Vojvoda Petar Bojović

[Kuzma®]

Mislim da se ovde malo pristrasno pristupa celoj prici.

Evo i zasto.

1. Posleratna istorija dobrim delom brise zasluge pojednih vojskovodja i zasluge srpske vojske tokom I sv. rata

Primer: Spomen kosturnica u Lazarevcu i ploca na kojoj je pisalo da je u Kolubarskoj bici ucestvovalo 250.000 srpskih vojnika. Izvecni politicar Jovan Veselinov je pred obelezavanje 50-godina od bitke posetio Lazarevac i videvsi tablu rekao: MNOGO JE TO. Odokativnom njemu znanom metodom je rekao neka bude naprimer 120.000. Valjda mu je namera bila da se ne uvrede ostali narodi tadasnje SFRJ koji su ucestvovali na suprotnoj strani.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zbog price da je podrzavao JuVO, da mu je sin navodno pomagao cetnicki pokret itd. dolazim do zakljucka da su tadasnji istoricari, pisci i ostali koji su se bavili tom tematikom izbegavali da pomenu vojvodu Bojovica u istom kontekstu kao i ostale, mada se ni sa ostalima tadasnja vlast nije proslavila (pogledati moj post u temi o vojvodi Stepi)

2. Ako dobro rezonujem na celu vojske a kasnije i policije uvek su dolazili i postavljani oni koji su na neki nacin bliski rezimu i u koje rezim ima poverenja. Zbog toga mislim da ne stoji opaska da je Bojovic bio miljenik kralja Aleksandra. Realno gledano svi koji su imali neku po vlast bitnu funkciju su miljenici kralja i tadasnjeg rezima. I danas a i tada su na takve duznosti postavljani ljudi bliski vlasti sto bi znacilo da su miljenici iste.
Toga je uvek bilo i uvek ce biti. Bojovic je poslednji postao vojvoda od sve cetvorice. Dakle kralj je kao pretpostavljeni na odgovarajuci nacin cenio
doprinos do i posle proboja Solunskog fronta. Posto je vojvodski cin (titulu) dobio tek po oslobodjenju Beograda onda bi trebalo da je jasno koji je period prelomno uticao na to.

3. Sto se tice bitke kod Gorniceva koju Ljuba potencira zbog slicnosti sa situacijom u Kolubarskoj bici ne bih imao sta da komentarisem posto ne poznajem dovoljno tu temu da bih o njoj raspravljao. Verovatno postoje razlozi za to - opravdani ili ne na strucnjacima za vojnu istoriju je da o tome sude.
A mozda je samo ono stare nepisano pravilo: Zasto prosto kad moze komplikovano.

Zaboravih jos nesto. Pa i na drugoj strani su bili vojnici a ne babe da bi bas tako lako popustili, i oni su mali nekog svog Bojovica ili Misica. I oni su imali vojnike koji su za razliku od srpskih relativno lagano stigli do te tacke. Naravno srpska vojska je imala mnogo vise razloga za uspeh. Ali je cinjenica i da je jos 2 godine trebalo da saveznici odluce da se krene u proboj Solunskog fronta. Pa je prakticno tek tada srpskom vojniku dozvoljeno da krene kuci.

[Kuzma®]

Pomenuta je ovde Sremska ofanziva i njen fijasko. Medjutim nisu pomenuti uzroci tog fijaska,a  u svim izvorima koje sam pronasao potencira se da je fijasko ove ofanzive nastupio zbog fijaska Timocke divizije iz sastava II armije kojom je komandovao vojvoda Stepa.

Evo par tekstova za one koje to interesuje

sa Wikipedije
po Vladimiru Corovicu
po sajtu Pravoslavna Srbija
po sajtu Ravnogorski pokret

I nigde se ne pominje vojvoda Bojovic i neko njegovo lose komandovanje vec pogresna odluka VK, komandatna II armije vojvode Stepe i komandatna Timocke divizije zbog koje je ta ista divizija rasturena totalno.

[dzumba]

Ја ћу правнички и поједностављено изнети узроке проблема српске војске у "Горничкој битки" : "олако је држао да до штетних последица неће доћи". Онај који је командовао заборавио је управо оно што си навео Кузма - и они су били добри војници са добрим командантима.

Иначе, не стоји тврдња о брисању заслуга српских војвода после 2. светског рата, посебно не због идеолошких разлога. Син војводе Мишића је био експонирани припадник ЈВуО или ти четника. И нико због тога није ни за јоту умањио војничку славу његовог оца војводе Живојина Мишића. Наставници војне историје у ВА КоВ, коју сам завршио, а предводио их је пуковник Бијелица, првоборац НОР-а, итекако су са посебним уважавањем говорили о српским победама и критички и објективно анализирали победе и поразе. Та тематика је била скоро једнака (по обиму, укључујући и испитна питања) са тематиком из НОР-а.

За оно брисање податак са споменика у Лазаревцу најмање је крив дотични политичар,а више они који су то урадили а да нису ни покушали да кажу "није тако".

