Kratka istorija Srpske avijatike

<< < (2/3) > >>

Deligrad:
Vazduhoplovna komanda 1914. godine do Kolubarske bitke

   Srbija je bila jedan od pionira u razvoju ratnog vazduhoplovstva kao i u njegovoj primeni u ratu. Ne samo da je bila peta zemlja u svetu koja je upotrebila aeroplane u ratu (posle Meksika, Italije, Bugarske i Grčke) već je još 18. februara/3. marta 1913. g. Vlada Kraljevine Srbije donela specijalni pravni akt “Uredba o saobraćajnim spravama koje se kreću u vazduhu.”
   Mobilizacija od 13/26.jula 1914.g. zatekla je srpsku Vazduhoplovnu komandu u veoma teškom stanju. NJeni avioni su bili neispravni, nedostajali su rezervni delovi i alat, a za balone je trebalo proizvoditi vodonik, što je zbog malog kapaciteta Vodonične centrale u Nišu bilo nemoguće brzo izvesti. Vazduhoplovna komanda se sastojala od Aeroplanske eskadre I poziva narodne vojske, Prvog balonskog odelenja i Golubije pošte. Komandant Vazduhoplovne komande je bio major Kosta Miletić. Aeroplanska eskadra I poziva narodne vojske je na dan mobilizacije imala četiri oficira letača, tri podoficira, dva mehaničara civila i 27 vojnika. Komandir Aeroplanske eskadre je bio kapetan Miloš Ilić. Prema zvaničnim podacima eskadra je raspolagala sa 7 aeroplana i to su bili: dva dvoseda Blerio, jedan jednosedi Blerio, dva Deperdisena, jedan REP i jedan "Duks-biplan". Jedan od dva aeroplana REP nije bio u letnom stanju i koristio se kao izvor razervnih delova za drugi avion istog tipa. Postojali su još jedan Anri Farman 20 i jedan Farman (poklon lista "Novoja vremja" Srpskoj vojsci), ali nisu bili u letnom stanju. Od ostalog materijala eskadra je raspolagala i sa 8 dugih kola "šario" za prevoz aeroplana (3 za biplane i 5 za monoplane). Eskadra je bila razmeštena na tri mesta: u selu Medoševcu, u selu Trupale i u Nišu.
   Da bi se, koliko toliko, ojačala srpsko vazduhoplovstvo 18/31. jula 1914. g. upućen je telegram srpskom poslaniku u Parizu od koga je zahtevano da hitno nabavi 5 aeroplana, dvoseda, najboljeg sistema i da ih odmah pošalje u Srbiju, preko Soluna. Istovremeno, trebalo je da angažuje i pet iskusnih pilota. Sa druge strane Vlada Kraljevine Srbije je preko francuskog vojnog atašea u Beogradu pukovnika Furnijea 22.jula/4.avgusta 1914.g. zatražila da Francuska kao vojnu pomoć uputi u Srbiju 12 aviona sa pilotima i mehaničarima. Na žalost, 30. jula/12. avgusta Francuzi su odgovorili da za sada ne mogu da izadju u susret srpskim zahtevima jer i sami osećaju nedostatak u kvalitetnim aeroplanima. Gotovo u isto vreme ruska vlada je, na sličan zahtev, odgovorila da ne može ustupiti Srbiji ni jedan avion jer su apsolutno svi potrebni ruskoj vojsci.
   U medjuremenu, popuna jedinice i pripreme za transport su započete prvog dana mobilizacije 13/26.jula, da bi jedinica bila spremna za pokret 25.jula/7.avgusta. Tog dana joj je naredjen pokret za Valjevo, u sastav III armije.
   Eskadra je u Valjevo stigla 27. jula/9.avgusta. Pre podne 28. jula/10.avgusta, izabran je teren za letelište na Dabića polju, u blizini, dok se očekivalo naredjenje za dalji rad. Po podne je montiran monoplas Blerio. Na njemu su istog dana leteli nad aerodromom kapetan Stanković i potporučnik Tomić. Sutradan, pre podne, na istom avionu leteo je Tomić, a po podne su letela obojica. Izvršeno je montiranje tandema Blerio, a podignut je i hangar. Svemu ovom je prisustvovao je i komandant III armije.
   Aeroplanska eskadra je u Valjevo došla samo sa tri aviona Blerio. Na frontu je eskadra brojala četiri oficira (od toga tri pilota), četiri podoficira i kaplara, dva mehaničara i dve zanatlije, a vojnika je bilo 34. Aeroplanska eskadra je po dolasku u Valjevo postala organ III stepena i sačinjavala je jednu grupu, a po potrebi je slala pojedine avijatičare na izvršenje zadataka u raznim pravcima na frontu III armije.
   Ujutru, 30. jula/12. avgusta, pojavio se iznad aerodroma na Dabića polju austro-ugarski aeroplan i na njega je otvorena vatra, ali bez uspeha. Prva dva borbena zadatka izvršena su 30. jula/ 12.avgusta. Prvi zadatak, izvidjanje u pravcu Loznica-Lešnica uspešno su izvršili kapetan Stanković i poručnik Novičić. Otkrili su da neprijatelj podiže most na Drini kod Vidojevice. Pri povratku su zbog nestanka goriva bili primorani da se prinudno spuste u selo Kakorić, gde su imali probleme sa srpskim trećepozivcima, koji nisu znali da su oni srpski avijatičari. Ovo je bio prvi ratni zadatak srpskih aviona i prvo izvidjanje u Prvom svetskom ratu. Drugi zadatak, izvidjanje oko Šapca izvršio je Tomić na svom jednosedu Blerio otkrivši da neprijatelj priprema podizanje mosta u okolini Šapca, ali je pri povratku izgubio orijentaciju, pa je usled pada mraka i on bio prisiljen da sleti u seosko dvorište u Beloj Crkvi. Sutradan, u 05.30 Tomić se vratio iz Bele Crkve i podneo usmeni izveštaj komandi III armije da je video čamce pripremljene za podizanje mosta. Stanković i Novičić su se sa tandemom vratili u 07.40 na aerodrom i podneli pismeni izveštaj. Po podne je Tomić leteo dva puta nad aerodromom i nad Valjevom.
