Vojvoda Petar Bojović

[Dreadnought]

Tribina "Vojvoda Petar Bojović – junak i stradalnik", održana prošle godine, u klubu 2Tribina mladih" Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.

[Љуба]

Zašto nema tribina o isticanju ostalih srpskih vojvoda!? Da li zato što je sve rečeno, ili možda je narodu sve oko njih i vezi sa njima poznato?

Zašto se mora dokazivati "ravnost" sa ostalim vojvodama?
Dakle, dileme još uvek postoje. Gospodin istoričar je ostao na nivou čaršijskih priča. Nije pružio argumentovane činjenice za iznete stavove. Ima i nekih grešaka u izlaganju, ali nisu relevantnа. Ostala je nerazjašnjena njegova uloga u "propasti" spasonosnog koridora vardarskom dolinom. Nije spomenut fijasko u bici kod Gorničeva.

Na kraju, podsećam čitaoce na moje šire izlaganje, sa prve stranice ove teme, koje završavam sa:

"Дакле, операције којима је непоредно командовао у улози команданта, или руководио као Начелник штаба ВК, обележене су великим неуспесима и ванредно великим губицима у људству. Не бих га изједначавао са предходном тројицом војвода: Радомир Путник, Степа Степановић и Живојин Мишић"

i ostajem pri tom stavu.

Љуба

[MOTORISTA]

Zašto se mora dokazivati "ravnost" sa ostalim vojvodama?

Zato što je Bojović bio osrednji oficir. Šturm je pre njega zaslužio zvanje vojvode.

[dark-bullet]

Vojvoda (maršal) Petar Bojović je bio zadnji srpski (tada jugoslavenski) vojvoda, tj. maršal. A kako Broz nije trpeo konkurenciju niti po tom pitanju, komunisti su tog zadnjeg vojvodu (maršala) ubili. Premlatili do smrti. To je ona tragedija radi koje treba pamtiti i slaviti vojvodu (maršala) Petra Bojovića, a pitanje bitaka koje je dobio i izgubio, pitanje gubitaka u ljudstvu, to su priče za foteljne generale (engl: "armchair general"), ponajprije one koji rata nisu niti vidjeli (osim na slikama ili po TV), još manje se u nekom ratu borili, a najmanje komandovali i bili odgovorni za svoje ljude. Petar Bojović je svoj čin vojvode (maršala) dobio redovitim napredovanjem, a ne kao neki, koji su si ga dali dodijeliti.

[Andrejevic]

Улога Петра бојовића у одбрани Македоније и Косова 1915. је заправо потпуно разјашњена у његовој књизи "Одбрана Косова поља 1915". У тој књизи Бојовић прилаже документе и наредбе које је добио или издао. Македонија је практично пала пре Бојовићевог постављања на место команданта трупа Нове Области, а претходни командант (коги је због свог лошег командовања током Балканских и Првог св. рата био укупно смењиван 3 пута, а сва 3 пута је Бојовић постављен на место команданта) је издао наредбу за напуштање Скопља. Бојовићу су руке биле везане, али је дао све од себе да Бугари не прођу Кончулски и Качанички теснац и продру на Косово и тиме окруже српску војску.
Бојовића апсолутно треба изједначавати с осталим српским фледмаршалима јер има исте заслуге као и они. Проблем је тај, што су генерације историчара, како за Бојовићева живота, тако и после, субјективно, неаргументовано, на основу "рекла-казала" информација причали и писали књиге о њему. У свим тим књигама и причама постоји толико историјскиг нетачности које су сви наредни ситоричари смао преписивали у своје књиге и чланке које су услед тога доведене на ниво историјске тачности.

Да бих довршио излагање, морам да питам нешто; Да ли неко може да ми исприча нешто више о рањавању генерала Бојовића 1914. године?

[Љуба]

Улога Петра бојовића у одбрани Македоније и Косова 1915. је заправо потпуно разјашњена у његовој књизи "Одбрана Косова поља 1915"................................

Ovo mu dođe kao argument, koji koristi M.Samardćić u svojim nastupima:"Dokaz za ovu tvrdnju se nalazi u  mojoj knjizi ...."

......................................
Бојовића апсолутно треба изједначавати с осталим српским фледмаршалима јер има исте заслуге као и они. ................................