[Kuzma®]

Slazem se sa Dzumbinim objasnjenjem oko Gornicke bitke samo bih dodao da to zaboravljaju i oni koji analiziraju bitku i ne samo tu bitku nego i mnoge druge. Jednostavno se zaboravlja da je i ta druga strana bila neki faktor koji je o necemu odlucivao.

Austrijanci su krenuli na Srbiju ocekujuci da ce je relativno lako porobiti -  zaboravili su da postoji nek a vojska i neke vojskovodje koje ce pruziti otpor.
Napoleon i Hitler su krenuli na Rusiju i doziveli istu sudbinu zato sto su racunali na brzu pobedi. Preracunali su se u otporu koji bi mogao biti pruzen i prevideli su da to moze da ih uvede u rusku zimu.

I tako dalje i tako dalje.

Sto se tice zasluga vojvoda i srpske vojske nisam rekao da je to umanjivano ali je radjeno nesto drugo. U jednom vremenskom periodu je uklanjano ono sto bi podsecalo na njih. Primera radi osnovna skola u Cacku nazvana po vojvodi Stepi je preimenovana i dobila ime neke partizanke.l A skola je podignuta po Stepinoj zelji iz fonda koji je trebao da se iskoristi kada Stepa umre da mu se izgradi grobnica kakvu zasluzuje. Posto je sam uradio grobnicu pitali su ga sta da rade sa tim novcem on je rekao da naprave skolu. I sam je prilagao novac u taj fond. To je nista drugo nego pokusaj brisanja dela istorije.

Ipak na VA se ucilo o Kolubari, Ceru itd. sto je i logicno posto su to velike bitke i buduci oficiri bi i to morali da znaju bez obzira na ideologiju. U tome je JNA bila racionalna za razliku od civilnih vlasti. Ipak nesto kasnije situacija je pocela da se menja pa je tako snimljen "Mars na Drinu",, pocele su da se obelezavaju godisnjice itd. ali priznacete da su ipak prioritet imale proslave godisnjica raznih ofanziva ili Titovog rodjendana.

Mislim da je u sklopu obelezavanja 50 godina od Kolubarske bitke to polako pocelo da se menja pa su se nadlezni setili spomen-kosturnice u Lazarevcu, Dimitrija Tucovica i njegovog groba na Vrace brdu, kuce vojvode Misica (kasnije su isle i djacke ekskurzije u obilazak) itd.

Melodija "Mars na Drinu" je npr jedno vreme bila prakticno tabu, kazu da ga je Tito negde cuo i da mu se svideo. Posle toga je i JNA orkestar izvodio jednu od nadogradjenih varijanti.

Inace konstatacija da taj politicar nije kriv i da je neko trebao da mu kaze ne stoji posto se znalo ko kosi a ko vodu nosi i ko sme kome sta da kaze. Zaboravili smo na termine: jednoumlje, kurs partije itd.? Ako je tamo neki drug odozgo rekao da se to izmeni onda to ima da se izmeni i nema tu ko sta da raspravlja. Ili mozda gresim posto je to bilo ipak dosta pre mog rodjenja? Tako su mi pricali stariji.

[dzumba]

То да није било оних који нису смели ни могли да кажу шта мисле такође није тачно. Све време социјалистичке државе , уосталом као и сада, увек је било оних који су били "већи католици од папе".  Управо се у њихову правоверност могло и тада сумњати, што се у време "демократских промена" и показало. Међутим, такви годе ушима властодржаца, док они други не.

Друго, највеће почасти  борцима из 1. светског рата учињене су после Другог светског рата. Права "солунаца", додуше прилично касно, али ипак, су изједначене си "првоборцима" НОР-а. Краљ Алеександар им баш ништа није дао. Приче о томе како се, ето ратовање подразумевало и да се након рата свако вратио свом послу не стоје јер су после Првог светског рата профитирали они који су у њему били на зачељу колоне. Што се они не вратише на зачеље? Једна од битних замерки писцу "Српске трилогије" била је управо та, да слика социјални и негативни аспект рата и да у лошем светлу приказује официре, посебно више. Кога занима опис Горничевске битке из перспективе учесника нека прочита ову књигу. За оне који не знају "Српска трилогија" је једна врло читљива књига у којој је врло занимљиво и аутентично (верно и доста истинито) описана епопеја Српске војске у 1. светском рату из визуре непосредног учесника, из рова и са прве линије. На темељу првог дела ове трилогије написан је сценарио за филм "Марш на Дрину".

Узгред није ЈНА изводила никакву модификацију чувеног марша Станислава Биничког "На Дрину", већ се за популарно извођење на отвореном простору користио "живи" (у ритмичком смислу)  део ове композиције. У камерним, симфонијским условима свиран је цели марш. Тако је и данас.