   Izvidjanje je nastavljeno 1/14.avgusta u cilju provere prvih izvidjanja. Tomić se uverio da neprijatelj podiže most kod Šapca i o tome je popodne podneo izveštaj štabu III armije. Stanković i Novičić su dobili zadatak da izvide teren na Drini od Loznice do Lešnice, a odatle preko Drine da vide da li ima mostova na njoj i kakvim snagama neprijatelj raspolaže. Motor se na njihovom tandemu pri izvršavanju zadatka pokvario, pa su morali da se prinudno spuste kod sela Joševe, u blizini Zavlake. Telegrafski su tražili da se uputi "šario" i mehaničar. Sutradan, 2/15.avgusta, mehaničari su otišli da dovezu tandem kapetana Stankovića. Pre podne su se vratili Stanković i Novičić, bez svog aviona. Zbog nastupanja austro-ugarske pešadije, Novičić je skinuo krila sa aviona i oštetio ih. Piloti su se povukli u Zavlaku da sačekaju kola za evakuaciju aviona. Kola su stigla, 2/15.avgusta, ali je neprijatelj već bio zarobio srpski tandem Blerio. Na svu sreću Austrijanci nisu stigli da avion sklone u svoju pozadinu, pa su 11/24.avgusta po potiskivanju neprijatelja, naši mehaničari uspeli da ostatke aviona demontiraju.
   Tokom tri dana, 2/15-4/17.avgusta, zbog kiše i jakog vetra nije se moglo leteti. Tomić je 5/18.avgusta odleteo avionom za Osečinu da se javi komandantu III armije. Đeneral Šturm mu je naredio da osmatra u pravcu Jarebice, a posle ka Krupnju i da se preko Zavlake vrati u Osečinu. Pilot je izvršio izvidjanje, ali zbog teškoća sa orijentacijom, nije mogao da uspešno osmatra. Sutradan, pošao je iz Osečine za Dabića polje. U medjuvremenu izvršeno je montiranje drugog tandema Blerio. Uveče, 7/20.avgusta dobijeno je naredjenje da se odelenje prebaci za Osečinu, iste noći izvršeno je demontiranje aparata i priprema za marš. Polazak iz Valjeva za Osečinu bio je u 8/21.avgusta ujutru, a sutradan, su produžili za Brezjak. Pre podne 10/23.avgusta naredjeno je da se pronadje povoljan teren za novi aerodrom. Izabrano je Stupničko polje, na koje se popodne odelenje prebacilo iz Brezjaka.
    Pre podne 11/24.avgusta izvršeno je ponovno montiranje drugog tandema (prvi je još uvek bio u Joševu). Stanković i Novičić su dobili zadatak da izvrše izvidjanje u pravcu Šapca, Jarka i Obrenovca. Pokušali su dva puta let, ali usled vetra i niskih oblaka to nije bilo moguće, a pri drugom pokušaju su polomili avion pri sletanju. Istovremeno je izvršeno montiranje monoplasa i podizanje hangara. Sutradan, 12/25.avgusta, je aparat koji je slomljen prethodnog dana pri aterisažu popravljen korišćenjem delova sa aparata iz Joševe, koga su prethodno dovezli mehaničari. Istog dana po podne su leteli Stanković i Tomić, prvi sa biplasom, drugi sa monoplasom, nad aerodromom radi probe.
   Po podne, 13/26.avgusta, Tomić je poleteo u pravcu Šabac-Klenak-Jarak, blizu Budjanovca okrenuo natrag i spustio se kod sela Jevremovca u blizini Šapca. Stanković i Novičić su izvidjali pravcem Loznica-Bijeljina-LJešnica. Prilikom spuštanja polomio se jedan točak i još neki gvozdeni delovi na tandemu.
   Sutradan, 14/27.avgusta, u toku prepodneva Tomić je opravljao svoj avion u selu Jevremovcu. Nešto kasnije, odleteo je preko Mišara za Obrež i Kupinovo na austrijskoj strani. Do prve vazdušne borbe na srpskom frontu je došlo, oko 18.00 toga dana, kada se Tomić iznad Mišara susreo sa jednim neprijateljskim avionom, iz koga je otvorena vatra pištoljem na njega, ali bez uspeha. Vratio se u Stupničko polje u 18.15 i otišao sa majorom Miletićem u štab III armije, gde je podneo usmeni izveštaj. Tokom dana, pokušavalo se sa opravkom tandema, koga su prethodnog dana oštetili Stanković i Novičić. Istog dana je mehaničar Zelić otišao po zaplenjeni austro-ugarski avion Loner. Pilot austro-ugarskog aeroplana, Šlet Artur iz eskadrile Flik-13 (Fliegerkompagnie - Flik,  eskadrila), je bio pogoćen puščanom vatrom dok je 7/20. (ili 8/21.) avgusta vršio izvidjanje iznad Kombinovane divizije I, pa se morao prinudno spustiti kod Lešnice. Avion tipa Loner B.1 (Lohner B.I “BUB”), čije su ime “Bub” (“BUB”) srpski vojnici čitali kao ćirilično “VIV” ili “VUV”, bio je lakše oštećen pa je poslat u Niš gde su pokušane popravke. Ipak, ovaj avion nije osposobljen za letenje.