Izjednačite ga, ko vam brani . Problem je izjadnačavanja sa srpskim vojvodama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Treba ispraviti greške u enciklopedijama
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Љуба

[Andrejevic]

Није Самарџић једини који пише књиге,а сваки писац има право да промовише своју књигу. Ова књига није моја, тако да немам ја користи од тога да ли ће је неко купити и читати или неће. А мислим да ни писац те књиге неће имати користи од тога да ли ћете ви купити ту књигу, јер је умро 19.1.1945.
Бојовић никада није писао мемоаре, што је велики проблем за истраживање његове личности. Ви сте поставили слику с више књига о осталим војводама, а као да не знате да се о последњем вовјоди ништа није говорило све до распада СФРЈ.

А потшо ме нисте удостојили одговора на моје питање, ја ћу вам одговорити.

"Посебно је питање рањене ноге. Иако то наоко не представља никакву озбиљну појединост, ипак много говори о нашем јавашлуку према научним документима. Иако војвода два пута каже да је рањеб у цјеваницу десне ноге, ђенерал (Владимир - Andrejevic_) Белић наводи да је рањен у "зглоб леве ноге". И други аутори о тој појединости горове сасвим произвољно. Неозбиљно је, поготово од јендог ђенерала, тврдити да је неко принудио "ђенерала Бојовића да пристане да оде у позадину ради лечења" кад је и он сам (Бојовић -Andrejevic_) написао да је смијењен. Због чега би то било срамота!?"

Навео сам пример за две историјске неистине које круже пост-југословенским простором већ деценијама. То нису изузеци; многи аутори произвољно пишу о неким, на први пголед, небитним стварима и тако праве конфузију. Тако се на пример шири дезивнофмација о родном месту П. Бојовића, да ли је то место звано Мишевићи, Мишевиће или Мишевић ? Неки говоре да је у чин бојног војводе унапређен 13. октобра 1918, о месту школовања ни да не говорим. Кажу да се Бојовић с намером супротставио краљу Александру па је смењен и пребачен у резерву, што је такође лаж. Такође неки наводе да је војна каријера Бојовићева трајала 60 године (апсурдно!), или да је умро у 89 година, чак их је мрзело и да израчунају ово, рачунање бар није тешко. Данас, ми не можемо да знамо шта је ситина, а шта не.
Сви данас знају шта је војвода Мишић рекао или шта је мислио, а да ли знају шта је рекао или мислио војвода Бојовић ? Рећићу вам ја; Не.
Пошто се о Бојовићу ништа није говорило од 1945. па надаље, многи савремени аутори су себи дали за право да тумаче његову личност и поступке како је ко хтео, чак су и (не)намерно грешили и датуме или неке, наизглед, мање битне чињенице које (ни)су могле да се провере у архивима. Да би данас неко објективно познавао лик и дело овог војводе као што познаје или бар мисли да познаје лик и дело осталих војвода, морао би да се бави опсежним вишегодишњим истраживањем, јер је за позавање лика и дела Бојовића потребно, како би смо рекли, познавати његову дужу, да би знали због чега (ни)је поступио на један или други начин.

А то што ви изједначавате четничка звања с највишим војним чином који носи ознаку O-11 (НАТО OФ-10) нећу да коментаришем.

[kilezr]

 Samo i Vi Andrejeviću se ogradite - budite precizni .
 Četnička zvanja I Svetskog rata . I, II svetskog rata. Mislim da nije isto.

[Andrejevic]

 Samo i Vi Andrejeviću se ogradite - budite precizni .
 Četnička zvanja I Svetskog rata . I, II svetskog rata. Mislim da nije isto.

Е ту бих хтео да додам моје мишљење. Нисма истраживао ништа о четничким војводама, али ако сам добро схватио, доком Другог св. рата је било много четничких војвода да сваки дан чујем за неког новог. Такође, након рата су се та звања додељивала као хлеб сиромашнима, с колена на колено. Негде сам чуо да данас у Србијиима преко 500 четничких војвода. По мом мишљењу, наглашавам да је то моје мишљење, од Другог св. рата па до данас је било толико војвода да се фелдмаршалски чин који се зове бојни војвода уназадио и изгубио некадашњу славу, па чак и звања четничких војвода су уназађена толиким новим "војводама". Данас кад споменете реч војвода, углавном сви помисле на Шешеља и компанију, а ни на крај памети им нису они чувени носио војводског чина. Мислим да су толике нове "војводе" упропастиле значење истоименог војног чина. Због тога сам потенцирао и увек потенцирам реч фелдмаршал како би се створила свест о томе да бојни војвода и четнички војвода и данашњи "војвода" нису исти појмови.

