mr. Nebojša Đokić
Licencna proizvodnja aviona RVD-13 i RVD-13S u “Rogožarskom”Čuvena poljska konstruktorska grupa, čiji su tipovi označavani poznatom skraćenicom RWD (skraćenica od Stanislaw Rogalski, Stanislaw Wigura, Jerzy Drzewiecki), počev od 1927, konstruisala je više lakih tipova u preduzeću DWL (Doswiadczalne Warsztaty Lotnicze) u Varšavi. Oznaka je ostala i posle 1932. kada je grupa ostala bez inž. Vigure. Tokom 1933. konstruisan je u DWL sportsko-turistički trosedi visokokrilac RWD-13, u značajnoj meri inspirisan britanskim tipom de Havilland DH.80 Puss Moth. Prototip je poleteo 15. januara 1934, a DWL je proizveo, od 1935. do 1939, nešto više od 90 aviona, opremljenih licencnim motorom PZL/Major 4 od 130 KS ili sličnim Walter Major 4 i DH Gipsy Major. Najveći broj je otišao aeroklubovima u Poljskoj. Osnovni tip modifikovan je 1937. u sanitetsku verziju označenu sa RWD-13S. Prototip je izrađen na zahtev Poljskog crvenog krsta, a u toku sledeće dve godine proizvedeno je 14 serijskih sanitetskih aviona.
RWD-13.jpg (117.29 KB. 926x369 - viewed 606 times.)
Česta učešća na međunarodnim utakmicama i mitinzima dovela su do velike popularnosti RWD-13, pa je ostvaren izvoz u Brazil (6 primeraka), Španiju (4 pod nazivom Polacca), Venecuelu i SAD (po 2), Jemen (3), Mađarsku i Iran (po 1). U septembru 1939. Rumunija je rekvirirala 28 izbeglih poljskih aviona toga tipa i koristila ih tokom celog rata, a u Švedskoj je leteo jedan prebegli avion pod oznakom Tp-11. Izraelci su koristili 1947. dva primerka.
Prvi RWD-13 SP-AOA boravio je 6-13. septembra 1935. u KJ radi učešća poljskog člana na konferenciji FAI. Službeni susret jugoslovenskih vlasti sa tim tipom desio se u Beogradu (1. novembra 1935) i u Novom Sadu (dan kasnije) kada je pilot Rogalski prikazao avion SP-ATE.
Fabrika "Rogožarski", koja je već imala poslovne kontakte sa poljskim vlasnikom (licenca za RWD-8 iz 1934), otkupila je 1938. godine prava za proizvodnju popularnog RWD-13. Tip je u Jugoslaviji označen sa RVD-13. Prva dva aviona (BR. 1-2) proizvedena su krajem prve polovine 1938. godine. Odmah su dobili civilne registracije YU-PFE i YU-PFO i već krajem avgusta i početkom septembra iste godine učestvovali su na međunarodnoj trci Male Antante. Jedna posada je osvojila prvo mesto u svojoj kategoriji. Već od sledeće godine oba civilna RVD-13 korišćena su isključivo za vojnu službu. "Rogožarski" je napravio četiri RVD-13 i (prvobitno) dva primerka sanitetske verzije RVD-13S.
Planirano uvođenje u službu 20 sanitetskih RVD-13S nije ostvareno jer se 1939. na probama u Beloj Crkvi pokazalo da je avion imao dugu stazu na poletanju pod punim opterećenjem. Zbog te osobine RVD-13S nije mogao da se koristi na većini pomoćnih letilišta, a to je bio jedan od glavnih zahteva VV.
U aprilu 1941. dva RVD-13S bila su u 721. sanitetskoj eskadrili (721. SanE) a druga dva u 722. SanE, naknadno mobilisanoj u toku rata. Jedan od dva aviona iz 722. SanE bio je RVD-13S BR. 3 kojeg je “Rogožarski” isporučio posle izbijanja rata (taj avion se nalazio na remontu od juna 1940, a 31. marta 1941. bio je završen 95% ali bez motora). Jedan RVD-13S se nalazio u 702. eskadrili za vezu, a jedan u 5. LP (uništen na Režanovačkoj kosi). Sudeći po stanju iz aprila 1941, svi RVD-13 ušli su u Aprilski rat u verziji sanitetskog aviona. Nemci su zaplenili u Lazarevcu jedan RVD-13S i predali ga Hrvatima kod kojih je leteo do 1944. obeležen brojem 5501.
Avion RVD-13 bio je prvi i jedini poljski tip u službi VV, a ambulantna verzija RVD-13S bila je treći i poslednji specijalizovani sanitetski tip kod nas. Svih šest aviona "Rogožarskog" imali su čehoslovačke motore Walter Major 4 (nominalne snage 120 KS) proizvedene po licenci britanske fabrike "De Hevilend". Sanitetski RVD-13S mogli su, pored pilota, da prevoze i jednog ranjenika na nosilima i bolničara. Vojna namena RVD-13 u VV bila je precizno definisana izrazom "jednomotorni avion trosed za osmatranje i prenos sa motorom Valter Major od 130 KS".