   Naredjenjem Vrhovne komande, formirano je 16/29.avgusta 1914.g., Aeroplansko odelenje Šumadijske divizije I poziva narodne vojske. Odelenje se sastojalo od jednog avijatičara, potporučnika Tomića, deset vojnika, tri vozara, jednih zaprežnih kola i jednosedog Blerioa. Aerodrom je postavljen u Cerovcu, odakle je Tomić za potrebe štaba I armije, izvršio prvi let 21. avgusta/3.septembra u pravcu Šabac-Klenak-Jarak-Mitrovica. Izvidjanja su nastavljena do 29. avgusta/11.septembra, kada je odelenje prebačeno u Skelu da bi 2/15.septembra bilo vraćeno u Cerovac. Istog dana je dobijeno naredjenje da odelenje bude pridodato Šumadijskoj diviziji I. Prvi let za potrebe štaba ove divizije Tomić je izvršio 2/15.septembra i do početka novembra sa istog aerodroma je izveo 11 letova sa kojih je donosio dragocene podatke o snazi i kretanju neprijatelja. Prilikom jednog izvidjačkog leta 16/29.oktobra, kad je bio iznad Platičeva i Drenovačke Ade, Tomića je gadjala austro-ugarska artiljerija.
   Prilikom boravka u Cerovcu, Aeroplansko odelenje je posetio artiljerijsko-tehnički pukovnik Miodrag Vasić koji je od Vrhovne komande dobio zadatak da konstruiše avionske bombe. Da bi se detaljnije upoznao sa konstrukcijom naših aparata i da bi čuo mišljenje pilota o najlakšem načinu bacanja bombi iz aviona, došao je na aerodrom Cerovac. Ova poseta mu je pomogla pri konstruisanju veoma uspelih aeroplanskih bombi, koje su upotrebljavane tokom leta i jeseni sledeće godine, od strane srpskih i francuskih avijatičara.
   Tokom jutra, 17/30.avgusta, završena je opravka tandema Blerio. Po podne je grčki pilot Kakuriotis (koji je bio u Aeroplanskoj eskadri u to vreme) probao da leti na opravljenom avionu, ali je pri poletanju udario u red vrba i slomio krila, elisu, kormilo pravca i omanje delove od aluminijuma. Sutradan su Ilić, dva mehaničara, jedan narednik i 6 vojnika pošli za Niš, radi dovoženja aviona Deperdisen iz depoa u Medoševcu i odvoženja zaplenjenog “Bub”-a i slomljenih krila tandema Blerio. Iz Niša je trebalo doneti rezervna krila za Blerio.
   Do 28. avgusta/10.septembra zaključno, Aeroplanska eskadra je ostala na aerodromu Stupničko polje bez ispravnih aviona, da bi 29. avgusta/11.septembra bila prebačena za Osečinu. Jedini ispravan avion je bio sa Tomićem u sastavu Aeroplanskog odelelja Šumadijske divizije. Grupa koja je otišla po avion Deperdisen i rezervna krila za Blerio, pridružila se Aeroplanskoj eskadri u Osečini 31. avgusta/13.septembra. Montiranje aviona Deperdisen je izvršeno 5/18.septembra, a tokom sledeća dva dana vršene su probe. Na dan 9/22.septembra izvršeno je farbanje aviona. Istovremeno je vršena i dalja opravka aviona Blerio tandem, za koga su donesena krila iz Niša.
   Vazduhoplovna komanda uputila je 21. oktobra/3.novembra Vrhovnoj komandi akt u kome je tražila nabavku dva naoružana aviona, razarača. Preporučeno je da se nabave dvosedi avioni Blerio XI-2 sa motorom Gnom od 80 KS, sa sedištem izvidjača pozadi. Na ovim avionima je bilo moguće ugraditi mitraljez na specijalnom postolju izmedju pilota i izvidjača, a postojalo je i podnožje podešeno za bacanje bombi. Vrhovna komanda je usvojila ovaj zahtev i prosledila ga Francuzima, koji nam nisu mogli izaći u susret.
   Vrhovna komanda je naredila da Stanković smeni Tomića na aerodromu Cerovac. U skladu s tim je komandant Vazduhoplovne komande, 22. oktobra/4.novembra, naredio Stankoviću da sa potporučnikom Dragoljubom Marjanovićem, kao izvidjačem krene iz Valjeva za Cerovac. Smena nije izvršena zbog premeštanja aerodroma iz Cerovca, a Tomić se sa svojim jednosedim aparatom Blerio vratio u Valjevo, odakle je 31. oktobra/13.novembra produžio za Niš. Naime, Aeroplansko odelenje Šumadijske divizije I, je 28. oktobra/10.novembra dobilo naredjenje za pokret u Banjane i dalje za Ub.
   Odelenje je 30. oktobra/12.novembra stiglo u Lazarevac, a zatim je preko Darosave i Arandjelovca, 5/18.novembra stiglo u Mladenovac, gde je vraćeno u sastav Vazduhoplovne komande. Odelenje nije letelo, niti je dobijalo zadatke za vreme boravka u Mladenovcu, jer nije bilo na raspolaganju ni aviona ni pilota. Tomić se oko 7/20.novembra vratio iz Niša, ali ne u odelenje u Mladenovac, već u eskadru.

