PALUBA
July 17, 2019, 11:29:48 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com ili miodrag.radojkovic@paluba.info
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 [6]   Go Down
  Print  
Author Topic: Vojvoda Stepa Stepanović  (Read 30597 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 762


« Reply #75 on: April 06, 2019, 08:37:30 pm »

Nisam siguran da li je ova priča već postovana, meni je vrlo interesantna:

Војвода Степа Степановић је 1. јануара 1920. године требао да прими своју прву пензију, поштара који је дошао да му уручи пензију вратио је назад са наређењем да се пензија смањи јер је превелика.
"Враћај паре момче, хоће да упропасте државу", загрмео је војвода.

Њему је као српском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара.

Велики је то био новац тада, за 1.000 динара могао је да се купи пар најбољих волова.
Војвода је почео да прима пензију тек када су је преполовили.
По пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку.
Од државе је одбио кућу у Београду као и многе друге привилегије.

Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у Великом рату, Церску битку, постао тек други човек у Србији који је добио чин војводе.
Заслужан је и за брз пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата.

По одласку у пензију одбио је многе дворске балове и пријеме.
Тражио је само једно, да му се поклони коњ на којем је учествовао у многим биткама и војним походима.
Била је то једна стара и оронула кобила већ предвиђена за одстрел.

Иако је било много чуђења и преврата очију од стране млађих колега, Степи су поклонили кобилу Вилу за одлазак у пензију. Вила је на крају надживела војводу и управо је она вукла ковчег са његовим посмртним остацима и тако га испратила на вечни починак 27. априла 1929. године

Војвода Степа Степановић одликован је орденом Карађорђеве звезде са мачевима, орденом Белог орла са мачевима, оредном Таковског крста, орденом Светог Саве, орденом Светог Станислава III степена са мачевима и пантљиком.

Живео је и радио под паролом: "Отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа."

Колико би се људи данас одрекло привилегија којих се пре век одрекао велики војвода, можемо избројати на прсте једне руке.

Војвода Степа није хтео да се брука пред својим прецима а ми се данас брукамо и пред пред прецима а и пред децом.

Најбољи данас нису живи али ми не смемо заборавити да смо ми данас живи управо зато што њих више нема
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 32 807



« Reply #76 on: April 14, 2019, 03:40:35 pm »

Mladi Stepa.


* Stepa_Stepanovic_younger.jpg (10.49 KB. 220x359 - viewed 21 times.)

Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 762


« Reply #77 on: May 01, 2019, 08:06:33 pm »

I neprijatelji na sahrani

Čačani su obeležili 90 godina od smrti jednog od svojih najslavnijih i najomiljenijih sugrađana - vojvode Stepe Stepanovića (1856-1929.)

Čuveni vojvoda, istina, nije rođen u Čačku, ali se u ovaj grad doselio posle Velikog rata i briljantnih pobeda koje su ga proslavile u celom svetu. U gradu na Moravi je i umro, pa je sahranjen na čačanskom groblju, gde ga je na večni počinak ispratila masa od nekoliko desetina hiljada ljudi.

Među hiljadama onih koji su došli da se oproste od tvorca velike pobede na Ceru bili su i kralj Aleksandar, koji je posle rata zazirao od susreta sa njim skoro koliko i Stepini ratni protivnici od boja sa njim, koji su, takođe, došli na sahranu nekadašnjeg ljutog neprijatelja.

Njegovi vojnici iz Druge armije ispratili su ga plotunima iz topova. Sahrana vojvode Stepe je, kažu upućeni, bila je jedna od najvećih sahrana ikada viđenih na prostoru od Beograda do Užica.

Ljudi su, kako je zabeleženo, hrlili u Čačak da isprate genijalnog vojskovođu koji je uniformu nosio i u penziji. U njoj je i umro na tvrdom vojničkom krevetu skromne kuće u centru Čačka. Tu kuću dao mu je tast Veselin Milovanović, tadašnji načelnik Kragujevačkog okruga. U nju se po završetku Velikog rata uselio sa suprugom Jelenom i ćerkama Milicom i Danicom i u njoj živeo do smrti.

Za tih 10 godina, koliko je proveo u Čačku, veliki vojvoda je među sugrađanima ostao zapamćen po neverovatnoj skromnosti. Na početku nije verovao da komandant čija se ratna strategija izučava u najprestižnijim vojnim akademijama sveta sam cepa drva, jede isključivo vojnički hleb i živi siromaški kao većina njegovih tadašnjih komšija, iako na to, za razliku od njih, nije bio prinuđen.