[JASON]

Реч 'војвода' је вишезначна и (у српском језику) има више од двадесет интерпретација.

[dzumba]

Када се говори о улози војводе Бојовића као команданта Трупа Нових области да наведем податак из књиге "Моравска дивизија II позива, аутора Љубомира И. Илића, команданта те дивизије 1914./1915. године, издање Медија центар "Одбрана" 1918. године. У фус-ноти на страни 668 поменуте књиге стоји пише: "До пада Скопља, када је команду Трупа Нових области преузео генерал Бојовић, командант је био Дамјан Поповић..." дакле, Бојовић преузима команду када је Вардарски правац "затворен". Такође, посебну главу (XVI  део) аутор, генерал Милић је насловио: "Моравска дивизија  II позива у саставу трупа Нове области". Да напоменем да је та дивизија од 2.новембра 1915. године ушла у састав Трупа Нових области да је ту остала до преласка у Албанију. Из овог текста се јако добро може видети шта је наређивао Бојовић као командант и шта је ова дивизије, али и друге радили или урадила (бојеви на Кривој реци и Великој планини, повлачење на леву обалу Ситнице, повлачење ка Ђаковици).

[Љуба]

.............................. По мом мишљењу, наглашавам да је то моје мишљење, од Другог св. рата па до данас је било толико војвода да се фелдмаршалски чин који се зове бојни војвода уназадио и изгубио некадашњу славу, ......................
................................ Због тога сам потенцирао и увек потенцирам реч фелдмаршал како би се створила свест о томе да бојни војвода и четнички војвода и данашњи "војвода" нису исти појмови.

Mislim da to potenciranje nije opracdano.
Uvođenje pojma: "бојни војвода" - je proizvoljno, jer je vojna nauka priužila dovoljno tumačenja, da se odrednica "bojni" ne može opravdati.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Što se tiče izjadnačavanje vojvoda - feldamaršal - maršal, pa ni sa tim se ne bih složio
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Љуба

[Andrejevic]

Само мала допуна. И у Бојовићевој књизи такође све лепо пише уз дословно цитирање наређења. Бојовић је постављен на место команданта трупа Нове Области баш пред пад Скопља. Претходни командант је већ наредио напуштање Скопља и убедио Бојовића да се ту ништа не може. Међутим, Бојовић у својој жељи да не допусти Бугарима да окупирају престоницу Српског царства одлази ан терен и види да је одбрана ипак могућа. Међутим, урадио је нешто противречно ономе што је казао у своој књизи о васпитању војника; опозвао је прву наредбу и издао нову за уорну добрану Скопља. Нажалсот, војска се већ увелико повукла, оно што је остало није било у стању да пружи одговарајући отпор. Тако да је што се Скопља тиче, Бојовић заиста стављен пред свршен чин. Такође, Бојовић наводи да када год је тражио помоћ од ВК та помоћ или не би стигла или би стигла с огромним закаљњењем јер је ВК морала да дела и на осталим деловима фронта, надајући се да уз упорну одбрану сваког квадратног центиметра осигурава пут Савезницима из Солуна. Бојовић је у књизи изложио став да је знао да помоћ никада неће доћи и да је он био за превентивну објаву рата Бугарској док још не мобилише своје снаге, али ВК и Влада су веровале Савезницима.

Господине Љубо, не морате да се сложите, али ја само пратим рангирање по НАТО и не-НАТО ознакама по којима сви ти чинову имају исти положај и ознаку. А тривијални назив за највиши војни чин је фелдмаршал или само маршал. Већ сма рекао да је код нас проблем што неку реч вежемо за један симбол па данас војводу везују за Шешеља. А узгред, и маршал има више употреба, не само као навиши чин у војсци.

[JASON]

Отишли смо у оф топик, али, док вредни модератор не одлучи да обрише коментаре неприличне теми, нека за сада остане записано, да је српски војвода био и Фрањо Јосиф, цар аустријски и краљ угарски.

[Andrejevic]

Свака расправа везана за Петра Бојовића, а то укључује и његов чин би требало да буде пожељна на теми о њему.
А титула коју је носио аустријски цар као глава Српског Војводства била је велики војвода, што нема везе с војним чином о коме смо водили расправу.