Deligrad:
Vazduhoplovna komanda u vreme Kolubarske bitke

   Početak Kolubarske bitke zatekao je Aeroplansku eskadru na aerodromu u Jarebicama kod Valjeva. Eskadra je tada imala samo jedan ispravan avion. Sa aerodroma u Jarebicama izvršena su dva leta u vreme početka Kolubarske bitke. Zbog nastupanja austro-ugarske vojske eskadra je morala odstupiti u Osečinu. Pošto je aerodrom u Osečini bio neupotrebljiv, eskadra je prebačena najpre u Valjevo, a zatim u Kragujevac. U ovo vreme, 9/22. novembra, Aeroplanska eskadra je raspolagala sa 4 aparata (ne računajući ostale avione u depou u Nišu). U Mladenovcu je bio jednosedi Blerio sa potrebnom komorom, ljudstvom i priborom. U Kragujevcu su se od aviona nalazili  jedan Deperdisen (koji je ubrzo vraćen u depo u Nišu), jedan Blerio tandem (još uvek neispravan) i jedan Blerio sa jačim motorom od 80 KS. Ovaj Blerio tandem od 80 KS (Blériot XI-2 Artillerie, motor Le Rhône 59 kNJ) je iz Nemačke poslat za Tursku, ali ga je zaplenila Srpska vojska u nemačkom železničkom vagonu "ESSEN nr. 34397.PM". Zaplenjivanjem on je postao četvrti Blerio u Aeroplanskoj eskadri, a u isto vreme i 13-ti srpski vojni avion. Naknadno je srpska Vlada platila ovaj aparat nemačkoj firmi iz Berlina.
   Prvi zadatak sa novog aerodroma u Kragujevcu, izvršio je Stanković 14/27. novembra. Pri povratku sa zadatka Stankovićev avion je oboren vatrom srpske pešadije, ali se, srećom, sve se završilo s manjim oštećenjima aviona. Drugi zadatak imao je Tomić 29. novembra/12. decembra, koji je osmatrao neprijateljske kolone što su nastupale iz pravca Beograda. Nešto kasnije popravljen je i Blerio tandem. Aeroplan Deperdisen je naredjenjem komandanta Vazduhoplovne komande od 5/18. decembra 1914. g., stavljen na raspolaganje engleskom poručniku Xorxu Baloku za izvršavanje specijalnih zadataka. Tomićev jednosed je posle 9/22. novembra poslat na dužu opravku, pa je Tomić leteo neko vreme na avionu Blerio tandem 70 KS. Stanković je leteo na zaplenjenom Blerio tandemu 80 KS, do 24. decembra/6. januara 1915. g., kada je taj avion polomio poručnik Balok.
   Novičić je u septembru 1914. g. leteo u Nišu avion "Duks-biplan" i tom prilikom ga oštetio, pa je Tomić 18. oktobra/1. novembra otišao u Niš da ubrza njegovu popravku. Novičiću je naredjeno, 20. decembra/2. januara 1914. g., da na avionu "Duks-biplan" zameni obolelog Tomića u Požarevcu.
   Srpska Vrhovna komanda je naredila 3/16. decembra da jedno odelenje od dva aviona, Blerio tandem 70 KS i tandem 80 KS, bude prebačeno za Beograd. Potporučniku Tomiću je naredjeno da sa svojim avionom i odelenjem iz Mladenovca predje u Požarevac. Aeroplanska eskadra je stigla 8/21. decembra u Beograd i postavila aerodrom na Banjici.
   U medjuvremenu je Tomić, vrativši se u svoje odelenje, u Mladenovac, sa njim prešao 18. novembra/1. decembra u Palanku, gde se pristupilo podizanju hangara i uredjenju aerodroma. Prvo izvidjanje sa aerodroma u Palanci je Tomić izvršio 29. novembra/12. decembra, osmatrajući okolinu Beograda, utvrdivši položaj pontonskih mostova na Savi. Odelenje je 5/18. decembra dobilo naredjenje da preko Osipaonice predje u Požarevac, gde je stiglo 7/20. decembra. Tomić se krajem decembra razboleo pa je ostao u bolnici od 7/20. decembra sve do 17. februara/2. marta 1915. g., kada se vratio u Aeroplansku eskadru. Zbog toga je kapetanu Stankoviću naredjeno 25. decembra 1914/7. januara 1915. g. da ode u Požarevac i preleti Tomićev avion iz Požarevca za Beograd istovremeno izvršivši izvidjanje leve obale Dunava od Požarevca do Beograda. LJudstvo koje se nalazilo dobilo je naredjenje da dodje u Beograd suvim. Stanković je ovo naredjenje izvršio i tom prilikom je izvidjao i rejone oko Kovina i Pančeva o čemu je 17/30. decembra 1914/12. januara 1915. g. podneo pismeni izveštaj koji je prosledjen načelniku operativnog odeljenja Vrhovne komande.
   Tokom završnih operacija Srpske vojske za vreme Kolubarske bitke, 22.11/5. 12. 1914. g., jedan austrijski avion Loner B.1, verovatno iz Flik-13, srušio se na zgradu u Užičkoj Požegi, pri čemu se oštetio, dok je pilot ostao nepovredjen. Ovaj avion je imao na svom trupu ispisano lično ime “Berta” (”BERTHA”). Posle dva dana, avion su zaplenile srpske jedinice i prebacile u Vojno-tehnički zavod u Kragujevcu. Pilot Novičić je otišao 25. decembra/7. januara 1915. g. u Kragujevac da pregleda avion i ispita mogućnost korišćenja delova za opravku “Buba”, o čemu je isvestio 6/19. januara. Posle toga avion je prebačen za Niš.
   Naredjenjem komandanta Vazduhoplovne komande, od 5/18. decembra 1914. g., oformljena su dva aeroplanska odelenja, jedno sa dva aviona u Beogradu i braničevsko aeroplansko odelenje sa jednim avionom u Požarevcu. Rejon izvidjanja beogradskog aeroplanskog odelenja bio je od Smedereva do Beograda, Obrenovca i Šapca, a u dubini do Novog Sada, a Braničevskog aeroplanskog odelenja od Smedereva do Požarevca i Golupca niz Dunav. No, zbog nedostatka pilota braničevsko aeroplansko odeljenje ovog puta neće stvarno zaživeti. ali, posle par meseci Požarevac će ipak biti baza srpskih avijatičara.