Iako mu je nuđeno, a i po zakonima je imao pravo na to, prilikom odlaska u penziju vojvoda Stepa je mogao da živi u raskošnoj vili. Država mu je nudila na korišćenje mercedes, jedan od četiri koje je kupila, obezbedivši mu i vozača. Vojvoda je to, međutim, odbio, uz obrazloženje da je automobil državna imovina koju treba čuvati i da je benzin skup.

Još veći šok je izazvao kada mu je vojnik doneo prvu penziju. Ni nju nije hteo. Rekao je da je u pitanju mnogo novca i da državi treba da se daje, a ne da se od nje uzima.

On, koliko se zna, od Kraljevine SHS nije uzeo ništa iako je bio jedan od najzaslužnijih za njeno stvaranje. Penzionerske dane u Čačku provodio je pod starom vinjagom ispred kuće, gde je čitao knjige. Šetao je do Morave, a kraj nje je imao svoju klupu.

Čačani su ga poštovali, a i on njih iako su ga razljutili kada su počeli da prikupljaju novac da mu podignu grandiozni spomenik. Otišao je do uprave grada i od rukovodilaca tražio da prikupljeni novac iskoriste za izgradnju nove škole.

Spomenik skromnog izgleda, izgrađen od belog mermera, sam je podigao za života. Hteo je da bude što jednostavniji, ali mu jeplan umalo pokvario kamenorezac. Majstor je na svoju ruku isklesao sve Stepine pobede. Vojvodu je to naljutilo, pa se pobunio i od majstora tražio da izbriše sve što je upisao.

- Nisu to samo moje pobede već pobede svih srpskih vojnika - zagrmeo je, prema predanju, na majstora vojvoda.

"Napred u boj"

Kada je vojvodu, izmučenog mnogim bitkama, bolest oborila u krevet, mnogi Čačani, među kojima je bilo mnogo ratnika, dolazili su u dvorište Stepine kuće i molili se za njegovo ozdraljenje. Ipak, vojvoda je umro 27.aprila 1929. godine, sat i po pre ponoći, u svom vojničkom krevetu i pokriven, po svojoj želji, vojničkim šinjelom. Njegove poslednje reči bile su : "Naperd u boj"!

Telo vojvode Stepe prvo je bilo izloženo u njegovoj vojničkoj sobi u kući, a potom i u čačanskoj crkvi. Pred smrt, osećajući se da mu se bliži kraj, svojoj supruzi Jeleni, dao je dva zavežljaja sa novcem - jedan da ima od čega da živi, a drugi za sahranu, jer nije želeo da bude sahranjen o državnom trošku i od narodnih para.

Njegove poslednje reči, kako se priča, bile su "Napred u boj".

Čobanski štap mu skrojio sudbinu

Vojvoda Stepan Stepa Stepanović rođen je 12. marta 1856. u Kumodražu kod Beograda, gde se njegov čukundeda doselio. Vojvodin deda Stepan, po kome je Stepa dobio ime, bio je borac i pod Karađorđevom i pod zastavom Miloša Obrenovića, pa se u familiji negovao kult ratnika.

Međutim, Stepa je rastao obavljajući seoske poslove, a najčešće je, što je sličnost i sa drugim srpskim vojvodama, čuvao stoku. Kada je došlo vreme da Ivan i Radojka, Stepini otac i majka, odluče koga će od dvojice sinova školovati jer za obojicu nije bilo novca odluka je doneta na neobičan način.

Zapravo, Stepan i njegov brat Marko, koji je, isto kao i Stepa voleo školu, rukohvatom pastirskog štapa odlučili su ko će ići na školovanje. Poslednji rukohvat pripao je Stepi, što mu je otvorilo vrata za školovanje. Osnovnu školu vojvoda je završio u Kumodražu. Potom je išao u šestogodišnju gimnaziju, koja se tada nalazila u Kapetan Mišinom zdanju u Beogradu. novac za školovanje obezbeđivao je služeći kod imućnijih Beograđana.

Stepa tek 16. u klasi

Ključni događaj u životu Stepe Stepanovića bila je njegova odluka da upiše u tek osnovanu Artiljerijsku školu, preteču Vojne akademije, kao jedan od prvih od 29 pitomaca. Među ostalima bio je i vojvoda Živojin Mišić. Međutim, ni Stepa, a ni Mišić nisu bili među najboljim pitomcima, jer je Stepa bio 16. u klasi, a Živojin Mišić tek 19. ali im to nije smetalo da u ratovima i borbama pokažu svoj ratnički talenat i svrstaju se u red najvećih vojskovođa tog vremena.

Izvor: https://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/734956/I-neprijatelji-na-sahrani
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 [6]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.015 seconds with 25 queries.