrika (Blériot, De Marcay, Grémont, Janoir, Kellner, Régy, i S.E.A.), a avion je rađen po licenci u Britaniji (220 komada) i Rusiji (100). U ratu je korišćen kod Francuza, Rusa, Amerikanaca, Britanaca, Italijana, Belgijanaca, Srba i Grka. Posle rata je upotrebljavan u mnogim zemljama, a Francuzi su ga koristili do 1928. kao standardni avion za sticanje pilotskih dozvola.
 
Lovci Spad 7 ušli su u naoružanje Vazduhoplovstva Kraljevine SHS na isti način kao i Brege 14. Prvih 11 aviona Spad 7 nasleđeno je od Srpske avijatike (iz njene eskadrile Spa.523). Jedan od tih Spadova bio je pre toga u eskadrili 521 gde je malo leteo zato što je od srpskih pilota osposobljenih za letenje na ovom tipu na aerodromu Novi Sad stalno bio samo Branko Vukosavljević koji je bio zauzet komandnim i administrativnim dužnostima. Deo tih Spadova 7 je leteo od polovine 1919. do marta 1921. u Lovačkom aeroplanskom odeljenju u Nišu.


 spad1.jpg (71.28 KB. 775x513 - viewed 464 times.)


Sledećih 8 primeraka aviona Spad 7 doterani su iz francuskog glavnog avijatičkog parka u Solunu. Poslednja količina od 12 Spadova uvedena je početkom dvadesetih zajedno sa Brege 14 a neki od njih su takođe bili Spad 13. Pojedini primerci mogli su da u trupu iza kabine ponesu foto kameru za vertikalno snimanje. Avioni tipa Spad 7 ostali su poznati kod nas kao Spad-180 KS. U Novom Sadu formirana je 11. novembra 1923. Lovačka eskadrila 1. Vazduhoplovne Komande (sa Pilotskom školom) (od novembra 1924. preimenovana u 5. lovačku eskadrilu) naoružana lovcima Spad, a izvestan broj tih aviona je korišćen do 1924. u lovačkim detašmanima izviđačkih (armijskih) eskadrila.

Od polovine dvadesetih, Vazduhoplovstvo Kraljevine SHS je uvelo avione Devoatin koji su zamenili Spadove kao lovce, a Spadovi su nastavili da služe kao nenaoružani školski aeroplani. Spomenimo da je fabrika Zmaj 1928. godine otkupila licencu za elisu Mervil za aeroplane Potez 15 i SPAD 7 pa je krajem te 1928. godine u “Zmaju” je vršena ugradnja elisa Mervil na Spad 7 i Potez 15 a polovinom decembra iste godine 10 Spadova se nalazilo u rezervi. U zemlji je izvršena ugradnja dopunskih rezervora goriva da bi se povećala autonomija leta. Bar jedan Spad (No23) bio je modifikovan u “rulera” skidanjem donjeg para krila.


 spad1.jpg (146.16 KB. 1081x825 - viewed 486 times.)


U Vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije Spad se zadržao do 1930. godine kao avion za obuku rezervnih podoficira za pilote-lovce u Zemunu u pilotskoj školi 6. vazduhoplovnog puka, kada ga je leteo i Aleksandar Stanojević. Sledeće godine, kada su rezervni podoficiri piloti došli na trenažu, već ga nije bilo u upotrebi. Ukupan broj lovaca Spad oba tipa (Spad 7 i Spad 13) koji su prošli kroz Vazduhoplovstvo Kraljevine kreće se od 37 do 40 komada.

Verovatno prva žrtva na Spadu 7 u Kraljevini SHS bio je poručnik, pilot Ludvig (Ljudevit) Polak koji je poginuo 31. maja 1924. godine. Poručnik pilot Ljudevit Polak je 31. maja 1924. godine poleteo u 9 časova sa novosadskog aerodroma na jednom aeroplanu tipa SPAD. Na sto pedeset metara visine iznenada mu je eksplodirao motor i aeroplan se munjevito srušio na zemlju. Poslednja žrtva na Spadu 7, pilot narednik Lazar Marković, poginuo je u niskom letu kod Borče blizu Beograda 19. oktobra 1929. godine.

Druga osnovna verzija lovca Spad, razvijena iz početnog tipa i opremljena motorom Hispano od 220 KS, nazvana je Spad 13 C1 (Spad XIII ili SPAD Hispano Suiza 220 HP). Prototip je poleteo 4. aprila 1917. godine. Proizvedeno je 8472 primeraka kod matične i još 8 francuskih fabrika (ACM, Bernard, Blériot, Borel, Kelnner, Levasseur, Nieuport i S.C.A.). U eksploataciji je bilo dosta problema sa motorom. Lovci ove verzije služili su u ratu kod Francuza, Britanaca, Amerikanaca, Italijana i Belgijanaca a posle rata i u mnogim drugim zemljama. U Francuskoj su izbačeni 1923. iz naoružanja.


 spad.jpg (167.14 KB. 1134x768 - viewed 493 times.)


Prvi Spad 13 je stigao u Kraljevstvo SHS preuzimanjem iz Ugarske vojske 1919. a njihov broj se povećao početkom dvadesetih uvozom iz Francuske. Tačan broj lovaca Spad 13 korišćenih u Vazduhoplovstvu Kraljevine SHS je ukupno 5 aparata. Po uobičajenom maniru, Spad 13 su ostali poznati u vazduhoplovnom žargonu kao Spad-220 KS. Svi avioni toga tipa povučeni su iz upotrebe posle jednog slučaja paljenja u vazduhu na dan 14. aprila 1924. godine. U kasnijem periodu, izvršena je modifikacija preostalih aviona Spad 13 i njihovo opremanje motorima Hispano 180 KS koji su kupljeni u Francuskoj. Tim potezom Vazduhoplovstvo Kraljevine SHS postiglo je unifikaciju svih svojih lovaca Spad na jedno pogonsko postrojenje i omogućilo dalju upotrebu prizemljenih Spadova 13.

U Kraljevini Jugoslaviji za Avijatičarsko odeljenje Vojnog muzeja sačuvan je jedan Spad 7 koji je bio izložen i na Prvoj međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi u Beogradu, 1938. godine. Kao i ostali avioni iz zbirke i on je nestao u vihoru Aprilskog rata. Danas se u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuva jedan motor Hispano Suiza od 180 KS i to je sve što je preostalo sa ovih aviona na prostoru bivše Jugoslavije.

Dreadnought:

 v255.jpg (48.61 KB. 888x400 - viewed 362 times.)

bizmark:
   Реплика авиона Спад VII:
   
 old_rhinebeck_spad_vii_replica.jpg (237.53 KB. 1600x1200 - viewed 206 times.)
 
 spad_vii_treeline.jpg (134.04 KB. 800x536 - viewed 197 times.)

   

   Поглед на кокпит:
   
 spad-vii-xiii-4.jpg (51.6 KB. 400x301 - viewed 170 times.)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page