Deligrad:
Vazduhoplovna komanda početkom 1915. godine

   Mehaničar, Rus, Vasilije Ivanović je 20. decembra 1914/2. januara 1915. g. u Kragujevcu vršio probu letenja na jednom Blerio tandemu 70 KS pri čemu je polomio aparat, a sam je slomio nogu. Kada je 24. decembra 1914/6. januara 1915. g. Bulok polomio i drugi Blerio Vrhovna komanda je, 5/18. januara naredila da se strancima više ne dozvoljava letenje, ističući pri tom da su ostala samo dva ispravna aparata. O ovome je izveštena i britanska misija.
   Prvi borbeni letovi sa aerodroma na Banjici pilot Stanković sam i sa izvidjačem Veselinovićem izvršeni su 20. decembra 194. g./2. januara 1915. g. i 11/24. januara 1915. g. izvidjajući Pančevo i okolinu o čemu su pismeno izvestili i načelnika štaba Vrhovne komande.
   Vazduhoplovna komanda je naredjenjem Vrhovne komande od 24. januara/6. februara potčinjena komandantu Odbrane Beograda, djeneralu Mihailu @ivkoviću. Istim naredjenjem je komandant Vazduhoplovne komande prebačen na Banjicu, gde je trebalo da bude i pilotska škola. U periodu od januara do početka aprila, srpski avijatičari, Stanković i Tomić su sa Banjice izvršili 9 izvidjačkih letova uglavnom iznad južnog Banata, za račun komande Odbrane Beograda. Dok je Vazduhoplovna komanda bazirala na letelištu Banjica, aeroplani su opravljani kod @elezničke radionice a u Beogradu na raznim mestima pa i u radionici Fabrike piva Đordja Vajferta.
   Po dolasku francuske eskadrile MF. S99 u Srbiju, Vazduhoplovna komanda je prebačena u Požarevac i ponovo potčinjena Vrhovnoj komandi. Vazduhoplovna komanda je, 7/20. aprila, izvestila načelnika štaba Vrhovne komande, da se eskadra prebacila za Požarevac. Aeroplanska eskadra je u blizini požarevačke železničke stanice uredila aerodrom sa dva hangara i odmah otpočela sa izvidjanjem. Za Aeroplanskom eskadrom, u Požarevac se prebacio 4/17. maja i štab Vazduhoplovne komande. Reon izvidjanja eskadre se naredjenjem štaba Vrhovne komande od 15/28. marta 1915. g. prostirao na frontu Golubac-Smederevo (zaključno), a u dubini prema severu do linije Petrovo selo-Vršac-Bela Crkva-Golubac. U Požarevcu su podignuta dva drvena hangara za smeštaj aviona. Depo materijala je prenet u Smederevsku Palanku, gde je bio smešten i depo francuske eskadrile.
   Probno letenje sa aerodroma u Požarevcu je započeto 19. aprila/2. maja preko Bratinca, Petke i Dubravice i tom je prilikom na njih neprijatelj otvorio vatru. Do 27. aprila/10. maja nije izvršen ni jedan borbeni let iako su avioni imali 4 probna leta jer je stanje aeroplana bilo veoma loše. Prvi borbeni let je izvršen 2/15. maja kada su Stanković i Deroko leteli oko Dubovca.