[dzumba]

Искористићу један цитат из поменуте "Српске трилогије" за илустрацију командовања у борби током операција које се овде помињу. Ради се о заповести командира вода за напад током жестоких и крвавих борби на окуци Црне реке у близини Битоља.

" Војници! Ми ћемо сада извршити прелаз преко Црне Реке. Река се налази одмах иза ове окуке. Иза ње настаје мала равница, а затим се диже брдо. Непријатељ је на врху. Ми ћемо се сручити у гомили, брзо, изненадно, и док се непријатељ прибере, ми треба да пређемо реку. Наш циљ је да се дочепамо камењара који се налази на половини брда. Тај камењар видећемо одмах... Сада немам више шта да вам кажем. Остало знате".

Кратко, јасно, без сувишних речи описан задатак, начин извршења и циљ напада. Војницима не треба објашњавати како се јуриша пред јуриш и борбу.

[Kuzma®]

Mozda sam se lose izrazio, ne modifikacija vec postoji melodija koju su  orkestri JNA izvodili kojoj je naknadno dopisan jedan deo. Takodje je pored opste poznatog teksta pesme negde pred prolsavu 50.godisnjice napisan jos jedan koji je izvodio Dusko Jaksic.


Evo te JNA verzije sa dopisanim delom u trajanju od 2 minuta

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/0f7qotKo604?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

a ovo je verzija sa tekstom napisanim negde ako se ne varam 1964 godine na veoma malo vremena pre proslave

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/6Wv1rkpV8iE?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

Ni jedna ni druga varijanta nisu originalne.


P.S

Pomenusmo svasta u ovoj temi, odosmo malo daleko od samog vojvode. Nadam se d anam moderatori i admini nece zameriti posto je sve napisano u nekoj vezi sa samim naslovom teme.

[ssekir75]

kuzmo, taj deo od 2 minuta je mars vojvode stepe na koji je posle samo produzen mars na drinu

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/JBrXotUnNW8?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[dzumba]

Отићи ћу прилично изван теме. Након овога то у овој теми нећу чинити, јер овде морам.

Кузма, ја сам из музичког увек имао двојку, па ми "навуку" троју, онако на силу, да бих био врло добар по општем успеху. Ипак, ја теби морам да дам "кеца" из музичког . Драго ми је да има "горих" од мене .

Дакле, та "дописана" музика за коју кажеш да је из времена ЈНА, је уствари оригинална композиција Станислава Биничког и зове се "На Дрину", касније популарно називану "Марш на Дрину". Због ритмичности и живости за популарну изведбу користио се само онај други део који почиње од 2. минута , по коме је композиција и позната, стекла популарност. Оригинал нема текст. Касније 60-тих година било је више аутора (текстописаца) који су написали рецитале уз ову композицију. Текст који је рецитује познати глумац (и певач) Душко Јакшић написао је 1964. Милоје Поповић. Део тог текста (почиње речима "У бој кренити јунаци сви...") се и пева уз мелодију. Ипак, верзија са певањем никад није досегла популарност мелодије. И да пратиш тему "Војни маршеви".

И још нешто ако ниси знао (а верујем и многи други), отац Станислава Биничког је пореклом из Хрватске (Хрват, католик), такође официр Српске војске. Мајка му је Немица. И то му није сметало да постане и официр и "најсрпскији" композитор (написао је или обрадио и већи број оригиналних народних мелодија познатих као "мијатовке")  и један је од најзаслужнији за развој српске музике уопште, а посебно озбиљне (аутор је прве српске опере, диригент филхармоније и тд.). Аутор је и чувеног парадног марша коришћеног у ЈНА као и данас у Српској војсци.

[dzumba]

Ссекир75 и ти имаш "кеца" из музичког

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/DQNO4q7WGR4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[ssekir75]

na kaseti iz 1988 povodom 70godina od proboja solunskog fronta ova kompozicija izdata je kao mars vojvode stepe stepanovica. nemam je ovde da mogu da okacim, u nisu mi je, ali to je ipak bilo ozbiljno izdanje, a ne neka kafanska pevaljka.

nadjoh... evo kako izgleda omot, sve pise

http://jugozvuk.blogspot.com/2008/06/pesme-solunskog-fronta-70-godina.html

[dzumba]

Ево за оне који хоће да скину и слушају "невојне" песме Станислава Биничког: http://stanislavbinicki.wordpress.com/pesme-stanislava-binickog/. А издавача има "разноразличитих" што би рекли ови моји из "јужни крајеви".

[Kuzma®]

@Ssekir, Dzumba

Hvala na informacijama,  posto mi mladji sin pohadaj muzicku skolu prvom prilikom cu pitati profesore o originalnoj kompoziciji Marsa na Drinu.

[dzumba]

Ја сам антислухиста (права "труба"), али, ако су ове две композиције исте....  

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/JBrXotUnNW8?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

Ево ти још текстова и Биничком и његовим делима.

http://stanislavbinicki.wordpress.com/biografija/

http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=61.0

[barbakan]

kuća vojvode Petra Bojovića u Beogradu [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]