Deligrad:
Vazduhoplovna komanda u Požarevcu

   Posle dužeg zastoja u Solunu, sredinom aprila 1915. g., u Požarevac su, iz Francuske, stigla dva zapakovana aviona Blerio Tandem 80 KS ili Blerio Ženije (Blériot XI-2 Génie). Jedan od njih je dobio ime “OLUJ” (Tomićev avion), a drugi je nazvan “VIHOR” (Stankovićev). Avioni nisu bili novi, ali su ipak bili znatno bolji od aviona sa kojima je do tada raspolagala Srbija. Prvo uspešno letenje novih aeroplana Blerio 80 KS izvršeno je 3/16. maja 1915. g. Ova verzija aviona Blerio XI je bila namenjena originalno za saradnju sa inženjerijom, otuda mu i ime Génie (inženjerija). U Požarevcu je prvi put izvršeno naoružavanje mitraljezom jednog srpskog aviona. Na aeroplan “OLUJ” namontiran je mitraljez tipa Švarcloze (Schnjarzlose) M 07/12 vezan zglobno na piramidalno postolje postavljeno izmedju dva sedišta. Pilot Tomić se sa izvidjačem Sinišom Stefanovićem digao u vazduh i sa visine od 300 m probao dejstvo montiranog mitraljeza. U nekoliko letova tokom leta 1915. g. Tomić je sa svojim izvidjačima Veselinovićem i Mihajlovićem dolazio u situaciju da pokuša da vodi borbu sa neprijateljskim aeroplanima ali ni u jednom slučaju nisu uspeli da se približe cilju. Naši piloti su bili nezadovoljni ovim aparatima, pa je Tomić već 18. juna tražio od vazduhoplovne komande “da se razreši Blerioa i da mu se dodeli jedan aparat Moris Farman”. Naime aeroplani Blerio su bili potpuno zastareli već na početku Prvog avetskog rata mada su ih, manje više sve zaraćene strane upotrebljavale sve do početka 1915. godine (a u školske svrhe i još duže). Medjutim u leto 1915. g. bio je to praktično neupotrebljiv avion za vazdušnu borbu premda je još uvek mogao da se upotrebi kao izvidjač tamo gde nije postojala lovačka avijacija a na srpskom frontu su se prvi nemački lovci Foker E pojavili tek u zimu 1915/16. g. Čak i moderniji naoružani dvosedi izvidjači klase C su se pojavili nad Srbijom i kod Austro-Ugara i kod Nemaca tek u leto 1915. godine.
   U medjuvremenu, potporučnik Novičić je na avionu REP izvršio 1/14. maja uspešne  probe na visini od 100 m. Do 26. juna, Novičić je na REP-u, na letelištu u Požarevcu, izvršio 5 letova, a 1. jula se žalio komandantu Aeroplanske eskadre da je let na aeroplanu REP nemoguć bez naočara, da bi 9. jula predložio da se isti aeroplan demontira.
   Operativno odelenje Vrhovne komande je 11/24. maja naredilo izvidjanje na prostoru južnog Banata do Vršca. Aeroplanska eskadra je 3/16. maja poslala izveštaj o izvidjačkim letovima obavljenim toga dana, pre (Požarevac-Dubovac-Crvena Crkva-Bela Crkva-Fabijan-Jasenovo-Grebenac-Ostrvo-Poarevac) i po podne (Požarevac-Ostrovo-Dubovac-Grebenac-Dumača-Izbište-Vršac-Vršački vrh-Kudrački vrh- Bela Crkva-Kusić-Antina livada-Bazjaš-Zatonje-Požarevac). Sledeće izvidjanje obavljeno je 5/18. maja izjutra u pravcu  Požarevac-Golubac-Stenka-LJuboražda-k.580-Moldavica-Pregletilu-Kraku Lurijentija-Beli Kamen-Lisa poljana-Antina livada-Jasen-Jezova-Bazjaš-Zatonje-Požarevac. Istog dana posle podne letelo se pravcem Smederevo-reka Tamiš-Kovin-Deliblato-Bavanište-Pločica-Smederevo-Požarevac. Sva prethodna četiri leta su izvršili Tomić kao pilot i Mihailović kao izvidjač. Tomić i Mihailović su leteli i 27. maja/9. juna pravcem Požarevac-Majilovac-Kumane-Kisiljevo-Dunavom do Petke-Požarevac.
   Izjutra 29. maja/11. juna letelli su Tomić i Mihailović su leteli pravcem Požarevac-Moldava-Suška-Belobreška-Leskovica-Kusić- Kruščica-Bela Crkva-Jasenovo-Dupljaja-Palanka-Ram-Požarevac. Tom prilikom su na železničku stanicu u Beloj Crkvi bacili 286 strelica. Sutradan, 30. maja/12. juna, izjutra, Stanković i Rot su vršili izvidjanje na pravcu Požarevac-Ostrvo-Čibuklija-Palanka-Grebenac-Parta-put ka Izbištu-Retišava-Uljma-Nikolinci-Banatski Karlovci-Uljmski vinogradi-Deliblato-Tamiš-Kovin-Požarevac. Pored izvidjanja, u povratku, Mihailović je bacio jednu Vasićevu bombu od 16 kg na železničku stanicu Kovin. Bomba je pala nedaleko od stanice.
   Sledeća borbena letenja su bila 26. juna/ 9. jula kada su na zadatak poletela oba aeroplana ali izvidjači zbog magle nisu mogli ništa da vide. Sutradan, 27. juna/10. jula, izjutra leteo je, u cilju izvidjanja, Tomić sa Mihailovićem pravcem Požarevac-Veliko Gradište-Belobreška-Bela Crkva-Dubovac-Ostrvo-Požarevac.
   Na osnovu rešenja načelnika štaba Vrhovne komande od 1/14. maja potporučnik Dragi Marjanović je 16/29. maja 1915. g. primio Nišku golubiju stanicu od prethodnog komandira potporučnika Cvetkovića. Tom prilikom, novi komandir je dobio zadatak da intenzivira obuku golubova-pismonoša.
   Jedan nemački avion tipa Avijatik B II (Avaitak B.II) se 25. maja/7. juna 1915. g., dolazeći iz ]ustendila, usled kvara na motoru, prinudno spustio blizu Krive Palanke. Posada, oficir pilot Paul Albert Šefer i podoficir-monter Rihard Kniter su zarobljeni i zajedno sa nadjenim dokumentima poslati za Kragujevac. Na zahtev srpske Vrhovne komande, major Vitra je poslao kapetana De Larentija u Kumanovo da ispita zaplenjeni avion, a isti aparat su kasnije pregledali i piloti Tomić i Novičić. Vazduhoplovna komanda je od francuske eskadrile, 24. juna/7. jula zatražila izveštaj o upotrebljivosti zaplenjenog aviona. Na osnovu tog izveštaja Aviatik je dodeljen srpskoj Vazduhoplovnoj komandi i na osnovu naredjenja srpske Vrhovne komande smešten u hangar u Medoševcu. Tu je pokušavano da se avion osposobi, ali ti pokušaji nisu urodili plodom.
   Vazduhoplovna komanda je 25. maja/7. juna tražila od artiljerijsko-tehničkog odelenja Vrhovne komande da se odmah izradi, za potrebe srpske avijacije, 100 komada udarnih bombi od 16 kg i 300 brizantnih bombi. Ova komanda je prihvatala i da se bombe šalju u partijama od po 10 komada.
   Od nadzornog inženjera za izradu hangara u Palanci, Vazduhoplovna komanda je, 11. juna, tražila da na železničkoj stanici u istom gradu zadrži sanduke sa oznakom BLT (Blériot) koji dolaze iz Soluna, pošto će sutradan tamo doći komandant Vazduhoplovne komande po njih. U njima su bila dva školska aviona Blerio (takozvani “Pingvini”), koji su ušli u sastav Aeroplanske eskadre. Ministarstvo vojno, tačnije njegovo inženjerijsko-tehničko odeljenje, je o ovome izvešteno 17. juna. Jedan aparat je bio školski Blerio XI (Blériot XI Appareil d'Ecole), standardni školski tip aviona u vazduhoplovnim školama Blerio, sa motorom Ancani 22 kNJ (30 KS), a drugi je bio ruler Blerio (Blériot Penguin) sa motorom Ancani snage 18 kNJ (25 KS) i jako skraćenim krilima, predvidjen samo za vožnju po zemlji, tj. za rulanje.
   Sredinom jula 1915. g. Aeroplanska eskadra je imala tri operativna aeroplana na aerodromu u Požarevcu, dva dvoseda Blerio (Génie) i jedan stari REP. Sa ovima aeroplanima su 28. juna/11. jula započeta ispitivanja avionskih bombi konstruktora artiljerijsko-tehničkog pukovnika Miodraga Vasića, kasnije uvedenih u naoružanje i srpske Aeroplanske eskadre i francuske eskadrile MF. S99.
   Oko mesec i po dana aeroplani Aeroplanske eskadre nisu leteli na borbene zadatke. Tek 9/22. avgusta Vrhovna komanda je izdala naredjenje za aeroplanska izvidjanja ali zbog lošeg stanja aeroplana letovi su odloženi. Kako su pitomci otputovali za Francusku a Stanković se nalazio u Smederevskoj Palanci komandir eskadre je zatražio od komandanta Dunavske divizije I poziva u Požarevcu da mu uputi kapetana R. Milosavljevića za izvidjača.
   Sledeći izvidjački letovi su izvedeni 14/27. avgusta izjutra. Stanković i podnarednik Bošković leteli su pravcem Požarevac-leva obala Dunava-Kovin-Dubovac-Požarevac. Istovremeno je Tomić sa kaplarom djakom Aleksandrom Prokićem poleteo da izvidi pravac Kličevac-Ram-Grebenac-Jasenovo.
   Od početka maja do kraja avgusta 1915. g., avijatičari Aeroplanske eskadre su izvršili ukupno 19 letova i to uglavnom u cilju izvidjanja neprijateljskog rasporeda i Banatu, izmedju Moldave i Bavaništa. Prilikom nekih letova bombardovane su železničke stanice kod Bele Crkve i Kovina.
   Pošto zbog lošeg stanja aeroplana eskadra nije mogla da na zadovoljavajući način izvrši postavljene zadatke da bi joj se pomoglo ojačana je sa jednim odelenjem od dva aviona Moris Farman MF 11 (Maurice Farman MF 11) iz sastava francuske eskadrile MF. S99, a par dana kasnije 15/28. septembra i oba aerplana iz Prahova. Tokom sledećih dana, letelo se svakodnevno do 5. oktobra, kada je artiljerijskom pripremom započela nemačko-austro-ugarska ofanziva. Upravo će aeroplani Francuske aeroplanske eskadrile podneti glavni teret borbi.
   Već 12/25. septembra jedan francuski aeroplan MF-11 je leteo pravcem Požarevac-Moldava-Najdaš-Rakaždija-Jam-Vojvodinci-Jasenovo-Grebenac-Požarevac. Sutradan su Francuzi izvršili jedan let pravcem Požarevac-Ram-Moldava-Najdaš-Kusić-Bela Crkva-Branev gaj-Dubovac-Deliblato-Kovin-Požarevac. Tokom leta su otkrili kao najznačajnije da je Beloj Crkvi porastao broj aeroplanskih šatora na osam. Ni 14/27. septembra letom pravcem Požarevac-Pančevo-Starčevo-Smoljica-Brestovac-Kovin nije otkriveno ništa značajno.
   Srpski aeroplani su ponovo poleteli 21. septembra/4. oktobra. Sutradan, 22. septembra/5. oktobra u 13.30h krenuo je Tomić sa kaplarom djakom Milosavom Miljkovićem pravcem Požarevac-Veliko Gradište-Ram-Ostrvo-Dubravica-Požarevac u cilju utvrdjivanja verovatnog mesta prelaska neprijatelja preko Dunava. Zbog jakog vetra aeroplan je leteo na visini od samo 1300 m ali je ipak let bio vrlo uspešan jer je otkriveno više neprijateljskih koncentracija.

Makenzenova ofanziva

   Prelazak neprijateljskih trupa, na frontu koji je izvidjala srpska Aeroplanska eskadra, započeo je noću 6/7. oktobra i to kod Rama. Srpska Vrhovna komanda je 6. oktobra izdala naredjenje eskadri da u toku 7. oktobra utvrdi mesta prelaska Dunava. Naredjenje nije bilo moguće izvršiti sve do 9. oktobra, jer je eskadra zbog jakog pritiska nemačkog vazduhoplovstva i početka ofanzive, morala da izvrši prebaziranje. Francusko odelenje je prebaziralo 8. oktobra u Mladenovac, a srpska Aeroplanska eskadra je prešla u Aleksandrovac kod Požarevca. Srpski avioni sa aerodroma u Aleksandrovcu nisu operativno leteli. Uskoro, posle par dana, eskadra je preletela u blizinu Svilajnca, odakle je 26. oktobra vršila izvidjačke letove u toku borbi za isto mesto. Aeroplanska eskadra je do povlačenja bila pod neposrednom komandom Vrhovne komande, a za vreme odstupanja stavljena je pod neposrednu komandu III armije sa kojom se i povlačila. Eskadra se iz Svilajnca povukla za ]upriju, odakle je osmatran front trupa Odbrane Beograda. Istog dana eskadra je prebazirala u Varvarin odakle je 5. novembra izvidjala okolinu Jagodine. Odstupanje je nastavljeno za Kruševac. Avioni su se prebacivali preletom, a gorivo je prevoženo volovskim kolima i sve do Kruševca bilo ga je dovoljno. Iz Kruševca je izveden jedan izvidjački let nad Varvarinom 7. novembra. Krajem oktobra, iz Niša u Kruševac su prebačena i tri ispravna aparata, Blerio 50 KS, Deperdisen i REP, kao i još nešto vazduhoplovnog materijala, ali je to sve spaljeno u Kruševcu, na Košijskom polju.
   Povlačenje je nastavljeno preko Blaca, Kuršumlije i Podujeva za Prištinu. Kod Kuršumlije, Stanković je polomio jedan od aeroplana Blerio. Poslednja uspešna izvidjanja naših avijatičara u Srbiji, sve do novembra 1918. g., izvršena su za vreme borbi oko Kačanika 17-19. novembra 1915. g. Avioni su poletali sa aerodroma u Prištini. Sve do Prištine eskadra je raspolagala sa dva ispravna i jednim neispravnim avionom. U Prištini je ostala samo sa jednim ispravnim avionom i dva neispravna. Iz Prištine je produženo preko Hanova, Peći, Rožaja, Andrijevice i Podgorice za Skadar, u koji je Aeroplaska eskadra stigla sa dva neispravna aviona, 19. decembra, gde su oba aviona opravljena. Tomić je, u medjuvremenu, na jedinom preostalom ispravnom avionu Aeroplanske eskadre, uspeo da sa mehaničarem Milekićem preleti 5. decembra, iz Peći u Skadar. Kako je tamo bila magla, produžio je ka Draču.
   U toku decembra 1915. i januara 1916. g. Tomić i Stanković su izvršili više letova održavajući vezu izmedju štabova armija i Vrhovne komande, prenoseći nekoliko puta i znatne količine novca za vojne potrebe. Jednom prilikom, 17. decembra, Tomićev aeroplan zarobljavaju Arnauti, ali ga on uz pomoć srpskih vojnika ponovo preotima. Kada je djeneral Petar Bojović postavljen za načelnika Vrhovne komande, Tomić ga je prevezao iz Drača u Skadar. Francuska eskadrila je 24. decembra predala srpskoj eskadri 5 aeroplana Moris Farman MF 11, koliko joj je preostalo kada je stigla u Albaniju. Ovi aeroplani su bili ispravni, ali u vrlo lošem stanju posle skoro celogodišnje borbene upotrebe na srpskom ratištu. Tokom januara 1916. g., srpski piloti Tomić i Stanković, su sa albanskih terena leteli uglavnom na Farmanima.
   Poslednji srpski pilot koji je leteo u Albaniji, bio je Tomić. Bilo je to 23. januara 1916. g. i tom prilikom jak vetar mu je u LJešu podigao avion nekih 30 metara uvis i razbio ga o ledinu. Svi preostali avioni Aeroplanske eskadre su bili uništeni u Albaniji, a ljudstvo Vazduhoplovne komande je prebačeno na grčko ostrvo Krf.
   Za vreme Makenzenove ofanzive, neprijateljska vazduhoplovstva su imala tri prinudna sletanja na crnogorsku teritoriju.    Prvo prinudno sletanje se dogodilo 8. oktobra 1915. g. kod Sjenice; oba člana posade su zarobljena. Usled kvara na avionu Loner B.VII (Lohner B.VII Ba.17.08) austro-ugarski piloti Julijus Aridji i Anton Zabes iz 6. flika (na preletu iz Igala za Rogaticu), prinudno su sleteli 24. oktobra i bili zarobljeni od strane crnogorskih trupa. Nemački Avijatik B.II je prinudno sleteo, 5. januara 1916. g., u Mrkojevićima, a zarobljeni piloti su pri saslušanju, prvi upozorili crnogorsku Vrhovnu komandu na ofanzivu predvidjenu za 7. januar.

Rade:
Počeci avijacije u Požarevcu:


 0045.jpg (107.96 KB. 1024x664 - viewed 1020 times.)
Đaci – piloti naše prve vazduhoplovne škole u Požarevcu


 0046.jpg (82.73 KB. 1024x538 - viewed 809 times.)
Aeroplansko odeljenje pridodato 1.armiji

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page